Skabinski sistem suđenja

Skabinski sistem suđenja (poznat i kao prisuditeljski sistem, ili prisuditeljstvo) je naziv koji se potrebljava u pravnoj teoriji da označi tip suđenja gde u sudskom procesu sude sudije profesionalci i obični građani zajedno, i to tako što čine zajedničko sudsko veće i zajednički odlučuju o činjeničnim i pravnim pitanjima određenog slučaja. Po pravilu, laici su u većini u odnosu na sudije profesionalce, mada ima određenih izuzetaka u nekim zemljama. Skabinski sistem suđenja karakterističan je za zemlje evropsko-kontinentalne pravne tradicije, ali se neretko kombinuje sa porotnim sistemom u zavisnosti od visine zaprećene kazne u određenom (krivičnopravnom) slučaju.

Istorijat

Glavni članak: Istorija učešća laika u suđenju

Skabinski sistem suđenja nastao je na prelazu iz srednjeg u Novi vek u nemačkim državama, pre svega Hanoveru i Saksoniji. Otuda potiče i ime - skabini su bili „gradski oci“ nemačkih gradova, u većima poznatim kao veća skabina i eševana. Sistem se proširio na ostatak Evrope, posebno u drugoj polovini 19. veka i 20. veku.

Skabinski sistem suđenja danas

Srbija

Učešće laičkog elementa u suđenju zagarantovano je ustavnom odredbom iz člana 142. t. 4. koja glasi:

„ U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom ”

Od značaja su i odredbe iz tačke 5. i 6. navednog člana Ustava. U tački 5. je propisano da u određenim sudovima i u određenim stvarima može biti zakonom propisano da sude samo sudije. U tački 6. je propisano da sud sudi u veću (što je obično pretpostavka učešća i građana u suđenju) a da izuzetno može biti propisano da sudi sudija pojedinac. Razrada ustavnih odredbi nalazi se u Zakoniku o krivičnom postupku, Zakonu o sudijama, Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika.

Po Zakoniku o krivičnom postupku, u prvom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna. Za krivična dela za koja je propisana blaža kazna sud sudi u veću od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika. Sudija profesionalac je uvek predsednik sudskog veća.

U drugom stepenu sudije porotnici učestvuju samo kada sud sudi na pretresu i tada je veće sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika. Sudije porotnici ne učestvuju u trećestepenim postupcima, u postupcima po žalbama na rešenja u postupku, zahtevima za vanredno ublažavanje kazne niti po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Sudije porotnici ne učestvuju ni u postupcima za organizovani i visokotehnološki kriminal.

Postupak prema maloletnicima regulisan je posebnim zakonom. Postupke prema maloletnicima vode posebna veća za maloletnike u prvom i u drugom stepenu. Sudije-porotnici učestvuju u prvostepenom suđenju i tada je veće sastavljeno od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika, koji su po pravilu različitog pola. U drugom stepenu sudije porotnici učestvuju kada se sudi na pretresu i tada je veće sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika. Posebno je propisano da se sudije-porotnici biraju iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Najdetaljnije odredbe o sudijama-porotnicima nalaze se u Zakonu o sudijama. Po ovom zakonu, broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa, kome je u nadležnost stavljeno i određivanje okvirnih merila za njihov broj. Za sudiju-porotnika može biti izabran srpski državljanin koji je navršio 26 godina života i dostojan je dužnosti sudije-porotnika. Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo izabran.

Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa, na predlog ministra nadležog za pravosuđe. To bi u današnjim uslovima bio ministar pravde Republike Srbije. Pre predlaganja ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Tekst zakletva glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu, savesno i predano.“

Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupka za razrešenje. Udaljenje traje do okončanja postupka.

Advokati i lica koja pružaju pravne usluge i stručne savete uz nadoknadu ne mogu biti sudije - porotnici. Sa dužnošću sudije - porotnika nespojive su i službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. Dužnost sudije - porotnika prestaje ako bude ukinut sud, a dužnost ne prestaje zbog navršenja radnog veka, niti zbog nestručnog vršenja dužnosti izuzev ako sudija - porotnik ispuni stručne uslove za sudiju. Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak dužnosti sudije porotnika pokreću predsednik suda, predsednik neposrednog višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije (koji neće više postojati po novoj organizaciji pravosuđa u Srbiji) i ministar nadležan za pravosuđe. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosuđa. Sudiji-porotniku ne može biti izrečena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda. Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na dužnosti, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa. Sva ostala pitanja vezana za sudije-porotnike regulišu se primenom odredaba o sudijama profesionalcima.

Zakon o uređenju sudova predviđa da kandidate za sudije - porotnike bira sednica svih sudija. Pozivanje i raspoređivanje sudija-porotnika spada u poslove sudske uprave i detaljnije se reguliše sudskim poslovnikom. Sudskom upravom rukovodi predsednik suda. Svaki sudija - porotnik, kao i sudije i zaposleni u sudu ima lični list koji se vodi u ministarstvu nadležnom za pravosuđe.

Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju, nacionalnosti, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke koje propiše ministar nadležan za pravosuđe.

Francuska

Francuska je do velike buržoaske revolucije predstavljala tipičan primer zemlje sa profesionalnim sudovima i inkvizicionim sudskim postupkom. Odluke su donosili profesionalne kraljeve sudije, čije su presude u javnosti najčešće ocenjivane kao prestroge a ponekad i okrutne. Napredni intelektualci tog vremena zalagali su se za uvođenje porotnog suđenja po engleskom modelu.

Po izbijanju revolucije, pribeglo se zakonodavnim reformama u smeru javnosti postupka i učešća građana u suđenju. Zakonima od 1791. godine uvedena je javnost sudskih postupaka i porotno suđenje. Klasični porotni sistem u francuskom pravu obuhvatao je optužnu i presuđujuću porotu. Optužna je odlučivala o valjanosti optužnice, a presuđujuća je imala zadatak da odgovori na tri pitanja. Ta pitanja su bila da li objektivno postoji radnja krivičnog dela, da li je optuženi učinilac (krivično pravo) i da li je delo učinio umišljajno. Glasanje je bilo tajno, na listićima. Po čitanju odluke porote, porota je donosila odluku o kazni a porota i sud su kaznu zajedno proglašavali, ukoliko je to bivalo potrebno. Odluku o troškovima postupka i naknadi štete, kao i o drugim proceduralnim pitanjima, sud je donosio sam.

Porotnici su birani sa liste od dve stotine građana sa punim pravima, jer u ovom periodu u Francuskoj još uvek nije bilo došlo do potpunog izjednačavanja pravnog statusa svih građana, metodom žreba, a stranke su imale pravo na dvadeset izuzeća.

Vremenom su se ukazale određene slabosti porotnog sistema, koje su kritikovane u francuskoj javnosti. Kritike su se pre svega odnosile na povodljivost porote prema veštim govornicima, mogućnost drugih manipulacija, neobrazlaganje odluka porote i nemogućnost postojanja pravnog leka na odluku porote. Prvom reformom 1932. godine odlučeno je da porota i dalje samostalno donosi odluku o krivici optuženog ali da odluku o kazni donose sudsko veće i porotnici zajedno. Isto je još 1919. učinjeno u Belgiji koja je bila prihvatila francuski sistem porote.

Glavna reforma francuskog porotnog sistema, čiji su rezultati na snazi do danas, izvršena je 1958. godine. Francuska je ovom reformom u stvari usvojila evropsko-kontinentalni sistem suđenja. Krivični sud (La cour d’assise) sudi kao porotni sud sa devet sudija-porotnika (jures) i trojicom profesionalnih sudija (la cour) od kojih je jedan predsednik veća. Profesionalne sudije i sudije-porotnici zajedno zasedaju i zajednički odlučuju o svim pitanjima – i činjeničnim i pravnim. Porotnici se biraju sa liste porotnika (uzorak građana nije slučajan) i pred svako suđenje bira ih posebno sudsko telo žrebom. Za odluku kojom se okrivljeni proglašava krivim i kojom se odbija priznavanje olakšavajućih okolnosti potrebna je većina od najmanje osam glasova.

Odluka suda je pravnosnažna i protiv nje dugo nije bio moguć redovan pravni lek što je promenjeno 2000. godine uveođenjem porotnog apelacionog suda. U Francuskoj je na odluku krivičnog suda koja je doneta učešćem porote nekada bio moguć samo vanredni pravni lek po nazivom pourvoi de cassation. Ovaj pravni lek se upućivao posebnom odeljenju najvišeg suda u Francuskoj - Kasacionog suda. Odluka krivičnog suda se mogla pobijati samo zbog povrede zakona (a ne i zbog činjeničnih pitanja). Kada je bila utvrđena povreda zakona, presuda se ukidala i predmet se vraćao na ponovno suđenje.

Tako je Francuska prešla put od klasičnog porotnog suđenja engleskog tipa, sa možda još većim ovlašćenjima porote, do klasičnog evropsko-kontinentalnog skabinskog sistema. Jedine specifičnosti koje su ostale od tradicionalne porote su veći broj sudija-porotnika nego što je to uobičajeno i, kako se ponegde navodi, to što porotnici sede odvojeno od sudija, na posebnim porotničkim mestima.

Nemačka

Učešće sudija-porotnika u Nemačkoj prisutno je u više nivoa sudova i u različitim brojčanim sastavima veća. Najveći broj slučajeva u kojima učestvuju sudije-porotnici rešavaju se pred nižim, osnovnim sudovima (nemački naziv Amtsgerichte) i to u dve vrste slučajeva. Slično rešenju koje je usvojeno u srpskom pravu postupci prema punoletnim i maloletnim okrivljenima su odvojeni.

U postupku prema punoletnima učešće sudija-porotnika, tačnije telo koje formiraju porotnici (iako se ono formalno ne izdvaja, već je u sastavu sudskog veća) naziva se tradicionalnim nemačkim nazivom Schöffengericht i čine ga dvojica sudija-porotnika, koji uz još jednog profesionalnog sudiju čine sudsko veće. Veće u ovom sastavu nadležno je za slučajeve u kojima može biti izrečena kazna do četiri godine zatvora. Slučajeve u kojima može biti izrečena kazna do dve godine može suditi sudija pojedinac. Kako se navodi u literaturi, cilj učešća sudija-porotnika u ovim slučajevima je obezbeđivanje učešća javnosti u postupku. Situacija je nešto drugačija u slučaju postupka prema maloletnicima.

Sastav sudskog veća u postupcima prema maloletnicima istovetan je, samo što se u ovim slučajevima sudije-porotnici nazivaju Jugendschöffengericht. Nadležnost sudskih veća je u slučajevima kada može biti izrečena kazna do pet godina zatvora. U pogledu izbora sudija-porotnika, teži se tome da sudije-porotnici u ovim slučajevima svojim obrazovanjem i iskustvom (nastavnici, vaspitači, socija-lni radnici) mogu da doprinesu kvalitetnijem vođenju postupka.

Nemačko pravo dopušta i mogućnost da u određenim slučajevima sudskom veću bude dodat još jedan profesionalni sudija (takvo veće se naziva Erweitertes Schöffengericht), ali su takvi slučajevi u praksi retki.

Sastav veća je isti i kod nižih odeljenja (Kleine Strafkammer) okružnih sudova (Landgericht). Viša odeljenja (Große Strafkammer) karakterišu veća sastavljena od trojice profesionalnih sudija i dvojice sudija-porotnika, uz eventualnu mogućnost da u veću bude jedan profesionalni sudija manje. S obzirom da se u slučajevima pred ovim sudovima predominatno javljaju pravna pitanja, učešće sudija-porotnika se često svodi na proceduralno.

Nominovanje sudija-porotnika vrše različiti subjekti – političke partije, crkvene zajednice, firme, administrativni organi i udruženja građana. Odabir vrši posebni komitet – Schöffenwahlausschuß.

Ostale zemlje skabinskog sistema

Skabinski ili prisuditeljski sistem danas se primenjuje u najvećem broju evropskih zemalja. Ovakav sistem uvođen je na osnovu nemačkog sistema, kao što je to bio slučaj u Švajcarskoj (1928) i Austriji (1934), koje su i inače deo germanskog pravnog kruga.

U zemljama koje su nekada bile u sastavu SFRJ, zadržan je sličan sistem učešća građana u suđenju. U hrvatskom pravu za slučajeve u kojima se može izreći kazna zatvora do tri godine sudi sudija pojedinac. U slučajevima gde se može izreći kazna između tri i deset godina, sudi veće okružnih sudova u sastavu od jednog sudije profesionalca i dvojice sudije-porotnika. Slučajevi gde je zaprećena kazna između deset i petnaest godina sudi veće u istom sastavu, ali regionalnog – županijskog suda. Slučajeve u kojima je zaprećena kazna od petnaest godina sudi veće u sastavu od dvojice sudije profesionalaca i trojice sudija-porotnika.

Zanimljivo rešenje postoje u zemljama gde su paralelno u upotrebi i mešoviti sudovi i porotno suđenje, što zavisi od težine slučajeva. U tim zemljama porotno suđenje je relativno retko u praksi. Na primer u Danskoj gde se mešovita sudska veća u prvom stepenu sastoje od jednog sudije profesionalca i dvojice sudija-porotnika, a u drugom od trojice sudije profesionalaca i trojice sudija-porotnika. U slučaju porotnog suđenja postoji veće od trojice sudija i dvanaest porotnika. Slično rešenje postoji i u Norveškoj gde se porotno suđenje javlja isključivo u drugostepenom postupku u težim slučajevima. U Belgiji najveći broj slučajeva biva iznesen pred profesionalnog sudiju i mešovita veća, a porota se praktično javlja samo u slučajevima gde je zaprećena kazna iznad dvadeset godina. Veći broj sudija-porotnika u prvom stepenu je prisutan u Finskoj gde pored sudije profesionalca u veću sedi i trojica sudija-porotnika, što je inače ostatak duge finske tradicije laičkih sudova u ruralnim predelima.

Specifično rešenje postoji u Španiji, gde na najnižem nivou sudova, koji se nazivaju mirovni, sude sudije pojedinci laici. Nadležnost ovih sudova je ograničena na dela manjeg značaja. U svim ostalim sudovima nadležnim za krivična dela prisutni su isključivo sudije profesionalci. Slično je i u Argentini, gde se suđenjem bave isključivo profesionalne sudije po pravilima strogo inkvizicionog krivičnog postupka.

Skabinski sistem bio je i prihvaćen u Sovjetskom Savezu i u drugim zemljama pod sovjetskim uticajem. Takav sistem ostao je uglavnom i posle raspada SSSR u tim zemljama, ali trebalo bi napomenuti da je u Rusiji došlo do ponovnog uvođenja porote u krivičnim slučajevima.

Kao značajnu vanevropsku zemlju u kojoj je prisutan skabinski sistem suđenja trebalo bi istaći Narodnu republiku Kinu. Pored slučajevima u kojima nadležnost ima sudija pojedinac, u velikom broju slučajeva prvostepenu nadležnost imaju sudska veća. U sastavu tih sudskih veća, u različitim srazmerama, prisutni su i sudije-porotnici, koji se u kineskoj pravnoj terminologiji nazivaju “narodni prosuditelji”. Sudije-porotnici moraju biti stariji od 23 godine i imati aktivno i pasivno biračko pravo .

U Japanu je učešće laičkog elementa u suđenju prvi put uvedeno 1923. godine, ali nije često korišćeno u praksi. Primena takvih suđenja zvanično je suspendovana, ali ne i ukinuta, 1943. godine i takvo stanje je potrajalo do kraja dvadesetog veka. Japanska Dieta (zakonodavno telo) je 2004. godine odlučila da se građanima opet omogući učešće u krivičnim suđenjima za određena teška krivična dela. Sudije porotnici se nazivaju Saiban-in i odlučuju zajedno sa profesionalnim sudijama i o krivici i o kazni. U komplikovanijim slučajevima sudi sudsko veće sastavljeno od trojice sudija profesionalaca i šest Saiban-ina a u manje komplikovanim veće od jednog sudije profesionalca i četiri Saiban-ina. Ovaj sistem će biti uveden u praksu od maja 2009. godine .

Trebalo bi istaći da u zemljama šerijatskog sistema prava ne postoji učešće laičkog elementa u suđenju. U skladu sa islamskom pravnom tradicijom, u ko-oj se suđenje poveravalo mudrim, iskusnim i obrazovanim sudijama, suđenje se i danas poverava profesionalnim sudijama. Isto rešenje bilo je prisutno i u predratnim šerijatskim sudovima u Jugoslaviji, gde su sudile isključivo profesionalne sudije.

Vidi još

• Porota
• Učešće laika u suđenju

Literatura

• Nedimović Z., Opravdanost učešća građana u krivičnom suđenju, seminarski rad, Beograd, 1992.
• Škare V., Sudjelovanje sudaca nepravnika u suvremenom krivičnom procesu, seminarski rad, Beograd, 1987.
• Škulić M., Krivično procesno pravo - opšti deo, Pravni Fakultet UB/JP Službeni glasnik, Beograd, 2006. ISBN 978-86-7549-490-4.