Sedlo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sedlo za konja

Sedlo je osnovni deo opreme za jahanje. Sedlo je potporna struktura za jahača ili drugo opterećenje, koje se kolanom pričvršćuje na leđa životinje. Najčešći tip je konjičko sedlo dizajnirano za konje. Međutim, specijalizovana sedla su stvorena i za volove, kamile i druga stvorenja.[1][2]

Reč sedlo potiče od latinske reči sella ili od protogermanske sathulaz. Sedlo se uglavnom pravi od kvalitetne kože. U zavisnosti od discipline za koju je namenjeno različitih su konstrukcija. Za različite discipline primenjuju se adekvatna sedla. Sastavljeno od više delova, pri čemu svaki deo ima svoju funkciju. [3]

Sedla su često ručno izrađena, te u skladu s tim vrlo dugotrajna i kvalitetna. Srazmerno sa kvalitetom materijala od kog je izrađeno sedlo, kreću se i cene sedla.

Delovi sedla[uredi | uredi izvor]

Delovi sedla

Svako sedlo se sastoji od prednjeg i zadnjeg unjkasa, odnosno izdignutih delova na krajevima sedišta. Prednji unjkas je uvek niže od zadnjeg, pa po tome se i razlikuje prednji od zadnjeg dela sedla. Unjkasi su napravljeni tako da prianjaju na leđa konju i daju stabilnost jahaču.[4] Flep je kožni deo sedla koji pada preko tela konja. Preko sedla se uvek postave kaiševi sa uzengijama u kojima se drže noge jahača.[5]

Dodaci sedlu[uredi | uredi izvor]

Samo golo sedlo nema funkciju ako se ne prikači za konja uz pomoć kaiševa. Dve osnovne vrste kaiševa na sedlu su kolanski kaiševi i kaiševi za uzengije.

Pored sedla, za jahanje je vrlo važna podsedlica. Stavlja se ispod sedla i služi kao zaštita za leđa konja i doprinosi udobnosti kako jahača, tako i konja. Može biti napravljena od raznih vrsta materijala, najbolje prirodnih, i najčešće je u obliku sedla ili pravougaonog oblika.[6] Postoji veliki izbor boja i oblika, na primer dresurne podsedlice su bele boje i imaju dodatno podstavljeno podruće ispod unjkasa kako se sedlo ne bi pomeralo. Svaka podsedlica ima četiri vezice, dve kroz koje se provlači kolansko remenje i dve kroz koje ide kolan.

Amortizer se stavlja na konjska leđa između sedla i podsedlice. On štiti konjska leđa, pogotovo greben, i pomaže da se izbegnu svakojake povrede koje sedlo može naneti konju. Svi konji koji imaju deo bele dlake na grebenu ili na leđima tamo gde stoji sedlo, znači da imaju povredu od sedla i treba da koriste amortizer.

Sedlo se nosi u torbi za sedla, koja je jedinstvena za svako sedlo i često sadrži razne džepove sa strane.

Kako bi se smanjila mogućnost klizanja po sedlu, koriste se jahaće pantalone, popularno zvane rajterice. One omogućuju ugodnije jahanje jer je pojačanje izrađeno od antiskliznog materijala, a samim tim i smanjuju klizanje po sedlu.[7]

Podela[uredi | uredi izvor]

Postoji više vrsta sedla. Navedeni su neki koji se najviše korišćeni u konjičkom sportu.

  1. Višenamensko sedlo – najčešće upotrebljavano sedlo, koriste ga svi jahači
  2. Preponsko sedlo – slično je višenamenskom, ali su flepovi više pomaknuti napred, koristi se za preponsko jahanje
  3. Galopsko sedlo – posebno lagana i mala sedla, koriste se za galopske trke
  4. Vestern sedlo – udobniji su, najčešće se koriste u rekreativnom jahanju
  5. Treking sedlo – sedlo koje se koristi za duga terenska jahanja, danas postaje sve popularnije
  6. Dresurno sedlo – slično je višenamenskom, ali ima duže flepove, koristi se za dresurno jahanje
  7. Australski stok – koristi se za duga jahanja, poput treking sedla, vrlo je udobno i pruža dobru potporu.
  8. Portugalsko sedlo – tradicionalno sedlo koje je dosta teško, ali i udobno. Kao i ostali stariji tipovi sedala, potpuno je kožno. Kada se stavi na konja, dosta je visoko, jer je samo po sebi dobro podstavljeno, najčešće vunom, a osim toga ispod njega se stavlja debela podsedlica.[8][5]

Istorija i razvoj[uredi | uredi izvor]

Postoje dokazi, iako sporni, da su ljudi prvi put počeli da jašu konje nedugo nakon pripitomljavanja, verovatno već oko 4000. godine pre nove ere.[9] Najranija poznata oprema nalik na sedlo bile su tkanine sa resama ili jastučići koje je koristila asirska konjica oko 700. godine pre nove ere. Ona se držala sa opsegom ili obrubom koji je uključivao grudne trake i kraper.[10] Od najranijih prikaza, sedla su postala statusni simboli. Da bi se pokazalo bogatstvo i status pojedinca, sedlima su dodavani ukrasi, uključujući složeno šivenje i kožni umeci, plemeniti metali poput zlata, rezbarije od drveta i roga i drugi ukrasi.[11]

Najranije do sada poznato sedlo otkriveno je u ženskoj grobnici u basenu Turpan, u današnjem Sinđangu, Kina, koje datira između 727. i 396. p. n. e..[12] To sedlo je napravljeno od mekane kravlje kože i ima tragove upotrebe i popravke.[12] Grobnica je povezana sa subejskom kulturom, koja je povezana sa Đuši kraljevstvom opisanim u kasnijim kineskim izvorima.[12] Subejski narod je imao kontakt sa Skitima, i deli sličnu materijalnu kulturu sa pazirikskom kulturom, gde su kasnije pronađena sedla.[12]

Severnoiranski evroazijski nomadi poznati u Evropi kao Skiti i u Aziji kao Saka razvili su rani oblik sedla sa rudimentarnim okvirom, koji je uključivao dva paralelna kožna jastuka, sa obujmom pričvršćenim za njih, drškom i kantlom sa odvojivom ojačanom kožnom oblogom, kožne tange, kraper, naprsnik i filc šabrak ukrašen životinjskim motivima. Oni su locirani među pogrebnim nalazima u Paziriku.[13] Ova sedla, pronađena na visoravni Ukok, u Sibiru, datirana su na 500-400 godina pre nove ere.[10][11] Ikonografski dokazi o prethodniku savremenog sedla pronađeni su u umetnosti starih Jermena, Asiraca i stepskih nomada prikazanih na asirskim kamenim reljefnim rezbarijama iz vremena Ašurnasirpala II. Skiti su takođe razvili rano sedlo koje je uključivalo obloge i ukrasne ornamente.[10] Iako nisu imala ni čvrsto drvo ni uzengije, ova rana bezdrvna sedla i jastučići pružala su zaštitu i udobnost jahaču, uz blago povećanje sigurnosti. Sarmati su takođe koristili podstavljeno rano bezdrvno sedlo, verovatno već u sedmom veku pre nove ere,[14] i drevna grčka umetnička dela Aleksandra Velikog prikazuju sedlo.[10] Grci su sedlo ili jastučić zvali efipium (ἐφίππιον ili ἐφίππειον).[15]

Rana sedla od punog drveta bila su napravljena od filca koji je pokrivao drveni okvir. Kineska sedla su prikazana među konjičkim konjima u Terakotskoj vojsci dinastije Ćin, završenoj do 206. p. n. e..[16] Azijski dizajnovi su se umnožili tokom kineske dinastije Han oko 200. godine pre nove ere.[10] Jedno od najranijih sedala od punog drveta u zapadnom svetu bilo je dizajn „četiri roga“, koji su prvi put koristili Rimljani još u 1. veku pre nove ere.[17] Nijedan dizajn nije imao uzengije.[10]

Razvoj čvrstog sedla je bio značajan; podigao je jahača iznad konjskih leđa i rasporedio težinu jahača na obe strane kičme životinje umesto da precizno odredi pritisak na kosti sedišta jahača, smanjujući pritisak (sila po jedinici površine) na bilo koji deo konjskih leđa, tako u velikoj meri povećavajući udobnost konja i produžavajući njegov životni vek. Pronalazak čvrstog sedla takođe je omogućio razvoj prave uzengije kakva je danas poznata.[18] Bez čvrstog drveta, težina jahača u stremenima stvara abnormalne tačke pritiska i izaziva bol u leđima konja. Termografske studije o „bezdrvnom“ dizajnu i fleksibilnim drvenim sedlima su otkrile da postoji značajno trenje preko središnje linije konjskih leđa.[19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bulliet, Richard; Crossley, Pamela; Headrick, Daniel; Hirsch, Steven; Johnson, Lyman (januar 2010). The Earth and Its Peoples: A Global History, Volume I. Cengage Learning. str. 220. ISBN 9781439084748. 
  2. ^ The land of the white elephant: travels, adventures, and discoveries in Burma, Siam, Cambodia, and Cochin-China, Author Frank Vincent, Publisher Harper & Brothers, 1882, P.194 Arhivirano 2014-01-02 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ „KONjIČKI SPORTOVI DANAS“, Konjički klub Aranđelovac. Pristupljeno 29. decembra 2013.
  4. ^ Bennett, Deb (1998). „The Chargers of Antiquity”. Conquerors: The Roots of New World Horsemanship. Solvang, California: Amigo Publications, Inc. str. 43. ISBN 9780965853309. Pristupljeno 4. 11. 2022. „The essential function of a saddle is to distribute the pressure of the rider's weight away from the horse's backbone and onto its ribs - for pressure against the horse's backbone fatigues him and quickly causes sores which over time may even stimulate excess bone growth that will eventually fuse individual vertebrae together, rendering the animal useless.” 
  5. ^ a b „Konji“, Petra, konj.forumotion.net, 11. decembar 2008. Pristupljeno 29. decembra 2013.
  6. ^ „Potrebna oprema“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2014), petras.org.rs. Приступљено 29. децембра 2013.
  7. ^ „Osnove jahaće odjeće“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. decembar 2013), jahacaoprema.com. Приступљено 29. децембра 2013.
  8. ^ „Jahačka oprema“ Архивирано на сајту Wayback Machine (31. decembar 2013), Sanja, svijet-ljubimaca.com, 17. mart 2006. Pristupljeno 29. decembra 2013.
  9. ^ „Anthony, David and Brown, Dorcas. "Horses and Humans in Antiquity" Hartwick College. Accessed May 29, 2012”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 29. 5. 2012. 
  10. ^ a b v g d đ Beatie, Russel H. Saddles, University of Oklahoma Press, 1981 Arhivirano 2014-01-23 na sajtu Wayback Machine, ISBN 9780806115849 P.18-22
  11. ^ a b Frozen Tombs of Siberia: The Pazyryk Burials of Iron Age Horsemen, Author Sergeĭ Ivanovich Rudenko, Publisher, University of California Press, 1970 Arhivirano 2013-12-10 na sajtu Wayback Machine, ISBN 9780520013957 P.129-167
  12. ^ a b v g Wertmann, Patrick (septembar 2023). „The earliest directly dated saddle for horse-riding from a mid-1st millennium BCE female burial in Northwest China”. Archaeological Research in Asia. 35: 100451. doi:10.1016/j.ara.2023.100451. Pristupljeno 2023-06-07. 
  13. ^ "State Hermitage Museum: Southern Siberia/Pazyryk" Arhivirano 2011-02-13 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ Maenchen-Helfen, Otto. The World of the Huns: Studies in Their History and Culture, University of California Press, 1973 p. 208-210 Arhivirano 2013-12-10 na sajtu Wayback Machine
  15. ^ Harry Thurston Peck, Harpers Dictionary of Classical Antiquities (1898), Ephippium
  16. ^ Hinshaw Patent, Dorothy (1999). The Incredible Story of China's Buried Warriors. Massachusetts Department of Elementary and Secondary Education. Retrieved 11 November 2021.
  17. ^ Gawronski R. S. "Some Remarks on the Origins and Construction of the Roman Military Saddle." Archeologia (Archaeology) 2004, vol: 55, pages: 31-40
  18. ^ Bennett, Deb. Conquerors: The Roots of New World Horsemanship. Amigo Publications Inc;. (1st изд.). 1998. pp. 100. ISBN 0-9658533-0-6. 
  19. ^ West, Christy. "AAEP 2004: Evaluating Saddle Fit." TheHorse.com, February 04 2005, Article # 5393 Arhivirano 2012-07-29 na sajtu Wayback Machine Web site accessed February 2, 2008

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sedlo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седло&oldid=27614248”