Ranovizantijska grobnica sa freskama u Nišu predstavlja jedinstveni nalaz otkriven na kasnoantičkojnekropoli u niškom naselju Jagodin mala. Adam Oršić-Slavetić, koji je vodio arheološka iskopavanja lokaliteta između 1933. i 1934, grobnicu je nazvao mauzolej. Na nalazištu je između 1952. i 1953. iskopavanja nastavio Đorđe Mano Zisi, koji je otkrio ostatke bazilike i veći broj grobova. Prema odnosu grobnice, bazilike i grobova pretpostavlja se da je ovaj prostor bio kultno mesto u dužem vremenskom periodu.[1][2]
Detaljniji opis građevine objavljen je 1937. godine, prema kome su dimenzije grobnica 7,44 x 3,13 m. Imala je svod, sačuvan do visine od 3,38 m, na zapadnoj strani jednu veću i dve manje niše, a na severnoj i južnoj strani grobnice nalazila su se dva arkosolija. U kripti su otkriveni deo stuba od crvenog peščara, ranohrišćanski mermernikapitel i veći broj skeleta. Prema ovom kapitelu, bazilika se datuje u kraj 5. veka ili početak 6. veka, u doba Anastasija (491 – 518). Grobnica se sastojala iz kripte i nadzemnog dela koji je neznatno očuvan. Zidovi su bili ojačani pilastrima, raspoređenim na svim stranama građevine.[3]
Bazilika se nalazila na istočnom delu, u osi grobnice. Bila je trobrodna, dimenzija 15,50 x 21,60 m sa polukružnom apsidom na istoku. Pretpostavlja se po ostacima zidova da je imala veću osnovu od istražene. Bila je ukrašena mermernom oplatom i fresko slikarstvom. Između grobnice i bazilike nalazio se ekzonarteks, ispod koga je bilo prilazno stepenište kripte.
Otkriven je veći broj grobova koji se dele na grobove sa konstrukcijom i slobodno ukopane pokojnike. Izdvajaju se grobovi sa konstrukcijom koja oponaša izgled sarkofaga i zidani, dvoćelijski grobovi (koji imaju dve grobne pregrade) i koji čine jedinstvenu grobnu celinu. Otkrivena su dva olovna sarkofaga. Konstrukcije su bili ukopane ispod poda bazilike ili su bile vidljive.
Najznačajnije je otkriće sarkofaga sa figuralnom dekoracijom (sa simbolom krsta i tročlanim bistama). Moguće je da su u pitanju prikazi Konstantinovih naslednika (Konstantin II, Konstans I i Konstancije II). Heide i Helmut Bušhausen su predložili drukčije datovanje, pretpostavljajući da je sarkofag iz perioda između 379. i 408. godine. Ovi autori su datovanje izvršili prema prema sličnosti sa predstavom na zlatnoj poluzi iz Transilvanije na kojoj su prikazani Gracijan I (367 – 383), Valentinijan II (375 – 392) i Teodosije I (379 – 395). Pošto se poluga datuje u 379. ova godina bila bi donja granica datovanja za sarkofag.
Predstava na sarkofagu ukazuje na visok rang osobe koja je sahranjena, prema nekim teorijama u pitanju je dete iz carske porodice. U grobovima je otkriveno još nekoliko nalaza koji ukazuju na visok rang pokojnika, poput svitka ili ostataka cipela i skupocenih tkanina.
Milošević G., Martirijum i grobljanska bazilika u Jagodin-mali u Nišu, Niš i Vizantija, II, 121–140. Niš, 2004
Heide i Helmut Buschhausen, Der imperiale Bleisarkophag aus dem Martyrium zu Niš, Römisches Österreich 17 – 18 (1989 – 1990), Wien 1991, 48.
I. Nikolajević, Necropoles et tombes Chrétiennes en Illyricum Oriental, Actes du Xe congrès international d’archèologie chretienne, Thessalonique 28 septembre – 4, Eadem, Recherches nouvelles sur les monuments chrétiens de Serbie et du Monténégro, Actes du XIe congres international d’archéologie chrétienne, volume III, Lyion, Vienne, Grenoble, Geneve, Aoste 21 – 28 septembre 1986, Rome 1989, 244 – 2448.octobre 1980, vol. I, Sittà del Vaticano - Thessalonique 1984, 526
Srbija
