Nirvana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druga značenja, pogledajte Nirvana (višeznačna odrednica).

Nirvana (sanskrit: निर्वाण nirvāṇa) ili nibana (pali: निब्बान nibbāna) je pojam koji koriste đainisti i budisti da opišu blaženo stanje konačnog oslobođenja od patnje, zemaljskih strasti i večitog kruga preporađanja.[1]

Nirvana se ne da odrediti, ni izreći.[2] Kao nepovratno gašenje žeđi za životom, predstavlja najuzvišeniji krajnji cilj budističke prakse.[2]

Buda nirvanu opisuje kao: istinu, slobodu, najveću sreću, zdravlje, ono što ne stari, neuslovljeno, neuprljano, ne­pro­pad­lji­vo, nemanifestovano, mirno, besmrtno, uz­vi­še­no, predivno, čudesno, smirenje strasti, zaštitu od patnje, drugu obalu, ostrvo, zaklon, utočište.[3][4] Prema Budinom učeniku Sariputi, iskorenjivanje žeđi, mržnje i obmane se naziva nirvana.[4]

Put kojim se stiže do nirvane je plemeniti osmostruki put.

Etimologija[uredi]

Sanskritska reč nirvana se sastoji od korena va(na) što znači »duvati« i prefiksa ni(r) što znači »van, bez, izvan« (izduvati).[5] Prefiks nir ispred imenice često ukazuje na nedostatak ili odsustvo onoga što reč označava (izduvano).[1]

Pali reč nibana se vezuje za glagol nibati ("hladiti duvanjem"). Obično se prevodi kao gašenje, poput gašenja sveće duvanjem[6] ili gašenje vatre, hlađenje. U svakodnevnom govoru drevne Indije je verovatno korišćena u smislu hlađenja groznice, i za iskazivanje osećanja zdravlja koje iz tog sledi.[6] Prenosno se odnosi na hlađenje „groznice“ žudnje, mržnje i neznanja, tri glavna zla u budizmu.

Reč nirvana je nepoznata vedskoj religiji. Neki smatraju da je pojam nirvana đainskog porekla[7], a drugi da je izvoran budistički termin.[2]

Budino učenje[uredi]

Statua Bude (Gandara, 1-2. v.)

Gotama Buda je govorio: „Nirvana je najveća sreća“ (Dhp. 204)[8] Na drugom mestu, Buda opisuje nirvanu kao ”večiti mir i beskrajnu slobodu”.[9]

Učenje Gautame Bude o nirvani, izloženo u četiri plemenite istine, je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka.[1] Buda uviđa da ljudsku dukhu (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje tanha (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot dukhe stoji nirvana, koja je sukha (blaženstvo, najveća sreća). U vezi sa nirvanom Buda kaže:

O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno.[10]

Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje kao pokretne snage delanja (karma) i stoga, prestanak dukhe. Ona se dostiže upražnjavanjem pravila plemenitog osmostrukog puta koji podrazumeva: ispravne nazore, ispravne namere, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu pažnju i ispravnu sabranost. Buda opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića“.[11]

Nirvana u budizmu[uredi]

U ranom budizmu nibbana nije ni lako postiziva ni svakome dostupna. Veliki su zahtevi za njeno postizanje, i oni su etičke, spoznajne i kontemplativne prirode.[2]

Rane škole[uredi]

Dva veka nakon Budine smrti, prvobitna jedinstvena budistička zajednica (sangha) je podeljena, kada su se budući mahajanisti (tada mahasanghika - »velika zajednica«) odvojili od sthavira (»starih«). Vremenom su u novonastalim školama nastala različita tumačenja nirvane.

Pudgalavade su tvrdile da u nirvani i dalje traje neodrediva »osoba« (pudgala) koja nije ni istovetna sa skandhama niti je potpuno različita od njih. Sthavire su ih smatrale jereticima jer se, po njihovom mišljenju, ideja o pudgali nije slagala s doktrinom o anati.[1]

Škole sarvastivada i vaibhasika su vršile analizu darmi (elemenata bivanja), zaključivši da je nirvana neuslovljena darma, stvarnost po sebi, a posebne darme su njena ispoljavanja. Stoga, samo je nirvana realna, a ne oni koji su je dosegli.[1]

Sauntrantika škola smatra da su darme koje se mogu imenovati bar nominalno realne, a nirvana je njihovo utrnuće, odsustvo ili «kasnije nebivanje«.[1]

Teravada[uredi]

Teravadini tvrde da je nirvana pozitivna, naglašavajući njenu uzvišenost kao religijski cilj stremljenja arhanta. Nibana je opisana u spisima na paliju kao spokojna, čista i besmrtna.

Mahajana[uredi]

Mahajana smatra da su ciljevi arhanta ograničeni i sebični, jer ne pomaže čovečanstvu koje pati. Oni su uveli ideal bodisatve, mudraca koji dostiže nirvanu, ali se zbog dobrobiti drugih vraća u samsaru. Tako bodisatva živi duboku jednakost samsare i nirvane. Mahajanska jednačina po kojoj "samsara jeste nirvana" i doktrina o bodisatvi značajno su doprinele složenosti zamisli o nirvani.[1]

Nagarđuna i škola praznine su izjednačavali nirvanu s prazninom (šunjata), poričući osnovanost svih teorijskih konstrukcija, tvrdeći da je praznina krajnja istina o samsari i nirvani. Njihova metoda pristupa jeste negativna metoda.[12]

U školi jogačare, u skladu sa shvatanjem da pojavni svet zavisi od stanja svesti, samsara se uglavnom smatrala iluzornim aspektom nirvane. Za pristalice jogačare samsara je posledica ideacionih projekcija, praznih po sebi, koje zamagljuju čistotu nirvane poput oblaka, sve dok ih ne razagnaju vetrovi prosvetljenja.[1]

Kineska škola mahajanskog budizma, poznata kao škola sveopšteg duha (Hsing tsung) smatra da je nirvana poistovećenje pojedinca sa sveopštim umom ili onim što se naziva budinskom prirodom; odnosno postizanje samosvesti pojedinca o prvobitnom jedinstvu. Pojedinac jeste sveopšti duh, ali to ranije nije shvatao ili nije toga bio svestan.[12]

Nirvana u đainizmu[uredi]

Ideja nirvane postoji i u đainizmu, iako tu ovo vrhovno stanje ne uključuje negaciju sopstva (atmana), nego ga postiže individualna duša (điva) potpunim pročišćenjem od naslaga karme.[11]

Nirvana u hinduizmu[uredi]

Hinduisti se takođe koriste ovim terminom da bi označili religiozno oslobođenje (mokša).

U nekim novijim prevodima Bhagavad Gite (II, 72, V, 24—26), nirvana je prevedena terminom sloboda.[1]

Tumačenja[uredi]

Nirvana je potpuno ukidanje subjektivne strane postojanja, pa tako i svesti, i uviranje u šunjatu, kada je sadržaj svesti ništa.[2] Neki zapadni filozofi su nirvanu interpretirali kao stanje ničega, dakle "ni blaženstva",[2] iako je Buda opisuje kao stanje najviše sreće.[3]

Literatura[uredi]

  • Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT. 
  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Nirvana, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Iveković (1977). str. 131-152.
  3. 3,0 3,1 Kovačević (2014). str. 276.
  4. 4,0 4,1 Kovačević (2014). str. 318.
  5. Nirvana, Buddhist Philosophy, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  6. 6,0 6,1 Nirvana, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  7. Čedomil Veljačić » Budizam » Historijski uvod
  8. Osnovni budistički pojmovi, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  9. [pescanik.net/poglavlja-i-x/ Dhammapada: poglavlja I-X]
  10. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  11. 11,0 11,1 Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  12. 12,0 12,1 Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije. NOLIT, Beograd. 1977. pp. 271-285.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]