Александар Грчки
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Александар Грчки | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. август 1893. |
| Место рођења | Атина, Краљевина Грчка |
| Датум смрти | 25. октобар 1920. (27 год.) |
| Место смрти | Атина, Краљевина Грчка |
| Супружник | Аспасија Манос |
| Потомство | Александра Карађорђевић |
| Родитељи | Константин I Грчки Софија Пруска |
| Династија | Гликсбург |
| Краљ Грчке | |
| Период | 11. јун 1917 — 25. октобар 1920. |
| Претходник | Константин I Грчки |
| Наследник | Константин I Грчки |
Александар Грчки (1. август 1893 — 25. октобар 1920) је био краљ Грчке од 1917. до 1920. године. Ступио је на престо 1917 после абдикације свог оца, краља Константина, пријатеља Централних сила, и пришао Савезницима против Немачке, Аустроугарске, Турске и Бугарске.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Био је други син Константина I, краља Грчке 1913—1917. Завршио је војну школу.
Током Првог светског рата, Константин I је, као рођак немачког цара, држао Грчку неутралном. Под утицајем премијера Елефтериоса Венизелоса и сила Антанте, Константин је био присиљен да абдицира и престо препусти свом млађем сину Александру.
Александар је био крунисан за краља 10. јуна 1917. године. Током своје краткотрајне владавине, био је марионета венизелиста и представника Антанте.
Угризао га је један његов љубимац, мајмун, од чега је Александар касније добио инфекцију и умро.
У његову част, град Дедеагач на граници с Османским царством био је 1920. године прозван Александруполис.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Аспасија Манос | 4. септембар 1896. | 7. август 1972. |
Деца
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Александра Карађорђевић | 25. март 1921. | 30. јануар 1993. | Краљ Петар II |

