Даглас Енгелбарт

С Википедије, слободне енциклопедије
Даглас Енгелбарт
Douglas Engelbart in 2008.jpg
Даглас Енгелбарт. Фотографија из 2008. године
Рођење(1925-01-30)30. јануар 1925.
Портланд, Орегон,  САД
Смрт2. јул 2013.(2013-07-02) (88 год.)
Атертон, Калифорнија,  САД
Пољепроналазаштво, интеракција човека и рачунара[1]
ШколаУниверзитет Калифорније у Берклију, Државни универзитет Орегона
ИнституцијаИнститут Бутстреп[2]
Познат поконструисање рачунарског миша
хипертекст
НаградеНационална медаља за технологију (2000),
Лемелсон-МИТ награда (1997),
ACM Тјурингова награда (1997)[3]
BCS Лавлејсова медаља (2001),
Награда Норберт Виенер за друштвену и професионалну одговорност,
Награда за сарадника Музеја компјутерске историје (2005)[4]
Члан NAE (1996)
Веб-сајтdougengelbart.org

Даглас Карл Енгелбарт (енгл. Douglas Carl Engelbart; Портланд, 30. јануар 1925 — Атертон, 2. јул 2013)[5] био је амерички проналазач норвешког[6] порекла који је познат по томе што је, заједно са Вилијамом Инглишом конструисао рачунарски миш.

На Станфорду, заједно са својим сарадницима својој лабораторији, увео употребу више „прозора” и развио „АРПАНЕТ”, државну мрежу за повезивање научних истраживача, од које је касније настао интернет. На конференцији о рачунарима 1968. у Сан Франциску јавно је демонстрирао миш и видео-телеконференције, успоставивши комуникацију са својим особљем у лабораторији помоћу модема сопствене израде.

Добитник је награде за проналазаче Лемелсон—МИТ од 500.000 долара, Тјурнингове награде (1997), а 2000. године одликован је медаљом за технологију, „за постављање темеља личних рачунара”.[5][7]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Енгелбарт је рођен у Портланду, Орегон, 30. јануара 1925. у породици Карла Луиса Енгелбарта и Гледис Шарлот Амелије Мансон Енгелбарт. Његови преци су били немачког, шведског и норвешког порекла.[8]

Био је средњи од троје деце, са сестром Доријаном (три године старијом) и братом Давидом (14 месеци млађим). Породица је живела у Портланду, Орегон, у његовим раним годинама, а преселила се у околно село дуж Џонсон Крика када је имао 8 година. Његов отац је умро годину дана касније. Завршио је средњу школу Франклин у Портланду 1942. године.[9]

Средином додипломскиг студија на Државном универзитету Орегон, служио је две године у Морнарици Сједињених Држава као радио и радарски техничар на Филипинима.[9] Тамо је, на удаљеном острву Лејте, у малој традиционалној колиби на штулама, прочитао чланак Ваневара Буша „Како можемо да мислимо“, који ће имати велики утицај на његово размишљање и рад.[10] Вратио се у државу Орегон и завршио студије електротехнике 1948. Док је био у држави Орегон, био је члан социјалног братства Сигма Фај Епсилон.[11][12] Ангажовао га је Национални саветодавни комитет за аеронаутику у Ејмсовом истраживачком центру, где је радио на одржавању аеротунела. У слободно време уживао је у планинарењу, камповању и народном плесу. Тамо је упознао Балард Фиш (18. август 1928 – 18. јун 1997),[13] која је управо завршавала обуку да постане радни терапеут. Венчали су се у Државном парку Портола 5. маја 1951. Убрзо након тога, Енгелбарт је напустио Ејмс да би наставио постдипломске студије на Универзитету Калифорније, Беркли. Тамо је стекао магистратуру у области електротехнике 1953. и докторат у истој дисциплини 1955. године.[14]

Каријера и достигнућа[уреди | уреди извор]

Енгелбартов прототип компјутерског миша, како га је дизајнирао Бил Инглиш по Енгелбартовим скицама.[15]

Филозофско опредељење[уреди | уреди извор]

Енгелбартова каријера инспирисана је у децембру 1950, у које време је био верен да би се оженио, кад је схватио да нема других циљева у каријери осим „сталног посла, венчања и срећног живљења до краја живота“.[16] Током неколико месеци резоновао је да:

  • своју каријеру би усредсредио на то да учини свет бољим местом[17]
  • сваки озбиљан напор да се свет учини бољим захтевао би неку врсту организованог напора који би упрегнуо колективни људски интелект свих људи да допринесу ефикасним решењима.
  • ако бисте могли драматично да побољшате начин на који то радимо, појачали бисте све напоре на планети да решите важне проблеме – што пре то боље
  • компјутери би могли бити средство за драматично побољшање ове способности.[16]

Године 1945, Енгелбарт је са интересовањем прочитао чланак Ваневара Буша „Како можемо да мислимо“,[18] позив на акцију да се знање учини широко доступним као национални мирнодопски велики изазов. Такође је прочитао нешто о недавном феномену компјутера, а из свог искуства радарског техничара знао је да се информације могу анализирати и приказати на екрану. Замишљао је интелектуалне раднике како седе на „радним станицама“ пред екраном, лете кроз информациони простор, упрегнувши свој колективни интелектуални капацитет да заједно решавају важне проблеме на много моћније начине. Искориштавање колективног интелекта, олакшано интерактивним компјутерима, постало је његова животна мисија у време када су компјутери били посматрани као алати за обраду бројева.[19]

Као дипломирани студент на Берклију, помагао је у изградњи CALDIC-а. Његов дипломски рад довео је до осам патената.[20] Након што је завршио докторат, Енгелбарт је остао на Берклију као доцент годину дана пре него што је отишао када је постало јасно да тамо не може да оствари своју визију. Енгелбарт је тада основао нову компанију, Дигиталне технике, како би комерцијализовао нека од својих докторских истраживања о уређајима за складиштење података, али је након годину дана одлучио да настави истраживање о којем је сањао од 1951. године.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Engelbart, D. C. (1995). „Toward augmenting the human intellect and boosting our collective IQ” (PDF). Communications of the ACM. 38 (8): 30—32. S2CID 8192136. doi:10.1145/208344.208352. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 1. 5. 2015. Приступљено 1. 9. 2015. 
  2. ^ „The Doug Engelbart Institute”. The Doug Engelbart Institute. Архивирано из оригинала на датум 14. 7. 2012. Приступљено 17. 6. 2012. 
  3. ^ Thierry Bardini. „Turing Award Winners: 1997”. Association for Computing Machinery (ACM). Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2013. Приступљено 4. 7. 2013. 
  4. ^ „Douglas C. Engelbart”. Hall of Fellows. Computer History Museum. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2012. Приступљено 17. 6. 2012. 
  5. ^ а б „Преминуо отац компјутерског миша” (4. 7. 2013). Блиц.
  6. ^ Интервју са Дагласом Енгелбартом из 1986. године
  7. ^ „the Doug Engelbart Institute website”. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2018. Приступљено 9. 12. 2018. 
  8. ^ Lowood, Henry (19. 12. 1986). „Douglas Engelbart Interview 1, Stanford and the Silicon Valley: Oral History Interviews”. Stanford University. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2012. Приступљено 30. 12. 2020. 
  9. ^ а б Dalakov, Georgi. „Biography of Douglas Engelbart”. History of Computers. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2012. Приступљено 29. 7. 2012. 
  10. ^ Madrigal, Alexis C. (2013-07-08). „The Hut Where the Internet Began”. The Atlantic (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2013. Приступљено 2022-01-09. »Engelbart wrote Bush a letter describing how profoundly he'd been affected by the latter's work. "I might add that this article of yours has probably influenced me quite basically. I remember finding it and avidly reading it in a Red Cross library on the edge of the jungle on Leyte, one of the Philippine Islands, in the fall of 1945," he wrote. "I rediscovered your article about three years ago, and was rather startled to realized how much I had aligned my sights along the vector you had described. I wouldn't be surprised at all if the reading of this article sixteen and a half years ago hadn't had a real influence on my thoughts and actions."« 
  11. ^ „Citation Recipients” (PDF). Sigma Phi Epsilon. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2013. Приступљено 14. 8. 2013. 
  12. ^ „Prominent Alumni: Business”. Sigma Phi Epsilon. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2013. Приступљено 14. 8. 2013. 
  13. ^ „Happy Birthday Memories”. Happy Birthday Doug Engelbart!. 23. 1. 2010. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2015. Приступљено 1. 9. 2015. 
  14. ^ Engelbart, Douglas. „Curriculum Vitae”. The Doug Engelbart Institute. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2012. Приступљено 14. 4. 2011. 
  15. ^ Edwards, Benj (9. 12. 2008). „The computer mouse turns 40”. Macworld. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2014. Приступљено 16. 4. 2009. 
  16. ^ а б Tia O'Brien (9. 2. 1999). „Douglas Engelbart's lasting legacy”. San Jose Mercury News. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2013. Приступљено 4. 7. 2013. 
  17. ^ „The Unfinished Revolution II: Strategy and Means for Coping with Complex Problems”. Colloquium at Stanford University. The Doug Engelbart Institute. април 2000. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2012. Приступљено 17. 6. 2012. 
  18. ^ „The MIT/Brown Vannevar Bush Symposium: Influence on Doug Engelbart”. The Doug Engelbart Institute. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2012. Приступљено 17. 6. 2012. 
  19. ^ Engelbart, Douglas C (октобар 1962). „Augmenting Human Intellect: A Conceptual Framework”. SRI Summary Report AFOSR-3223, Prepared for: Director of Information Sciences, Air Force Office of Scientific Research. SRI International, hosted by The Doug Engelbart Institute. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2011. Приступљено 11. 8. 2013. 
  20. ^ „U.S. Patents held by Douglas C. Engelbart”. The Doug Engelbart Institute. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2017. Приступљено 23. 8. 2017. 
  21. ^ „A Lifetime Pursuit”. The Doug Engelbart Institute. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2010. Приступљено 11. 8. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даглас_Енгелбарт&oldid=25134210”