Nosorozi

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nosorozi
Vremenski raspon: eocen - danas
beli nosorog Ceratotherium simum
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Perissodactyla
Natporodica: Rhinocerotoidea
Porodica: Rhinocerotidae
Gray, 1821
Savremeni rodovi

Ceratotherium
Dicerorhinus
Diceros
Rhinoceros
†Coelodonta
†Stephanorhinus
†Elasmotherium
Fosilni rodovi, pogledajte tekst

Raspon nosoroga

Nosorozi (lat. Rhinocerotidae) su porodica sisara iz reda kopitara (Perissodactyla). Nosorozi su krupni debelokošci, biljojedi, sa jednim ili dva roga na njušci, koja su sačinjena od keratina.[1] Porodicu nosoroga sačinjava pet savremenih vrsta.

Nosorozi su među najvećom preostalom megafaunom: svi teže najmanje jednu tonu u odraslom uzrastu. Oni imaju biljojednu ishranu, mali mozak (400–600 g) za sisare njihove veličine, jedan ili dva roga i debelu (1,5–5 cm) zaštitnu kožu formiranu od slojeva kolagena postavljenih u rešetkastu strukturu. Uglavnom jedu lisnati materijal, iako im sposobnost fermentacije hrane u zadnjim crevima omogućava da se po potrebi hrane većom vlaknastom biljnom materijom. Za razliku od drugih perisodaktila, dve afričke vrste nosoroga nemaju zube na prednjem delu usta; umesto toga se oslanjaju na usne za čupanje hrane.[2]

Neki lovokradice ubijaju nosoroge zarad njihovih rogova, koji se kupuju i prodaju na crnom tržištu, i ljudi u nekim kulturama ih koriste za ukrase ili tradicionalnu medicinu.[3] Iako taj trend u mnogim regionima rapidno opada, Istočna Azija, kao i nekoliko drugih regiona,[4] viđeni su kao najveća tržišta rogova nosoroga. Na rog nosoroga se u drevnoj Kini gledalo kao na lek (tradicionalna kineska medicina), što je verovanje koje je bilo široko rasprostranjeno i u drugim azijskim zemljama.[5][6][7][8][9][10] Po težini, rogovi nosoroga koštaju koliko i zlato na crnom tržištu, što ga čini primamljivim za kriminalce i lovokradice.[11] Međutim, rogovi su napravljeni od keratina, iste vrste proteina od koje se sastoje kosa i nokti, koji imaju nulta lekovita svojstva, uprkos navoda tekstova tradicionalne kineske medicine, koji tvrde da su rogovi nosoroga „detoksifikatori“.[12] Potrošnja rogova nosoroga takođe je bila povezana sa statusom i bogatstvom, pri čemu je većina potrošača bila stariji, obrazovani, bogati muškarci ili oni koji traže ukrase od nosorogovih rogova. Potražnju podstiču iznenadno bogaćenje i medicinske dezinformacije.[13]

Taksonomija i imenovanje[uredi | uredi izvor]

Rhinocerotidae
 
 

Ceratotherium simum

 
 

Diceros bicornis

 
 
 
 

Dicerorhinus sumatrensis

 
 
 

Rhinoceros unicornis

 
 

Rhinoceros sondaicus

 
 
 
 
Kladogram baziran na filogenetskoj studiji.[14]

Engleska reč rhinoceros izvedena je iz latinskog naziva koji je proistekao iz stgrč. ῥῑνόκερως, koji je sastavljen od ῥῑνο- (rhino-, „nos”) i κέρας (keras, „rog”) sa rogom na nosu. Množina u engleskom jeziku je rhinoceros ili rhinoceroses. Zbirna imenica za grupu nosoroga je krdo ili stado. Ime je u upotrebi od 14. veka.[15]

Porodica Rhinocerotidae sastoji se od samo četiri postojeća roda: Ceratotherium (beli nosorog), Diceros (crni nosorog), Dicerorhinus (sumatranski nosorog) i Rhinoceros (indijski i javanski nosorog). Žive vrste spadaju u tri kategorije. Dve afričke vrste, beli nosorog i crni nosorog, pripadaju plemenu Dicerotini, koje je nastalo u srednjem miocenu, pre oko 14,2 miliona godina. Vrsta se razdvojila tokom ranog pliocena (pre oko 5 miliona godina). Glavna razlika između crnih i belih nosoroga je oblik usta - beli nosorozi imaju široke ravne usne za ispašu, dok crni nosorozi imaju dugačke šiljate usne za konzumaciju lišća. Postoje dve žive Rhinocerotini vrste, indijski nosorog i javanski nosorog, koji su se razišli jedan od drugog pre oko 10 miliona godina. Sumatranski nosorog jedini je preživeli predstavnik najprimitivnije grupe, Dicerorhinini, koja se pojavila u миоценu (pre oko 20 miliona godina).[16]

Podvrsta hibridnog belog nosoroga (Ceratotherium s. simum × C. s. cottoni) uzgajana je u zoološkom vrtu Dvur Kralove (Zoološki vrt Dvur Kralove na Labi) u Češkoj Republici 1977. Potvrđena je i hibridizacija između vrsta crnog i belog nosoroga.[17]

Dok crni nosorog ima 84 hromozoma (diploidni broj, 2N, po ćeliji), sve ostale vrste nosoroga imaju 82 hromozoma. Međutim, hromozomski polimorfizam može dovesti do različitog broja hromozoma. Na primer, u jednoj studiji su bila tri severna bela nosoroga sa 81 hromozoma.[18]

Azijski nosorozi[uredi | uredi izvor]

  • Indijski nosorog (Rhinoceros unicornis) ima samo jedan rog dužine do 60 cm, visok je do 1,7 m, dugačak do 3,5 m a težak do 4 t. Oklopljen je sa prednje i zadnje strane slojevima zadebljale kože (do 10 cm kože i kolagena). Ova vrsta nosoroga živi u barovitim delovima Indije.
  • Sumatranski nosorog (Dicerorhinus sumatrensis) je predstavnik najprimitivnije grupe nosoroga koja je nastala u Miocenu pre 20 miliona godina. Ovi primerci su manji od indijskog nosoroga. Vrsta je veoma ugrožena.
  • Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus) je srodan indijskom ali je manji, i ove dve vrste su se razdvojile pre 10 miliona godina.

Afrički nosorozi[uredi | uredi izvor]

  • Beli nosorog (Ceratotherium simum) je dugačak preko 4 m, a veći od dva roga može da dostigne dužinu i do 135 cm.
  • Crni nosorog (Diceros bicornis) je vrlo sličan belom nosorogu a razlikuju se uglavnom po obliku usana. Ove dve vrste su nastale pre 14 miliona godina a razdvojile su se pre 5 miliona godina. Stanište im se nalazi u stepama i žbunastim staništima u podsaharskoj Africi.

Za razliku od ostalih kopitara, obe afričke vrste nosoroga nemaju prednje zube, zbog čega koriste usne za otkidanje hrane (lišća ili trave).[2] Obe afričke vrste su veoma ugrožene.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Arhivirano iz originala 28. 09. 2011. g. Pristupljeno 23. 3. 2018. 
  2. ^ a b Owen-Smith, Norman (1984). Macdonald, D., ur. The Encyclopedia of MammalsNeophodna slobodna registracija. New York: Facts on File. str. 490–495. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  3. ^ Van Uhm, D.P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders. Studies of Organized Crime. New York: Springer. 
  4. ^ Vigne, Lucy; Martin, Esmond. „Amid conflict, Yemen’s demand for rhino horn daggers continues” (PDF). 
  5. ^ Cheung, Hubert; Mazerolle, Lorraine; Possingham, Hugh; Biggs, Duan (2021-02-01). „Rhino horn use by consumers of traditional Chinese medicine in China”. Conservation Science and Practice. 3. doi:10.1111/csp2.365. 
  6. ^ „History repeating: The illegal trade in rhino horn - EIA”. eia-international.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-27. 
  7. ^ Ketchell, Misha. „We asked people in Vietnam why they use rhino horn. Here’s what they said”. 
  8. ^ Song, Cecilia; Milliken, Tom. „The Rhino Horn Trade in South Korea: Still Cause for Concern” (PDF). 
  9. ^ „North Korean Diplomats Accused of Smuggling Ivory and Rhino Horn”. Animals (na jeziku: engleski). 2017-10-16. Pristupljeno 2021-09-27. 
  10. ^ Kitade, Tomomi; Toko, A. (2016). „Setting suns : the historical decline of ivory and rhino horn markets in Japan”. undefined (na jeziku: engleski). 
  11. ^ Gouws, Andries (8. 10. 2010). „Kan renosterstropers gestuit word?”. Landbouweekblad: 4—6. 
  12. ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Arhivirano iz originala 28. 9. 2011. g. Pristupljeno 23. 9. 2010. 
  13. ^ „Vietnam's Appetite For Rhino Horn Drives Poaching In Africa”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-27. 
  14. ^ Tougard, C. et al. (2001) Phylogenetic relationships of the five extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) based on mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes.
  15. ^ Merriam-Webster Dictionary [1]
  16. ^ Rabinowitz, Alan (1995). „Helping a Species Go Extinct: The<33 six. Sumatran Rhino in Borneo” (PDF). Conservation Biology. 9 (3): 482—488. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09030482.x. 
  17. ^ Robinson, Terry J.; V. Trifonov; I. Espie; E.H. Harley (2005). „Interspecific hybridization in rhinoceroses: Confirmation of a Black × White rhinoceros hybrid by karyotype, fluorescence in situ hybridization (FISH) and microsatellite analysis”. Conservation Genetics. 6 (1): 141—145. S2CID 33993269. doi:10.1007/s10592-004-7750-9. 
  18. ^ Houck, ML; Ryder, OA; Váhala, J; Kock, RA; Oosterhuis, JE (1994). „Diploid chromosome number and chromosomal variation in the white rhinoceros (Ceratotherium simum)”. The Journal of Heredity. 85 (1): 30—34. PMID 8120356. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikimedijina Ostava ima datoteke za članak:
Vikivrste imaju više informacija o članku Nosorozi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Носорози&oldid=27550516”