Ребека (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rebeka
Filmski poster
RežijaAlfred Hičkok
ScenarioRoman:
Dafne di Morije

Adaptcija: Filip Makdonald
Majkl Hogan


Scenario:
Džoun Harison
Robert E. Šervud
Glavne ulogeLorens Olivije
Džoun Fontejn
Džudit Anderson
NaratorDžoun Fontejn
MuzikaFranc Vaksman
Producentska
kuća		Selznick International Pictures
United Artists
Godina1940.
Trajanje130 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet1,29 miliona dolara[1]
Zarada6 miliona dolara
IMDb veza

Rebeka (engl. Rebecca) je američki ljubavni psihološki triler iz 1940. godine, koji je režirao Alfred Hičkok, kome je ovo bio prvi američki projekat. Scenario su napisali Robert E. Šervud i Džoun Harison, a film je snimljen po istoimenom romanu Dafne di Morije.[2] Glavne uloge igraju: Lorens Olivije, Džoun Fontejn i Džudit Anderson.

Film je izdat 12. aprila 1940. i ostvario je kritički i komercijalni uspeh. Bio je nominovan za jedanaest Oskara, od kojih je osvojio one za najbolji film i najbolju fotografiju. Kongresna biblioteka je 2018. izabrala ovaj film za očuvanje u Nacionalnom registru filmova zbog svog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Maksim de Vinter stoji na ivici litice i razmišlja da li da skoči. Mlada žena viče na njega i zaustavlja ga, ali on je grubo zamoli da ode.

U Monte Karlu, Maks de Vinter zastaje da razgovara sa gospođom Edit van Hoper tek pošto je prepoznao njenu saputnicu, devojku koju je ranije sreo.

Kasnije u Monte Karlu na francuskoj rivijeri, ista mlada žena odseda sa svojom pompeznom starom saputnicom, gospođom Van Hoper, i ponovo se susreće sa aristokratskim udovcem Maksimom de Vinterom, koji sada deluje mnogo opuštenije, i između njih se javlja obostrana privlačnost. Iako joj gospođa Van Hoper kaže da je on još uvek opsednut svojom preminulom ženom, Rebekom, za koju je rečeno da se udavila u moru blizu Menderleja, ona ubrzo postaje druga gospođa de Vinter.

Maksim vodi svoju novu nevestu u Menderlej, svoju veliku vilu pored mora u jugozapadnoj Engleskoj, u kojoj dominira domaćica, gospođa Denvers, hladna osoba koja je bila od poverenja prve gospođe de Vinter, čiju smrt nije zaboravila. Čak je i očuvala Rebekinu veliku spavaću sobu nepromenjenom i ističe razne predmete koji nose njen monogram.

Vremenom, njegova stalna podsećanja na Rebekin glamur i sofisticiranost ubeđuju novu gospođu de Vinter da je Maksim još uvek zaljubljen u svoju prvu ženu, što bi moglo da objasni njegove iracionalne izlive besa. Ona pokušava da ugodi svom mužu tako što priređuje kostimiranu zabavu kao što su on i Rebeka nekada radili. Gospođa Denvers joj savetuje da kopira haljinu koju jedna od Maksimovih pretkinja nosi na portretu. Ipak, kada se pojavi u kostimu, Maksim je zgrožen jer je Rebeka nosila identičnu haljinu na svom poslednjem balu, neposredno pre smrti.

Gospođa de Vinter se suočava sa gospođom Denvers oko ovoga, ali Denversova joj kaže da ona nikada ne može zauzeti Rebekino mesto i skoro je ubeđuje da skoči u smrt sa prozora na drugom spratu u Rebekinoj sobi. U tom trenutku, međutim, diže se uzbuna jer se zbog magle jedan brod nasukao i u spasavanju njegove posade otkriven je potopljeni čamac sa Rebekinim telom u njemu.

Maksim sada priznaje svojoj novoj ženi da je njegov prvi brak bio lažan od samog početka kada je Rebeka izjavila da nema nameru da se pridržava svojih zaveta, već da će se pretvarati da je savršena žena i domaćica samo zbog sebe. Kada je tvrdila da je zatrudnela sa svojim rođakom i ljubavnikom, Džekom Favelom, ismevala je Maksima da bi imanje moglo preći na nekog van njegove krvne linije. Tokom žestoke svađe, pala je, udarila se u glavu i umrla. Da bi prikrio istinu, Maksim je izneo telo do čamca, koji je potom potopio i identifikovao drugo telo kao Rebekino.

Kriza dovodi do toga da druga gospođa de Vinter odustane od naivnosti dok oboje planiraju da dokažu Maksimovu nevinost. Kada policija tvrdi da postoji mogućnost samoubistva, Favel pokušava da uceni Maksima preteći da će otkriti da Rebeka nikada nije bila suicidna. Kada Maksim ode u policiju, sumnjiče ga za ubistvo. Međutim, dalja istraga otkriva da ona nije bila trudna već neizlečivo bolesna od raka, tako da presuda o samoubistvu ostaje. Maksim shvata da je Rebeka pokušavala da ga navede da je ubije putem indirektnog samoubistva kako bi Maksim bio uništen.

Kao slobodan čovek, Maksim se vraća kući i vidi Menderlej u plamenu, a požar je podmetnula poremećena gospođa Denvers. Svi beže osim gospođe Denvers, koji umire kada se plafon sruši na nju.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Lorens Olivije i Džoun Fontejn, zvezde filma
Glumac Uloga
Lorens Olivije Maksim de Vinter
Džoun Fontejn druga gospođa de Vinter
Džordž Sanders Džek Favel
Džudit Anderson gospođa Denvers
Najdžel Brus major Džajls Lejsi
Redžinald Deni Frenk Krouli
Č. Obri Smit pukovnik Džulijan
Gledis Kuper Beatris Lejsi
Florens Bejts gospođa Edit van Hoper
Melvil Kuper pogrebnik
Lio G. Karol dr Bejker
Lenard Kari Ben
Lamsden Her Tabs
Edvard Filding Frit
Forester Harvi Čolkroft
Meri Vilijams glavna sobarica
Kira Tejt sobarica
Rouz Trejs sobarica
Sandra Filip sobarica
Keli Sanderton sobarica
Harijeta Bodvon kućepaziteljka

Alfred Hičkok, kao i u većini svojih filmova, ima kameo ulogu; on se pri kraju filma vidi kako hoda, okrenut leđima ka publici, ispred telefonske govornice neposredno nakon što Džek Favel završi poziv.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Box Office Information for Rebecca. The Numbers. Retrieved January 30, 2013.
  2. ^ Spoto, Donald (1999). The Dark Side of Genius: The Life of Alfred Hitchcock. Da Capo Press. str. 213–214. ISBN 978-0-306-80932-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rebeka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ребека_(филм)&oldid=26550131”