Snage za specijalne operacije (Rusija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Snage za specijalne operacije
Silы specialьnыh operaciй
Sily spetsial'nykh operatsiy
Emblem of the Special Operations Forces
Osnivanje2009
Zemlja Rusija
Ogranak Special Operations Forces Command
TipSpecijalna jedinica
Veličina2,000 to 2,500[1]
Godišnjice27 February
Komandanti
KomandantGeneral Valerij Fljustikov
Insignije
Zastava

Snage za specijalne operacije Oružanih snaga Ruske Federacije, opšte poznate kao Snage za specijalne operacije (SS),[2][3] su specijalne snage strateškog nivoa pod Komandom snaga za specijalne operacije[3] Generalštaba [3] Oružanih snaga Ruske Federacije. Takođe je strukturna i samostalna jedinica Oružanih snaga.

Prve jedinice onoga što će postati Snage za specijalne operacije prebačene su iz GRU 2009. godine kao deo nastavka ruske vojne reforme 2008. godine . [3] Komandu snaga za specijalne operacije osnovao je 2012. godine, a najavio je u martu 2013. načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov.[4][5] Prema Gerasimovu, SSO je dizajnirana kao sredstvo strateškog nivoa, elitne jedinice snaga za specijalne operacije KSSO-a čije bi prvenstvene misije bile strane intervencije, uključujući borbu protiv širenja, strane operacije unutrašnje odbrane i preduzimanje najsloženijih specijalnih operacija i tajnih misija za štiteći interese Ruske Federacije.[6][7]

SSO se razlikuju od Spetsnaz GRU koji je do 2010. bio pod Glavnim obaveštajnim direktoratom i čija je naknadna podređenost ostala nejasna[8] do 2013. godine, kada je odluka poništena i jedinice specijalnih snaga GRU preraspoređene u divizije GRU i stavljene pod GRU opet autoritet. [9] Ruske SSO su popunjene isključivo profesionalnim osobljem angažovanim po ugovoru, od kojih su svi stalni vojnici koji se sastoje od oficira i redovnih vojnika.

Predsednik Vladimir Putin je 26. februara 2015. dekretom odredio da 27. februar bude Dan SSO-a, prema više ruskih zvaničnih novinskih agencija[10] (iako nije zvanično priznato), u znak obeležavanja uspostavljanja ruske kontrole nad zgradom Vrhovnog saveta Autonomne Republike Krim u Simferopolju, Krim 27. februara 2014.[11]

Misija i metode[uredi | uredi izvor]

Ruski operateri .SSO-a.

Snage za specijalne operacije su visoko mobilna, dobro obučena i opremljena, za stalnu borbu pripremljena snaga za specijalne operacije Ministarstva odbrane Rusije. Konstruisane za izvršavanje specifičnih zadataka, SSO imaju sposobnost da funkcionišu u zemlji i inostranstvu, u mirnodopskim i ratnim vremenima (uz primenu vojne sile, po potrebi).

Ministarstvo odbrane Rusije definiše pojam „specijalne operacije“ kao „metode i načine borbe koji nisu karakteristični za konvencionalne snage: izviđanje i sabotaža, subverzija i pobuna, protivterorizam, kontrasabotaža, kontraobaveštajna služba, gerila, kontragerila i dr. aktivnosti“.[12][13]

SSO su prvenstveno bile uključene u Siriju, vršeći hvatanje ciljeva za borbene avione ruskog ratnog vazduhoplovstva, izvodeći vazdušne napade i udare krstarećim raketama ruske mornarice, služeći kao vojni savetnici za obuku trupa sirijske vlade, traženje i uništavanje kritičnih neprijateljskih objekata, ometanje iza neprijateljskih linija kroz zasede, ciljane atentate visoke vrednosti i odmazde na odabrane grupe boraca.[14]

Istorija[uredi | uredi izvor]

U okviru Ruske Federacije[uredi | uredi izvor]

U 2009. godini, kao deo sveobuhvatne reforme Oružanih snaga Ruske Federacije, na bazi 322. centra za obuku specijalista GRU u Moskovskoj oblasti stvorena je Uprava za specijalne operacije, direktno potčinjena načelniku Generalštaba (GRU) . Vojna jedinica 92154). Jedinica je imala opsežne akcije u regionu Kavkaza i dobila je nadimak podsolnukhi (suncokreti), nadimak koji su davali vojnicima koji su raspoređeni u jedinicu dok su služili u Čečeniji. Saopšteno je da je pukovnik Oleg Martianov, koji je kasnije postao član odbora Vojno-industrijske komisije, bio jedan od osnivača i prvi komandant SSO-a od 2009. do 2013.[15]

Uprava za specijalne operacije je 2012. godine reorganizovana u Komandu za specijalne operacije, nakon čega su usledili planovi za povećanje ljudstva snaga na 9 brigada specijalne namene.

General Valerij Gerasimov je 6. marta 2013. najavio stvaranje Snaga za specijalne operacije. Obraćajući se stranim vojnim atašeima u Moskvi, on je rekao: „Posle razmatranja prakse formiranja, obuke i upotrebe snaga za specijalne operacije u vodećim zemljama sveta, Ministarstvo odbrane Rusije je takođe počelo da ih stvara... stvorena je odgovarajuća komanda koja se bavi planiranjem rada i sprovodi plan obuke VS... Već je razrađen set dokumenata kojima se utvrđuje pravac razvoja, metode obuke i primene ovih snaga”.[16]

Dana 15. marta 2013. godine, prema izveštajima ruskih medija, u prigradskom selu Kubinka-2 počelo je stvaranje Centra za specijalne operacije Ministarstva odbrane za oko 500 profesionalnih vojnika. Planirano je da se formiranje Centra završi do kraja 2013. godine. Centar bi bio direktno podređen Komandi snaga za specijalne operacije ruskog Ministarstva odbrane.

Krajem aprila 2013. godine jedinice Snaga za specijalne operacije izvele su specijalnu taktičku vežbu na planinama Elbrus na nadmorskoj visini od 4.500 m. Vežba je bila posvećena uvežbavanju transporta jedne od jedinica SSO od strane vojno-transportne avijacije i vojne avijacije, kao i vazdušnog ubacivanja ljudstva i tereta u ciljno područje.[17][18]

U mirnodopsko vreme, SSO može biti pozvan i da izvrši određene specijalizovane operacije unutrašnje bezbednosti. U maju 2013. godine, Generalštab je saopštio da će jedinica biti zadužena za obezbeđenje Zimskih olimpijskih igara 2014. u Sočiju i da se SSO sada sastoji od vazdušne i pomorske komponente.[19] Opet, kada je Rusija bila domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2018, jedinice specijalnih snaga SSO i FSB preuzele su brigu o bezbednosti.[20]

SSO su takođe sprovodile protivterorističke i specijalne operacije tokom pobune u regionu Severnog Kavkaza prerušene u druge jedinice Spetsnaza.

Dana 2. decembra 2017, neimenovana planina visine 3.939 m koja se nalazi na grebenu Sudor u Irafskom okrugu Republike Severne Osetije-Alanije, dobila je naziv „Planina snaga za specijalne operacije“.[21]

Izvan Ruske Federacije[uredi | uredi izvor]

SSO je takođe učestvovao u operacijama protiv piraterije u Adenskom zalivu, sukobljavajući se sa somalijskim piratima.

Krajem februara 2014, nepoznati broj operatera SSO-a, zajedno sa drugim ruskim trupama, ušao je na Krim prerušen u „male zelene ljude“ i zauzeo krimski parlament, a takođe je započeo blokadu i zauzimanje drugih značajnih i strateških lokacija širom poluostrva.

Borbene operacije SSO-a u Siriji, koje su tajno počele krajem 2015. [22] postale su vidljivije do januara 2016. uspešnom ofanzivom na Latakiju. Oni su odigrali ključnu ulogu u ofanzivi na Palmiru, pružili podršku sirijskoj vojsci u pokušaju da ponovo zauzme Raku, odbijajući ofanzivu ISIS-a na Palmiru i tokom sirijskog pritiska na Alep iste godine.

Vratili su se tokom Druge bitke za Palmiru 2017. godine i pratili akcije tokom cele godine u ofanzivi na Istočni Homs, ofanzivi na severnu Hamu, operaciji Velika zora, ofanzivi na Istočnu Hamu, operaciji Khuzam, spasavajući jedinicu ruske vojne policije u deeskalaciji Idliba. zonu i celinu kampanje na Istočnu Siriju. SSO je takođe doprineo uspehu kampanje guvernerata Rif Dimašk 2018. i operacije Zora Idliba 2019. godine.

Jedinice SSO su 11. decembra 2017. obezbedile najviše nivo obezbeđenja za nenajavljenu posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Siriji u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim pokrivajući najopasnije pravce sa mora, vazduha i kopna. Vladimir Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu kasnije su se lično zahvalili svim angažovanim vojnim licima na uzornom obavljanju zadatka.[23]

U februaru 2022. godine, SSO je bio uključen u invaziju na Ukrajinu u punom obimu, izvodeći tajne operacije usmerene na kritičnu vojnu infrastrukturu i sisteme podrške Ukrajine i izviđačke misije iza neprijateljskih linija.[24]

Struktura i organizacija[uredi | uredi izvor]

Iako su zvanični brojevi poverljivi, između Centra za specijalne namene „Senež” i sedišta u Centru za posebne namene „Kubinka-2”, analitičari veruju da se radi o ukupnom broju od 2.000 do 2.500 ljudi. Komanda ima potporne elemente koji obezbeđuju borbenu podršku i funkcije podrške borbenoj službi. Postoji posebna brigada specijalne avijacije koja direktno kontroliše sredstva borbene avijacije u Toržoku i eskadrila transportnih aviona Iljušin Il-76 na aerodromu Migalovo kod Tvera.[25]

Komanda snaga za specijalne operacije slična je ulozi Zajedničkoj komandi za specijalne operacije SAD. [26] Komanda je dostigla punu operativnu sposobnost kasnije 2013. godine i takođe služi kao centralni komandni organ za celokupnu strukturu SSO-a koja je direktno podređena Generalštabu.

Obuka[uredi | uredi izvor]

Operativci SSO-a tokom HALO obuke.
Operativci SSO u vežbi zimske borbene obuke.

Obuka oficira regrutnih specijalnih operatera vrši se u Rjazanskoj gardijskoj višoj komandnoj školi vazduhoplovstva – RVVDKU (odeljenje za specijalnu i vojnu obaveštajnu službu i odeljenje za upotrebu specijalnih snaga) i Novosibirskoj višoj vojnoj komandnoj školi – NVVKU (odeljenje za specijalne obaveštajne i katedre za specijalnu izviđačko-desantnu obuku). U "Senežu" potencijalni operateri uče padobranstvo, planinarenje, plivanje i vojno ronjenje, kao i juriš na zgrade i domove, dok se "Kubinka-2" fokusira na pomorske operacije i izviđanje i kontroliše nekoliko odreda za specijalne operacije mornarice.

Postoji centar za obuku za hladno vreme/planinarenje na planini Elbrus kodnog naziva „Terskol“, u Kabardino-Balkariji i 54. specijalni izviđački centar u Vladikavkazu, Severna Osetija–Alanija. U vojnoj tajnosti postoji i nekoliko osetljivijih centara specijalizovanih za obuku specijalista SSO-a. U zavisnosti od pojedinačnih zadataka za koje se operativci pripremaju ili za koje se specijalizuju, obuka se razlikuje.

Centri i objekti za ratnu obuku Snaga za specijalne operacije:

  • Centar za specijalne operacije "Kubinka-2"
  • Centar za specijalne operacije "Senež"
  • Specijalistički centar za obuku
  • 561. pomorski spasilački (trenažni) centar VMF
  • Centar za obuku i prelaz 344. armijske avijacije
  • Planinski centar za obuku i preživljavanje "Terskol"
  • 54. Specijalni izviđački centar za obuku „Darjal“

Poznate operacije[uredi | uredi izvor]

  • Neidentifikovani naoružani ljudi su 2014. počeli da blokiraju ukrajinske baze na Krimu, a 27. februara su zauzeli krimski parlament. Iako je tvrdio da je lokalna milicija, ispostavilo se da je ova dobro naoružana i visoko profesionalna jedinica prvo angažovanje ruskih specijalnih operatera. [27] [28] [29] 18. marta, tajni operativci zauzeli su još jednu vojnu bazu u Simferopolju. Prema ruskim izvorima, komandant SSO-a general-major Aleksej Djumin lično je vodio operacije na Krimu.[30] Pukovnik Aleksandar Popov služio je kao komandant odreda SSO i direktno je učestvovao u događajima za koje je odlikovan počasnim zvanjem Heroja Ruske Federacije. [31]
  • SSO je dobio zadatak da povrati rekorder leta ruskog oborenog Su-24M još u novembru 2015. godine, istog dana spasavajući preživjelu posadu jednog od dva helikoptera Mi-8AMTsh koje su oborili militanti Sirijske turkmenske brigade u operaciji CSAR koja je bila u potrazi za posadom Su-24.
  • Tokom bitke za Palmiru u martu 2016. godine, stariji poručnik Aleksandar Prohorenko je ubijen nakon što je naredio vazdušni napad na njegovu lokaciju nakon što je bio okružen borcima ISIL-a i ostao bez municije. Za herojski podvig posthumno je odlikovan počasnim zvanjem Heroja Ruske Federacije.[32][33][34]
  • Ruski predsednik Vladimir Putin je 10. maja 2017. lično dodelio medalje četvorici oficira SSO za iskazanu izuzetnu hrabrost u borbi protiv terorista u Siriji. Oni su bili deo odreda specijalnih snaga od 16 ljudi koji su uspeli da uspešno odbiju napade preko 300 džihadista bez ikakvih gubitaka. Komandant jedinice, potpukovnik Danila, odlikovan je počasnim zvanjem Heroja Ruske Federacije.[35][36]
  • Dana 16. avgusta 2017, jedinica SSO-a od 4-5 ljudi upala je u zasedu 40 terorista Islamske države u gradu Akerbat i napustili su je sirijski vojnici. Nakon što su svi ostali pripadnici njegove jedinice bili povređeni, uključujući komandanta i drugog oficira, kapetan Denis Portnjagin je sam preuzeo ceo posao i pritom ubio 14 terorista i čak je bio spreman da raznesu njegove granate kako bi sprečio njihovo hvatanje. Za ovaj podvig dobio je počasnu titulu Heroja Ruske Federacije.[37]
  • Ruski Generalštab je 20. septembra 2017. rekao da su džihadistički militanti dva dana ranije pokušali da zarobe jedinicu ruske vojne policije od 29 ljudi, koji su nadgledali prekid vatre u zoni deeskalacije u Idlibu. Zarobljena jedinica se borila nekoliko sati i na kraju je spasena u specijalnoj operaciji od strane zajedničke operativne grupe koju su činile sirijsko i rusko vazduhoplovstvo zajedno sa SSO-om. Tri operativca SSO-a su povređena. Svih 29 muškaraca bezbedno se povuklo bez ikakvih smrtnih slučajeva. Stotine džihadista je ubijeno u uzvratnim vazdušnim napadima do 21. septembra. [38] [39]
  • Rusko ministarstvo odbrane je 26. septembra 2017. objavilo da je Rusija izvela masivne napade krstarećim raketama u Deir ez-Zor-u i Idlibu uništavajući značajne ciljeve ISIS-a i fronta Al-Nusra. [40] Dana 27. septembra 2017, 5 terenskih komandanata Al-Nusre ubijeno je u vazdušnom napadu zajedno sa 32 militanata u provinciji Idlib. U drugom vazdušnom napadu 3. oktobra 2017. ubijeno je 12 terenskih komandanata Al-Nusre, uključujući Ahmada al-Gizaija, šefa Al-Nusrine službe bezbednosti i najmanje 50 militanata na nepoznatoj lokaciji u Siriji. Ministarstvo odbrane je navelo upotrebu "specijalnih mera" u tim ciljanim udarima na položaje militanata, što ukazuje na umešanost ruskih specijalnih snaga u operacije.[41]
  • Ministarstvo odbrane Rusije je 12. januara 2018. saopštilo da je grupa militanata odgovornih za masivan minobacački napad na vazdušnu bazu Hmejmim u Siriji 31. decembra 2017. godine, u kojem su ubijena dva ruska vojnika, likvidirana u toku specijalne operacije. Operativci SSO-a su pratili militante do njihovog baznog kampa blizu granice Idliba i uništili celu grupu projektilom Krasnopolj dok su se ukrcavali u minibus kako bi napustili bazu. Nije pomenuto kojoj su grupi militanti bili povezani. Odvojeno, uništeno je i skladište u kojem su se nalazili militantni dronovi u provinciji Idlib.[42][43]
  • Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 25. marta 2019. da je grupa od više od 30 terorista eliminisana u specijalnoj operaciji SSO-a i ruskog vazduhoplovstva nakon što su identifikovani. Operacija je bila odmazda za teroristički napad krajem februara 2019. u kojem su poginula 3 ruska vojnika. Lokacija i pripadnost terorista nisu otkriveni.[44][45]
  • Tokom operacije Zora Idliba, SSO je bio osumnjičen da je odgovoran za višestruke uspješne napade iza neprijateljskih linija, posebno u provinciji Idlib, ubivši desetine pobunjeničkih boraca, uključujući dva istaknuta komandanta iz Ahrar al-Sham-a i Jaish al-Nasra. Drugi ubijeni su bili iz Sukour Al-Sham, Huras Al-Din i drugih različitih pobunjeničkih frakcija. [46]
  • Ministarstvo odbrane Rusije je 25. avgusta 2020. saopštilo da su ruska i sirijska avijacija uz podršku artiljerije i SSO-a izvele zajedničku operaciju u kojoj je ubijeno 327 militanata i uništeno 134 skloništa, 17 osmatračnica, 7 skladišta municije i 5 podzemnih skladišta. ISIS od 18. do 24. avgusta preko sirijske pustinje. Operacija je bila odgovor na eksploziju IED- a u kojoj je ubijen general-major Vjačeslav Gladkih i ranila 3 ruska vojnika u blizini Deir ez Zora 18. avgusta.[47][48]

Žrtve[uredi | uredi izvor]

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane od februara 2019. godine, među pripadnicima SSO-a u Siriji ima deset slučajeva za koje je potvrđeno da su ubijeni u akciji.[49] Četiri člana za čiji status se pretpostavlja da su ubijeni i dalje ostaje nejasan do septembra 2019.[50][51]

komandanti[uredi | uredi izvor]

Pod vođstvom general-majora Matovnikova, SSO su bili kritični u Siriji.
Spisak komandanata Snaga za specijalne operacije
komandante Početak mandata Kraj mandata
pukovnik Oleg Martyanov [ru] 2009 2013
general-major Aleksej Djumin 2014 2015
general-major Aleksandr Matovnikov 2015 2018
general-major Valerij Fljustikov 2018

Oružje[uredi | uredi izvor]

Pištolji[uredi | uredi izvor]

  • APS
  • PIa
  • Glok 17
  • SPP-1 podvodni pištolj
  • PB
  • PSS tihi pištolj
  • PSM pištolj
  • Makarov

Automatske puške[uredi | uredi izvor]

Puške[uredi | uredi izvor]

Snajperske puške[uredi | uredi izvor]

Mitraljezi[uredi | uredi izvor]

  • PKM
  • Pečeneg
  • RPK-16

Eksplozivno oružje[uredi | uredi izvor]

Transportna vozila[uredi | uredi izvor]

Kopnena vozila[uredi | uredi izvor]

  • Iamaha Grizzli 700 ATV
  • Iveko LMV "Ris"
  • GAZ-2330 "Tigr"
  • Tojota Hiluk
  • Land Rover Defender 110

Vazduhoplovi[uredi | uredi izvor]

Vozila za plovidbu[uredi | uredi izvor]

  • BRP SEA-DOO GTKS LTD PVC
  • BRP SEA-DOO RTKS-215 PVC
  • RBS BlackShadov DPV (vozila sa pogonom za ronioce)

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Galeotti, Mark. „Spetsnaz: Operational Intelligence, Political Warfare, and Battlefield Role”. Marshall Center. Marshall Center Security Insight. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  2. ^ „Silы specialьnыh operaciй (SSO)”. Ministry of Defense of Russia (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2017-09-06. g. Pristupljeno 22. 9. 2017. 
  3. ^ a b v g Marsh, Christopher (2017). Developments in Russian Special Operations - Russia's Spetsnaz, SOF and Special Operations Forces Command (PDF). CANSOFCOM Education & Research Centre Monograph Series. Ottawa, Ontario: Canadian Special Operations Forces Command. ISBN 9780660073538. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-10-19. g. Pristupljeno 22. 9. 2017. 
  4. ^ Denь sil specialьnыh operaciй v Rossii Arhivirano 2018-08-28 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 27 February 2018.
  5. ^ Rossiя rešila sozdatь silы specialьnыh operaciй Arhivirano 2018-06-27 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 6 March 2013.
  6. ^ Mark Galeotti.
  7. ^ V Vooružennыh silah RF sozdanы silы specialьnыh operaciй Arhivirano 2018-08-28 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 23 March 2013.
  8. ^ John Pike. „Spetsnaz Order of Battle”. Arhivirano iz originala 2015-09-10. g. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  9. ^ McDermott, Roger (2. 11. 2010). „Bat or Mouse? The Strange Case of Reforming Spetsnaz”. Jamestown. Jamestown.org. Pristupljeno 2014-08-19. 
  10. ^ „February 27 declared Special Operations Force Day in Russia”. Russian News Agency. 12. 7. 2020. 
  11. ^ Vežlivыe lюdi polučili svoй Denь Arhivirano 2018-06-12 na sajtu Wayback Machine Rossiyskaya Gazeta, 27 February 2017.
  12. ^ „Эksklюzivnыe kadrы deйstviй Sil specialьnыh operaciй MO RF v Sirii”. Arhivirano iz originala 2017-03-03. g. Pristupljeno 2017-03-03. 
  13. ^ Poяvilosь video rabotы boйcov Sil specoperaciй VS RF v Sirii Arhivirano 2018-08-28 na sajtu Wayback Machine TASS, 2 March 2017.
  14. ^ „Press review: Sochi forum ends recession and GLONASS plays key role in Syria”. Arhivirano iz originala 2017-10-11. g. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  15. ^ Эkspert rasskazal, kakim budet bronežilet specnazovca buduщego Arhivirano 2018-08-27 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 27 February 2017.
  16. ^ Načalьnik Genštaba VS RF Valeriй Gerasimov: Rossiя sozdaet silы specialьnыh operaciй Arhivirano 2018-08-28 na sajtu Wayback Machine tvzvazda.ru, 6 March 2013.
  17. ^ „Denь Sil specialьnыh operaciй. Dosьe”. TASS. 27. 2. 2015. Arhivirano iz originala 2017-03-19. g. Pristupljeno 2017-03-04. 
  18. ^ «Vežlivыe lюdi» otmečaюt godovщinu Arhivirano 2018-08-27 na sajtu Wayback Machine gazeta.ru, 27 February 2017.
  19. ^ Cozdannыe v RF silы specoperaciй zaйmutsя obespečeniem bezopasnosti OI Arhivirano 2018-08-28 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 18 May 2013.
  20. ^ „World Cup 2018: Russia promises 'unprecedented' security”. BBC.com. 4. 6. 2020. 
  21. ^ „Rasporяženie Pravitelьstva Rossiйskoй Federacii ot 02.12.2017 № 2701-r”. 24. 7. 2019. 
  22. ^ „Russia breaks official silence to honor soldier killed in Syria”. UKreuters.com. 21. 4. 2020. 
  23. ^ 27 fevralя — Denь sil specialьnыh operaciй / mil.ru
  24. ^ „SPECIAL FORCES, UNPRIVILEGED BELLIGERENCY, AND THE WAR IN THE SHADOWS”. Lieber Westpoint. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  25. ^ Galeotti, Mark. „Spetsnaz: Operational Intelligence, Political Warfare, and Battlefield Role”. Marshall Center. Marshall Center Security Insight. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  26. ^ „Video shows Russian special troops in Syria”. CNN.com. 22. 5. 2020. 
  27. ^ Interest, The National. „Get Ready, America: Russia Has Its Own Deadly 'Delta Force'”. Arhivirano iz originala 2017-04-13. g. Pristupljeno 12. 4. 2017. 
  28. ^ Post, Washington. „New battlefield video shows how Russia's elite KSO military unit is fighting in Syria”. Arhivirano iz originala 2017-05-06. g. Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  29. ^ Galeotti, Mark (2015). Spetsnaz: Russia's Special Forces (Elite izd.). Oxford, UK: Osprey Publishing. str. 50. ISBN 978-1-4728-0722-9. Arhivirano iz originala 2017-04-09. g. Pristupljeno 11. 4. 2017. 
  30. ^ „"Ъ": novый glava Tulьskoй oblasti rukovodil эvakuacieй Яnukoviča s Ukrainы”. Arhivirano iz originala 2018-06-12. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  31. ^ „Popov Aleksandr Viktorovič 20.11.1974 - 02.07.2018 Geroй Rossiйskoй Federacii”. warheroes.ru. 17. 7. 2019. 
  32. ^ „Russian military says special forces officer killed near Palmyra”. Reuters. 24. 3. 2016. Arhivirano iz originala 2018-07-11. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  33. ^ Denь Sil specialьnыh operaciй RF.
  34. ^ „Body of senior Russian officer killed in Syria delivered to Moscow”. TASS. 29. 4. 2016. Arhivirano iz originala 3. 5. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  35. ^ „Putin lično nagradil specnazovcev za podvig v Sirii”. 22. 5. 2020. 
  36. ^ „16 Russian special forces against 300 fighters”. CENTER FOR STRATEGIC ASSESSMENT AND FORECASTS. 23. 5. 2018. 
  37. ^ „Putin vručil v Kremle gosnagradы voennoslužaщim, otličivšimsя v hode operacii v Sirii”. TASS.ru. 12. 1. 2018. 
  38. ^ RUSSIA CLAIMS TO KILL HUNDREDS OF MILITANTS IN ONE DAY AS U.S. BATTLE AGAINST ISIS NEARS END
  39. ^ „Russia Claims to Kill Hundreds of Militants in One Day as U.S. Battle Against ISIS Nears End”. TOM O'CONNOR. 2. 9. 2019. 
  40. ^ „Tu-95MS bombers fired cruise missiles at terrorists' objects in Syria”. syria.mil.ru. 19. 6. 2020. 
  41. ^ „Russian Airstrike in Syria Wounds Jabhat al-Nusra Commander, Kills 65 Terrorists”. defenseworld.net. 25. 4. 2020. 
  42. ^ „Russia 'eliminated' rebels behind airbase attack in Syria”. 25. 10. 2019. 
  43. ^ „Russian military eliminates militants who shelled Hmeymim airbase December 31”. 25. 10. 2019. 
  44. ^ „Syria Daily: Russia Acknowledges Deaths of 3 Troops”. 26. 3. 2019. 
  45. ^ „PODRAZDELENIE SSO ROSSII PROVODIT ANTITERRORISTIČESKUЮ OPERACIЮ V SIRII”. eurasian-defence.ru/. 14. 7. 2020. 
  46. ^ „Jihadists suffer heavy losses in 2 ambushes carried out by suspected Russian troops”. almasdarnews.com. 26. 8. 2019. Arhivirano iz originala 06. 08. 2019. g. Pristupljeno 24. 03. 2024. 
  47. ^ „Minoboronы RF otčitalosь ob uničtoženii bolee 300 boevikov v Sirii”. kommersant.ru. 10. 9. 2020. 
  48. ^ „Syrian, Russian forces killed over 300 ISIS terrorists in central Syria”. Almasdarnews.com. 5. 9. 2020. Arhivirano iz originala 28. 08. 2020. g. Pristupljeno 24. 03. 2024. 
  49. ^ „Kanal specialьnogo naznačeniя”. telegram.me. 11. 12. 2019. 
  50. ^ „Russian citizen reportedly killed in Syria, MoD tight-lipped”. naviny.belsat.eu. 7. 2. 2020. 
  51. ^ Nazvanы imena troih pogibših v Sirii rossiйskih voennыh
    The Ministry of Defense has denied data on the death of three commandos in Syria
  52. ^ Twitter (na jeziku: engleski) https://twitter.com/ralee85/status/1075144117221556224. Pristupljeno 2022-10-16.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  53. ^ „Janes | Latest defence and security news”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Снаге_за_специјалне_операције_(Русија)&oldid=27723592”