Седло

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Седло за коња

Седло је основни део опреме за јахање. Седло је потпорна структура за јахача или друго оптерећење, које се коланом причвршћује на леђа животиње. Најчешћи тип је коњичко седло дизајнирано за коње. Међутим, специјализована седла су створена и за волове, камиле и друга створења.[1][2]

Реч седло потиче од латинске речи sella или од протогерманске sathulaz. Седло се углавном прави од квалитетне коже. У зависности од дисциплине за коју је намењено различитих су конструкција. За различите дисциплине примењују се адекватна седла. Састављено од више делова, при чему сваки део има своју функцију. [3]

Седла су често ручно израђена, те у складу с тим врло дуготрајна и квалитетна. Сразмерно са квалитетом материјала од ког је израђено седло, крећу се и цене седла.

Делови седла[уреди | уреди извор]

Делови седла

Свако седло се састоји од предњег и задњег уњкаса, односно издигнутих делова на крајевима седишта. Предњи уњкас је увек ниже од задњег, па по томе се и разликује предњи од задњег дела седла. Уњкаси су направљени тако да приањају на леђа коњу и дају стабилност јахачу. Флеп је кожни део седла који пада преко тела коња. Преко седла се увек поставе каишеви са узенгијама у којима се држе ноге јахача.[4]

Додаци седлу[уреди | уреди извор]

Само голо седло нема функцију ако се не прикачи за коња уз помоћ каишева. Две основне врсте каишева на седлу су колански каишеви и каишеви за узенгије.

Поред седла, за јахање је врло важна подседлица. Ставља се испод седла и служи као заштита за леђа коња и доприноси удобности како јахача, тако и коња. Може бити направљена од разних врста материјала, најбоље природних, и најчешће је у облику седла или правоугаоног облика.[5] Постоји велики избор боја и облика, на пример дресурне подседлице су беле боје и имају додатно подстављено подруће испод уњкаса како се седло не би померало. Свака подседлица има четири везице, две кроз које се провлачи коланско ремење и две кроз које иде колан.

Амортизер се ставља на коњска леђа између седла и подседлице. Он штити коњска леђа, поготово гребен, и помаже да се избегну свакојаке повреде које седло може нанети коњу. Сви коњи који имају део беле длаке на гребену или на леђима тамо где стоји седло, значи да имају повреду од седла и треба да користе амортизер.

Седло се носи у торби за седла, која је јединствена за свако седло и често садржи разне џепове са стране.

Како би се смањила могућност клизања по седлу, користе се јахаће панталоне, популарно зване рајтерице. Оне омогућују угодније јахање јер је појачање израђено од антисклизног материјала, а самим тим и смањују клизање по седлу.[6]


Подела[уреди | уреди извор]

Постоји више врста седла. Наведени су неки који се највише коришћени у коњичком спорту.

  1. Вишенаменско седло – најчешће употребљавано седло, користе га сви јахачи
  2. Препонско седло – слично је вишенаменском, али су флепови више помакнути напред, користи се за препонско јахање
  3. Галопско седло – посебно лагана и мала седла, користе се за галопске трке
  4. Вестерн седло – удобнији су, најчешће се користе у рекреативном јахању
  5. Трекинг седло – седло које се користи за дуга теренска јахања, данас постаје све популарније
  6. Дресурно седло – слично је вишенаменском, али има дуже флепове, користи се за дресурно јахање
  7. Аустралски сток – користи се за дуга јахања, попут трекинг седла, врло је удобно и пружа добру потпору.
  8. Португалско седло – традиционално седло које је доста тешко, али и удобно. Као и остали старији типови седала, потпуно је кожно. Када се стави на коња, доста је високо, јер је само по себи добро подстављено, најчешће вуном, а осим тога испод њега се ставља дебела подседлица.[7][4]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bennett, Deb (1998) Conquerors: The Roots of New World Horsemanship. Amigo Publications Inc; 1st edition. ISBN 0-9658533-0-6
  • McBane, Susan. The Essential Book of Horse Tack and Equipment. David & Charles. Devon, England. Copyright 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]