Pređi na sadržaj

Silurijanci

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Silurijanci
Dizajn Silurijanaca iz 2010.
Podaci o kreaciji
Prvo prik.„Doktor Hu i Silurijanci (1. deo)” (7h05, 31. januar 1970)

Silurijanci (engl. Silurians) su rasa reptilskih humanoida u britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu, koja se prvi put pojavila u Doktoru Huu u serijalu Doktor Hu i Silurijanci iz 1970. godine, a osmislio ih je Malkolm Halk. Prvi predstavljeni Silurijanci su prikazani kao praistorijski i naučno napredni razumni humanoidi koji su prethodili zori čoveka. U svojoj prošlosti, Silurijanci su ušli u hibernaciju koju su sami izazvali da bi preživeli ono što su predvideli da će biti veliki atmosferski preokret izazvan time što je Zemlja uhvatila Mesec.

Silurijanci koji su se prvi put pojavili u priči iz 1970. su široki, trooki stanovnici zemlje. Serijal Morski đavoli iz 1972. godine, takođe Halkov, predstavio je njihove istoimene rođake amfibije. I Silurijanci i Morski đavoli pojavili su se u serijalu Ratnici iz dubina iz 1984. i nisu se više pojavljivali u seriji pre njenog otkazivanja 1989. godine. Nakon oživljavanja serije 2005. godine, snažno redizajnirani Silurijanci su ponovo uvedeni u seriju 2010. i ponovo su se pojavljivali često od tada, dok su se Morski đavoli prvi put ponovo pojavili 2022. godine, a dizajn im je bio uglavnom nepromenjen. Godine 2018. naučnici iz stvarnog života Adam Frenk i Gavin Šmit nazvali su svoju silurijansku hipotezu po vrsti iz serije.

Uobičajeno nazvani Silurijanci, po njihovom navodnom poreklu iz silurijanskog perioda,[a] stvorenja su takođe nazivana drugim imenima. U Morskim đavolima, Treći Doktor (Džon Pertvi) tvrdi da je, „pravilno govoreći”, Silurijance trebalo zvati „eocenima”.[3] Ime Homo reptilia se prvi put koristi da opiše bića u romanu Doktor Hu i pećinska čudovišta (1974),[9] a na ekranu prvi put u epizodi „Gladna Zemlja” (2010).[4] U Morskim đavolima, amfibijskog Silurijanca je čovek Klark (Deklan Maloland) nazvao „Morski đavo”,[3] dok u Ratnicima iz dubina Silurijanci koji žive na kopnu koriste izraz „Morski đavo” za njihove vodene parnjake.[8]

Stvaranje[uredi | uredi izvor]

Oslanjajući se na ideje serijala Kvatermas, producent Piter Brajant i producent i urednik scenarija Derik Šervin odlučili su da za sedmu sezonu serije, protagonista Doktor treba da bude ograničen na savremenu Zemlju i da radi zajedno sa organizacijom OJUN koja je istaknuta u serijalu šeste sezone Najezda. Producent Beri Lets i urednik scenarija Terens Diks, koji su nasledili ovu novu viziju serije, takođe su želeli da njihove priče za sedmu sezonu imaju ozbiljan, dublji podtekst. Obratili su se Malkolmu Hulku, koscenaristi serijala Patrika Trotona Bezlični (1967) i Ratne igre (1969), da napiše serijal za ovu novu sezonu.[10]

Hulk je video ograničenja sa ovim zemaljskim formatom – verovao je da će postojati dve vrste priča, jedna sa ludim naučnicima, a druga sa najezdom vanzemaljaca. Terens Diks smatra zasluge za razmišljanje o ideji stvorenja koja su bila tu sve vreme,[10] međutim, drugi izvori daju zasluge Hulku što je namerno razmišljao van svojih ranijih predubeđenja.

Dok su planirali priče za devetu sezonu Doktora Hua, Diks i Lets su odlučili da ožive silurijanski koncept, ovog puta sa preokretom ovih novih silurijanaca koji potiču iz mora. Prvobitno nazvani "Morski silurijanci", oni su prekršteni u "Morski đavoli" zbog dramatičnog efekta dok je Hulkova priča bila uređena.[11]

Džoni Birn, scenarista serijala o Piteru Dejvisonu Ratnici iz dubina (1984), primećuje da je stvorenje Mirka stvoreno da oslobodi Silurijance krivice za genocid, koristeći to stvorenje kao oružje u krajnjoj nuždi.

Pojavljivanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

U svom prvom pojavljivanju u Doktoru Huu i Silurijancima (1970), grupa Silurijanaca je iz hibernacije probudila energija iz obližnjeg istraživačkog centra nuklearne energije u Derbiširu.[12] Treći Doktor (Džon Pertvi) u početku uspeva da postigne častan sporazum sa vođom kolonije. Nažalost, vođu kolonije ubija mlađi Silurijanac koji postaje novi vođa, sa namerom da vodi daleko agresivniju politiku. U tom cilju, Silurijanci zatim pokušavaju da povrate planetu od čovečanstva oslobađanjem smrtonosnog virusa i pokušajem da rasture Van Alenov pojas. Doktor je osujetio oba plana. Uprkos Doktorovim najboljim naporima da posreduju u mirnom rešenju, Silurijanci su i dalje rešeni da istrebe čovečanstvo, ali OJUN uništava njihovu bazu po naređenju brigadira Letbridž-Stjuart (Nikolas Kortni) da bi sprečila ovu otvorenu pretnju.[13]

U Morskim đavolima (1972), amfibijsku varijantu Silurijanaca budi iz hibernacije odmetnuti Gospodar vremena poznat kao Gospodar (Rodžer Delgado), koji ih ubeđuje da povrate planetu od ljudskog roda. Uprkos naporima Trećeg Doktora da ih ubedi u suprotno, Morski đavoli na kraju odlučuju da krenu u rat, primoravajući Doktora da uništi njihovu bazu. Otkriva se, međutim, da je bilo mnogo kolonija koje su još uvek u hibernaciji širom sveta.[14] Silurijanci sa kopna i "Morski đavoli" su se zatim zajedno pojavili u Ratnicima iz dubina (1984), gde ponovo pokušavaju da povrate Zemlju od ljudi. Smešten u 2084. godinu tokom dugotrajnog „hladnog rata“ između frakcija čovečanstva, serijal opisuje Morske đavole kao elitne ratnike koji nose oklope u stilu samuraja i otporne na metke. Peti Doktor (Piter Dejvison) uzalud pokušava da spreči bilo kakvo krvoproliće protiv bilo koje vrste i govori saputnicima Tegan Jovanki (Dženet Filding) i Visloru Turlu (Mark Strikson) da Silurijancima daju kiseonik kako bi ih zaštitili od gasa heksahromita koji je pustio u atmosferu baze. Poslednjeg preživelog Silurijanca u epizodi, međutim, ubija Turlo, ostavljajući Doktora očajnim.

Silurijanci su ponovo uvedeni u seriju nakon njenog ukidanja i oživljavanja u dvodelnoj priči iz 2010. „Glad Zemlje (1. deo)“ i „Hladnokrvno (2. deo)“ u kojoj su 2020. probuđeni operacijom podzemnog bušenja. Ovim Silurijancima nedostaje treće oko od svojih kolega iz 1970–84 i nose maske. Pošto su bušenje pogrešno protumačili kao nameran napad, Silurijanci uzimaju taoce. Nakon dugotrajnog sukoba, Jedanaesti Doktor (Met Smit) ostavlja iza sebe Tonija Meka (Robert Pju) i Nasrin Čodri (Mira Sijal) u silurijanskom gradu da deluju kao poslanike ljudskog roda kada se ponovo probude za hiljadu godina, uprkos tome, rod je ponovo aktiviran 64 godine kasnije u Ratnicima iz dubina.[4][5]

U „Otvaranju Pandorike“ (2010), neki Silurijanci se pojavljuju 102. godine nove ere zajedno sa raznim vanzemaljskim neprijateljima Doktora (među kojima su vanzemaljci Daleci, Kiberljudi, Sontaranci, Džaduni i druge vrste) kako bi zatvorili Doktora u mitsku „Pandoriku“ kako bi, kako oni to vide, da spase vasionu od njega.[15]

Ponavljajući lik madam Vastra (Niv Mekintoš) je zatim predstavljena u „Dobar čovek ide u rat“ (2011) kao silurijanska detektivka iz viktorijanske ere, koja se sprijateljila sa Doktorom nakon kratkog divljanja u londonskoj podzemnoj železnici. Ona živi sa svojom ljudskom ženom Dženi Flint (Ketrin Stjuart)[16] i posle „Dobrog čoveka“, takođe zapošljava Sontaranca Straksa (Den Starki) kao svog batlera. „Paternosterska banda“, kako su njih troje poznati, ponekad uključujući i Doktora,[16][17] se ponovo pojavljuju u „Snežnim ljudima“ (2012) i njegova tri kratka nastavka 2012–13, „Grimizni užasi“, „Ime Doktora“ (obe 2013) i „Udahni duboko“ (2014). U „Grimiznom užasu“ Vastra tvrdi da je od pre 65 miliona godina.

Silurijanci se pominju u epizodi Torčvuda iz 2011. „Krvne veze“ (2011). Kapetan Džek Harknes (Džon Baroumen) nakratko razmišlja da bi Blagoslov (drevni fenomen ispod površine Zemlje) mogao biti izvan "silurijanske mitologije".

Silurijanski lekar Malokeh (Ričard Houp) je viđen kako prisustvuje Vinstonu Čerčilu (Ijan Meknis) u epizodi „Udaja River Song“ (2011) u prekinutom vremenskom toku. Houp igra još jednog Silurijanca u „Dinosaurusima na svemirskom brodu“ (2012), nakratko viđenom na ekranu računara. Naslovni svemirski brod je Silurijanski kovčeg koji traži novu planetu sa tovarom dinosaurusa, a silurijanska kolonija na brodu koju je Solomon (Dejvid Bredli) izbacio iz broda pre epizode. Pokazalo se da je brod stigao do planete po imenu Silurija sa svojim dinosaurusima na kraju epizode.

U „Vremenu Doktora“ (2013), mnoge silurijanske kovčege vide se među brodovima okupljenim oko Trenzalora.

Morski đavoli su se prvi put moderno pojavili u specijalu iz 2022. godine „Legenda o Morskim đavolima“ (2022), priči o Trinaestoj Doktorki (Džodi Vitaker). Za razliku od Silurijanaca, njihov izgled i izrada su uglavnom nepromenjeni u odnosu na izvornu seriju.

Književnost[uredi | uredi izvor]

Sve Silurijanske priče na televiziji pre 2010. godine su pretočene u romane. Doktor Hu i pećinska čudovišta (1974), romanizacija Doktora Hua i Silurijanaca, dodaje prolog koji prikazuje početak hibernacije Silurijanaca; romanizacija izbegava da se gmizavci pominju kao Silurijanci.[18] Novelizacija Ratnika iz dubina Terensa Diksa (1984) opisuje Iktara, jedinog preživelog iz Silurijanskog trojstva, kao preživelog iz silurijanske kolonije u pećinama u blizini nuklearnog istraživačkog objekta iz Doktora Hua i Silurijanaca. Prema ovoj knjizi, Silurijanci su samo zapečaćeni, ali ne i uništeni.[19] U romanu sa Sedmim Doktorom Novih nevinih pustolovina Krvava vrelina (1993), Silurijanci alternativne stvarnosti osvojili su Zemlju pošto je Treći Doktor ubijen u njihovom prvobitnom izgledu, a Sedmi Doktor je na kraju prisilio ljude i Silurijance ovog sveta u primirje.[20] U suprotnosti sa romanom „Ratnici iz dubina“, u romanu „Vage nepravde“ (1996) se pominje da se Iktarovo sklonište probudilo četrdeset godina pre događaja iz Doktora Hua i Silurijanaca i da se sklonište nalazi na drugom kraju sveta, na Britanskim ostrvima.[21] U Vage nepravde, silurijanac Augi gladan moći planira da iskoreni čovečanstvo, počevši od flote za najezdu silurijanskih hibrida na obali Kenta. OJUN se uspešno izborio protiv ove flote.[22] Treći Doktor takođe saznaje o silurijanskim bojnim krstašima i oružju Mirke u ovoj knjizi, a oba se pojavljuju u Ratnicima iz dubina.[23]

Silurijanci su takođe imali mnogo manjih pojavljivanja u nizu romana Novih nevinih pustolovina. Do 26. veka, u vreme ljudske arheologa Bernis Samerfild, izraz „zemaljski reptil“ postao je popularno korišćen za opisivanje Silurijanaca nakon njihove mirne integracije sa ljudskim društvom, kao u romanu Večni plač (1997).[24] Silurijanska pripovetka „Hladni rat“ takođe se nalazi u antologiji Kratka putovanja: čelično nebo (2003).[25] Pored toga, iako se ne pojavljuju u Točku leda (2012), oni se pominju. Očigledno, Arkiva je pokušala da ih namami na Saturn, ali su ušli u hibernaciju pre nego što je to bilo moguće.[26] Madam Vastra takođe se pojavljuje u noveli Đavo u dimu (2012)[27][28] i romanu Silueta (2014).[29]

Silurijanci sa svojim maskama izloženi na izložbi

Strip[uredi | uredi izvor]

Silurijanci se takođe pojavljuju u stripovima. Strip priča „Sumrak Silurijanaca” (1980) smeštena je u poslednje dane ove vrste pre hibernacije gde Silurijanci posmatraju zarobljene „ljude-majmune” u svojoj zoološkoj istraživačkoj stanici, pre milionima godina.[30] Strip „Grad đavola“ (1983) sadrži dvoje saputnika Doktora Hua, novinarku Saru Džejn Smit i psa robota K9 koji otkrivaju skriveni grad Siluru (ovde „Eocen“) u egipatskim arheološkim iskopinama koji traže miran suživot sa ljudima. Ovaj strip je zasnovan na premisi televizijskog ogranka i specijala K9 i društvo. U luku priče „Konačno postanje“ (1993), prikazan je alternativni univerzum u kojem su Silurijanci sklopili mir sa čovečanstvom i dva roda žive u skladu: OJUN je preimenovan u OKUR, 'Obaveštajna komanda Ujedinjenih rodova'. U ciklusu stripova Časopisa Doktor Hu „Kiberljudi“ (1994–96), kiborg rod Kiberljudi otkriva Silurijance i Morske đavole koji žive na sopstvenoj planeti Mondas tokom neodređenog vremena u prošlosti. U Doktoru Huu, Mondas je bivša Zemljina planeta bliznakinja. Traka takođe prikazuje Golgota, prvobitnu humanoidnu figuru boga reptila koja podseća na morskog đavola i možda ima neku vezu sa Silurijancima. Madam Vastra se pojavljuje u stripu „Kristalni presto“ (2014) Časopisa Doktor Hu.[31]

Audio drame[uredi | uredi izvor]

Silurijanci se takođe pojavljuju u audio drami produkcije "Big Finish" Krvava plima (2001) u kojoj Šesti Doktor interveniše kada su Čarls Darvin i ekspedicija broda "Bigl" naišli na odmetnutu silurijansku grupu na Galapagoskim ostrvima. Audio drama otkriva da je vođa ove grupe bio odgovoran za stvaranje praistorijskih predaka čovečanstva putem zabranjenog programa uzgoja, sabotirajući silurijanske zastojne komore kako bi izbegao kaznu za svoje postupke. U audio drami Otrovno more (2003), iz niza pustolovina Bernis Samerfild, Samerfildova putuje na planetu Kosan negde u budućnosti da pomogne koloniji zemaljskih gmizavaca (Morskih đavola) koja je tamo ugrožena. U drami OJUN: Državni udar (2004), Silurijanci pokušavaju da konačno sklope mir sa ljudima, iako šira javnost veruje da je to štos koji uključuje muškarce u gumenim odelima. U OJUN: Gubitak (2005), Silurijanci pomažu OJUN-u u pronalaženju leka za smrtonosnu kugu. Godine 2017. Silurijanci se pojavljuju u audio drami sa Sedmim Doktorom Silurijanski kandidat gde Silurijanski trojac iz 2088. pokušava da se ubaci na ključni mirovni skup ispiranjem mozga jednom od učesnika kako bi on ubio sebe i drugog glavnog vođu na način koji bi pokrenuti nuklearni rat, ali Doktor uspeva da spreči ovaj plan pa umesto toga predlažu novi plan gde će silurijanske kolonije izaći iz suspendovane animacije milenijumima u budućnosti pošto se Zemlja oporavi od opustošenja solarnih baklji (kao što je navedeno u Barci u svemiru), kolonije se postepeno 'bude' tako da će čovečanstvo i silurijanci u suštini ponovo izgraditi Zemlju bez da bilo koja strana poseduje brojčanu nadmoćnost.

Van Doktora Hua[uredi | uredi izvor]

Silurijanci se takođe pojavljuju van medija vezanih za Doktora Hua. Pećinski crtež Silurijanca i Morskog đavola pojavljuju se u pećini na Marsu u Biserni tragovi: Velika igra koji je napisao Ijan Edginton, a nacrtao Met "D'Izraeli" Buker. Silurijanci i Morski đavoli se pominju u drugom tomu Lige izuzetne gospode Alana Mura gde su bili povezani sa Stvorenjem iz Crne lagune. Liga izuzetne gospode smeštena je u izmišljeni univerzum koji u jednom kontinuitetu pomiruje podvige različitih izmišljenih likova.

Članak iz časopisa iz 2018. objavljen u Međunarodnom časopisu za astrobiologiju u kojem autori raspravljaju o hipotetičkoj mogućnosti otkrivanja dokaza o drevnim industrijskim civilizacijama u geološkim zapisima Zemlje, u svom naslovu pominje „hipotezu silurijanaca“.[32]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U epizodi „Doktor Hu i Silurijanci“, Treći Doktor (Džon Pertvi) otkriva beleške koje sadrže proračune starosti Zemlje u kancelariji dr Kvina (Fulton Mekej), ljudskog naučnika koji, u serijalu, želi naučna saznanja Silurijanaca. Doktor kaže da se proračuni „posebno odnose na silursko doba”.[1] U sledećoj epizodi, Doktor se po prvi put obraća jednom od stvorenja na ekranu kao „silurijancu”.[2] U Morskim đavolima, Treći Doktor tvrdi da je „Silurijanac” „potpuni pogrešan naziv”, napominjući: „Taj koji ih je otkrio mora da je pogrešio”.[3] U „Gladnoj Zemlji” (2010), Jedanaesti Doktor (Met Smit) izgleda da opisuje „silurijanski” kao nekadašnji naziv, kada kaže da su Homo reptilia „nekada bili poznati kao silurijanska vrsta”,[4] iako se naziv „Silurijanac” kasnije ponovo koristilo u seriji od strane raznih likova u epizodama „Hladna krv” (2010),[5] „Dobar čovek ide u rat” (2011)[6] i „Dinosaurusi na svemirskom brodu” (2012).[7] U vreme Ratnika iz dubina, smeštenih u 2084. godinu, Silurijanci su počeli da nazivaju sebe izrazom „Silurijanci”.[8]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hulke, Malcolm (writer); Combe, Timothy (director) (14. 2. 1970). „Episode 3”. Doctor Who and the Silurians. Doctor Who. BBC. BBC1. 
  2. ^ Hulke, Malcolm (writer); Combe, Timothy (director) (21. 2. 1970). „Episode 4”. Doctor Who and the Silurians. Doctor Who. BBC. BBC1. 
  3. ^ a b v Hulke, Malcolm (writer); Briant, Michael (director) (4. 3. 1972). „Episode Two”. The Sea Devils. Doctor Who. BBC. BBC1. 
  4. ^ a b v Chibnall, Chris (writer); Way, Ashley (director) (22. 5. 2010). „The Hungry Earth”. Doctor Who. Serija 5. Epizoda 8. BBC. BBC One. 
  5. ^ a b Chibnall, Chris (writer); Way, Ashley (director) (29. 5. 2010). „Cold Blood”. Doctor Who. Serija 5. Epizoda 9. BBC. BBC One. 
  6. ^ Moffat, Steven (writer); Hoar, Peter (director) (4. 6. 2011). „A Good Man Goes to War”. Doctor Who. Serija 6. Epizoda 7. BBC. BBC One. 
  7. ^ Chibnall, Chris (writer); Metzstein, Saul (director) (8. 9. 2012). „Dinosaurs on a Spaceship”. Doctor Who. Serija 7. Epizoda 2. BBC. BBC One. 
  8. ^ a b Byrne, Johnny (writer); Roberts, Pennant (director) (5—13. 1. 1984). Warriors of the Deep. Doctor Who. BBC. BBC1. 
  9. ^ Hulke, Malcolm (2011) [1974]. Doctor Who and the Cave Monsters. Doctor Who novelisations. BBC Books. str. 99. ISBN 978-1-849-90194-9. 
  10. ^ a b Courtney, Nicholas; Dicks, Terrance; John, Caroline; Letts, Barry; Levene, John; Sherwin, Derrick; Ware, Derek (2006). The U.N.I.T Family part one (DVD). BBC Worldwide. BBCDVD3671. 
  11. ^ Cann, David; Briant, Michael; Sumpter, Donald; Scholes, Steve; Manning, Katy; Fell, Stuart; Dicks, Terrance; Letts, Barry; de Vere, David; King, Dave; Coventry, Digby (2008). Hello Sailor! – Making The Sea Devils. BBC Worldwide. BBCDVD2438(B). 
  12. ^ Braxton, Mark (21. 9. 2009). „Doctor Who and the Silurians *****”. Radio Times. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  13. ^ Hulke, Malcolm (writer); Combe, Timothy (director) (31. 1. — 14. 3. 1970). Doctor Who and the Silurians. Doctor Who. BBC. BBC1. 
  14. ^ Hulke, Malcolm (writer); Briant, Michael (director) (26. 2. — 1. 4. 1972). The Sea Devils. Doctor Who. BBC. BBC1. 
  15. ^ Moffat, Steven (writer); Haynes, Toby (director) (19. 6. 2010). „The Pandorica Opens”. Doctor Who. Serija 5. Epizoda 12. BBC. BBC One. 
  16. ^ a b „Madame Vastra”. BBC One – Doctor Who, Series 8. Pristupljeno 17. 5. 2016. 
  17. ^ „Doctor Who Mini Episode”. BBC One – Doctor Who, Series 7 Part 1. 20. 11. 2012. Pristupljeno 17. 5. 2016. 
  18. ^ Hulke, Malcolm (17. 1. 1974). Doctor Who and the Cave-Monsters. Doctor Who novelisations. Target Books. ISBN 978-0-426-10292-2. 
  19. ^ Dicks, Terrance (1985) [1984]. Warriors of the Deep. Doctor Who novelisations. London: Target Books. str. 45; 58; 102. ISBN 0-426-19561-2. 
  20. ^ Mortimore, Jim (oktobar 1993). Blood Heat. Virgin New Adventures. Virgin Books. ISBN 978-0-426-20399-5. 
  21. ^ Russell, Gary (2014) [1996]. The Scales of Injustice: The Monster Collection Edition. Virgin Missing Adventures. BBC Books. str. 96. ISBN 978-1-849-90780-4. 
  22. ^ Russell, Gary (2014) [1996]. The Scales of Injustice: The Monster Collection Edition. Virgin Missing Adventures. BBC Books. str. 256—286. ISBN 978-1-849-90780-4. 
  23. ^ Russell, Gary (2014) [1996]. The Scales of Injustice: The Monster Collection Edition. Virgin Missing Adventures. BBC Books. str. 247—249; 292. ISBN 978-1-849-90780-4. 
  24. ^ Mortimore, Jim (januar 1997). Eternity Weeps. Virgin New Adventures. Virgin Books. ISBN 978-0-426-20497-8. 
  25. ^ Binns, John, ur. (decembar 2003). Short Trips: Steel Skies. Big Finish Short Trips. Big Finish Productions. ISBN 978-1-84435-045-2. 
  26. ^ Baxter, Stephen (avgust 2012). The Wheel of Ice. BBC Books. ISBN 978-1849901833. 
  27. ^ Richards, Justin (18. 12. 2012). Doctor Who: Devil in the Smoke. BBC Books. ASIN B00APKG5LI. 
  28. ^ Goss, James; Richards, Justin (24. 10. 2013). Doctor Who: Summer Falls and Other Stories. BBC Books. ISBN 978-1849907231. 
  29. ^ Richards, Justin (11. 9. 2014). Silhouette. New Series Adventures. BBC Books. ISBN 978-1-84990-772-9. 
  30. ^ Moore, Steve (w), Lloyd, David (a). "Twilight of the Silurians" Doctor Who Weekly #21–22 (5–12 March 1980), London: Marvel UK
  31. ^ Gray, Scott (w), Collins, Mike, David A Roach (a). "The Crystal Throne" Doctor Who Magazine #475–476 (August – September 2014), Tunbridge Wells: Panini UK Ltd
  32. ^ Schmidt, Gavin A.; Frank, Adam (2018-04-10). „The Silurian Hypothesis: Would it be possible to detect an industrial civilization in the geological record?”. International Journal of Astrobiology. 18 (2): 142—150. S2CID 55018003. arXiv:1804.03748 Slobodan pristup. doi:10.1017/S1473550418000095. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Силуријанци&oldid=27876087”