Probiotik
Probiotici su živi mikroorganizmi odnosno mikrobni sastojci hrane koji se konzumiraju u odgovarajućem broju i čija prisutnost u čovekovom organizmu blagotvorno deluje na održanje zdravlja. Prirodno se nalaze u fermentiranim mlečnim proizvodima i fermentisanom povrću. Bakterije mlečno-kiselog vrenja i bifidobakterije su najčešće upotrebljavani i najsigurniji mikroorganizmi koji se koriste kao probiotik.[1][2]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Pošto mikrobiotika ljudskoih creva može da igra glavnu ulogu u zdravlju domaćina, trenutno postoji izvesno interesovanje za manipulaciju sastavom crevne flore u pravcu potencijalno boljeg lečenja. Učinjeni su pokušaji da se povećaju grupe bakterija kao što su Bifidobacterium i Lactobacillus za koje se smatra da imaju svojstva koja promovišu zdravlje.[3]
Probiotici, definisani kao mikrobiološki dodaci ishrani koji blagotvorno utiču na domaćina poboljšavajući njegovu mikrobnu ravnotežu u crevima, korišćeni su za promenu sastava mikrobiotskog sastav debelog creva. Međutim, takve promene mogu biti prolazne, a implantacija egzogenih bakterija stoga postaje ograničena.[3]
Prebiotici su nesvarljivi sastojci hrane koji blagotvorno utiču na domaćina tako što selektivno stimulišu rast i/ili aktivnost jedne ili ograničenog broja bakterijskih vrsta koje već žive u debelom crevu, i na taj način pokušavaju da poboljšaju zdravlje domaćina. Unošenje prebiotika može značajno modulirati mikrobiotski sastav debelog creva povećanjem broja specifičnih bakterija i time menjanjem mikrobiotskog sastava.[3]
Nesvarljivi oligosaharidi uopšte, a posebno fruktooligosaharidi, pokazali su se kao dobri prebiotici. Oni mogu da stimulišu rast endogenih bifidobakterija, koje posle kratkog perioda hranjenja postaju dominantne u ljudskom fecesu. Štaviše, ovi prebiotici moduliraju metabolizam lipida, najverovatnije preko proizvoda fermentacije.[3]
Prebiotici i sinbiotici[uredi | uredi izvor]
Pored probiotika, poznajemo i prebiotike i sinbiotike.
Prebiotici[uredi | uredi izvor]
Prebiotici su posebna vrsta nesvarljivih vlakana i drugihe supstanci koje obezbeđuju odgovarajuće okruženje u crevima za rast bakterija crevne flore. Prebiotici nisu živi organizmi već supstance koje ljudsko telo ne razgrađuje. Njihovo raspadanje počinje tek u debelom crevu pod uticajem bakterija. Njihovi proizvodi razgradnje uništavaju patogene organizme i stimulišu rast normalne crevne flore.[4]
Najpoznatiji prebiotik je inulin,[5] polisaharid koji se sastoji od D-fruktoze i male količine (2-3%) D-glukoze. Inulin stimuliše rast bakterija mlečno-kiselinskog vrenja (probiotika). Ako se pretrera sa unosom proizvoda koje sadrže inulin može doći do naduvavanja i nadimanja.Zbog nemogućnost varenja inulina u želucu i tankom crevu, njegovo dejstvo na nivo šećera u krvi je minimalno, jer se ne razlaže na monosaharide, pa ga mogu koristiti oboleli od šećerne bolesti.
Inulin u organizmu poboljšava apsorpciju kalcijuma.
Sinbiotici[uredi | uredi izvor]
Sinbiotik je kombinacija probiotika i prebiotika, u kome probiotici i prebiotici deluju sinergistički (pojačavaju efekat).[4]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Kvalitetan i bezbedan probiotik treba da ima sledeće karakteristike:[4]
- mora biti ljudskog porekla
- mora imati nepatogene karakteristike
- da je otporan na želučanu kiselinu i žučne soli
- da se efikasno veže za crevni epitel
- da se zadržava i umnožava u crevima
- da proizvodi antimikrobne supstance
- da razgrađuje patogene toksine
- da je bezbedan i zddravstveno bezopasan.
Zdravstveni efekti[uredi | uredi izvor]
Zdravstveni efekti probiotika i prebiotika na poboljšanje mikrobne flore gastrointestinalnog trakta je potvrđeno uj brojnim studijama i, između ostalog, odnosi se i na smanjenje nivoa holesterola i poboljšanje metabolizma ksenobiotika.
Iako probiotici i prebiotici u strogom smislu te reči nisu nutrijenti, hrana koja sadrži probiotike i prebiotike ima jasne pozitivne nutritivne efekte na zdravlje i svrtava ih u funkcionalnu hranu.[1][2]
Postoje različiti probiotici, među kojima su (prema navedenom redosledu) najčešće korišćeni oni iz roda:
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Spence, J. T. (2006): Challenges related to the composition of functional foods, Journal of Food Composition and Analysis, 19 (S4–S6)
- ^ a b Siró I., Kápolna E., Kápolna B., Andrea Lugasi (2008): Functional food. Product development, marketing and consumer acceptance—A review, Appetite 51 (456–467)
- ^ a b v g Gibson, G. R.; Roberfroid, M. B. (1995). „Dietary modulation of the human colonic microbiota: introducing the concept of prebiotics”. The Journal of Nutrition. 125 (6): 1401—1412. ISSN 0022-3166. PMID 7782892. doi:10.1093/jn/125.6.1401.
- ^ a b v „Probiotik, prebiotik, simbiotik...”. Galen Pharm Apoteke (na jeziku: srpski). 2015-02-27. Pristupljeno 2021-12-09.
- ^ GIBSON, G. R.. Dietary modulation of the human gum microflora using the prebiotcs oligofrutose and inulin. The Jornal of Nutrition, [S.l.], n. 7, p. 1438-1441, 1999.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- GIBSON, G.R.; ROBERFROID, M.B. Dietary modulation of the human colonic microbiota. Introducing the concept of prebiotics. Journal of Nutrition, [S.l.], v. 125, n. 6, p. 1401–1412, 1995.
- FEIJÓ, MBS. Alimentos Funcionais. Apresentação Oral. Universidade Federal do Estado do Rio Janeiro (UNIRIO), Escola de Nutrição, dezembro, 2007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |