Ratibor Trivunac
Ratibor Trivunac | |
|---|---|
 Trivunac 2023. | |
| Puno ime | Ratibor T. Trivunac |
| Datum rođenja | 2. oktobar 1981. |
| Mesto rođenja | Beograd, SR Srbija,, SFR Jugoslavija |
| Državljanstvo | Republike Srbije Republike Grčke |
| Zanimanje | izdavaštvo |
| Organizacija | ASI (2002—2015)[1][2] |
| Krivična prijava | optužen za međunarodni terorizam |
| Krivična kazna | osam meseci zatvora, tri godine uslovne kazne |
| Krivični status | na slobodi |
| Roditelji | Tihomir R. Trivunac Kosara Bošković |
| Rođaci | Sonja Drljević (tetka) Oleg Novković (brat od tetke) Miloš Trivunac (pradeda-stric) |
| Rodbina | Senka Trivunac (sestra) Ratibor Trivunac (deda) |
Ratibor T. Trivunac (Beograd, 2. oktobar 1981) jeste srpski politički aktivista, anarhista, izdavač.[3][4] Bio je član i jedan od osnivača Anarhosindikalističku inicijativu (ASI), trenutno ima status prijatelja ASI-a. Šest članova tog sindikata (tzv. „Beogradska šestorka”), uključujući Trivunca koga su mediji proglasili vođom, uhapšeni su i optuženi za krivično delo međunarodnog terorizma 2009. godine. Osuđen je na uslovnu kaznu. Zbog ostalih anarhističkih delovanja, više puta je osuđivan na kraće zatvorske kazne.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Potiče iz poznate porodice Trivunac iz Subotinca, kod Aleksinca.[5]
I s očeve i s majčine strane, daleki preci su mu bili sveštenici SPC veoma bliski ruskom piscu Lavu Tolstoju i njegovom uticaju na pravoslavlje.
Otac mu je srpski biznismen Tihomir R. Trivunac, s kojim Ratibor nije imao dobar odnos tokom odrastanja, između ostalog i zbog ideoloških stavova jer je Tihomir bio bogati preduzetnik i kapitalista, a Ratibor anarhista i levičar. Trivunčev deda koji se takođe zvao Ratibor (šifrovano ime „Beli”) bio je jedan od najboljih obaveštajca (general Udbe) svoga vremena koji je bio na direktnoj vezi s Josipom Brozom, a na početku rata je bio pobratim sa Nikolom Kalabićem.[6] On priznaje da mu je deda bio važna ličnost u odrastanju. Stric Ratibora Trivunca Starijeg je bio Miloš Trivunac, ugledni srpski akademik i germanista, koji je bio ministar prosvete u Vladi narodnoga spasa Milana Nedića. Trivunčev deda je voleo da kaže da je Miloš bio crna ovca njegove familije, a sam Ratibor za Miloša Trivunca govori da mu nije žao što je streljan bez suđenja kao nacistički kolaboracionista.[7]
Tetka mu je Sonja Drljević, srpska feministkinja i anarhista. Trivunac svedoči da je zbog nje postao anarhista jer mu je ona davala anarhističko štivo. Ona mu je uvek držala stranu u ideološkoj borbi protiv njegovog oca Tihomira (Sonjinog brata). Drljević ga je upoznala sa Trivom Inđićem, srpskim akademikom, i on se sa 15 godina pridružio njihovoj Beogradskoj libertanskoj grupi, koja je u to vreme, prema svedočenju Trivunca, bila bliska anarhizmu.[8]
Anarhizam i krivično gonjenje[uredi | uredi izvor]
Ratibor Trivunac je 2000. godine upisao studije sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Imao je želju da bude nastavnik sociologije u gimnaziji. Međutim, već na prvom semestru je pravio probleme na predavanjima, a posebno profesoru Miodragu Zecu u vezi sa liberalnom ekonomijom. Posle tri godine školovanja je napustio fakultet i posvetio se članstvu u pokretu ASI koji je osnovan 19. oktobra 2002. godine.[9]
Dana 21. maja 2009. Trivunac je uhapšen i osuđen na 10 dana zatvora zbog paljenja zastave SAD uoči dolaska potpredsednika SAD Džoa Bajdena u Beograd.[10][11]
Tri meseca docnije, 24. avgusta 2009. grupa ljudi je molotovljevim koktelima palila grčku ambasadu u Beogradu iz odmazde zato što je u Grčkoj bio pritvoren anarhista Todoris Iliopolus na jednom skupu. Članovi ASI-ja su osumnjičeni za ovaj napad, a stavljao im se na teret krivično delo međunarodnog terorizma.[12] Mediji su taj događaj opisali kao „suđenje desetleća”, a njih su prozvali „Beogradska šestorka” i pretilo im je od tri do 15 godina zatvora. Sam termin „Beogradska šestorka” je aludirao na šestoricu potkulturnih revolucionara koji su uhapšeni 1980-ih godina u SFRJ jer su odudarali od glavne ideologije titoizma u to vreme.[13] Neki od članova prvobitne „Beogradska šestorke” su bili uključeni u odbranu članova ASI-ja. Trivunca je branilo pet advokata, među kojima su Srđa Popović i Nikola Barović. Trivunac se, između ostalog, branio i time da je on i grčki državljanin, pošto mu je jedna baka bila Grkinja i ima grčki pasoš. Proveli su nekoliko meseci u pritvoru, a osuđeni su na uslovne kazne. Trivunac je dobio tri godine uslovne kazne, odnosno osam meseci zatvora ako prekrši uslovnu.[14]
Godine 2011. je Trivunac bio uhapšen i prekršajno osuđen na 15 dana zatvora u KPZ Padinska Skela jer je predvodio skup protiv NATO-a u Beogradu, tokom posete generala NATO-a glavnom gradu Srbije.[15]
Početkom januara 2022. godine pokrenuo je svoj serijal na jutjubu „Osmatračnica” u kom Ivan Zlatić i on komentarišu zbivanja u svetu i Srbiji kroz dva antikapitalistička stava, Zlatić kao socijaldemokrata, a Trivunac kao anarhista.
Uloge[uredi | uredi izvor]
Filmografija[uredi | uredi izvor]
| God. | Naziv | Uloga | |
|---|---|---|---|
| 2000-te | |||
| 2009. | Stara škola kapitalizma | Anarhistički revolucionar | |
| 2010-te | |||
| 2010. | Tilva Roš | Vođa demonstracija (glas) | |
| 2018. | Među ljudima: Život i gluma | ||
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Ratibor Trivunac je vegetarijanac.[traži se izvor]
Srpski reditelj Oleg Novković mu je brat od tetke.[traži se izvor]
Pored srpskog pasoša, poseduje i grčki.[traži se izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Izvor: www.nin.co.rs | Oguglao na privođenja”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2015. g. Pristupljeno 24. 06. 2015.
- ^ Izvor: Jutjub kanal “Happy TV”
- ^ Izvor: www.baraba.rs
- ^ Izvor: www.search.bisnode.rs
- ^ „Porodica Trivunac”. Porodično poreklo (na jeziku: srpski). 2015-11-01. Pristupljeno 2022-02-24.
- ^ „Deda radio tajno, unuk radi javno”. Politika Online. Pristupljeno 2022-02-24.
- ^ RTV Marš HD Valjevo (13. 3. 2019). „Ratibor Trivunac - Nema mesta rehabilitaciji, narod je presudio”. Jutjub. Pristupljeno 24. 2. 2022.
- ^ RTV Marš HD Valjevo, 13. 3. 2019. „Ratibor Trivunac - Anarhizam i Anarho sindikalistička inicijativa”. Jutjub. Pristupljeno 24. 2. 2022.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 2022-02-24.
- ^ „Uhapšen jedan anarhista i priveden reditelj Žilnik - Politika - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2009-05-21. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Osuđen anarhista zbog paljenja zastave SAD”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uhapšeni beogradski anarhisti”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-02-24.
- ^ „Intervju - Boris Miljković: O Jugoslovenima, nostalgiji i Marini Abramović”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2020-11-27. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ „Uslovne kazne za napad na ambasadu Grčke”. N1 (na jeziku: srpski). 2016-07-25. Pristupljeno 2022-02-24.
- ^ C, V. Z. „Lider srpskih anarhista iza rešetaka”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-05.
