Полни хормон

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Polni hormon
Klasa leka
Estradiol, važan estrogenalni polni hormon i kod žena i kod muškaraca
SinonimiSeksualni steroid; gonadni steroid
Na Vikipodacima

Polni hormoni, takođe poznati kao seksualni steroidi, gonadokortikoidi i gonadni steroidi, su steroidni hormoni koji stupaju u interakciju sa receptorima za steroidne hormone kičmenjaka.[1] Polni hormoni uključuju androgene, estrogene i gestagene. Njihovi efekti su posredovani sporim genomskim mehanizmima preko nuklearnih receptora, kao i brzim negenomskim mehanizmima preko receptora povezanih sa membranom i signalnih kaskada.[2] Polipeptidni hormoni luteinizirajući hormon, hormon koji stimuliše folikule i hormon koji oslobađa gonadotropin – svaki povezan sa osom gonadotropina – obično se ne smatraju polnim hormonima, iako igraju glavne uloge vezane za seks.

Tipovi[uredi | uredi izvor]

U mnogim kontekstima, dve glavne klase polnih hormona su androgeni i estrogeni, od kojih su najvažniji ljudski derivati testosteron i estradiol. Drugi konteksti će uključivati gestagene kao treću klasu seksualnih steroida, za razliku od androgena i estrogena. Progesteron je najvažniji i jedini prirodni progestagen kod ljudi.[3] Uopšteno govoreći, androgeni se smatraju „muškim polnim hormonima“, pošto imaju maskulinizirajuće dejstvo, dok se estrogeni i gestageni smatraju „ženskim polnim hormonima“[4] iako su svi tipovi prisutni u svakom polu na različitim nivoima.

Progestageni

Androgeni

Estrogeni

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Gonade proizvode polne hormone, odnosno jajnici ili testisi uz nadbubrežne žlezde. Alternativno, nastaju zbog biohemijske konverzije drugih steroida prisutnih u jetri ili masnom tkivu.[5]

Sinteza polnih hormona se kontroliše pulsirajućim oslobađanjem hipotalamičnog gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRH). U hipofizi, GnRH stimuliše oslobađanje luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH) u opštu cirkulaciju. LH se zatim vezuje za svoje ciljne ćelije (Lajdigove ćelije kod muškaraca i theca ćelije kod žena) i povećava ekspresiju steroidogenog akutnog regulatornog proteina (StAR). StAR promoviše prenos holesterola na unutrašnju mitohondrijalnu membranu i pokreće steroidogenezu. Ovo je korak koji ograničava brzinu steroidogeneze u svim tkivima, a na unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani, holesterol se pretvara u pregnenolon dejstvom P450scc.[6]

Sintetički seksualni steroidi[uredi | uredi izvor]

Takođe postoji mnogo sintetičkih seksualnih steroida.[7] Sintetički androgeni se često nazivaju anaboličkim steroidima. U metodama hormonske kontracepcije koriste se sintetički estrogeni i progestini. Etinilestradiol je polusintetički estrogen. Specifična jedinjenja koja imaju delimičnu agonističku aktivnost za steroidne receptore, i stoga deluju kao prirodni steroidni hormoni, koriste se u medicinskim stanjima koja zahtevaju lečenje steroidom u jednoj ćelijskoj vrsti, ali gde su sistemski efekti određenog steroida na ceo organizam poželjni samo u određenim granicama.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Guerriero, Giulia (2009). „Vertebrate Sex Steroid Receptors: Evolution, Ligands, and Neurodistribution”. Annals of the New York Academy of Sciences (na jeziku: engleski). 1163 (1): 154—168. ISSN 0077-8923. doi:10.1111/j.1749-6632.2009.04460.x. 
  2. ^ Thakur, M.K.; Paramanik, V. (2009). „Role of Steroid Hormone Coregulators in Health and Disease”. Hormone Research in Paediatrics (na jeziku: engleski). 71 (4): 194—200. ISSN 1663-2818. doi:10.1159/000201107. 
  3. ^ B.Sc, Hidaya Aliouche (2022-06-24). „An Overview Of Sex Hormones”. News-Medical (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30. 
  4. ^ ElAttar, T. M. A.; Hugoson, A. (1974). „Comparative metabolism of female sex steroids in normal and chronically inflamed gingiva of the dog”. Journal of Periodontal Research (na jeziku: engleski). 9 (5): 284—289. ISSN 0022-3484. doi:10.1111/j.1600-0765.1974.tb00683.x. 
  5. ^ B.Sc, Hidaya Aliouche (2022-06-24). „An Overview Of Sex Hormones”. News-Medical (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30. 
  6. ^ „Sex hormone synthesis, regulation, and function – McMaster Pathophysiology Review” (na jeziku: engleski). 2013-03-19. Pristupljeno 2024-01-30. 
  7. ^ „Effect of endogenous and synthetic sex steroids on the clearance of antibody-coated cells.”. journals.aai.org. Pristupljeno 2024-01-30. 
  8. ^ Copland, John A.; Sheffield‐Moore, Melinda; Koldzic‐Zivanovic, Nina; Gentry, Sean; Lamprou, George; Tzortzatou‐Stathopoulou, Fotini; Zoumpourlis, Vassilis; Urban, Randall J.; Vlahopoulos, Spiros A. (2009). „Sex steroid receptors in skeletal differentiation and epithelial neoplasia: is tissue‐specific intervention possible?”. BioEssays (na jeziku: engleski). 31 (6): 629—641. ISSN 0265-9247. doi:10.1002/bies.200800138. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полни_хормон&oldid=27346219”