Nursultan Nazarbajev

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nursultan Nazarbajev
Nursultan Nazarbajev
Lični podaci
Puno imeNursultan Abišuli Nazarbajev
Datum rođenja(1940-07-06)6. jul 1940. (83 god.)
Mesto rođenjaŠamalgan, SSSR
DržavljanstvoKazahstan
Religijasunizam
Porodica
SupružnikSara Nazarbajeva
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		Svetlo otadžbine (Nur Otan) (od 1999)
Čin
vrhovni komandant kao predsednik Kazakstana
16. decembar 1991. — 20. mart 2019.
Prethodnikfunkcija uspostavljena
NaslednikKasim Žomart Tokajev
Potpis

Standarta predsednika Kazahstana

Nursultan Abišuli Nazarbajev (kaz. Nūrsūltan Äbışūly Nazarbaev) prvi je i bivši predsednik Republike Kazahstan.[1][note 1] Na toj funkciji je bio od 24. aprila 1990.[2] do svečane ostavke 19. marta 2019.[3] On trenutno služi kao Predsedavajući Saveta bezbednosti Kazahstana. On je jedan je od najduže služećih nekraljevskih vođa na svetu, koji je Kazahstanom vladao skoro tri decenije. On je imenovan prvim sekretarom Komunističke partije Kazahstanske SSR 1989. godine, a izabran je za prvog predsednika nacije nakon nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Ima titulu „Vođa nacije”.[4] U aprilu 2015. godine, Nazarbajev je ponovo izabran sa gotovo 98% glasova, pošto praktično nije bilo opozicije.[5]

Nazarbajev je bio optužen za kršenje ljudskih prava od strane nekoliko organizacija za zaštitu ljudskih prava i potiskivanje disidenata i predsedavanje nad autoritarnim režimom.[6] Nijedan izbor koji je održan u Kazahstanu od osamostaljenja se na Zapadu ne smatrao slobodnim ili poštenim.[6][7] Godine 2010, on je najavio reforme kojima će se podstaći višestranački sistem.[6] U januaru 2017. godine Nazarbajev je predložio ustavne reforme kojima bi se delegirala ovlašćenja Parlamentu Kazahstana.[8]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Šamalganu, današnji Kazahstan, tada Kazaška SSR, odnosno SSSR.

Neko je vreme radio u čeličani u Dnjeprodzeržinsku. Godine 1962, postao je član KPSS-a. Godine 1972, postao je sekretar Komiteta komunističke partije u metalurškom kombinatu u Karagandi, a četiri godine kasnije sekretar Regionalnog komiteta KPSS za Karagandu.

Od 1989. do 1991. godine bio je sekretar Komunističke partije Kazahstana.

U pokušaju državnog udara grupe sovjetskih zvaničnika i oficira avgusta 1991, Nazarbajev je podržao Borisa Jeljcina. Na predsedničkim izborima 1. decembra 1991, pobedio je osvojivši 91,5% glasova.

Referendum održan aprila 1995. produžio je njegov predsednički mandat do 2000. godine. Za predsednika je bio izabran januara 1999. i ponovno u decembru 2005. godine. Nazarbajev je kandidat i na predsedničkim izborima 26. aprila 2015. U predizborno vreme dobio je podršku Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka koji su ga posetili u Astani u martu 2015. Peti put je izabran za predsednika Kazahstana.

Dana 20. marta 2019. godine, podneo je ostavku na mesto predsednika, a prestonica Astana je u njegovu čast preimenovana u Nur Sultan.[9] Nasledio ga je predsednik Senata Kasim Žomar Tokajev.[10][11]

Dana 18. juna objavljeno je da je zaražen virusom korona.[12]

Ekonomska pitanja[uredi | uredi izvor]

Evroazijska ekonomska unija[uredi | uredi izvor]

Godine 1994, Nazarbajev je tokom govora na Moskovskom državnom univerzitetu predložio ideju za stvaranje „Evroazijske unije”.[13][14][15] Dana 29. maja 2014, Rusija, Belorusija i Kazahstan su potpisali sporazum o stvaranju Evroazijske ekonomske unije koja je stvorila jedinstveni ekonomski prostor od 170.000.000 ljudi i stupila na snagu u januaru 2015. godine.[16] Nazarbajev je rekao nedugo nakon potpisivanja ugovora, „Mi to vidimo kao otvoreni prostor i novi most između rastućih ekonomija Evrope i Azije.”[16] Nazarbajev je imenovan počasnim predsednikom Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta u maju 2019. godine.[17]

Strategija Kazahstan 2050[uredi | uredi izvor]

Strategija Kazahstan 2050 logo

Nazarbajev je predstavio u svom obraćanju naciji 2012. godine Strategiju Kazahstan 2050, dugoročnu strategiju za osiguranje perspektiva rasta Kazahstana i pozicioniranje Kazahstana kao jedne od 30 najrazvijenijih nacija na svetu.[18]

Nurli Zol[uredi | uredi izvor]

Predsednik Nazarbajev je predstavio 2014. godine plan domaće modernizacije i reformacije vredan više milijardi dolara pod nazivom Nurli Zol - Put u budućnost.[19]

Digitalni Kazahstan[uredi | uredi izvor]

Predsednik Nazarbajev je predstavio inicijativu za tehnološku modernizaciju kako bi se povećala ekonomska konkurentnost Kazahstana kroz razvoj digitalnog ekosistema.[20]

Ekološki problemi[uredi | uredi izvor]

U svojoj autobiografiji iz 1998. godine, Nazarbajev je napisao da je „smanjenje Aralskog mora, zbog svog obima, jedna od najozbiljnijih ekoloških katastrofa sa kojom se danas suočava naša planeta. Nije preterano ako se stavi na isti nivo kao i uništavanje ”Amazonske prašume“. Pozvao je Uzbekistan, Turkmenistan, Tadžikistan, Kirgistan i širi svet da učine više na preokretanju štete po životnu sredinu nanesene tokom Sovjetske ere.[21][22]

Stav o nuklearnom oružju[uredi | uredi izvor]

Kazahstan je nasledio od Sovjetskog Saveza četvrtu najveću zalihu nuklearnog oružja na svetu. U roku od četiri godine nezavisnosti, Kazahstan nije imao nuklearno oružje. U jednoj od prvih glavnih odluka nove vlade, Nazarbajev je zatvorio sovjetski nuklearni poligon u Semipalatinsku (Semej), gde je sovjetska vojska izvršila 456 nuklearnih testova.[21][22]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U kazahstanskom, njegovo ime se ćirilicom piše Nұrsұltan Әbіšұlы Nazarbaev, a izgovara se [nʊrsʊlˈtɑn æbəɕʊˈlə nɑzɑɾˈbɑjɪf]. Na ruskom mu je ime rus. Нурсултан Абишевич Назарбаев, što se izgovara kao [nʊrsʊɫˈtan ɐˈbʲiʂɨvʲɪtɕ nəzɐrˈbajɪf].

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mesquita, Bruce Bueno de (14. 1. 2013). Principles of International Politics – Bruce Bueno de Mesquita – Google Books. ISBN 9781483304663. Архивирано из оригинала 3. 6. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2014. 
  2. ^ „Background on Nursultan Nazarbayev”. Carnegie Endowment for International Peace. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 27. март 2019. „The republic's Supreme Soviet elected Nazarbayev president of the Kazakh SSR on April 24, 1990.” 
  3. ^ „Veteran Kazakh leader Nazarbayev resigns after three decades in power”. Reuters. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 20. 3. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  4. ^ Walker, Shaun (24. 4. 2015). „Kazakhstan election avoids question of Nazarbayev successor”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 9. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
  5. ^ „Kazakh leader gains crushing election victory”. BBC News. 27. 4. 2015. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  6. ^ а б в Pannier, Bruce (11. 3. 2015). „Kazakhstan's long term president to run in show election – again”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 9. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2015. „Nazarbayev has clamped down on dissent in Kazakhstan, and the country has never held an election judged to be free or fair by the West.” 
  7. ^ Chivers, C.J. (6. 12. 2005). „Kazakh President Re-elected; voting Flawed, Observers Say”. The New York Times. Приступљено 2. 4. 2014. „Kazakhstan has never held an election that was not rigged.” 
  8. ^ „Kazakh Leader Ready to Devolve Some Powers to Parliament, Cabinet”. Voice of America. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 30. 1. 2017. 
  9. ^ „Нур-Султан - новое название столицы Казахстана”. Tengrinews.kz. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. 
  10. ^ „Kazakhstan's leader Nazarbayev resigns after three decades in power”. Reuters (на језику: енглески). 20. 3. 2019. 
  11. ^ „Kazahstan: Predsednik podneo ostavku nakon tri decenije na vlasti”. B92.net (на језику: српски). 
  12. ^ „Први председник Казахстана заражен короном”. Спутњик Србија (на језику: српски). 18. 6. 2020. 
  13. ^ Holding-Together Regionalism: Twenty Years of Post-Soviet Integration. Libman A. and Vinokurov E. (Palgrave Macmillan, London, 2012, p. 220.)
  14. ^ „Президент Республики Казахстан Н. А. Назарбаев о евразийской интеграции. Из выступления в Московском государственном университете им. М. В. Ломоносова 29 марта 1994 г.”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  15. ^ Alexandrov, Mikhail. Uneasy Alliance: Relations Between Russia and Kazakhstan in the Post-Soviet Era, 1992-1997. Greenwood Press, 1999, p. 229. ISBN 978-0-313-30965-6
  16. ^ a b „Russia, Belarus, Kazakhstan sign 'epoch' Eurasian Economic Union”. RT. Arhivirano iz originala 3. 7. 2014. g. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  17. ^ „Nazarbayev named "Honorary Chairman" of Supreme Eurasian Economic Council”. Kazinform. 29. 5. 2019. Arhivirano iz originala 29. 5. 2019. g. Pristupljeno 29. 5. 2019. 
  18. ^ „Strategy 2050: Kazakhstan's Road Map to Global Success”. EdgeKZ. Arhivirano iz originala 13. 1. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. 
  19. ^ „Kazakhstan's Nurly Zhol and China's Economic Belt of the Silk Road: Confluence of Goals”. The Astana Times. Arhivirano iz originala 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 31. 10. 2017. 
  20. ^ „Digital Kazakhstan initiative presented at Web Summit 2017”. The Astana Times. Arhivirano iz originala 31. 01. 2018. g. Pristupljeno 30. 1. 2018. 
  21. ^ a b „NTI Kazakhstan Profile”. Nuclear Threat Initiative (NTI). Arhivirano iz originala 24. 2. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2013. 
  22. ^ a b „Kazakhstan and US Renew Nonproliferation Partnership”. thediplomat.com. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nazarbayev, Nursultan (1998), Nursultan Nazarbayev: My Life, My Times and My Future..., Pilkington Press, ISBN 1899044191 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нурсултан_Назарбајев&oldid=27552840”