Pavle Holodkov

Pavle Holodkov
Lični podaci
Datum rođenja	(1888-06-28)28. jun 1888.
Mesto rođenja	Rjazanj, Ruska Imperija
Datum smrti	15. maj 1967.(1967-05-15) (78 god.)
Mesto smrti	Beograd, Jugoslavija
Zanimanje	operski pevač

Pavle Holodkov (Rjazanj, 28. jun 1888 — Beograd, 15. maj 1967) bio je ruski operski pevač.

Biografija

Rođen je u skromnoj porodici trgovca-zanatlije. Holodkov je već od svojih roditelja nasledio ljubav i dar za umetnost. Otac mu je imao odličan bariton i važio je kao dobar pevač-diletant narodnih pesama. Pošto je završio gimnaziju i položio maturu, roditelji su želeli da njihov sin stupi na Univerzitet. Ali sudbina je želela drugačije. Holodkov je otišao u Petrograd i stupio u Konzervatorijum. U njemu je ostao samo tri meseca. Zatim je počeo da radi privatno kod profesora baritoniste Tartakova i najzad se upisao u Moskovsku visoku školu „Filharmonija“, koju je završio 1913. godine. Iste godine je učestvovao na konkursu za ulazak u Moskovsko narodno pozorište. Pobedio je devet konkurenata i dobio angažman. Godine 1914. je gostovao u „Aidi" u Operi Zimin, posle čega je postao njen član. Godine 1919. je bio član Narodnog pozorišta u Odesi. Posle rata i revolucije, stigao je preko Istanbula u Beograd. Dana 1. februara 1921. postao je član Beogradske opere koja se upravo formirala. Tokom dvadeset godina, on je stalno i predano radio u njoj, stvorivši za to vreme oko šezdeset rola. Između velikog broja njegovih kreacija, treba izdvojiti naročito partije pevane u operama Aida, Travijata, Rigoleto, Otelo, Bal pod maskama, Toska, Pajaci, Devojka sa Zapada, Samson i Dalila, Karmen, Fidelio, Loengrin, Evgenije Onjegin, Carska nevesta, Boris Godunov, Hovanščina, Pikova dama, Knez Igor, Saloma, Mrtve oči, U dolini i dr.

O umetničkim kvalitetima Holodkova napisao je, prilikom proslave dvadesetpetogodišnjice njegovog umetničkog rada, Milenko Živković: „Ovaj glas velikog obima i plemenite boje ima urođenu toplinu i mekotu, a njegova dinamična ekspanzija raspolaže neobično velikim mogućnostima. U scenskoj pripremi njegove vokalne osobine izlučuju čitavo bogatstvo izražajnih elemenata. Široke i neobično modelirane kantilene imaju podjednaku sugestivnost, kao i dramski usklici puni eksplozivne energije. I sve je to uvek oživotvoreno celishodiim psihološkim zračenjem. U tome, kao i u silno afektuoznoj dramskoj igri Holodkova leži tajna njegovog ogromnog uspeha, koja ga je sa pravim deliriumom pre nekih osamnaest godina umela 15—20 puta izazivati pred zavesu“.

Literatura

• Srpska Scena br. 9, 1942. godine