Rafail (Berestov)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Otac Rafail (Berestov)
Datum rođenja(1932-11-20)20. novembar 1932. (91 god.)
Mesto rođenjaMoskva, Sovjetski Savez

Otac Rafail(o) (svetovno Mihaíl Ivánovič Bérestov; 20. novembar 1932, selo Sirkino, tadašnja Moskovska oblast, SSSR) — sveštenoslužitelj Ruske pravoslavne crkve, jeromonah, postriženik Trojice-Sergijeve lavre, poznati kritičar ekumenizma, ličnih brojeva i elektronskih dokumenata, antiglobalista, duhovni autor.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Roditelji su mu bili Ivan Nikolajevič Berestov i Ana Dmitrijevna Berestova (rođ. Širina), građani Moskve. Ana je otišla da se porodi u svom rodnom kraju, selu Sirkino, u Tverskoj oblasti (tadašnja sovjetska Moskovska oblast). 20. novembra 1932. rodili su se blizanci Nikolaj i Mihail, budući otac Rafail. Mihail je bio mrtvorođen, ali ga je rođena baka šamaranjem vratila u život. Decu su krstili već sledeći dan, na praznik Sv. arhangela Mihaila.

1938. godine se rodio treći brat, Anatolij, danas iguman, čuveni dečji neuropatolog, doktor medicine, profesor, rukovodilac rehabilitacionog centra u Krutickom podvorju (gde se nalazi Odeljenje za omladinu RPC)[1], koji pruža pomoć narkomanima, alkoholičarima i žrtvama destruktivnih sekti.

Baka je povremeno vodila decu u crkvu, ali su inače rasli bez religioznog vaspitanja. Mihailu je veoma teško padalo što je ostao niskoga rasta. Na prijemnom ispitu u školu likovnih umetnosti nije položio ispit iz akvarela, ali su ga ipak primili kada je odustao neko od onih koji su već bili upisani. Za vreme studija je bio i zaposlen. Kada mu je bilo devetnaest godina pojavili su se ozbiljni problemi sa srcem, a posle jednog jakog srčanog napada lekari su mislili da će umreti Tada je Mihail dao zavet da će postati monah ako preživi.[2]

Trojice-Sergijeva lavra[uredi | uredi izvor]

Prema jednoj verziji biografije, Mihail je u Trojice-Sergijevoj lavri sreo monahinju koja je 25 godina provela u staljinskim logorima, postala tamo bogaljka i hodala na štakama. Ljudi iz njene sredine su govorili da je izuzetno visokog duhovnog života i da je prozorljiva. Na molbu da se pomoli za njegovu porodicu monahinja je odgovorila: „A, Rafailčiću, to si ti!“ — „Ja nisam Rafail, ja sam Mihail!“ — „Da, da, znam da si ti Rafail. Ja znam da će tvoj otac Ivan pred kraj života poverovati, kao i tvoja majka Ana. A, evo — raduj se — tvoj brat Anatolij će uskoro postati veran! Ali, eto, za brata Nikolaja se treba moliti“. Tako je poimence pomenula sve članove porodice, predskazavši buduće događaje.[3]

Mihail je hteo da se zamonaši u Trojice-Sergijevoj lavri već 1958. godine, ali ga nisu primili zato što nije imao blagoslova (odnosno dozvole) svojih roditelja, zbog čega je vođstvo moglo da ima poteškoća sa sovjetskim vlastima. Tri godine je radio u crkvenoj radionici, pohađao je školu likovnih umetnosti i vikendom redovno posećivao Trojice-Sergijevu lavru, gde je obavljao poslušanja (manastirska zaduženja). Roditelji su 1961. godine popustili, te je postao iskušenik i nastanio se u manastirskoj gostoprimnici, slikao i restaurirao ikone. Prijavili su ga kao radnika u manastiru, „pomoćnika umetnika“, te je pomagao arhimandritu Nikolaju (Samsonovu).[4]

1963. godine mu je o. Kiril (Pavlov) postao duhovnik, i među njima se razvila duboka duhovna veza.

1966. je primio monaški postrig sa imenom Rafail, a 1973. je rukopoložen za jerođakona.

Pod sovjetskom vlašću bio je aktivan crkveni disident, istupajući protiv ekumenizma, latinofilstva, masonstva, crkvenog modernizma, saradnje rukovodstva Moskovske patrijaršije sa KGB-om, usled čega mu je uprava lavre izricala disciplinske mere.

U Trojice-Sergijevoj lavri jerođakon Rafail se podvizavao 23 godine. Poslušanje je obavljao uglavnom u ikonopisnoj radionici, kao i za pevnicom, čitao je imena za pomen, služio kao đakon u hramu, i drugo.

Abhazija[uredi | uredi izvor]

Jerođakon Rafail je počeo da odlazi na Kavkaz kod pravoslavnih pustinjaka prateći oca Kirila, a kasnije je počeo da putuje tuda i sam.

1984. godine je dobio blagoslov namesnika Trojice-Sergijeve lavre Aleksija (Kutepova) i svoga duhovnika, o. Kirila (Pavlova), da se preseli u Abhaziju. Njegovo odredište je bio planinski skit, sa odvojenom muškom i ženskom zajednicom, oko trideset kilometara na severoistoku od Suhumija, osam kilometara od jermenskog sela Abluhvara. Uoči njegovog dolaska skit su razbili milicioneri, ranili njegovog starog druga iz lavre, o. Pajsija (Uvarova), uhapsili jeromonaha Vitalija (Goluba) i gotovo sve sestre ženske zajednice, dok su samo neki otšelnici uspeli da pobegnu. Kroz neko vreme skit su ipak obnovili.

Otac Rafail se šest godina podvizavao u osami na planini Veliki Shapač (izdvojena planina Zapadnog Kavkaza, spada u Bzipski venac), na skoro dve hiljade metara nadmorske visine.[5] Svoju keliju je posvetio američkom jeromonahu Serafimu (Rouzu), koji se beše prestavio dve godine ranije. Još dok je bio u lavri, Rafail je doprinosio širenju prvih prevoda dela oca Serafima (Rouza). Otac Pajsije je pomagao o. Rafailu da uredi keliju, donosio mu je najneophodnije namirnice, pomagao da obezbedi drva. Svake dve godine o. Rafail je morao da dolazi kod svog duhovnika, o. Kirila, u Trojice-Sergijevu lavru, obilazeći tada i svoje roditelje. Usput se zaustavljao u Suhumiju kod sestre Olge, koja je bila duhovno čedo shiarhimandrita Vitalija (Sidorenka), a kasnije je postala starica shimonahinja Vitalija. Sa ocem Vitalijem (Sidorenkom) on se upoznao u suhumskom sabornom hramu, te je povremeno odlazio kod njega u Tbilisi.

Rafail je bio upoznat i sa monahom Merkurijem, autorom čuvene knjige „U gorama Kavkaza“ (koju ne treba mešati sa predrevolucionom knjigom shimonaha Ilariona (Domračeva) „Na gorama Kavkaza“).

1990. se o. Rafail spustio sa svoje planine, preselivši se u keliju izgrađenu blizu ženske zajednice o kojoj se starao o. Pajsije. Tu je proveo tri godine.

Valaam[uredi | uredi izvor]

U vreme rata u Abhaziji je 1993. godine duhovnik o. Rafaila, o. Kiril (Pavlov), prizivao o. Rafaila iz otšelništva, nameravajući da ga pošalje u Valaamski manastir. Rafail se uzrujao i nije hteo da ode, ali je tada slomio ruku, te je bio prinuđen da ode u grad i provede tri nedelje pod granatiranjem u Suhumiju, u čemu je monah video delo Božjeg promisla. Pomirio se sa situacijom i otišao u Valaam.

Rafail je pomagao igumanu Pankratiju (Žerdevu) u obnovi Valaamske obitelji, preporodio je tradiciju duhovništva i praksu umno-srdačne molitve. Na praznik Roždestva Presvete Bogorodice 1993. godine otac Rafail je bio rukopoložen za jeromonaha. Od tada, pa sve do odlaska iz Valaama bio je jedan od duhovnika ove obitelji. Iz glavnog manastira preselio se u valaamski Skit Svih svetih, gde su ga mnogo posećivala bratija manastira.

1994. godine, na praznik Pohvale Presvete Bogorodice (odn. Subote Akatista) o. Rafail prima postrig u veliku shimu zadržavajući ime u čast sv. arhangela Rafaila.

1996. je slomio vrat butne kosti i grudni koš, lečio se u sanktpeterburškoj i moskovskoj vojnomedicinskoj akademiji. Zbog zdravstvenog stanja mu je bilo preko potrebno toplije podneblje.

Solohaul i Atos[uredi | uredi izvor]

1997. godine su, po blagoslovu arhimandrita Kirila (Pavlova), jeroshimonah Rafail i njegova bratija osnovali na ruskom Kavkazu metoh Valaamskog manastira „Krsna pustinja“ (odn. Skit Časnoga Krsta), u selu Solohaul, nedaleko od Sočija. Skit je bio zamišljen po uzoru na atonske, s atonskim ustavom, a i kao manastir srpsko-ruskog duhovnog jedinstva i prijateljstva, o čemu svedoče natpisi na ruskom i srpskom jeziku na mermernim pločama ugrađenim u stubove glavnog hrama.[6]

Zbog pritisaka povezanih sa njegovom protivekumenističkom delatnošću, o. Rafail se sa delom bratije već 1998. godine preselio na Atos. Isprva su živeli u ruskom Manastiru Svetog Pantelejmona, zatim kraće vreme u skitu Sv. Pantelejmona grčkog manastira Kutlumuš. 1999. godine su se nastanili u keliji Sv. Jovana Bogoslova (Potitirija) bugarskog manastira Zograf, od 2000. do 2001. su živeli u skitu Nova Tivaida ruskog manastira, a potom su se vratili u keliju Potitirija.

Kavkaz i povratak na Atos[uredi | uredi izvor]

Posle Vaksra 2002. godine, na Tominu nedelju, posle dugotrajnog pritiska na nastojatelja manastira Zograf i na bratstvo od strane Ekumenskog patrijarhata, o. Rafail se sa svojom bratijom od 17 ljudi seli u Krsnu pustinju, koja je bila privremeno premeštena u selo Jermolovka, na rusko-abhaskoj granici.

U jesen 2002. su prešli u planine Abhazije, gde su ustanovili tri skita, napravili metoh u Suhumiju i u jednom naselju u podnožju planina.

Posle objavljivanja brošure „Uzbuna“ 2005. godine ocu Rafailu su počeli da prete odmazdom, pa čak i smrću. Rafail u to vreme nije mogao uspostaviti vezu sa o. Kirilom (Pavlovom), te je potražio savet od starca Adrijana (Kirsanova) iz Pskovo-pečerskog manastira, koji je dao savet da odmah beže iz Abhazije na Atos.

2007. godine su se otac Rafail i njegova bratija vratili na Atos i, sasvim neočekivano, nastojatelj srpskog manastira Hilandar, arhimandrit Metodije (Marković), im je dao da se nastane na hilandarskoj zemlji, blizu glavnog hilandarskog pristaništa i kelije Jovanica (Ivanica). Otšelnike su 2016. godine zamolili da odatle odu, pa su se preselili dalje od obale u planine.

Zimi zbog povećane vlažnosti, odnosno radi teškog zdravstvenog stanja bubrega, o. Rafail je primoran da prelazi sa Svete gore u krajeve sa toplom i suhom klimom, obično na Krit.

Otac Rafail i njegovo bratstvo veoma su prisutni u elektronskim medijima, od 2010. godine redovno prave video-snimke i objavljuju ih na internetu, a pišu i članke za različite portale.

Stavovi i mišljenja[uredi | uredi izvor]

Neprihvatanje zvaničnog ličnog broja[uredi | uredi izvor]

Rafail Berestov je bio i ostao glavni ruski kritičar dodeljivanja ličnog broja od strane državnih struktura i ma kojeg dokumenta koji sadrži lični broj, kao što je poreski broj, lična karta, matični broj, univerzalna elektronska kartica, lični broj zdravstvenog osiguranja. U jeku rasprave o uvođenju poreskog identifikacionog broja u Rusiji redovno se sastajao sa vernicima, objavljivao svoja obraćanja u religiozno-rodoljubivom nedeljniku „Ruski vesnik“ (Russkiй vestnik), pa je čak izdao i zvučni snimak „Bliz estь, pri dvereh“ („Blizu je, pred vratima“) s obrazloženjem svoga stava. Umnožavanje snimka je, prema tvrdnji kelejnica oca Nikolaja Gurjanova, blagoslovio sam ovaj čuveni starac iz Pskovske oblasti.[7] Berestov je zauzeo ovakav stav u saglasnosti sa svojim duhovnikom o. Kirilom (Pavlovom), koji se nekoliko puta izjasnio po ovom pitanju:

Ja mislim ovako: prva faza su brojevi, zatim će biti elektronska kartica. Sada je malo jednostavnije, kasnije će se biti teže iskobeljati, a onda, posle tih kartica biće već oznaka. Kada se bude morala odbiti oznaka, tamo će već biti očigledna smrt, da. Ili izdati Hrista i pokloniti se antihristu, ili u suprotnom slučaju – primiti smrt za Hrista.[8] Ja sam uvek, od samog početka bio protiv PIB-a [Poreskog identifikacionog broja]... Ja i sada kategorički ustajem protiv PIB-a. Ne blagosiljam da se prima... Primajući PIB čovek ulazi u sistem zla.[9]

Drugi razlog za njegovo strogo stanovište su reči koje mu je uputio starac Pajsije Svetogorac, a koje je otac Rafail često navodio: „Ako ko primi novu ličnu kartu sa bar-kodom ili karticu sa tajne tri šestice, sa identifikacionim brojem, izgubiće Blagodat Božiju, i energija demonska će ući u njega“.[10] Na Rafaila su uticale i druge izjave starca Pajsija: „Starac atonski Pajsije je govorio da je ne uzeti ličnu kartu isto što i odmah ugasiti požar čašom vode, a da bi oni koji uzmu takvu ličnu kartu mogli da ugase sablazni i ne prime čip na ruku ili na čelo trebaće pozvati sve vatrogasne brigade, pa opet neće moći ugasiti.“[7]

Na oca Rafaila je takođe ostavila utisak i odlučnost Grčke pravoslavne crkve i atonskih monaha, koji su organizovali mnogobrojne demonstracije i davali zvanične izjave protiv uvođenja elektronskih identifikacionih kartica (koje je uprkos tome grčka vlada uvela 2016. godine).

U ovom slučaju se zapravo radi o tome da otac Rafail (kao i druge duhovne veličine) tumači „Apokalipsu“: „Ne treba da primamo PIB (identifikacioni broj) – brojčano (digitalno) demonsko ime koje nam se nudi. To nije tehnička potreba, nego mističko kodiranje nas, ovaca Hristovih. Naime, samo duhovni slepci ne vide šta dolazi posle ovoga. Daće novu ličnu kartu sa identifikacionim brojem, a zatim karticu sa tri šestice – žig, ime zveri ili broj imena njezina. „Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig“ [Otk 13:17]… Odlučili su da ne uvode odmah, nego postepeno, prvo identifikacioni broj, a onda bar-kod sa tri šestice, a poslednji stepen će biti čip-mikrokompjuter na čelu ili desnoj ruci, kako nas upozorava Apostol Jovan o žigu antihrista u Apokalipsi.“[7]

Radikalnost Rafailovog stava sastoji se u tome da on smatra da je već samo primanje takvih dokumenata od strane pravoslavnih građana – otpadništvo od vere: „A mi smo lukavi, mislimo: lični dokument sa bar-kodom ćemo primiti, a sam pečat – čip, mikrokompjuter na čelo i ruku – nećemo primiti. Ne zavaravajte se! Ne ponašajte se prepredeno pred Bogom! Potpisavši se pod tim dokumentom sa tri šestice, potpisujete svoju pokornost satani. To je poklanjanje njemu, odricanje od Boga.“[7] „Eto zašto ne smemo uzimati [lični broj]: zato što je to već pečat antihrista, za sada na papiru, ne na čelu, ni na ruci.“[7]

Glavnim inicijatorima dodeljivanja brojeva pojedincima i uvođenja elektronskih dokumenata Berestov smatra masone: „Masoni imaju neposredne kontakte sa satanom i daju stalno nova i nova otkrivenja. To su satanisti, i oni daju uputstva. I PIB se nije tek tako pojavio, on nije od čoveka, ja mislim, on je od satane.“[7] „Elektronske karte, biometriju i čipove, sve to pripremaju masoni – sluge antihrista.“[11]

Rafail savetuje da se ne uzimaju nikakvi elektronski dokumenti: „Duhovno je pogubno, opasno je i pogubno primati te nove dokumente: lične karte sa tri šestice, PIB, univerzalnu elektronsku karticu, medicinske polise, i druge. Sve to vodi u otpadništvo. A utoliko više savremene dokumente s čipovima... Najbolje je ignorisati i ne primati nikakve elektronske kartice, dokumente s čipovima.“[12] „Osiguravajući broj individualnog ličnog računa (SNILS), PIB, lični kodovi i drugi lični brojevi su brojčana (digitalna) demonska imena, koja sluge antihrista daju umesto imena datoga na svetom Krštenju.“[13]

S pojavom novih dokumenata i novih tehnika njihove izrade, o. Rafail nalazi činjenice koje čine savremene identifikacione predmete, po njegovom mišljenju, još neprihvatljivijim: „U ličnoj karti RF ima mnogo ukrasnih crteža. Među njima je ornament sa tri šestice, o kojima je u Otkrivenju sv. Ap. Jovana Bogoslova rečeno da je to brojčano ime antihrista… Bar-kod je sastavljen od pruga različite debljine– tankih, srednje debljine i debljih. Njih razdvajaju tri para produženih tankih linija, koje skener prepoznaje kao brojku 6. Bar-kod novog pokolenja je takozvani QR[ku-er]-kod. U QR[ku-er]–kodu su tri velika kvadrata, raspoređeni po uglovima QR-koda, po sadržaju su nosioci brojke 6. I tako su tri kvadrata na QR-kodu takođe tri šestice – brojčano ime antihrista. Bar-kodovi i QR-kodovi stavljaju se na sve namirnice, robu i proizvode, na karte i lične dokumente: pasoše, propusnice, pa čak i diamonitirione – dozvole za ulazak na Atos.“[14] „Kada čovek daje svoje biometrijske podatke, izlaže se najvećoj opasnosti za svoje spasenje, zato što savremena tehnička baza omogućava da se za vreme snimanja biometrijskih podataka bezbolno nanese nevidljiva oznaka – žig na čeonu kost ili na kožu, kao što se o tome kaže u Apokalipsi, „žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelu njihovom“ (Otkr. 13,16).[13]

U svom obraćanju iz juna 2017. oci Rafail i Onufrije koriste pojmove koji ne postoje u akademskoj nauci, i tvrde da prilikom snimanja biometrije čovek već postaje sluga antihrista, povezuje se sa svetskim kompjuterom i gubi slobodnu volju: „Glavna biometrijska informacija o čoveku nije očna zenica, nije biometrija lica ili prstiju, glavna biometrijska informacija o čoveku jeste individualni algoritam funkcije čovekovog mozga. Prilikom takozvanog snimanja biometrije provodi se nanošenje laserskog žiga i ustanovljavanje toga, za svakog čoveka jedinstvenog, algoritma moždanih funkcija. Posle toga dolazi do potpunog duhovnog porobljavanja čovekove slobode, čovek upada u mreže tehnotrone magije, uspostavlja se veza čovekovog mozga sa svetskim kompjuterom pod nazivom „zver“, takav čovek postaje bezvoljni bioobjekat – rob antihrista.“[14]

Oni takođe smatraju da su satanski broj i lični matični brojevi koji se dodeljuju u Srbiji (od 1977.), Bugarskoj (od 1977.) i Rumuniji (od 1978.) svim državljanima odmah posle rođenja, pa dakle praktično svim pravoslavnim Srbima, Bugarima i Rumunima (u istom obraćanju).

Ujedno o. Rafail poziva sve da napuste gradove i presele se na selo, ili da se čak kriju po šumama: „Eto, recimo, nekome hoće da zabrane posao. Napravi posao na selu. Nastani se na selu. Preduzetnici su razumni i snalažljivi ljudi. Oni svuda mogu da se bave biznisom. Oni koji su nemoćni – bežite u šume. Sakrijte se.“[12]

Za takav stav je o. Rafail bio izložen oštroj kritici, zato što sam ima pasoš Ruske Federacije (bez biometrijskih podataka) i putuje između Rusije, Grčke i Izraela.[15][16]

Poštovanje Grigorija Raspućina i cara Ivana Groznog[uredi | uredi izvor]

Prihvatajući stav starca Nikolaja Gurjanova, o. Rafail smatra da su Grigorij Raspućin i car Ivan Grozni zapravo oklevetani sveci.

„Ako je takav starac kao otac Nikolaj poštovao [Raspućina i Ivana Groznog], pa zašto ih mi ne bismo poštovali? Ako je on blagosiljao da se pišu takve ikone i primao ih, zašto bismo ih mi osuđivali?“[7]

„Grigorij Jefimovič [Raspućin] je zaista starac, bio je prozorljiv i mogao je svojom molitvom da zaustavi krvarenje carevića Aleksija kada je bolovao od hemofilije. Masoni su iskorišćavali Grigorija Jefimoviča da bi isprovocirali cara i carsku porodicu.“[7] „Masoni su pripremili dva glumca koji su se maskirali u Grigorija, te bančili i brukali se, zabavljali se sa ženama, pravili izgrede, tukli se, pijančili, a onda je car primao izveštaj: "Evo, Vaše Visočanstvo, juče se Grigorij Jefimovič ponašao užasno, on je u restoranu pravio izgrede, tukao se, pijančio, ganjao žene".“[17]

„Što se tiče cara Ivana Groznog, on je pravoslavni car. Odrastao je u takvim užasnim uslovima. ...vladar je svakako morao da uzme mač i zavede red u svojoj državi... On je bio proslavljen kao lokalno poštovani moskovski svetac, stoga mu se, naravno, treba moliti.“[7] Podatak da je Ivan IV ubio sopstvenog sina on ocenjuje kao klevetu: po mišljenju o. Rafaila carević je umro zato što su ga trovali živom.[7] Medicinsko hemijsko i kriminalističko veštačenje carevićevih ostataka je 1963. godine pokazalo da je kod njega sadržaj žive 32 puta viši od dozvoljenog, a sadržaj arsena i olova takođe nekoliko puta veći.[18]

Odnos prema episkopu Diomidu[uredi | uredi izvor]

U vezi sa antiglobalističkim, antiekumenističkim i antimodernističkim javnim obraćanjem anadirsko-čukotskog episkopa Diomida (Dzjubana), Berestov ga je podržao, nazvavši ga „apostolom poslednjih vremena“.[19] Međutim, kasnije je prekorevao Dimoida zbog neponiznosti i širenja raskolničkog raspoloženja u RPC. Jeromonah Avelj (kasnije u shimi Onufrije), kelejnik o. Rafaila, je u članku u januaru 2011. napisao: „Vladiku Diomida je baćuška o. Rafail veoma molio da ne istupa iz Ruske Crkve, vladika je obećao, a zatim je prestao da se javlja na telefon kada smo ga zvali.“[20]

Podrška predstavnika Moldavske mitropolije[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2010. posetio je Moldaviju da bi podržao klirike i mirjane koji su se podigli protiv ekumenizma.[21]

„Crkva nije patrijarh, nije mitropolit, niti je episkop. Oni slušaju masone. Među njima ima puno onih koje je vrbovao Mosad ili CIA, i druge jevrejske organizacije. To su sve sile zla, oni se trude da razruše našu Crkvu.“[22]

4. septembra 2010. je učestvovao na sastanku zvanične delegacije Moldavske mitropolije Moskovskog patrijarhata sa vikarnim episkopom patrijarha Kirila, Teognostom (Guzikovom). Arhiepiskop Teognost je optužio o. Rafaila i većinu učesnika razgovora za raskolništvo.[23]

Odnos prema Carigradskom patrijarhu Vartolomeju i Moskovskom patrijarhu Kirilu[uredi | uredi izvor]

Otac Rafail i njegovo bratstvo su prekinuli opštenje sa Carigradskim patrijarhom Vartolomejem nakon što su „saznali da on [liturgijski] pominje rimskog papu, 2006. godine“.[24] Rafail naziva Vartolomeja „lažepatrijarhom“, „jeresijarhom“, „jezuitskim pitomcem Istočnog papskog instituta“[25] ,[26], i masonom, tvrdeći da je Vartolomej bio čak na čelu jedne masonske lože.[27]

Uvek sam govorio i govorim da je neophodno da budemo u okrilju Crkve i borimo se za čistotu Pravoslavlja iznutra, a ne da se odvajamo od Crkve. Mi nismo za drobljenje, niti za raskole, mi smo za crkveno jedinstvo u čistoti vere.

jeroshimonah Rafail (Berestov)
iz intervjua od 15. jula 2008. g.[28]

Iako je nekoliko godina kritikovao sve koji su prestali da pominju poglavara RPC i odlazili u raskol, 28. januara 2016. je otac Rafail prestao da pominje patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila „posle potvrđenih [na predsaborskom savetovanju] u Šambeziju jeretičkih dokumenata“.[24]

Posle susreta patrijarha Kirila sa rimskim papom Franciskom, o. Rafail je pozvao Rusku pravoslavnu crkvu da prekine pominjanje patrijarha Kirila, nazvavši ga „lažepatrijarhom, jeretikom, otpadnikom“.[29]

Međutim, u dijalogu o. Rafaila i njegovog kelejnika Onufrija, objavljenom u aprilu 2016. (pre kritskog sabora), o. Rafail je tvrdio: „Treba se moliti za patrijarha Kirila, da postane pravoslavan, da se pokaje... Možda će se usprotiviti saboru, jeretičkom u suštini. Tada ćemo ga prihvatiti kao našeg svetog patrijarha. A, ako on bude prihvatio, i ako bude učestvovao na saboru i potpiše se, onda on neće biti naš patrijarh, on će biti raskolnik.“[30]

Mada patrijarh Kiril nije uzeo učešća u radu kritskog sabora i nije potpisao dokumente koji su bili na njemu predloženi, o. Rafail je sa svojim bratstvom ipak anatemisao patrijarha u februaru 2017. godine.[31] Naime, Rafail je smatrao da je patrijarh prihvatio te dokumente već ranije i primorao sve ruske arhijereje da ih potvrde: „Patrijarh i delegacija arhijereja nisu otišli na sabor zato što su sve odluke predsaborskih savetovanja u Šambeziju već prihvatili. Krajem januara, posle povratka sa predsaborskog savetovanja iz Šambezija u Rusiju, patrijarh je sazvao prevremeni arhijerejski sabor na kojem je uveravao arhijereje da su na savetovanjima u Šambeziju prihvaćeni potpuno pravoslavni dokumenti te da ih sada na arhijerejskom saboru [2.– 3. februara 2016.] treba potvrditi... Oni koji su bili protiv su se uplašili i nisu podigli ruku. Tako su svi jednoglasno primili jeretičke dokumente... Jeresijarh-patrijarh je na arhijerejskom saboru uveo jeres ekumenizma i papizma, a arhiereji su bez ispitivanja prihvatili jeretičke dokumente.“[25]

Odnos prema Vladimiru Putinu[uredi | uredi izvor]

Posle posete Vladimira Putina Atosu u maju 2016, o. Rafail je izjavio u video-poruci da je Putin došao na Atos zato što je patrijarhu Kirilu pao ugled, te ga je bilo potrebno podržati. Komentarišući to što su Putinu na Atosu iskazali neke carske počasti, Rafail je rekao: „Kako neozbiljno svi postupaju! Ako Putin želi da bude car, neka bude dostojan carstva, neka se ne ortači sa masonima, neka bude odan caru, veri Hristovoj, potpuno iskreno. Da bi ljudi poverovali, zavoleli ga, što je pravoslavni hrišćanin, on bi [morao da] štiti ne ideje satanizma, svetske vlade, već ideje svetog Pravoslavlja, svete Rusije, ideje Hristovih zapovesti… To je nekakvo varanje naroda, podmetanje necara, to žele da nam podmetnu masoni… Nama treba monarh pravoslavni, odan Hristu, Crkvi i Rusiji… Putin je ipak usmeravani pion masona, velikih tajkuna.»[32]

Anatemisanje Kritskog sabora[uredi | uredi izvor]

Već od 2009. godine Rafail Berestov je počeo da upozorava da će se održati sabor na kojem „žele da provedu ujedinjenje sa katolicima i drugim ekumenistima, žele ekumenizam kanonski i dogmatski, žele da uvedu novi kalendar, skrate postove, žele da uvedu modernističke reforme, dvobračno sveštenstvo i ženjeni episkopat.“[33][34] „Masoni, neprijatelji Rusije, neprijatelji Pravoslavlja, pripemaju takav sabor već odavno.“[35] „To nije sabor, nego rulja satanska, oni pripremaju crkvu antihristovu, to je antihristova predstava.“[32]

Odmah posle sabora na Kritu, koji je održan juna 2016, o. Rafail i njegova bratija su pozvali vernike da prekinu liturgijsko-crkveno opštenje sa ekumenistima i onima koji pominju patrijarhe koji su prihvatili dokumente sabora, iako bratstvo ne odriče da u RPC još ima blagodat: „Ali, mi se obraćamo i pozivamo sva verna čeda Ruske pravoslavne crkve da odbace jeres, prekidajući opštenje sa jereticima, i da sačuvaju vernost svetootačkom Pravoslavlju! ... Treba osuditi već osuđeni ekumenizam i jeretike-ekumeniste, i prekinuti sa njima molitveno i evharistijsko opštenje. Ne ići na službe kod onih episkopa i sveštenika koji ne predaju anatemi svejeres ekumenizma i jeretičke dokumente. Ne ići na službe kod onih koji i dalje pominju jeresijarhe Kirila i Vartolomeja ili druge poglavare i arhijereje pomesnih pravoslavnih Crkava koji su dokumentirano potvrdili ekumensku svejeres na Vartolomejevom lažesaboru... Braćo i sestre, tražite verne sveštenike koji ne pominju jeretike. Čak i ako budete morali sasvim retko da odlazite na ispovest i Sveto Pričešće, strpite se radi Hrista i nemojte imati opštenja sa jeresijarsima Kirilom i Vartolomejem, i sa njihovim istomišljenicima, ni sa onima koji njih pominju.“[26]

U februaru 2017. su objavili video na kojem predaju anatemi „lažeepiskope jeretike ekumeniste [Carigradskog patrijarha] Vartolomeja, [Moskovskog patrijarha] Kirila, Ilariona [Alfejeva]“, „kritski lažesabor“, kao i autore filma „Matilda“ koji prikazuje cara Nikolaja II kao nemoralnu osobu.[31]

O predstojećem ratu i obnovi monarhije[uredi | uredi izvor]

Rafail Berestov veruje da će uskoro doći do svetskog rata, posle kojeg će Rusija opet postati carstvo. U javnim nastupima on se poziva na starca Josifa Vatopedskog.

„Blaženi starac, otac Josif Vatopedski, govorio mi je da dolaze grozna vremena, ali da će se posle određenih strašnih događaja mnogi slovenski narodi pridružiti Rusiji, a u savez sa Rusijom će stupiti i Grčka. Tako će se sazdati nova Vizantija... Milošću Božijom će biti izabran pravoslavni car. I tada će se u Rusiji desiti očišćenje Crkve. Sada je naša Crkva bolesna, veoma bolesna. U njoj ima mnogo špijuna koji rade za neprijatelje Hristove. Još uvek nemamo ni nacionalnu vladu. A car će naš biti veoma svetao, moćan, talentovan čovek, koji će vladati s ljubavlju i mudrošću. O tome svedoče sveti oci Crkve, između ostalih i otac Nikolaj Gurjanov. U tome je naša nada, naša uteha.“[36]

Otac Rafail misli da će taj rat biti sukob duhovnih sila dobra i zla: „To će već biti rat sa antihristom, odnosno sa antihristovim duhom. Pošto sada sva politika postaje bogoslovlje: ili s antihristom ili sa Hristom.“[37]

Atonski monah je precizirao ko će, po njemu, biti sukobljene strane: „Mы smo za monarhiju. U Rusiji će se vratiti Car, i mi to čekamo. O tome su prorokovali Oci. I on će zavesti red, i u Crkvi će zavesti red... Rat je blizu i uskoro ćemo morati da se borimo i sa NATO, i sa Evropom. To mi je rekao Josif Vatopedski dok je još bio živ. Ja mu rekoh: "A, Rusija sad ne može da ratuje ni sa Amerikom, ni sa Evropom, mi smo razoružani, naše vlasti nisu rodoljubive, nego masonske, mi ne možemo da se suprotstavimo Evropi i Americi." ... No, on reče: "Rusija i Pravoslavlje će pobediti, zato što će nebeska vojska obarati krilate rakete, neprijateljske avione. Zato će Rusija pobediti." ... Biće smrtno ranjena glava aždaje – masonstvo... ...svima će postati očigledno da je s nama Bog, i da je istinita pravoslavna vera u Rusiji i u pravoslavnim zemljama. I ovuda će doći, kako kaže Serafim Viricki, mnogi strani brodovi da se nauče Pravoslavlju i prime čin, sveštenički i episkopski. Tako će se u Evropi graditi hramovi, i u mnogim drugim zemljama. Međutim, samo neko vreme. A onda će opet doći masonstvo.“[38]

U 2015. godini o. Rafail je izneo mišljenje da će svetski rat početi posle sabora na kojem žele da „iznakaze Pravoslavlje“, moguće već 2016. godine. „Ja se možda varam, možda će početi već sutra“, ogradio se on.[39]

2015. godine je o. Rafail počeo da tvrdi da se sreo sa budućim carom: „...ja sam se sretao sa učenikom starca Nikolaja Gurjanova... On je veoma talentovan, duhovan, blagodatan čovek. Kao što je rečeno, rusko srce će ga osetiti, srce se otvara pred njim. Ja nisam nikoga pomazivao na carstvo, mada su me mnogi samozvanci molili da to učinim. Sada smo saznali za njega [za cara]. Ja sam [ga] pitao: "Šta da kažem ljudima o dolazećem Caru?" Odgovor je bio: "Reci samo ono što je rekao starac otac Nikolaj Gurjanov: Se, carь grѧdétъ! [Evo, car ide!, csl.]" Stoga ja i kažem svima: "Se, carь grѧdétъ!"... On će biti i patrijarh i car.“[40]

Zatim je Rafail počeo da otkriva više o toj tajanstvenoj ličnosti: „Kod mene je dolazio jedan veoma blagorodan čovek i rekao: "Oče Rafaile, raduj se, car među nama hoda po zemlji."... Avelj [kelejnik o. Rafaila, u shimi Onufrije] ga je znao, i mi smo saznali da je lično on dolazeći car. Mi imamo dokaz za to. Ali, o tome se ne sme govoriti. Pitao sam toga blagorodnog čoveka: "Kako da vest o vama popularizujem, šta da kažem ljudima?" On kaže: "Oče Rafaile, moj duhovni otac je bio otac Nikolaj Gurjanov, i ja sam mu sve otkrivao. Sva moja otkrivenja su bila od Boga, sve sam mu otkrivao, i on je rekao: 'Se, carь grѧdétъ'. Tako i ti govori ljudima: ' Se, carь grѧdétъ!'. Ništa drugo ne treba govoriti…" Sam Bog će posvedočiti da je on car. Moja pretpostavka, naša pretpostavka je: može biti da će vaskrsnuti Serafim Sarovski, i on će svima reći "Se, carь! To je Božji izabranik!" I svi će ga primiti. Međutim, to se neće desiti sada, nego u vreme teških iskušenja, u vreme rata. U vreme rata on će biti car-pobednik. On je bio vojno lice, oficir, i on će učestvovati u ratu i postaće čak vojskovođa.“[39]

«[On] je veoma dubok, ozbiljan čovek, duhovan, mi monasi možemo da učimo od njega, on se moli od smiraja dana do svanuća. On je vrlo pametan, blagodatan, duhovan, veoma zreo.“[41]

Rafail Berestov predskazuje preporod Rusije i Pravoslavlja posle svetskoga rata: „On će kao domaćin uspostaviti red u zemlji, očistiće Crkvu Hristovu od masona, ekumenista, globalista, neprijatelja Crkve i ćutalica. Poljoprivreda će se u Rusiji podići na visoki nivo, kao i ekonomija i odbrambena industrija. Ljudi u Rusiji će dobro živeti. Duhovni život će porasti. Pobačaji će biti strogo zabranjeni. Biće duhovni procvat. Imperator će podstaći ljude na pokajanje, na Isusovu molitvu. Televizija će biti kontrolisana, prikazivaće se duhovni filmovi i priče. Procvat Pravoslavlja će biti na celom svetu. Na svim kontinentima će se graditi pravoslavni hramovi.“[42]

Monaška zajednica o. Rafaila obnovila je pominjanje imperatora u bogoslužbenim molitvama, ali mole se „o blagočestivѣйšemъ gosudarѣ našemъ, grяduщemъ imperatorѣ vseя Rusi“ (za najblagočastivijeg vladara našeg, dolazećeg imperatora sve Rusije).[31]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Protođakon Andrej Kurajev, koga je otac Rafail često kritikovao i prebacivao mu modernizam i saradnju sa KGB/FSB[43] je 2010. godine proglasio o. Rafaila psihički bolesnim[44], i to „od mladosti“.[45] Takav stav su zauzeli i neki drugi klirici RPC, npr. sveštenik Antonij Skrinikov.[46].

Neki pretpostavljaju da veliki uticaj na vremešnog o. Rafaila vrši njegov kelejnik Onufrije (Stebelev–Velaskes, kao rasofor je nosio ime Avelj), koji zajedno sa svojim starcem potpisuje javne izjave i snima njegove video-poruke, često date u obliku dijaloga između njih dvojice, a koje imaju krajnje radikalan karakter. Otac Rafail je u dve video-poruke opovrgao da je žrtva manipulacije svoga kelejnika, i tvrdi da se u potpunosti slaže sa svim objavljenim materijalima, te da ih pregledava posle objavljivanja.[39][47]

Dela[uredi | uredi izvor]

Duhovna dela, poslanice, poruke

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rukovoditelь DPC Igumen Anatoliй (Berestov) – rukovoditelь i duhovnik DPC Ioanna Kronštadtskogo”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2017. g. Pristupljeno 05. 11. 2017. 
  2. ^ Sergiй Aliev - Filьm: Besedы na svяtoй gore Afon. 2 častь
  3. ^ Andreй Polыnskiй Sražalsя s magami monah
  4. ^ Starec Rafail Berestov:"...Vse эto vedet k otstupleniю..."
  5. ^ Gornыmi tropami. Rasskaz ieromonaha A.
  6. ^ Mužskoй monastыrь "Krestovaя Pustыnь", poselok Soloh-Aul | Oficialьnый saйt monastыrя
  7. ^ a b v g d đ e ž z i Filьm «Slovo Istinы». Starec Nikolaй Gurьяnov
  8. ^ Internet-gazeta «Kolokol Rossii», 21.02.2017
  9. ^ Pravoslavnaя gazeta Blagovest, 29.12.2000
  10. ^ „Bogomudrыe starcы o poslednih vremenah, zvanična prezentacija Počajevske lavre”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  11. ^ NASTUPAET TЯŽELOE VREMЯ... Beseda so starcem o. Rafailom (Berestovыm)
  12. ^ a b Starec Rafail Berestov:"...Vsё эto vedet k otstupleniю..."
  13. ^ a b OBRAЩENIE K PRAVOSLAVNЫM HRISTIANAM STARCA RAFAILA (BERESTOVA)
  14. ^ a b GLOBALIZACIЯ I ЭKUMENIZM – DVA ROGA ANTIHRISTA, DVA RЫČAGA VLASTI SATANЫ! Starec Rafail (Berestov), ieroshimonah Onufriй
  15. ^ Ieromonah Rafail (Berestov) prizыvaet otkazыvatьsя ot dokumentov, imeя pasport?
  16. ^ Ieromonah Rafail Berestov protiv dokumentov (Pasport, SNILS, INN, med.strahovka)
  17. ^ BUDET CARЬ! O ROSSII VERUЮЩEЙ I BORIMOЙ. Starec Rafail (Berestov)
  18. ^ [Panova T. D. Kremlevskie usыpalьnicы. Istoriя, sudьba, taйnы. — M., 2003. S. 68, 69, 71.]
  19. ^ „Obraщenie v podderžku vladыki Diomida”. Arhivirano iz originala 23. 01. 2010. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  20. ^ ZA STRAŽDUЩEE PRAVOSLAVIE S OPRIČNЫM MEČOM. Ieromonah Avelь (keleйnik starca Rafaila (Berestova) // «MOSKVA - TRETIЙ RIM» 3rm.info 2011
  21. ^ Bratskaя Moldova — primer Rossii i vsemu miru!
  22. ^ „Vыstuplenie shiarhimandrita Rafaila (Berestova) na sobranii pravoslavnoй obщestvennosti Moskvы 5 sentяbrя 2010 g.”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2017. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  23. ^ „Predstaviteli Moldovskoй mitropolii i starec Rafail (Berestov) obsudili s namestnikom Troice-Sergievoй lavrы pričastnostь RPC MP k «эkumeničeskoй eresi»”. Arhivirano iz originala 14. 09. 2014. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  24. ^ a b „Otec Rafail (Berestov) vnovь vernulsя na putь ispovedničestva”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2017. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  25. ^ a b STAREC RAFAIL (BERESTOV) O LŽEPATRIARHAH I KRITSKOM LŽESOBORE
  26. ^ a b Novыe anafemы ot afonskogo starca Rafaila Berestova...
  27. ^ K Monarhii v Rossii čerez voйnu. Starec Rafail (Berestov). Greciя, Afon. 19.05.2013 god.
  28. ^ „"DUH HRISTIANINA": S bolью i gorečью. Ieroshimonah Rafail (Berestov) ob Arhiereйskom sobore RPC MP”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  29. ^ Otkrыtoe pisьmo Afonskih monahov RPC MP v svяzi s "novыm kursom" Patriarha Kirilla
  30. ^ Afonskiй starec "o nepravoslavnom patriarhe Kirille"
  31. ^ a b v Otcы-Afonitы anafematstvovali sozdateleй "Matilьdы" i Kritskiй lžesobor
  32. ^ a b Starec Rafail. Počemu Putin priehal na Afon.
  33. ^ Sergiй Aliev - Filьm: "Besedы na svяtoй gore Afon". 1 častь
  34. ^ o svяteйšem patriarhe kirile i o vladыke deomide
  35. ^ — NAŠE SERDCE» Afonskiй starec otvečaet na voprosы našego korrespondenta. 3 fevralя 2010[mrtva veza]
  36. ^ «ROSSIЯ — NAŠE SERDCE» Afonskiй starec otvečaet na voprosы našego korrespondenta. 3 fevralя 2010
  37. ^ STAREC RAFAIL (BERESTOV). BESEDA O VAŽNOM...
  38. ^ Starec Rafail (Berestov) — K monarhii v Rossii čerez voйnu
  39. ^ a b v Slovo Rafaila Berestova o pravoslavnom care i dr. (8 časteй 2015 god)
  40. ^ „Beseda so starcem o. Rafailom (Berestovыm)”. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  41. ^ MЫ GRЯDUЩEGO CARЯ ZNAEM, I MЫ EGO VIDELI! Denь 1
  42. ^ „Beseda so starcem o. Rafailom (Berestovыm) 24.01/06.02 2015 g.”. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 02. 11. 2017. 
  43. ^ „Rafail Berestov K monarhii čerez voйnu”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2017. g. Pristupljeno 20. 9. 2017. 
  44. ^ Diagnoz Rafaila Berestova
  45. ^ Protodiakon Andreй Kuraev ob ierom. Rafaile (Berestove): “On stal orudiem v čužih rukah”
  46. ^ „Kak otnositьsя k «starcu» Rafailu (Berestovu)?”. Pristupljeno 20. 9. 2017. 
  47. ^ Slovo starca Rafaila (Berestova). Častь 1

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рафаил_(Берестов)&oldid=27546507”