Слатка акација

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Slatka akacija
Stablo slatke akacije u Šarm el Šeiku.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Fabales
Porodica:
Fabaceae
Rod:
Acacia
Binomno ime
Acacia farnesiana
(L.) Willd.
Areal slatke akacije.

Slatka akacija (Vachellia farnesiana (L.) Wight & Arn.) poznata je i kao kesi, aroma, huisahe, kambron espino, blanko [1]. Ime taksona farnesiana jo po Fernezeu (Odoardo Farnese, 1573–1626) iz znamenite italijanske porodice koja je posle 1550. godine, pod patronatom kardinala Alesandra Farnezea (Alessandro Farnese), održavala u Rimu tokom XVI i XVII veka jednu od prvih privatnih evropskih botaničkih bašti. Vrsta je u Italiju introdukovana preko ove institucije [2]. Od mnogobrojnih sinonima najčešći su Acacia cavenia Bert. i A. leptophylla DC., a pojedini autori izdvajaju je u druge rodove: Farnesia, Farnesiana, Mimosa, Pithecellobium i Popanax.

Areal[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je iz američkih tropskih predela, iako precizne informacije o arealu pre španske kolonizacije ne postoje, introdukovana širom tropskog i suptropskog pojasa gde je široko naturalizovana. Danas se Vachellia nalazi u južnom delu Sjedinjenih Država (od Kalifornije do Floride), Meksiku, Centralnoj i Južnoj Americi (do juga Čilea i Argentine), a i u mnogim delovi Starog sveta tropima i suptropa. Prisutna je na svim kontinentima između 30o N i 40o S širine, i rasprostranjena je najšire od svih vrsta akacija[3].

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

List slatke akacije.
Ponik ispod drveta.
Cvast.
Mahune u kruni.
Mahune i seme.

Slatka akacija je žbun srednje veličine, sa kratkim, bočno vrlo razgranatim stablom. U zavisnosti od okruženja, maksimalna visina biljke je u rasponu od 3 do 8 m, sa prečnikom stabla do 5 cm. Pretežno je zimzelena, ali na delu svog areala je listopadna. Živi 25-50 godina.

Listovi su naizmenični, parno dvostruko perasto deljeni sa dva do šest parova pina, svaka sa po 10 do 25 parova uskih liski dugih 3 do 5 mm. Blago cik-cak krivudave grančice su tamnobraon boje sa svetlim lenticelama i parovima trnova 3 do 20 mm dugim na nodusima. Starija kora je takođe tamnobraon i glatka.

Cvetovi u malim kompaktnim loptastim svetložutim ili narandžastim cvastima, 0,6 do 1,3 cm u prečniku. Biljka je u cvetu 2 do 4 meseca. Cvetovi mali (do 5 mm dugi) hermafroditni, veoma mirisni, a oprašuju ih pčele i drugi insekti.

Debele, malo spljoštene mahune, dužine 4 do 9 cm i 0,5 do 1,3 cm široke, obilno se formiraju već u trećoj godini. zrele su kroz 4 do 6 meseci po cvetanju i sadrže brojno mrko seme sa tvrdom semenjačom, koje je uronjeno u meki mezokarp. Vrsta cveta i plodonosi između novembra i februara na Karibima i između decembra i marta u Centralnoj Americi[4][1].

Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Slatka akacija je izdržljiva prema suši, otporna na požare, ne toleriše mraz i dobro raste u oblastima sa suvom sezonom od 4 do 6 meseci, sa visinom padavina između 500 i 750 mm godišnje[5]. Najbolje raste na dobro dreniranom tlu, a podnosi i različite uslove zemljišta od teških glina do peskovitih zemljišta, uključujući i zaslanjena, na nadmorskim visinama do 2.000 m. Heliofilna je vrsta, a često formira guste šikare na devastiranim staništima sa brojnim drugim vrstama žbunja i drveća u sekundarnim šikarama i suvim šumama tropskih i suptropskih oblasti Amerike [6]. Osetljiva je na napade brojnih vrsta insekata, a različiti patogeni napadaju list, stablo i koren, ali ni jedan ne predstavlja ozbiljnu pretnju vrsti[7].

Rani rast je relativno brz. Tokom prve godine može da dostigne 1 m, iako je tempo rasta od 30 do 50 cm u prvoj godini u semiaridnim poljskim uslovima tipičniji[8]. Kako slatka akacija ne toleriše senku i nije, u takvim uslovima dobar kompetent u odnosu na agresivniju drvenastu vegetaciju, kao što je Prosopis L., mere nege za povećanje rasta i prirodnog obnavljanja u prirodnim i plantažnim populacijama podrazumevaju kontrolu okolne vegetacije i periodičnu obradu zemljišta.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Prirodno obnavljanje je obilno, posebno na devastiranim staništima i pašnjacima gde stoka rado konzumira mahunu. U rasadnicima, slatka akacija se obično razmnožava semenom, jer se reznice stabla ožiljuju[5]. Seme iz Portorika sadrži 7.600 zrna/kg, a počinje da klija posle 6 dana, procenat klijavosti posle 13 dana iznosi 57%[9]. Iako predsetveni tretman nije neophodan, potapanje u hladnu ili toplu vodu, hemijska skarifikacija i, naročito, skarifikacija šmirgl papirom značajno povećava procenat klijanja[7]. Za 21 dan isklijalo je 77% semena slatke akacije po tretmanu koncentrovanom sumpornom kiselinom u trajanju od 120 minuta; kraći tretmani dali su znatno manje isklijavanje. Posle mehaničke skarifikacije isklijalo je 73% semena[10]

Značaj[uredi | uredi izvor]

Slatka akacija se upotrebljava u delovima prirodnog areala, i mnogim tropskim i suptropskim oblastima za pošumljavanje degradiranih suvih staništa, za ogrevno drvo i sitnije sortimente, stočnu hranu, kao i za industriju parfema (cvetovi). U nekim oblastima, smatra se invazivnom, zbog svoje sposobnosti da kolonizuje pašnjake i druga suvlja staništa. Taninom bogata kora se koristi za štavljenje kože, guma dobijena zasecanjem kore koristi se kao zamena za gumiarabiku (koja se dobija iz Acacia nilotica (L.) Delile), a iz mahuna se dobija crna boja[11]. Različiti delovi biljke se koriste u tradicionalnoj medicini. U Meksiku, na primer, cvetovi se koriste za lečenje glavobolje i poboljšanje varenja, dok se esencija od zelenih mahuna koristi za lečenje zapaljenja kože i dizenterije. U Indiji kora, drvo i listovi se koriste za lečenje raznih bolesti[12].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Little, E.L., Jr. and F.H. Wadsworth. (1964): Common trees of Puerto Rico and the Virgin Islands. Agriculture Handbook 249. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Washington, DC.
  2. ^ „Etymology of farnesol”. Dictionary.reference.com. Pristupljeno 19. 4. 2012. 
  3. ^ Siegler, D.S., S. Seilheimer, J. Keesy, and H.F.Huang. (1986): Tannins from four common Acacia species of Texas and northeastern Mexico. Economic Botany 40: 220-232.
  4. ^ Hughes, C.E. and B.T. Styles. 1984. Exploration and seed collection of multi-purpose dry zone trees in Central America. International Tree Crops Journal 3: 1-31.
  5. ^ a b Webb, D.B., P.J. Wood, and J. Smith. (1980): A guide to species selection for tropical and subtropical plantations. Tropical Forestry Paper 15. Overseas Development administration, Commonwealth Forestry Institute, University of Oxford, London.
  6. ^ Rzendowski, J. (1981): Vegetacíon de México. Editorial Limusa, Mexico City.
  7. ^ a b Parrotta, J.A. (1992): Acacia farnesiana (L.) Willd. – Aroma, huisache. Research Note SO-ITF-SM-49. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Southern Forest Experiment Station, New Orleans.
  8. ^ Fourouhbakhch, R., R. Penaloza, and H. Stienen. (1987): Increasing productivity in the matorral of northeastern Mexico: domestication of ten native multipurpose tree species. In: Strategies for classification and management of native vegetation for food production in arid zones. General Technical Report RM-150. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Forest and Range Experiment Station, Fort Collins, CO. p. 90-98.
  9. ^ Francis, J.K. and A. Rodríguez. (1993): Seeds of Puerto Rican trees and shrubs: second installment. Research Note SO-374. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Southern Forest Experiment Station, New Orleans, LA.
  10. ^ Grbic, Mihailo; Skocajic, Dragana; Djukic, Matilda; Djunisijevic-Bojovic, Danijela; Markovic, Marija (2014). „Examination of seed characters of Vachellia farnesiana (L.) Wight & Arn. As potentially applicable species in Serbia under climate change conditions”. Glasnik Sumarskog Fakulteta (110): 33—44. doi:10.2298/GSF1410033G. .]
  11. ^ Liogier, H.A. (1990): Plantas medicinales de Puerto Rico y del Caribe. Iberoamericana de Ediciones, Inc., San Juan, PR.
  12. ^ Parrotta, J.A. (2001): Healing plants of peninsular India. CAB International, New York. 944 p.
Slatka akacija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слатка_акација&oldid=27008213”