Nikomed IV
| Nikomed IV | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. vek p. n. e. |
| Datum smrti | 74. p. n. e. |
| Porodica | |
| Roditelji | Nikomed III |
| Prethodnik | Nikomed III |
Nikomed IV Filopator ili Nikomed IV od Bitinije je bio poslednji kralj Bitinije u priodu od oko 94. --74. p. n. e.
Kralj Bitinije Bio je sin Nikomeda III. Imao je brata Sokrata Hresta i sestru Nisu. Prvih nekoliko godina njegove vladavine bilo je relativno mirno, a onda je Mitridat VI od Ponta počeo da pustoši granice Bitinije. Nikomedov brat Sokrat Hrest na nagovor Mitridata je zatražio tron Bitinije a zatim mu je vojno pomogao da 90. p. n. e. silom preuzme upravu nad Bitinijom od Nikomeda. Nikomed jenakon toga pobegao u Rim. Na njegovu molbu, Rimska vojska predvođena Manija Akvilija uz pomoć Galaćana i Frigijaca vratili su Nikomeda na tron.[1][2]
Rimski Senat je nakon toga ohrabrio Nikomeda da napadne Mitridatovu teritoriju obećavajući mu pomoć, a nadajući se da će tako potpaliti rat.[3]Pritisnut teškim obavezama Nikomed IV je pristao na rimske zahteve. Napao je teritoriju Ponta i opljačkao je sve do Amastrisa. Nikomed se vratio sa velikim plenom, a Mitridat VI od Ponta se onda žalio Rimljanima da je Nikomed nekažnjeno pustošio teritoriju Ponta i pozvao ih da ga obuzdaju. Pošto su ga Rimljani odbili 88. p. n. e. započeo rat, najpre protiv Kapadokije.
Mitridat VI, nakon osvajanja Kapadokije, napao je i Bitiniju. Uspeo je da porazi Nikomeda IV koji je sa ostatcima vojske pobegao u Paflagoniju.
Posle Prvoga mitridatovoga rata 84. p. n. e. Sula je prisilio Mitridata VI da Bitiniju vrati Nikomedu. Sula je pomirio Mitridata sa Nikomedom i Ariobarzanom I Filoromejem i sve stavio pod rimsku kontrolu. Mladi Gaj Julije Cezar bio je 80. p. n. e. rimski ambasador na Nikomedovom dvoru. Cezar je tražio od Nikomeda da opremi flotu za rimske potrebe.
Nikomed je 74. p. n. e. čitavu kraljevinu oporukom ostavio rimskom cartvu. Ubrzo nakon toga Nikomed IV Filopator je umro, a rimski Senat je odmah izglasao Bitiniju kao novu rimsku provinciju.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ McGing 1986, str. 143.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 02. 2011. g. Pristupljeno 24. 09. 2015.
- ^ Smith, pp. 1197 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. mart 2006)
- ^ Suetonius ii., 45–53 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2011)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- McGing, B. C. (1986). The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus. BRILL. str. 143.
