Slobodan Karalić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slobodan Karalić
Lični podaci
Datum rođenja (1956-05-14)14. maj 1956.
Mesto rođenja Banja Luka, FNR Jugoslavija
Datum smrti 26. novembar 2013.(2013-11-26) (57 god.)
Mesto smrti Banja Luka[1], Republika Srpska, BiH
Pozicija golman
Juniorska karijera
1968—1974 Borac Banja Luka
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1974—1983
1983—1984
1984—1987
1987—1991		 Borac Banja Luka
Crvena zvezda
Etnikos
Borac Banja Luka
0
55
(0)
(0)
Trenerska karijera
1991
1992
1994—1995
1995
1996—1998
2002		 Etnikos (tr. golmana)
Etnikos (pom. trener)
Olimpijakos (pom. trenera)
AE Evagoras Papos
Nea Salamina
Borac Banja Luka
* Datum aktuelizovanja: 16. novembar 2018.

Slobodan Karalić (Banja Luka, 14. maj 1956 — Banja Luka, 26. novembar 2013) bio je srpski i jugoslovenski fudbalski golman i trener.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Karalić je rođen 14. maja 1956. godine u Banjoj Luci. Ponikao je u mlađim kategorijama Borca gde je igrao od 1968. do 1974. godine. Za prvi tim je branio od 1974. do 1983. godine, kada prelazi u beogradsku Crvenu zvezdu. Proveo je jednu sezonu u crveno belom dresu 1983/84. ali nije dobio pravu priliku.[2] Zatim je otišao u Grčku i potpisao za Etnikos iz Pireja, gde je proveo četiri sezone. Vratio se u Borac leta 1987. godine. Sa klubom je osvojio Kup Jugoslavije 11. maja 1988. godine posle pobede u finalu od 1:0 na stadionu JNA protiv Crvene zvezde. Na toj utakmici Karalić je odbranio penal Draganu Stojkoviću Piksiju, čime je mnogo doprineo osvajanju kupa.[3] Dan pre finala kupa, trener Borca Fazlić saopštio je sastav i sve je iznenadio odlukom da na gol stavi Karalića, a na klupu poslao mladog Antu Jakovljevića, jednog od najzaslužnijih za ulazak u finale.[4] Karalić se odužio odličnim odbranama u finalu. Ostao je u Borcu do završetka igračke karijere 1991. godine.

Potom se okrenuo trenerskom poslu.[5] Od 1991. do 1994. godine bio je trener golmana, potom i pomoćni trener Etnikos Pireja. U sezoni 1994/95. bio je pomoćni trener grčkog kluba Olimpijakosa. Zatim se preselio na Kipar, gde je godinu dana radio kao trener Evagoras Paposa, a tri godine kao glavni trener Nea Salamine. Na klupi Borca i njegov prvi trener je bio tokom 2002. godine u Premijer ligi BiH.

Povodom 25 godina od osvajanja Kupa Jugoslavije 13. maja 2013. na Gradskom stadionu u Banjoj Luci odigrana je utakmica veterana Borca i Crvene zvezde, a na golu „crveno-plavih” stajao je Karalić. Nakon duge i teške bolesti preminuo je 26. novembra 2013. godine.[6] Sahranjen je dva dana kasnije na Novom groblju u Banjoj Luci.[7]

Privatno[uredi | uredi izvor]

Bio je oženjen sa Danicom Karalić. Njegov sin Vladimir je takođe fudbaler, igrao na poziciji napadača, jedno vreme je igrao u Grčkoj, a nastupao je još za Borac i Slobodu iz Mrkonjić Grada.[8]

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Preminuo bivši golman Borca Slobodan Karalić”. sport.ba. 27. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
  2. ^ „Banjalučani u Zvezdi: Niz od Karalića do Srđana Babića”. Sportski žurnal. 15. 07. 2017. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  3. ^ „Preminuo golman Borca, koji je u finalu Kupa Piksiju odbranio penal”. Kurir. 27. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
  4. ^ „Kup za klupske anale”. borac-sport.com. 06. 07. 2015. Arhivirano iz originala 19. 11. 2018. g. Pristupljeno 19. 11. 2018. 
  5. ^ „Preminuo bivšo golman Borca Slobodan Karalić”. telegraf.rs. 26. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
  6. ^ „Preminuo legendarni golman Borca iz Banjaluke”. mondo.rs. 26. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
  7. ^ „U Banjoj Luci sahranjen Slobodan Karalić”. sport.ba. 28. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
  8. ^ „Odlazak velikog golmana i čovjeka”. Glas Srpske. 28. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Каралић&oldid=27369063”