Puerto San Hulijan
| Puerto San Hulijan šp. Puerto San Julián | |
|---|---|
 Kolažni prikaz Puerto San Hulijana | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Argentina |
| Pokrajina | Santa Kruz |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 6 143 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 49° 18′ 25″ J; 67° 43′ 47″ Z / 49.306953° J; 67.729785° Z |
  Puerto San Hulijan Puerto San Hulijan na karti Argentine | |
Puerto San Hulijan, takođe istorijski poznata kao Port St. Hulijan,[1] je prirodna luka u Patagoniji, u argentinskoj provinciji Santa Kruz locirana na 49°18’S 67°43’W. U danima jedrenjaka predstavljao je tačku zaustavljanja, 180 km južno od grada Puerto Deseado. Danas je Puerto San Hulijan takođe ime malog grada (6.143 stanovnika prema podacima iz 2001) koji se nalazi u luci.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ime joj je dao portugalski istraživač Fernando Magelan koji je tamo stigao 31. marta 1520. godine i prezimio u luci. Upoznali su domaće ljude koje je Antonio Pigafeta opisao kao džinove i nazvao ih Patagonijancima. Iako izveštaj Pigafeta ne opisuje kako je došlo do ovog imena, kasnija popularna tumačenja priklonila su se tumačenju koje znači „zemlja velikih stopala“. Međutim, ova etimologija je pod znakom pitanja. Termin je najverovatnije izveden iz imena stvarnog lika, "Patagon", divljeg stvorenja sa kojim se suočio Primaleon iz Grčke, junak u španskom viteškom romanu Franciska Vaskeza, objavljenom 1512. godine, tada veoma popularnom i omiljenom Magelanu.[2] Magelanova percepcija starosedelaca, odevenih u kože, koji jedu sirovo meso, jasno je podsećanje na necivilizovanog Patagona u Vaskezovoj knjizi. Romanista i putopisac Brus Četvin u svojoj knjizi "U Patagoniji"[3] sugeriše etimološke korene i Patagona i Patagonije,[3] napominjući sličnost između „Patagona“ i grčke reči παταγος, [traži se izvor] što znači „rikanje“ ili „škrgut zubima“ (u svojoj hronici Pigafeta opisuje Patagonce kao „ljude koji riču kao bikovi“).
Početkom aprila, Magelan se suočio sa pobunom koju su u ponoć na dan Uskrsa predvodili njegovi španski kapetani, ali je uspeo da je savlada, pogubivši pobunjenike, uključujući jednog kapetana, a ostavivši drugog. Napustio je luku 21. avgusta 1520. i 21. oktobra pronašao istočni ulaz u prolaz koji je tražio, tesnac koji sada nosi njegovo ime.
Pedeset i osam godina kasnije, Frensis Drejk je tokom svoje plovidbe stigao do luke, 15. juna 1578. godine i takođe odlučio da tu prezimi. Pronašli su ostatke vešala na kojima je Magelan pogubio pobunjenike. Drejk je takođe imao poteškoća sa nezadovoljstvom tokom putovanja i optužio je svog prijatelja Tomasa Dautija za izdaju i podsticanje na pobunu. Na suđenju je Dauti proglašen krivim, ali samo po optužbi za pobunu. Na Drejkovo insistiranje, Dautiju je odsečena glava, ali ovaj strogi primer nije imao željeni efekat. Sve veće tenzije između mornara i gospode istraživača dovele su skoro do pobune otprilike mesec dana kasnije. Drejk je održao govor postavljajući pravila ponašanja. U avgustu su otišli do Magelanovog tesnaca.
Naselje Floridablanka, kratkotrajnu špansku koloniju od približno 150 ljudi, osnovao je nedaleko od San Hulijana 1780. godine kralj Karlos II od Španije. Napušteno je 1784. godine, a njegove ruševine su ponovo otkrivene tokom 1980-ih.
Luka je nastavila da se koristi, a mladi prirodnjak Čarls Darvin stigao je sa istraživačkom ekspedicijom Bigl pod komandom kapetana Roberta FicRoja u januaru 1834. Dok je Bigl izvodio svoje hidrografsko istraživanje, Darvin je istraživao lokalnu geologiju na liticama u blizini luke i pronašao fosile delova kičme i zadnje noge „neke velike životinje, maštam o mamutu“. Na povratku u Englesku je anatom Ričard Oven otkrio da su kosti bile u stvari od ogromnog stvorenja nalik na lamu i kamilu, koju je Oven nazvao Makrauhenija. Ovo je bilo jedno od otkrića koja su dovela do nastanka Darvinove teorije.
Tokom kasnog 19. i početkom 20. veka, San Hulijan i okolina bili su važan region uzgajanja ovaca, a kompanija „Svift“ postavila je kompleks pogona zamrzivača, duž obale severno od samog grada.
Tokom Foklandskog rata 1982. (šp. Guerra de las Malvinas/Guerra del Atlántico Sur), pošto je San Hulijan jedna od najbližih tačaka ostrvima, gradsko uzletište koristilo je argentinsko vazduhoplovstvo. Dve eskadrile lovaca izvele su 149 naleta protiv Britanaca u 45 dana operacija. Ironično, mnogi prvi stanovnici Puerto San Hulijana bili su britanski podanici sa Foklandskih ostrva,[traži se izvor] kao deo ovčarske industrije u regionu.
Klima[uredi | uredi izvor]
Puerto San Hulijan ima hladnu polu-stepsku klimu (Kepenova klasifikacija klimata: BSk)[4] koja je ipak blaga zbog svoje geografske širine. Leta su blaga i suva, dok je zimi temperatura iznad zamrzavanja, mrazevi su česti, mada često i slabi tokom noći.
| Klima Puerto San Julián (1981–2010, extremes 1951–1960 and 1962–present)[a] | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 37,5 (99,5) |
37,4 (99,3) |
36,8 (98,2) |
30,7 (87,3) |
25,2 (77,4) |
22,8 (73) |
19,3 (66,7) |
23,4 (74,1) |
29,8 (85,6) |
31,4 (88,5) |
32,2 (90) |
35,8 (96,4) |
37,5 (99,5) |
| Maksimum, °C (°F) | 23,1 (73,6) |
22,2 (72) |
19,7 (67,5) |
15,7 (60,3) |
10,7 (51,3) |
7,1 (44,8) |
7,3 (45,1) |
9,9 (49,8) |
13,3 (55,9) |
16,6 (61,9) |
19,6 (67,3) |
21,5 (70,7) |
15,56 (60,02) |
| Prosek, °C (°F) | 16,3 (61,3) |
15,6 (60,1) |
13,2 (55,8) |
9,8 (49,6) |
6,2 (43,2) |
3,4 (38,1) |
3,2 (37,8) |
4,8 (40,6) |
7,4 (45,3) |
10,4 (50,7) |
13,2 (55,8) |
15,1 (59,2) |
9,88 (49,79) |
| Minimum, °C (°F) | 9,7 (49,5) |
9,2 (48,6) |
7,4 (45,3) |
4,9 (40,8) |
2,0 (35,6) |
−0,1 (31,8) |
−0,4 (31,3) |
0,6 (33,1) |
2,2 (36) |
4,4 (39,9) |
6,7 (44,1) |
8,6 (47,5) |
4,6 (40,29) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −0,8 (30,6) |
−1,8 (28,8) |
−2,5 (27,5) |
−6,1 (21) |
−8,8 (16,2) |
−13,8 (7,2) |
−12,3 (9,9) |
−9,8 (14,4) |
−8,6 (16,5) |
−5,3 (22,5) |
−2,1 (28,2) |
−0,4 (31,3) |
−13,8 (7,2) |
| Količina padavina, mm (in) | 14,3 (0,563) |
22,5 (0,886) |
23,4 (0,921) |
19,1 (0,752) |
31,1 (1,224) |
33,7 (1,327) |
22,5 (0,886) |
18,3 (0,72) |
14,3 (0,563) |
17,3 (0,681) |
14,9 (0,587) |
20,2 (0,795) |
251,6 (9,905) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) | 6,4 | 6,3 | 6,7 | 7,4 | 8,6 | 8,4 | 6,5 | 6,8 | 5,9 | 6,4 | 6,6 | 7,5 | 83,5 |
| Relativna vlažnost, % | 50,9 | 55,3 | 58,0 | 62,5 | 69,9 | 74,4 | 72,4 | 68,1 | 62,3 | 56,4 | 51,6 | 51,4 | 61,1 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 248,0 | 211,9 | 204,6 | 141,0 | 120,9 | 117,0 | 120,9 | 139,5 | 165,0 | 220,1 | 249,0 | 272,8 | 2.210,7 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 8,0 | 7,5 | 6,6 | 4,7 | 3,9 | 3,9 | 3,9 | 4,5 | 5,5 | 7,1 | 8,3 | 8,8 | 6,06 |
| Izvor #1: Servicio Meteorológico Nacional (normals and extremes 1962–present)[5][6][7] | |||||||||||||
| Izvor #2: Secretaria de Mineria,[8] Deutscher Wetterdienst (sun, 1980–1990)[9] | |||||||||||||
Istaknuti stanovnici[uredi | uredi izvor]
- Viviana Alder, antarktička istraživačica
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Col. Don Antonio de Alcedo. The Geographical and Historical Dictionary of America and the West Indies: Containing an Entire Translation of the Spanish Work of Colonel Don Antonio de Alcedo, with Large Additions and Compilations from Modern Voyages and Travels and from Original and Authentic Information, Volume 4. G. A. Thompson, Esq., trans and ed. Carpenter and Son, et al., 1814. pp.198-99.
- ^ Stanley J. Ulijaszek, Francis E. Johnston, M. A. Preece, The Cambridge Encyclopedia of Human Growth and Development, Cambridge University Press, 1998, p. 380: "Patagonian Giants: Myths and Possibilities."
- ^ a b Chatwin, Bruce. In Patagonia (1977). Ch. 49
- ^ „World Map of Köppen−Geiger Climate Classification”.
- ^ „Estadísticas Climatológicas Normales - período 1981-2010” (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Pristupljeno 18. 1. 2018.
- ^ „Clima en la Argentina: Guia Climática por San Julián Aero”. Caracterización: Estadísticas de largo plazo (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Arhivirano iz originala 4. 9. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017.
- ^ „Fin de febrero: lo destacado del mes” (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Arhivirano iz originala 4. 3. 2019. g. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- ^ „Provincia de Santa Cruz - Clima Y Meteorologia: Datos Meteorologicos Y Pluviometicos” (na jeziku: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Arhivirano iz originala 19. 1. 2015. g. Pristupljeno 21. 4. 2015.
- ^ „Klimatafel von San Julián, Prov. Santa Cruz / Argentinien” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 23. 1. 2016.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ The record highs and lows are based on the Secretaria de Mineria link for the period 1951–1960 and from 1971–1980 while records beyond 1962 come from the Servicio Meteorológico Nacionallink since it only covers from 1962–present
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Official Government site
- Official Government site 2006 War Anniversary
- Ferdinand Magellan
- Frigorífico Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. april 2022)
- Geometry.net Magellan, Ferdinand
- Who had gone before?
- Drake: The Famous Voyage: The Circumnavigation of the World, 1577-1580
- [1] Broadside: Anson's Circumnavigation, 1740]
- Portal of the town of Puerto San Julián.
- Šablon:Ar-mi-muni
- Panoramic virtual tour of San Julián from the lighthouse
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
