Reakcija Rusije na samoproglašenje nezavisnosti Kosova

Samoproglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije doneto je u nedelju, 17. februara 2008. godine, jednoglasno u Skupštini Kosova. Svih 11 predstavnika srpske manjine bojkotovalo je postupak. Međunarodna reakcija je bila pomešana, a svetska zajednica je i dalje podeljena po pitanju međunarodnog priznanja Kosova. Reakcija Ruske Federacije na Deklaraciju o nezavisnosti Kosova iz 2008. je snažno protivljenje.

Reakcija

U februaru 2008. godine rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da su „privremene institucije samouprave Kosova proglasile jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine, čime su prekršili suverenitet Republike Srbije, Povelju Ujedinjenih nacija, Rezoluciju SB UN 1244, principe Helsinškog završnog akta, Ustavnog okvira Kosova i sporazuma Kontakt grupe na visokom nivou“. Dalje se navodi da Rusija u potpunosti podržava teritorijalni integritet Srbije i da očekuju da će i Ujedinjene nacije i NATO „odmah preduzeti mere da ispune svoje mandate koje je odobrio Savet bezbednosti, uključujući poništavanje odluka prištinskih samoupravnih institucija i usvajanje strogih administrativnih mera protiv njih“. Takođe je zatraženo da se održi hitan sastanak Saveta bezbednosti UN na kojem bi se razgovaralo o tom pitanju i da „oni koji razmišljaju o podršci separatizmu treba da shvate kakve opasne posledice prete da imaju njihove akcije po svetski poredak, međunarodnu stabilnost i autoritet odluka Saveta bezbednosti UN za čiju izgradnju su bile potrebne decenije“. Ruski predsednik Vladimir Putin je priznavanje nezavisnosti Kosova od strane nekoliko velikih svetskih sila opisao kao „strašan presedan, koji će de fakto razbiti ceo sistem međunarodnih odnosa, razvijan ne decenijama, već vekovima”, i da „nisu razmišljali o rezultatima onoga što rade. Na kraju dana to je štap sa dva kraja, a drugi kraj će se vratiti i udariti ih u lice." Tokom zvanične državne posete Srbiji nakon deklaracije, novoizabrani predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ponovio je podršku Srbiji i njenom stavu o Kosovu.

U martu 2008. Rusija je rekla da je nedavno nasilje na Tibetu povezano sa priznavanjem nezavisnosti otcepljene srpske pokrajine Kosovo od strane nekih država. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu za jedan ruski list takođe povezao zahteve za većom autonomijom etničkih Albanaca u Makedoniji sa pitanjem Kosova. Lavrov je rekao: „Postoji osnova za pretpostavku da se to ne dešava slučajno. Vidite šta se dešava na Tibetu, kako deluju tamošnji separatisti. Albanci u Makedoniji već traže nivo autonomije koji je jasan korak ka nezavisnosti. Štaviše, događaji u drugim delovima sveta daju nam osnov da pretpostavimo da smo tek na početku veoma nesigurnog procesa.“

Putin je 23. marta 2008. godine naredio hitnu humanitarnu pomoć za enklave kosovskih Srba. Kosovski premijer Hašim Tači usprotivio se ovom planu, navodeći da Rusija može da pošalje pomoć samo ako se to dogovori i koordinira sa Vladom u Prištini.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je 15. jula 2008. godine izjavio u velikom spoljnopolitičkom govoru „Za EU je Kosovo skoro ono što je Irak za Sjedinjene Države. Ovo je najnoviji primer podrivanja međunarodnog prava“ .

Hašim Tači je 19. februara 2009. objavio da Rusija planira priznanje Kosova. Ministar Lavrov je sledećeg dana uzvratio rečima „Mislim da se gospodin Tači prepušta željama. Gospodin Tači je poslednja osoba koja ima pravo da daje izjave u ime Ruske Federacije“ i da „ruska strana u razgovoru o problemu Kosova potvrđuje da naš stav ostaje isti i podržava rešavanje ovog problema u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244“. Naša podrška delovanju Srbije u odbrani njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta takođe ostaje čvrsta.“

Predsednik Medvedev je 29. maja 2009. opisao Srbiju kao „ključnog partnera” za Rusiju u jugoistočnoj Evropi i najavio „Nameravamo da nastavimo da koordiniramo naše spoljnopolitičke poteze u budućnosti, uključujući i one vezane za rešavanje pitanja sa Kosovom”.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin rekao je jednom beogradskom dnevniku u junu 2009. da je „stav Rusije prilično jednostavan, spremni smo da podržimo bilo koju poziciju Srbije (po pitanju Kosova)“.

U septembru 2009, Vitalij Čurkin je na novinarsko pitanje zašto Abhazija i Južna Osetija treba da budu međunarodno priznate, a Kosovo ne, rekao da je „najjači argument činjenica da im u vreme kada su kosovske vlasti napravile deklaraciju niko nije pretio niti ih stavljao u položaju gde su morali da se otcepe. Naprotiv, Beograd je čak otišao toliko daleko da se uzdržao od bilo kakvog vojnog ili ekonomskog pritiska na Prištinu“.

Ambasador Konuzin je 29. novembra 2009. rekao da će Rusija nastaviti da pomaže Srbiji „da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet“. On je rekao i da „Kosovo odzvanja u srcima svih Rusa istim bolom kao i u vašim srcima“.

Tokom debate pred MSP u decembru 2009, Rusija je rekla da opšte međunarodno pravo sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost i da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje. Rusija je odbacila i tvrdnje onih zemalja koje podržavaju jednostranu deklaraciju da međunarodno pravo „ne reguliše deklaracije o nezavisnosti“ i podsetila da je Savet bezbednosti nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije proglasio nezakonitom, pošto je secesija zabranjena van kolonijalnog konteksta.

U martu 2014. Rusija je iskoristila samoproglašenje nezavisnosti Kosova kao opravdanje za priznavanje nezavisnosti Krima, navodeći „presedan nezavisnosti Kosova“.

U septembru 2020, Kosovo i Srbija su se dogovorili o ekonomskoj normalizaciji uz posredovanje Donalda Trampa. Iako je Rusija otvoreno podržavala Srbiju u vezi sa Kosovom i još uvek ga održava, Rusija je takođe pozdravila normalizaciju odnosa.