Robert Flojd

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Robert Flojd
Lični podaci
Datum rođenja(1936-06-08)8. jun 1936.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti25. septembar 2001.(2001-09-25) (65 god.)
Mesto smrtiStanford, SAD
ObrazovanjeUniverzitet u Čikagu
Naučni rad
Poljeračunarstvo
InstitucijaUniverzitet Karnegi Meloun
Univerzitet Stanford
Poznat poFlojdovom algoritmu
NagradeTjuringova nagrada

Robert Flojd (engl. Robert W. Floyd; Njujork, 8. jun 1936Stanford, 25. septembar 2001) je bio eminentni američki informatičar.

Rođen je u Njujorku. Diplomirao je na opštem smeru univerziteta u Čikagu, 1953. godine, sa tek navršenih 17 godina, a diplomu iz fizike je stekao pet godina kasnije.

Ranih šezdesetih radio je kao operater na kompjuteru i objavio mnoge zapažene radove, te postao vanredni profesor na Univerzitetu Karnegi Meloun sa svojih 27 godina, a šest godina kasnije i redovni profesor na Stanfordskom univerzitetu. Interesantno je da je postavljen za profesora iako nije odbranio doktorat.

Među njegovim doprinosima je i dizajn Flojdovog algoritma, koji efikasno pronalazi sve najkraće puteve na grafu, kao i njegov rad na parsiranju. U jednom od svojih radova je uveo važan koncept difuzije grešaka u iscrtavanju slika na računaru, poznat kao Flojd-Stajnbergova rasterizacija (iako je pravio razliku između rasterizacije i difuzije).

Značajno Flojdovo dostignuće su bili njegovi početni koraci na polju verifikacije programa korišćenjem logičkih pretpostavki što je uveo u svom radu iz 1967. godine, Dodeljivanje značenja programima. Time je dao veliki doprinos delu logike kojio je kasnije postao poznat kao Horova logika.

Blisko je sarađivao sa Donaldom Knutom, posebno kao glavni recenzent Knutove knjige Umetnost kompjuterskog programiranja, i istovremeno je najviše citiran autor u tom delu. Zajedno sa Ričardom Bejgelom napisao je udžbenik Jezik mašina: uvod u kompatibilnost i formalne jezike (1994, W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-8266-7.).

Postao je dobitnik Tjuringove nagrade 1978. godine „za jasan uticaj na metodologije za stvaranje efikasnog i pouzdanog softvera, i za pomoć u zasnivanju sledećih važnih podoblasti računarstva: teorije parsiranja, semantike programskih jezika, automatske verifikacije programa, automatskog generisanja programskog koda, i analize algoritama.“

Fljod se dva puta ženio i razvodio i imao je četvoro dece. Voleo je da igra bekgemon.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]