Бели носорог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бели носорог
White Rhino in Lake Nakuru 3.jpg
Ceratotherium simum
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Perissodactyla
Породица: Rhinocerotidae
Род: Ceratotherium
Gray, 1867
Врста: C. simum
Биномијална номенклатура
Ceratotherium simum
(Burchell, 1817)
Подврсте

Ceratotherium simum cottoni
Ceratotherium simum simum

Mapa distribuicao original white rhino.png
Распрострањеност белих носорога

     северни б. носорог (C. s. cottoni)     јужни б. носорог (C. s. simum)

Бели носорог (лат. Ceratotherium simum) је једна од пет живућих врста носорога. Од свих врста носорога ова врста је најдруштвенија. После афричког слона, то је највећа копнена животиња на свету. Познат је по својим широким уснама прилагођеним за пасење траве.

Бели носорози су такође и најбројнија врста носорога. Постоје две подврсте, северни (C. s. cottoni), који је скоро изумро и јужни (C. s. simum) бели носорог, који је чешћи.

Име[уреди]

Име белог носорога води порекло из Јужне Африке и локалног језика Африканс, који се развио из холандског језика. Африканерска реч „wyd" (од холандске речи „wijd”) значи „широк” и односи се на ширину усана белог носорога. Рани енглески досељеници у Јужној Африци су ову реч погрешно протумачили и изговарали као „white” (енгл. бело), тако да је носорог са широким уснама на крају назван бели носорог, а други афрички носорог, који има уске усне назван је црни носорог. Ова широка уста су специјализована за узимање великих количина траве, док су уста црних носорога погодна за кидање лишћа жбунова. Род којем припада бели носорог, Ceratotherium, приближно значи „рогата звер“. Епитет simum је од грчке речи simus и значи „са равним носем“.

Физички опис[уреди]

Бели носорог има крупно, масивно тело, велику главу, кратак врат и широке груди. Одрастао носорог тежи 1.800-3.000 килограма, дугачак је од 3,35 до 4,2 m, а до рамена висок од 150 до 185 центиметара. Рекордна тежина је износила око 3.600 килограма. На њушки се налазе два рога изграђена од кератина, за разлику од јелењих коштаних рогова. Предњи рог је дужи и просечно мери близу 90 cm, а може да достигне 150 cm. Бели носорози имају препознатљиву грбу на предњем делу леђа, изнад главе. Свака од четири кратке ноге има по три прста. Боја коже варира од жућкасто-браон до сиве боје. Длаку једино имају на крајевима репа и у ушима. Уши могу да покрећу независно једно од другог како би носорог прикупио што више звукова, док је чуло њуха најважније. Олфакторни рецептори заслужни за мирис су укупно већи од целокупног мозга.

Понашање[уреди]

Живе у травнатим равницама и саванама. Биљоједи су који пасу траву и преферирају ону најкраћу. Воду редовно пију два пута дневно ако је доступна. У време суше може да издржи четири до пет дана без воде. Око пола дана проведе у исхрани, једну трећину одмарајући се, а остатак дана у разним другим активностима. Као и сви други носорози, и бели воле купање и ваљање у блату како би се охладили.

Када су изложени опасности, бели носорози (већином мужјаци) обарају главу са ушима окренутим уназад и трљају рогом о земљу, у комбинацији са режањем и криком ако су нападнути. Трче брзином од 28 километара на час коју могу да одрже на даљини од 3,2 километара. Брзина галопа је 40 km/h.

Бели носорози могу да живе у крдима од 14 јединки, која углавном чине женке. Одрасли мужјаци углавном воде самачки живот. Доминантни мужјаци обележавају своју територију урином и изметом. Око 10 пута на дан то раде док патролирају територијом. Најжешће борбе се дешавају када се мужјаци боре око женке. Женке не бране своју територију иако се знатно преклапа са територијама других носорога.

Размножавање[уреди]

Женка са младунчетом

Женке су полно зреле са 4-5 година, а мужјаци касније, са 10-12 година. Парење траје око пола сата. Пар остаје заједно између 5 и 20 дана, након којих свако наставља својим путем. Трудноћа траје око 16-18 месеци после чега се рађа једно младунче које тежи од 40 до 64 килограма. Младунци су несигурни док не прођу 2-3 дана од рођења. Када се осети угроженим, младунче се склања под мајку која је веома заштитнички настројена и снажно га штитити. Сисање млека може да потраје до дванаестог месеца живота. Женка је способна да рађа на сваке 2 до 3 године. Бели носорози живе од 40 до 50 година.

Подврсте[уреди]

Јужни бели носорог[уреди]

Јужни бели носорог (Ceratotherium simum simum) је једна од две подврсте белих носорога. 2005. године је установљено да их има највише у Јужноафричкој Републици. Њихов број се процењује на око 11.600, што говори о томе да је ова подврста носорога најбројнија у свету. Ако им се обезбеди довољан простор и обиље хране, лако ће се размножавати у зоолошким вртовима, поготово они носорози који су пребачени из дивљине. Ово доказује податак да је у зоолошком врту у Сан Дијегу од 1972. године рођен 91 носорог. Међутим, из неразумљивих разлога, изузетно је ниска стопа репродукције међу женкама јужних белих носорога рођених у заточеништву.

Северни бели носорог[уреди]

Северни бели носорог (Ceratotherium simum cottoni) је живео у неколико земаља Источне и Централне Африке јужно од Сахаре, а данас је критично угрожена подврста. Популација у дивљини је са око 500 јединки колико их је било 1970. године, до 1995. смањена на 30 животиња, које су живеле у Националном парку Гарамба у Конгу. До 2005. тај број је смањена на само 4 носорога.[2] До 2018, како се верује, изумрли су у дивљини, а угинули су и сви примерци који су живели у ЗОО вртовима. Једино место где су северни бели носорози још увек постојали, био је кенијски резерват природе Ол пејета, где их је почетком те године било 3, један мужјак и две женке. Последњи мужјак угинуо је 19. марта 2018.[3] Једини данас живи примерци ове подврсте су 2 женке.

Статус[уреди]

Бели носорог је откривен 1817. године, а већ седамнаест година касније је постао, због претераног лова и споре репродукције ретка животиња.

Северни бели носорози су се у дивљини до недавно једино могли наћи у Демократској Републици Конго, данас се верује да су изумрли у дивљини, док јужна подврста живи широм Јужне Африке. 98,9 % популације белих носорога живи у само четири земље (у Јужноафричкој Републици, Намибији, Зимбабвеу и у Кенији). Скоро десетковани и доведени до ивице истребљења почетком 20. века, бели носорози су до краја 20. века значајно увећали свој број. 2001. године је процењено да 11.670 белих носорога живи у дивљини, док је још 777 носорога живело у зоолошким вртовима. То их чини најбројнијом врстом носорога у свету.

Извори[уреди]

  1. African Rhino Specialist Group (2003). Ceratotherium simum. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 5. 2006.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. Regarding Sudan, the last Male Northern White Rhino
  3. „Угинуо последњи мужјак северног белог носорога”. ртс.срб. РТС. 20. март 2018. Приступљено 20. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди]