Patrijarh aleksandrijski Gerasim II

Patrijarh Gerasim II Aleksandrijski

Patrijarh Gerasim II Palada (Paliot) (jez-grč Πατριαρχης Γερασιμος Β´ Παλλαδας; u. januar 1714., manastir Vatoped, Atos) - patrijarh aleksandrijski i pravoslavni svetitelj. Autor mnogih beseda.

Biografija

Rođen u mestu Iraklion na ostrvu Krit. Prvi učitelj budućeg patrijarha bio je njegov otac, protoprezviter Teodor. Nakon što je odrastao i školovan kod kuće, roditelji su ga poslali u Veneciju na visoko obrazovanje na venecijanskom flangijskom koledžu. Tamo je za nekoliko godina stekao temeljno znanje i izučio jezike: grčki, latinski i hebrejski.

Tokom njegovog boravka u Evropi, Turci su posle duge opsade zauzeli Iraklion. Saznavši za sudbinu svoje domovine i smrt svog oca, Gerasim je otišao na Peloponez, gde se susreo sa mnogim svojim sunarodnicima koji su izbegli ropstvo i progon, a odatle se preselio u Kastoriju.

U tamošnjoj mitropoliji, koja je bila pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije, postavljen je za učitelja i propovednika. Pobožnost i dar propovednika omilili su ga ovdašnjim hrišćanima, te je rukopoložen za episkopa Kastorije. Neko vreme je bio na čelu Jedrenske mitropolije.

Posle smrti aleksandrijskog patrijarha Partenija I (zvanog Prohor), koji je poginuo u smirnskom hramu od zemljotresa 1688. godine, za novog patrijarha je izabran Gerasim. Patrijarh se odlikovao revnosnim i svetim životom, obeleženim crtama Hristovog lika.

Optužen je za novotarije u poretku Božanstvene Liturgije u vreme prenošenja Svetih Darova. Spor je došao do carigradskog patrijarha, a patrijarh Gerasim je oslobođen optužbi.

Rukovodio je pravoslavnom crkvom u Egiptu 22 godine. Razna uznemiravanja od strane Turaka i neposlušnost samih hrišćana podstakli su ga da napusti patrijaršiju, a on, izabravši za svog naslednika mitropolita Samuila libijskog, rođenog na Hiosu, 20. januara 1710. godine napušta patrijarški tron i povlači se na Atos, gde ubrzo je umro.

Kanonizacija

Svetog Gerasima proslavila je Aleksandrijska pravoslavna crkva, nakon čega je, odlukom Svetog sinoda od 7. maja 2003. godine, uspomena na njega uvrštena u diptih svetih i Ruske pravoslavne crkve.