Princeza Katarina od Grčke i Danske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Katarina od Grčke i Danske
Princeza Katarina od Grčke i Danske 1935. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1913-05-04)4. maj 1913.
Mesto rođenjaAtina, Grčka
Datum smrti2. oktobar 2007.(2007-10-02) (94 god.)
Mesto smrtiMarlov, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikRišard Brandram
RoditeljiKonstantin I Grčki
Sofija od Pruske, kraljica Grčke
DinastijaKuća Glikemberga
  • Princeza Grčke i Danske
  • Lady Brandram

Katarina (ili Katarine ) od Grčke i Danske (na modernom grčkom: Αικατερίνη της Ελλάδας / Ekateríni tis Elládas), a nakon venčanja, Ladi Brandram (4. maj 1913 - 2. oktobar 2007) bila je princeza Grčke i Danske i ćerka Konstantina I Grčkog . [1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Život princeze Katarine obeležen je teškim ratom i egzilom. Prvi svetski rat i grčko-turski rat 1919-1922 naterali su porodicu da napusti Grčku čak dva puta, iako Katarina nije imala još ni deset godina. [2]

Princeza svoje detinjstvo provodi u Italiji, mestu gde je njena porodica pronašla sklonište tokom rata a školovanje je završila u Engleskoj. Još kao mlada izgubila je oca 1923. godine a majku 1932. godine. Siroče, zbližava se sa svojom sestrama i braćama sa kojima živi sve do udaje. Nakon restitucije monarhije u Atini, seli se kod brata Đorđa II Grčkog zajedno sa svojom sestrom Irenom od Grčke preuzima ulogu domaćice monarhije koju je nakon razvoda zapostavlja bivša kraljica Elizabeta od Rumunije. [3] Nakon drugog svetskog rata princeza se ulaže u spašavanje ranjenih vojnika dobrovoljno se prijavljuje u ulozi medicinska sestra. Zbog bitke za Grčku kraljevska porodica beži u egzil a Katarina odlazi u Egipat gde je nastavila sa radom kao medicinske sestre.[4]

Katarina je 1946. odlučila da se pridruži svom bratu, kralju Đorđu koji je živeo u Engleskoj. Tokom dugog putovanja, upoznaje britanskog majora Rikarda Brandrama i ubrzo dvoje mladih ljudi se zaljubljuju jedno u drugo. Par se venčava 1947. godine, ubrzo nakon obnove monarhije u Grčkoj. Kratko vreme živeli su u Iraku a zatim su se preselili u Ujedinjenom Kraljevstvu. U ovoj zemlji, princeza, sada pod nazivom „Lejdi” vodi diskretan i skroman život, sem velikih događaja gde je morala da se pojavljuje i koji su uticali na život kraljevskih porodica.[5]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Katarina je najmlađe dete kralja Konstantins Prvog Grčkog (1868-1923) i njegove supruge princeza Sofije od Pruske, kraljice Grčke (1870-1932), ćerka nemačkog Fridrihs Trećeg od Nemačke (1831-1888) i njegove supruge princeze Viktorije od Saks-Koburg i Gota (1840-1901).[6]

21. aprila 1947, Katarina se udaje u kraljevskoj palati Atine za britanskog majora Rikarda Brandrama[7] (1911-1994) sa kojim ima jednog sina zvanog Pol Brandram. Pol se oženio dva puta. Prvi put 1975. godine sa Dženifer Dijane Stel sa kojom se razveo 2009. godine i drugi put sa Kejtom Varhust.

Progonstvo[uredi | uredi izvor]

Prvi egzil[uredi | uredi izvor]

Eleferios Venizelos, neprijatelj grčke kraljevske porodice

Princeza je bila progonjena dva puta zajedno sa svojom porodicom. Prvi put je napustila Grčku tokom Ruske Revolucije 1917. godine. Tog datuma Grčka kraljevska porodica gubi svu podršku i kralj je smenjen sa prestola. Katarina tajno beži u egzil 11. juna. Tada devojčica sa nepunih četiri godina, poslednji put vidi brata Aleksandra, koji je tada bio novi kralj. Nakon prelaska preko Jonskog mora i Italije, Katarina, njeni roditelji, njena braća i sestre nastanili su se, najpre u Sent Moriczu, a zatim u Cirihu u Švjcarskoj. [8] Nekoliko meseci kasnije cela kraljevska porodica se seli kod kralja Konstantina jer je situacija u Grčkoj jako nestabilna. Međutim, finansijska situacija Konstantina i Sofije nije bila najsjajnija i kralj, obeležen dubokim osećajem neuspeha, oboleva od španskog gripa ali ubrzo ozdravljuje.[9] Tokom oporavka, provodi puno vremena sa svojom decom čitajući knjige Radjarda Kiplinga.[10]

Povratak u Grčku[uredi | uredi izvor]

25. oktobra 1920. godine, neočekivana smrt mladog Aleksandra koji je oboleo od ifekcije ujeda majmuna izazvala je institucionalnu krizu u Helenskom kraljevstvu. Već napeta situacija pogoršava se produženjem grčko-turskog rata (1919-1922). Na zakonodavnim izborima u novembru, venizelisti su poraženi, a njihov vođa je pobegao u egzil u Parizu. Održavanje spornog referenduma, na kojem je 99% učesnika glasalo za povratak Konstantina, omogućilo je Katarini i kraljevskoj porodici povratak u Grčku.[11]

Drugi egzil[uredi | uredi izvor]

30. oktobra 1922. Katarina, njeni roditelji i njena sestra Irena ponovo su napustili Grčku i pobegli u Italiju gde ih je italijanska vlada dočekala i smestila u Siciliji. Kralj, bolestan od arteroskleroze, pada u depresiju i provodi sate gledaći u jednu tačku. Iako je Katarina pokušavala da ga oraspoloži, kralj umire 11. januara 1923. godine od izliva krvi u mozgu. Nakon smrti kralja Katarina se seli sa svojom porodicom u Toskaniu.

Godine 1924. proglapena je druga grčka republika i Đorđe II Grčki zajedno sa ostatkom kraljevske porodice napušta Grčku. Grčka kraljevska porodica gubi grčko državljanstvo ali Kristijan X Danski, Katarinin ujak poklanja dansko državljanstvo porodici.[12]

Godine 1932. Katarina nema još devetnaest godina kada joj majka umire od raka.[13] Katarina i njena sestra ostaju same ali ih ubrzo prihvata Italijanska kraljevska porodica koja je puno pomogla Katarininim roditeljima tokom egzila. Kao kraljevska porodica Katarina je bila počasni gost mnogih važnih događaja u Italiji.

Godine 1935. Katarina putuje svugde po svetu. Nekoliko meseci je provela u Holivudu gde su je razni agenti potiskivali da im bude fotomodel. Kako nije mogla da izbegne toliki pritisak vraća se u Italiju gde nastavlja skroman život.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Kristijan IX Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Đorđe I Grčki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Lujza od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Konstantin I Grčki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Konstantin Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Olga Konstantinovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Aleksandra od Saks-Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Katarina od Grčke i Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Vilhelm I Nemački
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Fridrih III Nemački
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Augusta od Saks-Vajmarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija od Pruske, kraljica Grčke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Albert fon Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Viktorija fon Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Bibliogrfija[uredi | uredi izvor]

  • Celia Bertin, Marie Bonaparte, Paris, Perrin, 1982, 433 p. (ISBN 2-262-01602-X). (na jeziku: francuski)
  • Eva Celada, Irene de Grecia : La princesa rebelde, Plaza & Janés, 2007, 274 p. (ISBN 978-84-01-30545-0 et 84-01-30545-4). (na jeziku: španski)
  • Queen Frederica of the Hellenes, A Measure of Understanding, MacMillan, 1971 (ISBN 0-333-12454-5).(na jeziku: engleski)
  • Ricardo Mateos Sainz de Medrano, La Familia de la Reina Sofía, La Dinastía griega, la Casa de Hannover y los reales primos de Europa, Madrid, La Esfera de los Libros, 2004, 573 p. (ISBN 84-9734-195-3). (na jeziku španski)
  • John Van der Kiste, Kings of the Hellenes : The Greek Kings, 1863-1974, Sutton Publishing, 1994, 200 p. (ISBN 0-7509-2147-1). (na jeziku engleski)
  • «Obituaries: Lady Katherine Brandram », The Times,‎ 4 oktobar 2007.godine (na jeziku: engleski)
  • « Obituaries: Lady Katherine Brandram », The Telegraph,‎ 5 oktorbar 2007. godine (na jeziku: engleski)
  • « Obituaries: Lady Katherine Brandram », The Scotsman,‎ 10 oktobar 2007. godine (na jeziku: engleski)
  • Joanne Leyland, « The Katherine Who Won't Make Headlines… », The Royalist,‎ 8 oktobar 2007. godine (na jeziku: engleski)


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Catherine (princesse de Grèce, 1913-2007)”. data.bnf.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  2. ^ „Portrait : Catherine de Grèce”. Centerblog (na jeziku: francuski). 27. 5. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  3. ^ „Catherine%20de%20Grèce : définition de Catherine%20de%20Grèce et synonymes de Catherine%20de%20Grèce (français)”. dictionnaire.sensagent.leparisien.fr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  4. ^ „Princess Katherine of Greece, The Lady Katherine Brandram”. Unofficial Royalty (na jeziku: engleski). 11. 2. 2019. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  5. ^ „Portrait : Catherine de Grèce – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  6. ^ „Traduction des meilleurs romans Grecs, Latins et Gaulois, extraits de la bibliothèque universelle des Romans ...” (na jeziku: francuski). Didot l'aîné. 1785. Pristupljeno 1. 5. 2020. 
  7. ^ „Wedding of Princess Katherine of Greece, 1947”. The Royal Watcher (na jeziku: engleski). 21. 4. 2019. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  8. ^ Marie Bonaparte (na jeziku: francuski). Perrin. ISBN 2-262-01602-X. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  9. ^ Kings of the Hellenes : the Greek kings, 1863-1974. Sutton. ISBN 0-7509-2147-1. 
  10. ^ La familia de la reina Sofía : la dinastía griega, la Casa de Hannover y los reales primos de Europa (na jeziku: engleski) (1. izd.). La Esfera de los Libros. ISBN 84-9734-195-3. 
  11. ^ Le drame de l'hellénisme : Ion Dragoumis (1878-1920) et la question nationale en Grèce au début du XXe siècle (na jeziku: engleski). L'Harmattan. ISBN 2-7475-7788-0. 
  12. ^ Tennent, James Emerson (1830). The History of Modern Greece: From Its Conquest by the Romans B.c. 146, to the Present Time : in Two Volumes (na jeziku: engleski). Colburn and Bentley. 
  13. ^ La familia de la Reina Sofia. la dinastia griega, la casa de hannovery los reales primos de Europa - AbeBooks - MATEOS, RICARDO: 8497341953 (na jeziku: francuski). ISBN 9788497341950. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Принцеза_Катарина_од_Грчке_и_Данске&oldid=27365077”