SMS König

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

SMS König
SMS Kenig
König
Opšti podaci
KarijeraNemačko carstvo
Nemačka
Kobilica postavljenaoktobra 1912.
Porinut1. marta 1913.
U službi od10. avgusta 1914.
SudbinaPotopljen 21. juna 1919. u vodama Skapa Floua
Glavne karakteristike
Deplasman25,390
Dužina175,4 m
Širina29,5 m
Gaz9,19 m
Pogon3 vratilne Parsonove turbine, ukupne snage 43.300 shp (32,3 MW)
Brzina21,2 čvorova (39,3 km/h)
Posada1.136
Naoružanje10 × 305 mm (12.0 in) L/50 topova u pet dvocevnih kula

14 × 150 mm (5.9 in)/45 topova u jednocevnim kazamatima
10 × 88 mm (3.5 in)/45 topova na pojedinačnim postoljima

5 × 500 mm (20 in) podvodnih torpednih cevi
Oklop350 mm (14 in) brodski oklop

SMS Kenig (nem. SMS König, prevod: kralj), bio je prvi od četiri bojna broda Nemačke carske mornarice tokom Prvog svetskog rata iz klase drednot. Svoj naziv je dobio u čast kajzera Vilhelma II, koji je ujedno bio i pruski kralj i nemački car. Njegova izgradnja započeta je oktobra 1911. a porinut je 1. marta 1913. Završen je neposredno pre izbijanja Prvog svetskog rata. Uveden je u operativnu upotrebu 10. avgusta 1914. godine.

Zajedno sa još tri sestrinska broda, Groser Kurfirst, Markgraf i Kronprinc, učestvovao je u mnogim pomorskim operacijama za vreme rata. Budući da se nalazio u prvoj nemačkoj borbenoj liniji u bici kod Jilanda, 31. maja 1916, bio je na udaru nekoliko britanskih brodova i pretrpeo je deset pogodaka granata velikog kalibra. Osim toga, primorao je, oktobra 1917. preddrednotski ruski bojni brod Slava da potopi samog sebe tokom operacije Albion.

Nakon uspostavljanja primirja novembra 1918. godine, Kenig je bio zarobljen sa većinom plovila Okeanske flotile u Skapa Flou. Dana 21. juna 1919. kontraadmiral Ludvig fon Rojter izdao je zapovest da se flotila potopi u vreme kada su britanski brodovi, namenjeni da je čuvaju, bili odsutni iz luke. U skladu s tim Kenig je potonuo u vodama Skapa Floua u 14:00 časova. Za razliku od ostalih potopljenih brodova, Kenig nikada nije bio izvučen radi rasklapanja; njegova olupina i dalje leži na dnu zaliva.

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Kenig je poručen pod privremenim imenom „S“ i sagrađen u Carskom brodogradilištu u Vilhelmshafenu, pod konstrukcionim brojem 33.[1][a] Njegova kobilica je položena oktobra 1911, a porinut je 1. marta 1913. Opremanje je završeno do 9. avgusta 1914, kada je i uveden u operativnu upotrebu Okeanske flotile.[3] Carsku nemačku vladu stajao je 45 miliona zlatnih maraka.[1][b] Prvi, što se tiče svoje klase, Kenig će se kasnije uvesti u operativnu upotrebu, u odnosu u ostale.[v]

Kenig je bio težak 25.796 t (odnosno 28.435 kratkih tona), a s punom opremom 28.600 t (31.500 kratkih tona), a dugačak 175,4 m (575 ft); imao je palubnu gredu od 19,5 m (64 ft) i gaz od 9.19 m (30.2 ft). Pokretan je na tri Parsonove parne turbine koje su proizvodile ukupno 43.300 KS (32,3 MW) i davale maksimalnu brzinu od 21 čvora (39 km/h).[1]

Bio je naoružan sa deset topova kalibra od 30,5 cm smeštenih u pet dvocevnih kula: dve teške kupole smeštene napred i nazad i jedna središnja kupola između dva dimnjaka.[3] Kenig je bio prvi nemački bojni brod kome su sve njegove glavne artiljerijske baterije postavljene na centralnu liniju. Poput ranijih bojnih brodova klase Kajzer, i Kenig je bio u stanju da preusmeri sve glavne cevi na bilo koju stranu, ali je noviji brod prednjačio u tome, upravo zbog toga što su kupole bile postavljene duž središnje linije.[4] Njegovo sekundarno naoružanje sastojalo se od 14 topova kalibra od 15 cm (5.9 in) i pet podvodnih torpednih cevi od 50 cm (20 in), od kojih je jedna smeštena u pramcu a dve sa strane.[3]

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Plan i izgled broda klase Kenig.

Neposredno nakon puštanja u upotrebu, Kenig je sproveo probnu plovidbu koja je okončana 23. novembra 1914.[5] Njegovu posadu činio je 41 oficir i 1.095 mornara.[3] Posle toga je uvršten u petu diviziju treće borbene eskadre Okeanske flotile, u kojoj će se kasnije pridružiti sestrinskim brodovima.[6] Dana 9. decembra Kenig se nasukao u sidrištu Vilhelmshafen. Njegov sestrinski brod Groser Kurfirst, koji ga je sledio, udario mu je krmu i izazvao manje štete. Kenig je tada ostao bez dna i bio vraćen u Vilhelmshafen; popravke su trajale sve do 2. januara.[5]

Operacije u Severnom moru[uredi | uredi izvor]

Kenig je uzeo učešće u nekoliko pomorskih poduhvata pružajući podršku izviđačkim krstaricama kontraadmirala Franca fon Hipera; međutim, usled njegovog odsustva u Vilhelmshafenu radi popravke,[5] propustio je prvu operaciju ovih krstarica koja se odigrala 15-16. decembra 1914, kada im je naređeno da bombarduju englesku obalu ne bi li tako namamili deo Velike britanske flote u zamku nemačke flote.[7] Dana 22. januara 1915, Kenig ostatak treće eskadre bio je izdvojen iz flote da bi izvršio manevar, kao i artiljerijsku i torpedo obuku u Baltiku. Vratili su se u Severno more 11. februara, previše kasno da bi pomogli prvoj izviđačkoj grupi u bici kod Doger Benka.[5]

Kenig je potom učestvovao u nekoliko misija u Severnom moru. Dana 29. marta izveo je flotilu do Tershelinga. Tri nedelje kasnije, 17-18. aprila pružao je podršku operaciji u kojoj su lake krstarice druge izviđačke grupe postavljale mine kod Svart Benka. Do još jednog pokreta flote je došlo 22. aprila, kada ju je i ovaj put Kenig predvodio. Dana 23. aprila treća eskadrea se vratila u Baltik radi još jednog kruga vežbi koje su trajale do 10. maja. Druga operacija postavljanja mini je sprovedena od strane druge izviđačke grupe 17. maja, ponovo uz podršku treće eskadre.[5]

Kenig je učestvovao u pohodu flotile u Severno more koji je trajao od 29. do 31. maja i koji se okončao bez ikakvog okršaja. Potom mu je dodeljeno obavljanje stražarske dužnosti u nemačkom odbrambenom pojasu. Brod se ponovo nasukao 6. jula, iako je šteta i ovaj put bila minimalna. Podržao je još jednu operaciju postavljanja mini kod Tekstela. Još jedan pomorski pohod usledio je 23-25. oktobra; nakon povratka Kenig se uputio u suvi dok radi održavanja, a flotili se pridružio 4. novembra.[5] Brod je zatim poslat nazad u Baltik radi još obuka koje su se održale 5-20. decembra. Na povratku s vežbi, bio je neznatno oštećen nakon što se nasukao u Kajzer Vilhelmov kanal tokom snežne oluje.[8] U Baltiku se našao 17. januara 1916. radi daljnjih obuka, a onda se 24. januara vratio u Severno more. Pomorski pohodi nastavili su se 5-6. marta i 21-22. aprila.[9]

Kenig je bio dostupan 24. aprila 1916. prilikom pustošenja obale Engleske, ponovo kao podrška nemačkim krstaricama prve izviđačke grupe. Krstarice su napustile zaliv Jade u 10:55 časova, a ostatak Okeanske flotile sledio je u 13:40. Krstarica Seidlitz udarila je u minu na putu ka svom cilju, pa se morala povući.[10] Ostale krstarice bombardovale su grad Loustoft bez otpora, ali naišavši na Jarmut suočili su se sa britanskim krstaricama eskadre Harwich Force. Usledio je kratak artiljerijski dvoboj pre nego što se eskadra Harwich Force povukla. Brza intervencija britanskih podmornica u okolini primorala je da se prva izviđačka grupa povuče. U tom trenutku, admiral Rajnhard Šer, koji je upozoren ispadom britanske Velike flote iz baze Skapa Flou takođe je povukao svoje brodove u mirnije nemačke vode.[11] Kenig se potom uputio u Baltik radi još jednog kruga vežbi, uključivši u njih i ispaljivanje torpeda u Meklenburgu.[9]

Bitka kod Jilanda[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka kod Jilanda
Mapa koja pokazuje manevre britanske (plava) i nemačke (crvena) flotile 31. maja — 1. juna 1916.

Kenig je bio prisutan i tokom operacije koja je dovela flotilu do bitke kod Jilanda koja je održana 31. maja i 1. juna 1916. Nemačka flotila ponovo je pokušala da privuče i izoluje deo Velike flote da bi ga uništio pre nego što bi glavnina britanski flotile mogla da uzvrati. Kenig, zatim njegovi sestrinski brodovi Grosser Kurfürst, Markgraf i Kronprinz su obrazovali petu diviziju treće borbene eskadre, sačinivši tako prethodnicu flotile. Treća eskadra je bila prva od tri jedinica bojnih brodova; odmah iza nje išli su bojni brodovi Kaiser-klase šeste divizije treće eskadre. Iza ovih bili su brodovi klase Helgoland and Nassau treće borbene eskadre; pozadi su bili zastareli preddrednotski brodovi klase Deutschland prve borbene eskadre.[6]

Neposredno pre 16:00 časova,[g] Krstarice prve izviđačke grupe naišle su na britansku prvu krstaričku eskadru pod komandom Dejvida Bitija. Protivnički brodovi započeli su artiljerijski dvoboj koji je rezultovao uništavanjem britanskih krstarica Indefatigable-a, ubrzo posle 17:00 časova,[12] i Queen Mary, manje od pola sata docnije.[13] Od ovog trenutka nemačke bojne krstarice su se uputile ka jugu da bi privukle britanske brodove Okeanskoj flotili. U 17:30 časova posada sa Keniga spazila je i prvu izviđačku grupu i prvi krstarički eskadron kako im prilaze u susret. Nemačke krstarice okrenule su se na desni bok, dok su britanski brodovi na levi. U 17:45 Šer je naredio zaokret nalevo ne bi li doveo svoje brodove bliže britanskim krstaricama, a minut kasnije dozvolio je da se otvori paljba na njih.[14] [d]

Kenig, Grosser Kurfürst i Markgraf su bili prvi koji su dostigli efektivan artiljerijski domet; na daljini od 21.000 jardi otvorili su paljbu na krstarice Lion, Princess Royal i Tiger.[15] Prva salva sa Keniga nije uspela, pa je stoga pomerio svoju vatru bližem Tiger-u. Istovremeno, Kenig i njegove sestre sekundarnom baterijom su otvorili vatru na razarače Nestor-a i Nicator-a.[16] Dva razarača su se približila nemačkoj liniji, i pošto su bili obasuti topovskom paljbom, postavili su se u borbenu poziciju. Oba broda ispalila su po dva torpeda na Keniga i Grosser Kurfürst-a, ali nijedan nije pogodio metu. Kao odgovor na to, Nestor je pogođen granatom nečije sekundarne baterije i pritom mu je uništeno motorno odeljenje. Zajedno sa razaračem Nomad-om, brod je bio teško oštećen i našao se pred nastupajuće nemačke brodove. Oba razarača su bila potopljena, a nemački torpedni čamci su stali kupiti preživele.[17] Oko 18:00 časova, Kenig i njegova tri sestrinska broda otvorili su vatru na bojne brodove klase Queen Elizabeth pete eskadre koji su im se približavali. Kenig se u početku usredsredio na Barham-a, a kad mu je ovaj izašao iz dometa prešao je na Valiant-a. Međutim, britanski brodovi su bili u stanju da se začas posla izvuku iz dometa neprijateljske artiljerije. [18]

Ubrzo nakon 19:00 časova, nemačku krstaricu Wiesbaden izbacila je iz stroja granata ispaljena iz britanske krstarice Invincible; kontraadmiral Paul Benke sa Keniga pristupio je manervisanju svoja četiri broda radi pokrića pogođene krstarice. [19] Istovremeno, britanska treća i četvrta laka krstarička eskadra započela je torpedski napad na nemačke snage; dok im se približavao dometu njihovih torpeda, britanske krstarice su obasipale Wiesbaden vatrom iz glavnih topova. Kenig i njegovi sestrinski brodovi uzvraćali su u velikoj meri, ali čak ni konstantnom paljbom iz glavnih topova nisu uspeli da oteraju britanske krstarice.[20] U predstojećem okršaju, britanska oklopna krstarica Defence bila je pogođena nekoliko puta granatama velikog kalibra. Jedna salva je probila ostavu za municiju što je izazvalo snažnu eksploziju od koje je krstarica uništena. [21]

Ubrzo nakon 19:20, Kenigu se ponovo našao u dometu bojni brod Warspite pa je otvorio vatru na njega. Približio se drednotima Friedrich der Grosse-u, Ostfriesland-u, Helgoland-u, Thüringen-u. Međutim, ubrzo ga je izgubio iz vidika, pošto se našao u zaokretu na severoistok.[22] Skoro istovremeno, britanske lake krstarice i razarači pristupili su torpedskom napadu na vodeće nemačke brodove, uključivšu tu i Keniga. Ubrzo nakon toga, glavnina britanskih snaga našla se u dometu nemačke flotile; u 19:30 britanski bojni brodovi otvorili su vatru na nemačke krstarice i na brodove klase Kenig. U ovom momentu Kenig se našao pod naročito jakom vatrom. U razmaku od 5 minuta, Iron Duke je ispalio 9 salvi na Keniga sa rastojanja od 12.000 jardi; samo jedna granata je uspela pogoditi brod. Granata od 13,5 inči pogodila je prednji komandni most, ali umesto penetracije, granata se odbila i detonirala nekih 50 jardi iza broda. Premda je tom prilikom kontraadmiral Benke bio povređen, ostao je na svom komandantskom mestu. Brod je zatim bio zahvaćen dimom koji mu je omogućio privremeno izbavljenje.[23]

Oko 20:00 nemačkim snagama bilo je zapovednuto da se okrenu ka istoku da bi se povukli pred britanskom flotilom. Postavivši se na čelu kolone, Kenig je smanjio brzinu nakon što je završio svoj obrtaj ne bi li plovila iza njega mogla da se vrate na poziciju. Ubrzo nakon toga, četiri britanske lake krstarice nastavile su napade na teško oštećen Wiesbaden; vodeći nemački brodovi, uključujući i Keniga otvorili su vatru na krstarice u pokušaju da ih rasteraju.[24] U tom momentu gonjeni britanski brodovi su se okrenuli ka jugu i skoro uspeli da obrazuju krst „krst T“ u odnosu na nemačke snage koje su im dolazile u susret. Da bi ispravio situaciju, admiral Šer je naredio zaokret ka jugu i poslao Hiperove bojne krstarice da napadnu britansku flotilu.[25] Tokom ovog obrtanja, Kenig je bio pogođen granatom od 13,5 inči sa Iron Duke-a; granata je pogodila brod tik iza poslednje topovske kupole. Kenig je pretrpeo značajna strukturna oštećenja, a nekoliko odeljenja bilo je ispunjeno dimom. Tokom zaokreta nadesno, viceadmiral Šmit, komandant prve borbene eskadre, odlučio je da odmah okrene svoj brod, umesto da sledi uzastopce vodeći brod. Ovo je izazvalo veliku zabunu, a skoro da je i dovelo do nekoliko sudara. Zbog toga su mnogi nemački bojni brodovi bili primorani da drastično smanje brzinu, što je stavilo celokupnu flotilu u veliku opasnost.[26] U pokušaju da ublaži nevolju, Kenig se okrenuo nalevo i položio paravan između nemačkih i britanskih snaga.[27]

Za vreme bitke Kenig je zaradio znatna oštećenja. Teška granata probila je glavnu oklopnu palubu prema pramcu. Još jedna granata pogodila je jednu od oklopnih ploča u glavnom pojasu i udubila ju je za pet metara. Šrapneli su probili nekoliko kazamata u kojima su bili smešteni sekundarni topovi kalibra 15 cm, pri čemu su iz stroja izbačena dva takva. Pošto su se skladišta za municiju zapalila, morala biti poplavljena da bi se sprečila eksplozija. U drugim odeljenjima broda moralo se pristupiti protiv poplavljivanja radi održavanja stabilnosti; 1.600 tona vode našlo se u brodu, bilo kao posledica zadobijenih oštećenja ili merama protiv poplavljivanja.[28] Poplavljivanje je učinilo da se bojni brod nađe dovoljno duboko u vodi što ga je sprečilo u mogućnosti da pređe Amrun benk pre 1. juna u 09:30.[29] Kenig se uputio u Kil radi prvobitnih popravki, pošto je to bilo jedino mesto koje je imalo suvi dok dovoljno velik da u njega stane brod. Popravke su obavljane od 4. do 18. juna, nakon čega je brod prebačen u brodogradilište „Howaldtswerke“. Dana 21. juna Kenig je ponovo bio spreman da se pridruži flotili.[30]

Naredne operacije[uredi | uredi izvor]

Po završetku popravke Konig je ponovo bio otposlan u Baltik radi obuke, koja je trajala od kraja juna do početka avgusta. U Severno more je vraćen 5. avgusta. Do ispada velike flotile je došlo 18-20. avgusta, ponovo sa Kenigom na čelu.[9] Prva izviđačka grupa je trebalo da bombarduje primorski grad Sanderlend, u pokušaju da izmami i uništi Bitijeve krstarice. Međutim, kako su Von der Tann i Moltke bile jedine krstarice u stanju pripravnosti, novi bojni brod Bayern i dve Kenigove sestre Markgraf i Grosser Kurfürst privremeno su uključeni u prvu izviđačku grupu. Admiral Šer i ostatak Okeanske flotile imao je da plovi iza obezbeđujućeg pokrića.[31] Britanci su bili svesni nemačkih planova, pa su im u susret uputili Veliku flotilu. Oko 14:35 časova Šer je bio upozoren o prilaženju Velike flotile i, ne želeći da udari na njenu celokupnu silu samo jedanaest dana nakon bitke kod Jilanda, odlučio je da okrene svoje i da se povuče natrag u nemačke luke.[32]

Kenig je ostao ukotvljen u luci sve do 21. oktobra, kada je ponovo poslat u Baltik radi obuke. Brod se vratio flotili 3. novembra. Kenig i ostatak treće eskadre su potom otplovili do Horns Rifa 6. novembra. Kenigu su tada dodeljeni različiti zadaci, uključivši tu i stražarenje u Nemačkom zalivu i eskortovanje konvoja u Baltiku. Godine 1917. održao je nekoliko manevara u Baltiku tokom 22. februara – 4. marta, 14. marta – 22. marta i 17. maja – 9. juna. Potom je 16. juna otplovio u Vilhelmshafen radi održavanja. Postavljanje novog teškog prednjeg jarbola i drugi radovi potrajali su do 21. jula. Dana 10. septembra Kenig se ponovo uputio za Baltik radi manervisanja.[9]

Operacija Albion[uredi | uredi izvor]

Početkom septembra 1917, nakon nemačkog osvajanje ruske luke Riga, nemačka mornarica je odlučila da eliminiše ruske pomorske snage koje su i dalje držale Riški zaliv. Vrhovna komanda mornarice planirala je da izvrši operaciju zauzimanja baltičkog ostrva Osel i ruske topovske baterije na poluostrvu Svorb.[33] Dana 18. septembra, izdata je naredba za zajedničko delovanje mornarice sa vojskom radi zauzimanja ostrva Osel i Muhu; primarna pomorska komponenta bila je sastavljena od admiralskog broda Moltke-a zajedno sa trećom borbenom eskadrom Okeanske flotile. Peta divizija imala je četiri broda klase Kenig i bila je u to vreme ojačana novim bojnim brodom Bayern-om. Šestu diviziju činilo je pet bojnih brodova klase Kaiser. Zajedno sa 9 lakih krstarica, 3 torpedna čamca i desetinom minolovaca, celokupna snaga je brojala oko 300 brodova, a u podršci je bilo više od 100 aviona i 6 cepelina. Invazione snage su iznosile oko 24.600 oficira i vojnika.[34] Nasuprot Nemcima bile su stari ruski preddrednoti Slava i Carevič, oklopne krstarice Bajan, Admiral Makarov i Dijana, 26 razarača i torpednih čamaca i nekoliko topovnjača. Garnizon na ostrvu Osel brojao je nekih 14.000 ljudi.[35]

Nemačke trupe iskrcavaju se na Osel.

Kenig je napustio Kil i zaputio se u zaliv Puciger, gde je ostao do 10. oktobra.[9] Operacija je počela 12. oktobra; u 03:00 časova Kenig se usidrio do Osela u zalivu Taga i iskrcao vojnike. Oko 05:50 Kenig je otvorio vatru na ruska primorska artiljerijska gnezda,[36] pridruživši se Moltke-u, Bayern-u i ostalim trima brodovima Kenig klase. Istovremeno, brodovi klase Kaiser otvorili su vatru na baterije stacionirane na poluostrvu Svorb; cilj je bio da se obezbedi kanal između ostrva Muhu i Dago, čime bi se mogao blokirati jedini izlaz ruskim brodovima u zaliv. Tom prilikom su Grosser Kurfürst i Bayern udarili u mine dok su se nameštali za borbeni položaj i time pogoršali svoj položaj. Bayern je bio teže oštećen pa je morao da se povuče u Kil radi popravki.[35] U 17:30 časova Kenig je napustio položaj da se napuni gorivom; vratio se u moreuz Irben 15. oktobra.[36]

Dana 16. oktobra odlučeno je da se odvoji deo invazione flotile da bi se očistile ruske pomorske snage kod ostrva Muhu; nju su činila dva ruska preddrednota. U cilju toga, Kenig i Kronprinz, zajedno sa krstaricama Strassburg i Kolberg i brojem manjih plovila, poslati su da udare na ruske bojne brodove. Stigli su do jutra 17. oktobra, ali je duboko rusko minsko polje osujetilo njihov napredak. Nemci su bili iznanađeni kada su otkrili da topovi ruski bojnih brodova od 30,5 cm premašuju njihove istog kalibra.[đ] Zahvaljujući tome ruski brodovi su uspeli da zadrže dovoljno široko rastojanje da bi sprečili nemačke brodove da im uzvrate paljbu, dok su isto vreme prosipali efektivnu paljbu na njih, pa su Nemci morali da preduzmu nekoliko manevra ne bi li izbegli ruske granate. Međutim, do 10:00 časova minolovci su očistili put kroz minsko polje i Kenig i Kronprinz su zaplovili zalivom. Od 10:13 Kenig se našao u dometu Slave te je brzo otvorio paljbu. U međuvremenu, Kronprinz je pucao i na Slavu i na krstaricu Bajan. Ruska plovila su bila pogođana nekoliko puta, sve dok u 10:30 časova ruski pomorski komandant, admiral Bakirev nije naredio njihovo povlačenje.[37] Kenig je pogodio Slavu sedam puta; šteta koja joj je naneta sprečila ju je od povlačenja na sever.[36] Umesto toga, bila je samopotopljena i njena posada je bila evakuisana na razarač.[37] U toku bitke, Kenig je jednom pogodio krstaricu Bajan. Nakon što se bitka okončala, Kenig je obasuo vatrom obalsku artiljeriju staciranu na Voiju i Verderu.[36]

Dana 20. oktobra Kenig je od strane minolovaca odvučen u sidrište Kujvast.[38] Kenig je preneo vojnike na ostrvo Šildaum koje je potom okupirano.[36] Od tada su se borbe na ostrvima bližile kraju; Muhu i Dago postpali su pod nemačku kontrolu. Prethodnog dana, admiralštab je naredio prekid svih pomorskih aktivnosti i povratak drednota Okeanskoj flotili u najkraćem mogućem roku.[38] Pri povratku sa pohoda, Keniga su zahvatili teški talasi te mu je oštećeno dno. Brod je popravljan u Kilu; radovi na tome trajali su do 17. novembra.[36]

Završne operacije[uredi | uredi izvor]

Nakon povratka Keniga iz Baltika brod je bio zadužen za stražarske dužnosti u Severnom moru uz pružanje podrške minolovcima. Kenig se vratio u baltičke vode 22. decembra radi daljnjih obuka, što je trajalo do 8. januara 1918. Još jedan krug vežbi je sproveden od 23. februara do 11. marta. Dana 20. aprila angažovan je da pomogne nemačkim patrolama koje su se bavile britanskim snagama. Brod je bio deo snaga koje su se uputile u Norvešku ne bi li presreli 23-25. aprila dobro obezbeđen britanski konvoj, ali je operacija otkazana kada je bojni krstaš Moltke pretrpeo mehanička oštećenja. Kenig je na kratko ukotvljen u severnu liku ostrva Helgoland 30. maja. Dva meseca kasnije, 31. jula Kenig i ostatak treće eskadre pokrivali su minolovačku jedinicu u Severnom moru. Brod potom odlazi u baltičke vode na obuku 7-18. avgusta, nakon čega se vraća u Severno more. Kenig je sproveo svoju poslednju vežbu u baltičkim vodama startujući sa njima 28. septembra; manevri su trajali sve do 1. oktobra.[36]

Kenig je trebalo da uzme udeo u poslednjim danima rata pre uspostavljanja primirja, u operaciji koja je predviđala udar najvećeg dela plovila Okeanske flotile iz baze u Vilhelmshafenu na britansku Veliku flotilu. Da bi zadržali bolju pregovoračku poziciju za Nemačku, admirali Hiper i Šer nameravali su da nanesu što je moguće više štete britanskoj mornarici, bez obzira na troškove flotile.[39] Dana 29. oktobra 1918, dato joj je naređenje da se otisne od Vilhelmshafena da bi se konsolidovala u sidrištu Jad, sa namerom odlaska u pohod sledećeg jutra. Međutim, čim je pala noć 29. oktobra, mornari na Thüringen-u su iskazali neposlušnost.[40] Nemiri su se proširili i na druge bojne brodove, uključujući i Keniga.[36] U pokušaju da se suzbije pobuna, operacija je na kraju otkazana, a admiral Šer je naredio flotili da se raziđe.[41] Kenig i ostatak treće eskadre bili su poslati na Kil. Tokom predstojećih pobuna, kapetan Keniga ranjen je tri puta, a oba prva oficira i ađutant su ubijeni.[36]

Sudbina[uredi | uredi izvor]

Mapa na kojoj je obeleženo potapanje Keniga. (#7)

Nakon kapitulacije Nemačke u novembru 1918, većina plovila Okeanske flotile, pod komandom kontraadmirala Ludviga fon Rojtera, bila je internirana u britansku pomorsku bazu u Skapa Flou.[41] Pre odlaska nemačke flote, admiral Adolf fon Trota jasno je stavio do znanja fon Rojteru da ni pod kojim uslovima ne može dozvoliti saveznicima da zaplene brodova.[42] Flotila se sastala sa britanskom lakom krstaricom Cardiff-om, koja je vodila brodove savezničkoj flotili koja je trebalo da ih eskortuje u Skapa Flou. Masovnu savezničku flozilu činilo je nekih 370 britanskih, američkih i francuskih ratnih brodova.[43] Kad su brodovi internisani, njihovi topovi su onesposobljeni odnošenjem zatvarača.[44]

Flotila je ostala u zarobljeništvu tokom pregovora koji je rezultovao Versajskim ugovorom. Fon Rojter je verovao da Britanci nameravaju da preuzmu nemačko brodovlje dana 21. juna, koji je trebalo da bude krajnji rok za Nemačku da potpiše mirovni ugovor. Svestan da je rok produžen do 23, Rojter je naredio da se brodovi potope. Ujutru 21. juna, britanska flotila napustila je Skapa Flou da bi vodila manevre, a u 11:20 Rojter je preneo naređenje svojim brodovima.[42] Kenig je potonuo u 14:00; nikada nije bio podignut radi rastavljanja, za razliku od mnogih drugih brodova većih razmera koji su podelili istu sudbinu. Prava na ubuduće operacije spasavanja olupine prodata su jednoj škotskoj kompaniji 1962.[3] Samo delovi olupine su do sada izvađeni.

Komandanti[uredi | uredi izvor]

Avgust 1914. do jula 1916. Kapetan bojnog broda Fridrih Brininghaus (nem. Friedrich Brüninghaus)
Juli 1916. do maja 1917. Kapetan bojnog broda Hugo Mojrer (nem. Hugo Meurer)
Maj 1917. do novembra 1918. Kapetan bojnog broda Karl Vilhelm Veniger (nem. Carl Wilhelm Weniger)
Novembar 1918. do decembra 1918. Kapetan bojnog broda Oto Brojer (nem. Otto Breuer)
Decembar 1918. do juna 1919. Kapetan korvete Ernst Junkerman (nem. Ernst Junckermann)

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nemački bojni brodovi bili su poručivani pod privremenim imenima. Nove brodove su označavali jednim slovom, a oni koji su bili predviđeni da zamene starija ili izgubljena plovila bili su poručivani kao nem. Ersatz (tj. ime broda koji je trebalo da se zameni). [2]
  2. ^ U to vreme 1 zlatna marka bila je ekvivalent 0,288 američka dolara; što iznosi 12.960 $. Korigovan za inflaciju, Kenig je koštao 295.395.429 $ u vrednosti iz 2009. vidi odeljak: Herwig „Abbreviations and Conversions“
  3. ^ Kronprinc je docnije preimenovan u Kronprinc Vilhelm
  4. ^ Vreme koje se pominje u ovom odeljku je po CET-u, koje se podudara sa nemačkom perspektivom što se vremena tiče. Ono je jedan sat ispred UTC-a, koje je uobičajeno za britansko podneblje.
  5. ^ Kompas se može podeliti na 32 podeoka od kojih svaki iznosi 11,25°. U ovom slučaju brod je izmenio kurs za 22,5°.
  6. ^ Glavne kupole ruskih brodova su bile modifikovane da se omogući njihovo podizanje do 30°. To je bila mnogo veća visina od one koju su imali nemački topovi. vidi: Halpern, pp. 218

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Gröner 1990, str. 27
  2. ^ Gröner, str. 27.
  3. ^ a b v g d Gröner 1990, str. 28
  4. ^ Gardiner & Gray 1984, str. 147.
  5. ^ a b v g d đ Staff 2010, str. 29
  6. ^ a b Tarrant 1995, str. 286
  7. ^ Tarrant 1995, str. 31–33.
  8. ^ Staff 2010, str. 29–30.
  9. ^ a b v g d Staff 2010, str. 30
  10. ^ Tarrant 1995, str. 53.
  11. ^ Tarrant 1995, str. 54.
  12. ^ Tarrant 1995, str. 94–95.
  13. ^ Tarrant 1995, str. 100–101.
  14. ^ Tarrant 1995, str. 110.
  15. ^ Tarrant 1995, str. 110–111.
  16. ^ Tarrant 1995, str. 111.
  17. ^ Tarrant 1995, str. 114.
  18. ^ Tarrant 1995, str. 116.
  19. ^ Tarrant 1995, str. 137.
  20. ^ Tarrant 1995, str. 138.
  21. ^ Tarrant 1995, str. 140.
  22. ^ Tarrant 1995, str. 142–143.
  23. ^ Tarrant 1995, str. 145.
  24. ^ Tarrant 1995, str. 169.
  25. ^ Tarrant 1995, str. 173.
  26. ^ Tarrant 1995, str. 175.
  27. ^ Tarrant 1995, str. 177.
  28. ^ Tarrant 1995, str. 188.
  29. ^ Halpern 1995, str. 327.
  30. ^ Campbell, str. 336
  31. ^ Massie, str. 682
  32. ^ Massie, str. 683
  33. ^ Halpern 1995, str. 213.
  34. ^ Halpern 1995, str. 214–215.
  35. ^ a b Halpern 1995, str. 215
  36. ^ a b v g d đ e ž z Staff 2010, str. 31
  37. ^ a b Halpern 1995, str. 218
  38. ^ a b Halpern 1995, str. 219
  39. ^ Tarrant 1995, str. 280–281.
  40. ^ Tarrant 1995, str. 281–282.
  41. ^ a b Tarrant 1995, str. 282
  42. ^ a b Herwig, str. 256
  43. ^ Herwig, str. 254–255
  44. ^ Herwig, str. 255

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Campbell, John (1998). Jutland: An Analysis of the Fighting. London: Conway Maritime Press. ISBN 978-1-55821-759-1. 
  • Gardiner, Robert; Gray, Randal, ur. (1984). Conway's All the World's Fighting Ships: 1906–1922. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-907-8. 
  • Gröner, Erich (1990). German Warships: 1815–1945. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-790-6. OCLC 22101769. 
  • Halpern, Paul G. (1995). A Naval History of World War I. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-352-7. 
  • Herwig, Holger (1980). "Luxury" Fleet: The Imperial German Navy 1888–1918. Amherst, New York: Humanity Books. ISBN 978-1-57392-286-9. 
  • Staff, Gary (2010). German Battleships: 1914–1918 (Volume 2). Oxford: Osprey Books. ISBN 978-1-84603-468-8. OCLC 449845203. 
  • Tarrant, V. E. (1995). Jutland: The German Perspective. Cassell Military Paperbacks. ISBN 978-0-304-35848-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

SMS Kenig na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=СМС_Кениг&oldid=27557378”