Pređi na sadržaj

Progon učitelja u Nišu za vreme bugarsko-nemačko-austrougarske okupacije

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bugarska vojna kampanja 1915. nakon koje je sledio progon učitelja u Nišu

Progon učitelja u Nišu za vreme bugarsko-nemačko-austrougarske okupacije bila je organizovana akcija sprovededena u vreme Prvog svetskog rata od 1915—1918. godine, u cilju bugarizacije školskog sistema i zatiranja srpskog jezika i knjiga, srpske istorije i tradicije. Rad na progonu učitelja u Nišu počeo je na jesen 1915, a nastavio se sveopštom bugarizaciji po školama početkom 1916. i trajao je sve do oslobođenja Niš i okoline u jeseni 1918. godine, kada su, posle proboja Solunskog fronta od 15. do 23. septembra, srpska vojska i armije Antante oslobodile teritoriju Kraljevine Srbije.

U Velikom ratu stradao je 21 do sada evidentiran učitelj, učiteljica i nastavnika iz niške oblasti, dok su iz samog Niša umrla trojica učitelja iz niških osnovnih škola i petorica iz gimnazije. Tako da je po završetku rata trebalo dosta vremena i napora kako bi se ponovo uspostavila redovna nastava u školama i gimnazijama Niškog kraja i nornalizovale prosvetne prilike u novoosnovanoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Prilike[uredi | uredi izvor]

Okupacija Niša i okoline započela je 1915. velikim razaranjima infrastrukture (porušen most na Nišavi)

S kraja novembra 1915. godine udružene bugarsko-nemačko-austrougarske snage, u završnim operacijama okupacije Srbije, prvo su progonili srpsku vojsku ka Kosovu i Metohiji, a zatim su u Makedoniji, u decembru progon nastavili Bugari. Time su borbe u južnoj Srbiji i Makedoniji bile okončane, a počeo je trogodišnji period neprijateljske okupacije.[1][2]

Članom jedan tajnog ugovora između Nemačke i Bugarske, potpisanog pre početka Prvog svetskog rata, predviđeno je da Centralne sile, u slučaju pobede, ustupe delove teritorije Srbije istočno od reke Morave počev od ušća u Dunav, pa sve do Skopske Crne Gore i Kačanika, južno Bugarima. Tako je odmah po padu Kraljevine Srbije, Bugarska vojska okupirala grad Niš.

Nakon okupiranja Niša i niškog kraja, bugarski, nemački i austrougarski vojnici koristili su napuštene srpske škole i gimnazije, u kojime je prestala da se izvodi nastava, kao svoje prihvatne vojne stanice, kasarne za smeštaj vojnika, bolnica, ambulanti, previjališta, odeljenja pošte i telegrafa, intendantska skladišta i za sve ono što su smatrali da im je potrebno.[3][4]

Naređenjem glavnog zapovednika generala Nikole Žekova od 30. novembra 1915. godine, Bugarska je okupirane oblasti podelila na dve vojno-upravne celine: Vojno-inspekcijsku oblast „Morava“ i Vojno-inspekcijska oblast „Makedonija“.

Vojno-inspekcijska oblast „Morava“ (VIO „Morava“)

Sedište ove oblasti bilo je u Nišu, gradu koji je prema popisu iz 1916. godine, imao 20.000 stanovnika, dok su Leskovac, Pirot i Vranje imali oko 10.000.

U njenom sastavu bila su tri okruga u južnoj Srbiji: Niški, Vranjski i Pirotski, tri u istočnoj: Zaječarski, Negotinski i Požarevački i jedan u centralnoj Srbiji - Ćuprijski.[5]

Vojno-inspekcijska oblast „Makedonija“

Sedište ove oblasti bilo je u Skoplju. U sastavu ove obalsti bilo je devet okruga.[6]

Od ulaska okupatora u Srbiju nastava nije izvođena u niškom kraju. Obnovljena je tek nakon što su postavljeni načelnici, gradonačelnici i predsednici opština i srezova.[7] Početak ponovnog rada škola i gimnazija na teritoriji Niškog okruga, kao i celoj teritoriji VIO „Morava“, bio je 7. februar (po novom kalendaru) 1916. godine, kada je Ministarstvo prosvete iz Sofije uputilo naredbu područnim komandama da se otpočne sa otvaranjem škola na Bugarskom jeziku.[8] Potom je u martu mesecu 1916. sledio raspis Ministarstva prosvete, u kome je naređen niz mera koje su morale da se obavezno sprovode u novim školama. Ove mere imale su za cilj samo jedno - potpunu bugarizaciju stanovništva Niša i okoline.

Bugari su javno oglasili „da Srbija više ne postoji, da se najstrožije zabranjuje srpski „buntovnički“ jezik koji se nigde ne sme čuti, niti upotrebljavati - u imenu, izrazu, nazivu i pozdravu.” Zabranjene su srpske škole i gimnazije i otvarane nove sa nastavom na bugarskom jeziku. Štampan je bugarski bukvar (Bukvar i Pьrva čitanka) dok su na školskim svedočanstvima (Udostovѣ renie) srpska imena prevođena na bugarski jezik.[9]

Bugarizacija škola i prvi progoni učitelja[uredi | uredi izvor]

Za okupatora, školski sistem predstavljao je još jedan alat za propagandu, preko nastave u školi. Hugo Kerhnave, načelnik štaba okupacione vlade, ostavio je u svojim memoarima zapis o tome:

Sveopšta bugarizaciji po niškim školama usmeren protiv srpskog jezika i knjiga, srpske istorije i tradicije, započela je Naredbom koja je doneta 15. februara 1916. godine, o oduzimanju svih udžbenika i ostalih učila na srpskom jeziku.[10] Nastavila se 16. maja 1916. godine kada je VIO „Morava“ poslala Uredbu „da na područjima „VIO” izvrši konfiskacija svih srpskih knjiga, slika i nota u javnim ustanovama, knjižarama i kućama.”[11][a] Nekoliko bugarskih univerzitetskih profesora bilo je zaduženo da razrade ideološke osnove za bugarizaciju Srbije.

Tako je u Nišu u svim srpskim osnovnim i srednjim školama počelo sistematsko uništavanje knjiga pisanih na srpkom jeziku, srpskih dnevnika i školskih upisnica, slika i portreta kralja Petra Karađorđevića, regenta Aleksandra i vožda Karađorđa, Dositeja Obradovića, Svetog Save, Vuka Karadžića, Stevana Sinđelića, uništavanje globusa sa srpskim natpisima, brojanica, geografskih karata itd.[12]

Bugarskim budžetom od 24. novembra 1916. godine, Vlade Bugarske predvidela je i rashod za 270 novih seoskih škola, 450 novih učitelja i 50 profesora u krajevima „Bugarske Morave”, i nabavku raznih knjiga i publikacija na bugarskom jeziku, koje su besplatno deliti stanovnicima okupirane Srbije.

Poput sveštenika i srpski učitelji,[b] označeni su kao „nepouzdani element“ za okupatore,[13] i svi rezervni vojnici od 18 do 50 godina uzrasta koji su služili u redovima srpske armije, kao i svi oficiri, bivši učitelji, sveštenici, novinari, bivši poslanici i sva sumnjiva lica uhapšena i internirana u unutrašnjost carstva.

Nova administracija zabranila je upotrebu srpskog jezika i pisma. Postavljeni su novi, bugarski natpisi na svim ustanovama i firmama, a bugarski viši i niži oficiri, podoficiri, vojnici, činovnici i policajci, učitelji, profesori, popovi i drugi okupacioni kadrovi sprovodili su prisilnu denacionalizaciju.[14]

Deportacija srpskih učitelja

Bugarska uprava pokazala se kao bezobzirna i brutalna i najviše je pogodila gornji i srednji sloj stanovništva među kojima su bili i prosvetni radnici.

Period progona srpskih učitelja i stradanja škola u Nišu može se podeliti u dva dela: nakon bugarske i austrougarsko-nemačke okupacije i po gušenju narodnog bunta - Topličkog ustanka 1917. godine.

U prvoj godini bugarske okupacije Niša, bugarske vlasti su nastojale da saznaju više o raspoloženju u gradu i držanju učitelja i drugog školskog osoblja. Učiteljima kao i ostalim građanima i licima koja su napustila Niš pre dolaska okupacionih vlasti, Bugari su oduzeli imanja i kuće, što je dovelo do zastrašivanja i osiromašenja mnogih učitelja i uglednih niških porodica.

Sredinom novembra 1915. godine, počele su deportacije učitelja, zajedno sa pravnicima, činovnicima, trgovcima, zarobljenim oficirima. Dana 20. novembra 1915. godine putem doboša objavljeno je; „da se svi sveštenici, učitelji, profesori i svi činovnici jave najdalje do 23. novembra Komandantstvu grada Niša radi prijema novih otkritih listova (isprava za putovanje)”. Tada su mnoge nišlije bile uhapšene. Bugari su prilikom progona uhapsili nekoliko učitelja i u Nišu ih i zatvorili u Tvrđavi.[v] Nakon ovog događaja mnogi su misteriozno nestali na putu za Belu Palanku.[g]

Kadrovska politika u prosveti

U početku u školama su kao učitelji radili jedino bugarski i austrougarski oficiri koji su govorili srpski jezik. Do 1918. godine oni su u najvećoj meri bili zamenjeni učiteljicama iz Bugarske ili Srbima od poverenja. Pošto je bilo teško pronaći dovoljno takvog osoblja dešavalo se da kao učitelji rade vojnici ili civili iz unutrašnjosti koji nisu znali srpski jezik. U Direktivama o školstvu od 26. aprila 1916. precizirano je da se srpsko nastavno osoblje ne zapošljava, sa izuzetkom nastavnica za ručni rad.

Škole u Nišu od 1916—1918.

U Nišu su za vreme okupacije (1915-1918) radile četiri srpske škole i dve bugarske - jedna gimnazija i jedna osnovna škola.

Bugarska osnovna škola bila je smeštena u Svetosavskoj školi, kod Saborne crkve (danas OŠ „Učitelj Tasa“). Radila je pod nazivom „Narodno prvonačalno učilište Otec Pajsije“.

Bugarska gimnazija se nalazila u zgradi Starog ureda (jer je za vreme okupacije, u zgradi predratne Niške gimnazije u Voždovoj ulici bila smeštena austrijska vojna bolnica).[16] Otvorena je septembra 1916. godine i u početku niko nije hteo da upisuje decu. Tek kada su Bugari zapretili interniranjem, roditelji su morali da izvršavaju naređenja. Direktor Bugarske gimnazije bio je Gančo Kalinov, a nastavnici su bile pretežno žene. Učitelji i učiteljice iz Bugarsknje dobijali su različite privilegije za rad u porobljenoj Srbiji.

Nstavni planovi i programi

Nastavni plan i program bio je mali, a osećao se i nedostatak nastavnika, većinu njih su činile žene, pa se sve svodilo na to da se deca drže pod nadzor, uče bugarski jezik i širi bugarska nacionalna propaganda. Zbog nedostatka prostora dečaci i devojčice pohađali su ista odeljenja. U bugarskim školama profesori i učitelji učili su decu da uništavaju kulturne tekovine svoga naroda, da spaljuju srpske knjige, cepaju srpske slike i ikone, gledaju dokumentarne filmove o „bugarskom Pomoravlju“ i slušaju predavanja bugarskih profesora i njihova tumačenja listova („Moravski glas“, „Moravsko društvo“, „Trgovačka zadruga“ i mnogih drugih). Predratne srpske knjige mogle su da se koriste za učenje lekcija iz latinskog, nemačkog i mađarskog jezika, kao i iz matematike, fizike i hemije. Udžbenici iz srpske književnosti, istorije i geografije bili su zabranjeni i spaljivani. Korespondencija na srpskom jeziku bila je apsolutno zabranjena.

Srpske crkve u Nišu bile su najpre skrnavljene, a zatim su u njih dovedeni bugarski sveštenici. Srpske ikone u školama bile su zamenjene bugarskim, slave su bile zabranjene, novorođena deca mogla su da dobiju samo bugarska imena. Bila je zabranjena srpska nošnja, a posebno šajkača. Od proleća 1916. uvedeno je da se veronauka predaje na staroslovenskom jeziku i da se dva časa nedeljno uči crkveno pojanje. Od leta iste godine veronauka je svedena samo na učenje određenih molitvi.

Preminuli i ubijeni niški učitelji[uredi | uredi izvor]

Profesori niške Gimnazije iz 1900.: urednici časopisa Gradina. Među njima je bio i jedan od poginulih Todor Kobliška (sedi zdesna)
Učitelji iz osnovnih škola
  • Velja Pavlović - preminuo 1915. u Nišu,
  • Ljuba Igrošanac - preminuo 1915. u Nišu,
  • Krsta Denić - preminuo 13. decembra 1915. u Lješu, prilikom povlačenja srpske vojske.
Profesori i nastavnici iz niške gimnazije
  • Milan Dimitrijević, profesor jestastvenice - poginuo,
  • Milan Aranđelović, profesor matematike - poginuo,
  • Todor Kobilška, profesor latinskog jezika - poginuo,
  • Janićije Dinić, profesor hrišćanske nauke i srpskog jezika – umro u Francuskoj,
  • Vladislav Popović, suplent latinskog jezika - poginuo.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Knjižare su mogle da nastave sa prodajom knjiga, štampanih stvari i knjiga na drugim stranim jezicima, osim srpskog.
  2. ^ Srpske učitelje Bugari su zvali „daskalima”.
  3. ^ „U zatvoru u Tvrđavi bili su zatočeni viđeniji ljudi, a među njima i učitelji kao garancija da će u gradu biti mira. Bugari su u samom zatvoru počeli da vrše prisilnu denacionalizaciju, primoravajući uhapšene da se izjašnjavaju kao Bugari, da promene prezimena i da budu lojalni novim vlastima. Među tim ljudima našao se i učitelj Dimitrije Džoković koji je odbijao da potpiše da se preziva Džokov. Streljan je bez suda i suđenja u istoj Tvrđavi.”
  4. ^ Nakon završetka rata, ustanovljeno je da su poubijani sa drugim sveštenicima i srpskim oficirima u Jankinoj padini kod belopalanačkog sela Kremenica.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ M. Alimpić, Solunski front, Beograd, 1967, 5-20.
  2. ^ Amtliche Kriegs-Depeschen nach Berichten des Wolff’schen Telegr.-Bureaus, 3. Band 1. August 1915 bis 31.Januar 1916, Berlin, 1916, 200-215
  3. ^ Dr H.Mutafovъ, Prѣzъ Sъrbiя Vъ pohodъ sъ 9-ta diviziя, Sofiя, 1917, 110.
  4. ^ Bьlgarskata armiя vь Sv ѣ tovnata voйna 1915-1918 g. tomь II (voйnata sreщu Sьrbiя prezь 1915 godina–Nast җ plenieto na I armiя prezь granicata otь 1-i do 14-oktomvriй; dalje: Bьlgarskata armiя vь Svetovnata voйna, II), Sofiя, 1936, 857-876.
  5. ^ Arhiv Srbije, fond Vojni Generalni Guvernman, odeljenje XVI - iskorišćavanje i žetva, dokument broj 34, № 1064
  6. ^ Marjanović P, Toplički ustanak 1917. godine, Prokuplje, 2003, 12; DVIA, fond 1548, opis 1, a.e. 109.
  7. ^ Državni Vojni istorijski arhiv u Velikom Trnovu, fond 1548, opis 1, a.e. 109.
  8. ^ Državni Vojni istorijski arhiv u Velikom Trnovu, fond 1548, opis 2, a.e.1385, list 375.
  9. ^ Turović D., „Doprinos Jablanice u Topličkom ustanku 1916-1918. godine“, Leskovački zbornik XXXIII, Leskovac, 1993, 169.
  10. ^ Stevanović Z., Đurđević S., Aleksinac i okolina u Velikom ratu , Aleksinac, 2014, 22.
  11. ^ Perović M., Toplički ustanak 1917, Beograd, 1971, 32-33.
  12. ^ AJ, fond Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije, fascikla 1287. Protokol komisije od 29. januara 1919. godine o proceni štete pričinjene niškim osnovnim školama od strane neprijatelja za vreme okupacije.
  13. ^ Vujičić G., „Školstvo u vreme okupacije Srbije 1915-1918. godine“, Toplički ustanak 1917. godine (Zbornik radova sa naučnog skupa održanog u Prokuplju i Leskovcu 27. i 28. marta 1997. godine), Beograd, 1997, 312.
  14. ^ Marjanović P, Toplički ustanak 1917. godine, Prokuplje, 2003, 22.
  15. ^ Jovan Hadži Vasiljević, Bugarska zverstva u Vranju i okolini (1915-1918) sa dve skice i 83 slike u tekstu, Novi Sad, 1922, 79.
  16. ^ Prof. Radivoje M. Petković, Prva Niška gimnazija 1878-1968, Niš, 1972, 121-123.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прогон_учитеља_у_Нишу_за_време_бугарско-немачко-аустроугарске_окупације&oldid=27868300”