Poluks (zvezda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Poluks

Položaj Poluksa, u Blizancima
Položaj na nebu
Epoha J2000.0      Ravnodnevnica J2000.0
Sazvežđe [[Blizanci (sazvežđe)|Blizanci]]
Izgovor /ˈpɒləks/[1]
Rektascenzija 07h 45m 18.94987s[2]
Deklinacija +28° 01′ 34.3160″[2]
Prividna magnituda (V) 1.14[3]
Karakteristike
Evolucioni stupanj Džinovska zvezda
Spektralni tip K0 III[4]
U−B indeks boja +0,86[3]
B−V indeks boja +1,00[3]
Varijabilni tip Pretpostavlja se[5]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)+3,23[6] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −626,55[2] mas/g
Dek.: −45,80[2] mas/g
Paralaksa (π)96.54 ± 0.27[2] mas
Rastojanje33,78 ± 0,09 ly
(10,36 ± 0,03 ps)
Apsolutna magnituda (MV)+1,08±0,02[7]
Detalji
Masa1,91±0,09[8] M☉
Poluprečnik9.06±0.03[9] R☉
Luminoznost32.7±1.6[9] L☉
Površinska gravitacija (log g)2,685±0,09[10] cgs
Temperatura4,586±57[9] K
Metaličnost [Fe/H]–0,07 do +0,19[10] dex
Rotacija558 dana[11]
Rotaciona brzina (v sin i)2,8[12] km/s
Starost724[13] Myr
Druge oznake
β Geminorum, 78 Geminorum, BD+28°1463, GJ 286, HD 62509, HIP 37826, HR 2990, SAO 79666, LFT 548, LHS 1945, LTT 12065[14]
Referentne baze podataka
SIMBADdata
ARICNSdata

Poluks ili beta Blizanaca (lat. β Geminorum, β Gem) je najsjajnija zvezda sazvežđa Blizanci. Iako sjajnija od Kastora, Bajer ju je označio slovom β kao južniju.[15] Od 1943. godine, spektar ove zvezde služi kao jedna od stabilnih sidrišta po kojima se klasifikuju druge zvezde.[16] Godine 2006, potvrđeno je da oko nje kruži ekstrasolarna planeta (označena kao Poluk b ili β Geminorum b, kasnije nazvana Testijas).[10]

Sa magnitudom od 1,15 (apsolutna magnituda 1,1)[17], Poluks je 17. nasjajnija zvezda noćnog neba.[18]

Poluks je narandžasti džin, klase K0 IIIb. U poređenju sa Suncem, Poluks ima 1,7 ± 0,4 puta veću masu, 8,8 ± 0,1 puta veći prečnik i 32 puta veću luminoznost. U jezgru Poluksa završena je fuzija vodonika u helijum, a otpočela je fuzija helijuma u ugljenik i kiseonik. Poluks nema gravitaciono vezanih zvezda ali ima planetu, označenu kao β Gem b, mase 2,3 ± 0,45 mase Jupitera koja se kreće po gotovo kružnoj orbiti (e = 0,02 ± 0,03) na udaljenosti od 1,64 ± 0,27 AJ od Poluksa. Period revolucije iznosi 589,64 ± 0,81 dana (približno 1,6 godina).[19]

Nomenklatura[uredi | uredi izvor]

Poluks je jedna od dve najsjajnije zvezde u sazvežđu Blizanaca (dole levo).

β Geminorum (latinizovano u Beta Geminorum) je Bajerova oznaka zvezde.[20]

Tradicionalno ime Poluks se odnosi na blizance Kastora i Poluksa u grčkoj i rimskoj mitologiji.[21] U 2016. godini, Međunarodna astronomska unija organizovala je Radnu grupu za imena zvezda (WGSN)[22] za katalogizaciju i standardizaciju sopstvenih imena za zvezde. Prvi bilten WGSN-a iz jula 2016. uključivao je tabelu prve dve grupe imena koje je odobrio WGSN, uključujući Poluks za ovu zvezdu.[23]

Sunce gledano iz Poluksa (u crvenom krugu) u sazvežđu Strelca. Napravljeno sa Celestijom.

Kastor i Poluks su dve zvezde „nebeski blizanci” koje su dale ime sazvežđu Blizanci (latinski, „blizanci”). Zvezde su, međutim, prilično različite u detaljima. Kastor je složen šestostruki sistem vrućih, plavičasto-belih zvezda A-tipa i tamnih crvenih patuljaka, dok je Poluks jedan, hladniji žuto-narandžasti džin. U pesmi Persija Šelija iz 1818. Homerova himna Kastoru i Poluksu, zvezda se pominje kao „..blagi Poluks, bez krivice.”[24]

Prvobitno je planeta bila označena kao Poluks b. U julu 2014. Međunarodna astronomska unija pokrenula je NameExoWorlds, proces za davanje pravih imena određenim egzoplanetama i njihovim zvezdama.[25] Proces je uključivao javno nominovanje i glasanje za nova imena.[26] U decembru 2015, IAU je objavila da je pobedničko ime Testija za ovu planetu.[traži se izvor] Pobednički naziv je zasnovan na onom koji je prvobitno podneo theSkiNet iz Australije; naime Leda, Poluksova majka. Na zahtev IAU, 'Testija' (patronim Lede, Testijeve ćerke) je zamenjena. To je bilo zato što je 'Leda' već bila pripisana asteroidu i jednom od Jupiterovih satelita.[27][28]

U katalogu zvezda u kalendaru Calendarium of Al Achsasi Al Mouakket, ova zvezda je označena kao Mueker al Džira, što je na latinski prevedeno kao Posterior Brachii, što znači kraj u šapi.[29]

Na kineskom, 北河 (Běi Hé), što znači Severna reka, odnosi se na asterizam koji se sastoji od Poluks, ρ Geminorum i Kastor.[30] Shodno tome, sam Poluks je poznat kao 北河三 (Běi Hé sān, engl. the Third Star of North River.)[31]

Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Poređenje veličina Poluksa (levo) i Sunca (desno)

Sa prividnom vizuelnom magnitudom od 1,14,[32] Poluks je najsjajnija zvezda u svom sazvežđu, čak je svetlija od svog suseda Kastora (α Geminorum). Poluks je 6,7 stepeni severno od ekliptike, trenutno previše severno da bi je Mesec zaklonio. Poslednja lunarna okultacija vidljiva sa Zemlje bila je 30. septembra 117. p. n. e.[33]

Merenja paralakse pomoću astrometrijskog satelita Hiparkos[34][35] postavljaju Poluks na udaljenosti od oko 3,378 svetlosnih godina (1,036 parseka) od Sunca.[2]

Ova zvezda je veća od Sunca, sa oko dva puta većom masom[8] i skoro devet puta većim radijusom.[10] Nekada zvezda glavne sekvence tipa A, [36] Poluks je iscrpeo vodonik u svom jezgru i evoluirao u džinovsku zvezdu sa zvezdanom klasifikacijom K0 III.[4] Efektivna temperatura spoljašnjeg omotača ove zvezde je oko 4.666 K,[10] što leži u opsegu koji proizvodi karakterističnu narandžastu nijansu zvezda K-tipa.[37] Poluks ima projektovanu brzinu rotacije od 2,8 km·s−1.[12] Obilje elemenata osim vodonika i helijuma, što astronomi nazivaju metaličnost zvezde, je neizvesno, sa procenama u rasponu od 85% do 155% Sunčevog obilja.[10][38]

Dokazi o niskom nivou magnetne aktivnosti došli su od detekcije slabe rendgenske emisije pomoću orbitalnog teleskopa ROSAT. Rendgenska emisija ove zvezde je oko 1027 erg s−1, što je otprilike isto kao i emisija rendgenskih zraka sa Sunca. Od tada je potvrđeno magnetno polje jačine ispod 1 gausa na površini Poluksa; jedno od najslabijih polja ikada otkrivenih na zvezdi. Prisustvo ovog polja sugeriše da je Poluks nekada bio Ap zvezda sa mnogo jačim magnetnim poljem.[36] Ova zvezda prikazuje male amplitudne varijacije radijalne brzine, ali nije fotometrijski promenljiva.[39]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006), A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. izd.), Cambridge, Massachusetts: Sky Pub, ISBN 978-1-931559-44-7. 
  2. ^ a b v g d van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, S2CID 18759600, arXiv:0708.1752 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  3. ^ a b v Ducati, J. R. (2002), „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”, CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues, 2237: 0, Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  4. ^ a b Morgan, W. W.; Keenan, P. C. (1973), „Spectral Classification”, Annual Review of Astronomy and Astrophysics, 11: 29—50, Bibcode:1973ARA&A..11...29M, doi:10.1146/annurev.aa.11.090173.000333 
  5. ^ Petit, M. (oktobar 1990), „Catalogue des étoiles variables ou suspectes dans le voisinage du Soleil”, Astronomy and Astrophysics Supplement (na jeziku: francuski), 85 (2): 971, Bibcode:1990A&AS...85..971P. 
  6. ^ Famaey, B.; et al. (januar 2005), „Local kinematics of K and M giants from CORAVEL/Hipparcos/Tycho-2 data. Revisiting the concept of superclusters”, Astronomy and Astrophysics, 430 (1): 165—186, Bibcode:2005A&A...430..165F, S2CID 17804304, arXiv:astro-ph/0409579 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:20041272 
  7. ^ Carney, Bruce W.; et al. (mart 2008), „Rotation and Macroturbulence in Metal-Poor Field Red Giant and Red Horizontal Branch Stars”, The Astronomical Journal, 135 (3): 892—906, Bibcode:2008AJ....135..892C, S2CID 2756572, arXiv:0711.4984 Slobodan pristup, doi:10.1088/0004-6256/135/3/892 
  8. ^ a b Hatzes, A. P.; et al. (jul 2012), „The mass of the planet-hosting giant star β Geminorum determined from its p-mode oscillation spectrum”, Astronomy & Astrophysics, 543: 9, Bibcode:2012A&A...543A..98H, S2CID 53685387, arXiv:1205.5889 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361/201219332, A98. 
  9. ^ a b v Baines, Ellyn K.; Armstrong, J. Thomas; Schmitt, Henrique R.; Zavala, R. T.; Benson, James A.; Hutter, Donald J.; Tycner, Christopher; van Belle, Gerard T. (2017). „Fundamental parameters of 87 stars from the Navy Precision Optical Interferometer”. The Astronomical Journal. 155 (1): 16. Bibcode:2018AJ....155...30B. S2CID 119427037. arXiv:1712.08109 Slobodan pristup. doi:10.3847/1538-3881/aa9d8b. 
  10. ^ a b v g d đ Hatzes, A. P.; et al. (2006), „Confirmation of the planet hypothesis for the long-period radial velocity variations of β Geminorum”, Astronomy and Astrophysics, 457 (1): 335—341, Bibcode:2006A&A...457..335H, S2CID 14319327, arXiv:astro-ph/0606517 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:20065445 
  11. ^ Koncewicz, R.; Jordan, C. (januar 2007), „OI line emission in cool stars: calculations using partial redistribution”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 374 (1): 220—231, Bibcode:2007MNRAS.374..220K, doi:10.1111/j.1365-2966.2006.11130.x Slobodan pristup 
  12. ^ a b Massarotti, Alessandro; et al. (januar 2008), „Rotational and Radial Velocities for a Sample of 761 HIPPARCOS Giants and the Role of Binarity”, The Astronomical Journal, 135 (1): 209—231, Bibcode:2008AJ....135..209M, doi:10.1088/0004-6256/135/1/209 
  13. ^ Takeda, Yoichi; Sato, Bun'ei; Murata, Daisuke (avgust 2008), „Stellar parameters and elemental abundances of late-G giants”, Publications of the Astronomical Society of Japan, 60 (4): 781—802, Bibcode:2008PASJ...60..781T, S2CID 16258166, arXiv:0805.2434 Slobodan pristup, doi:10.1093/pasj/60.4.781 
  14. ^ „POLLUX -- Variable Star”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Pristupljeno 2012-01-14 
  15. ^ Ian Ridpath. „Bayer’s Uranometria and Bayer letters”. Star Tales. Pristupljeno 12. 9. 2013. 
  16. ^ Garrison, R. F. (decembar 1993), „Anchor Points for the MK System of Spectral Classification”, Bulletin of the American Astronomical Society, 25: 1319, Bibcode:1993AAS...183.1710G, Arhivirano iz originala 25. 06. 2019. g., Pristupljeno 2012-02-04 
  17. ^ Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 3313. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  18. ^ Jim Kaler. „Castor”. Stars. Pristupljeno 12. 9. 2013. 
  19. ^ Andrea Dupree, Ronald Gilliland. „Polux”. Sol Station. Pristupljeno 12. 9. 2013. 
  20. ^ „Final Results of NameExoWorlds Public Vote Released”, NameExoworlds, International Astronomical Union, 15. 12. 2015, Pristupljeno 2020-01-14. 
  21. ^ „Pollux”, STARS, University of Illinois, Urbana–Champaign Campus, 2008, Pristupljeno 2009-05-29. 
  22. ^ IAU Working Group on Star Names (WGSN), Pristupljeno 22. 5. 2016. 
  23. ^ Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 1 (PDF), Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  24. ^ „Homer's Hymn To Castor And Pollux by Percy Bysshe Shelley”, allpoetry.com, Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  25. ^ „An IAU Worldwide Contest to Name Exoplanets and their Host Stars”, NameExoWorlds, IAU, 9. 7. 2014, Pristupljeno 2020-01-14. 
  26. ^ „NameExoWorlds”, nameexoworlds.iau.org, Arhivirano iz originala 15. 08. 2015. g., Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  27. ^ „NameExoWorlds”, nameexoworlds.iau.org, Arhivirano iz originala 01. 02. 2018. g., Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  28. ^ „YOU helped name an exoplanet!”, TheSkyNet, 2015-12-17, Arhivirano iz originala 07. 05. 2018. g., Pristupljeno 2020-01-14. 
  29. ^ Knobel, E. B. (jun 1895), „Al Achsasi Al Mouakket, on a catalogue of stars in the Calendarium of Mohammad Al Achsasi Al Mouakket”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 55 (8): 429—438, Bibcode:1895MNRAS..55..429K, doi:10.1093/mnras/55.8.429 Slobodan pristup. 
  30. ^ 中國星座神話, written by 陳久金. Published by 台灣書房出版有限公司, 2005. ISBN 978-986-7332-25-7..
  31. ^ 香港太空館 - 研究資源 - 亮星中英對照表 Arhivirano 2011-01-30 na sajtu Wayback Machine, Hong Kong Space Museum. Accessed on line November 23, 2010.
  32. ^ Lee, T. A. (oktobar 1970), „Photometry of high-luminosity M-type stars”, Astrophysical Journal, 162: 217, Bibcode:1970ApJ...162..217L, doi:10.1086/150648 
  33. ^ Meeus, Jean (1997), Mathematical Astronomy Morsels (1st izd.), Richmond, Virginia: Willmann-Bell, ISBN 978-0-943396-51-4. 
  34. ^ Perryman, M. A. C.; Lindegren, L.; Kovalevsky, J.; et al. (jul 1997), „The Hipparcos Catalogue”, Astronomy and Astrophysics, 323: L49—L52, Bibcode:1997A&A...323L..49P 
  35. ^ Perryman, Michael (2010), „The Making of History's Greatest Star Map”, Astronomers' Universe, Heidelberg: Springer-Verlag, Bibcode:2010mhgs.book.....P, ISBN 978-3-642-11601-8, doi:10.1007/978-3-642-11602-5 
  36. ^ a b Aurière, M.; et al. (septembar 2009), „Discovery of a weak magnetic field in the photosphere of the single giant Pollux”, Astronomy and Astrophysics, 504 (1): 231—237, Bibcode:2009A&A...504..231A, S2CID 14295272, arXiv:0907.1423 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361/200912050 
  37. ^ „The Colour of Stars”, Australia Telescope, Outreach and Education, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation, 21. 12. 2004, Arhivirano iz originala 10. 3. 2012. g., Pristupljeno 2012-01-16 
  38. ^ The abundance is determined by taking the value of [Fe/H] in the table to the power of 10. Hence, 10−0.07 = 0.85 while 10+0.19 = 1.55.
  39. ^ Henry, Gregory W.; et al. (septembar 2000), „Photometric Variability in a Sample of 187 G and K Giants”, The Astrophysical Journal Supplement Series, 130 (1): 201—225, Bibcode:2000ApJS..130..201H, CiteSeerX 10.1.1.40.8526 Slobodan pristup, doi:10.1086/317346. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 3313. ISBN 978-0-7503-0440-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полукс_(звезда)&oldid=27602927”