Poplave u srednjoj Evropi 2013.
Poplave su u srednjoj Evropi došle posle jakih kiša na početku juna meseca 2013. Zadesile su Češku i Austriju; delimično Švajcarsku i zbog nabujalog Dunava isto Slovačku, Mađarsku i Srbiju. U Srbiji je rezultat ovih poplava bio porast vodostaja na Dunavu u prvoj nedelji juna 2013.
Poplave su bile neposrednim rezultatom jakih kiša, trajajućih nekoliko dana.[1] Prvo su 31. maja 2013. porasli vodostaji na rekama u zapadnom delu Češke (Bohemija) i na jugoistoku Nemačke (Bavarska). Radi se o rekama Berounka, Mže, Uhlava, Uslava i Klabava (Češka). Samo dan kasnije kiša se proširila i na teritoriju severozapadne Austrije i južne Češke, što je izazvalo veoma brz rast vodostaja na Vltavi do Praga, pa i Dunavu do Beča. U Češkoj su 2. juna hidrocentrale na Vltavi (Lipno, Orlik, Kamik i Slapi) počele smanjivati količinu vode radi pripreme na orgomne talase vode iz južnog dela zemlje. Kako se pokazalo, čak i to nije bilo dovoljno.
2. juna uveče u Pragu je proglačen 3. stepen opasnosti od poplava. Na mnogim mestima duž obale reke Vltave podignute su bile mobilne brane. Zatvorene su bile mnoge saobraćajnice, koje se nalaze u neposrednoj bliskosti Vltava, pa i većina stanica praškog metroa.[2] Gradski saobraćaj je time bio dosta otežan i na mnogim čvorišstima češke metropole zabeležene su ogromne gužve. Gradonačelnik Praga Tomaš Hudeček je zbog toga naredio da se zatvore sve škole[2] i kulturne instituje, čime bi se malo olakšala situacija za javni prevoz.
Od poplava na početku juna 2013. teško je stradao i nemački grad Pasau, koji se nalazi na ušću triju reka - Dunava, Ina i Ilza. Sve reke su se slile u jedno ogromno jezero, čiji je nivo nadmašio čak i taj, zabeleženi u poplavama 1501.[3] Nemačka kancelarka Angela Merkel proglasila je o poplavama da su događajem istorijskog razmera.
4. i 5. juna je talas vode krenuo po Labi i Dunavu. Nivo Labe u češkom gradu Usti-na-Labi dostignuo je 5. juna 11,5 metara. Saobraćaj u gradu preko reke je bio totalno onemogućen, pa je jedini most, koji se mogao koristiti za saobraćaj, ostao samo železnički. Teška situacija zabeležena je isto u Drezdenu i u drugim gradovima duž reke Labe u Nemačkoj. Samo u Češkoj su materijalne štete procenjene na 120 miliona evra.
Slovačku, Mađarsku i Srbiju su poplave zastigle kasnije, nego Češku, Austriju i Nemačku. Na početku jula meseca je RHMZ proglasio prvi stepen opasnosti od poplava na Dunavu do Novog Sada. Glavni talas vode je prošao od 5-og do 12-og juna[4] juna, pa je porast Dunava zabeležen prvo u Apatinu, pa kasnije u drugim gradovima, kao što su Bezdan[5], Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Slankamen i Beograd.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Članak o poplavama u Srednjoj Evropi na portalu RTS
- ^ a b Člnanak balkanske Al-Džazire o poplavama
- ^ „Članak portala buka.com”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2016. g. Pristupljeno 05. 06. 2013.
- ^ Članak na portalu Glas srpske o poplavama
- ^ Članak o poplavama u Srbiji, B92.net
