Макаров ПМ
Макаров ПМ | |
---|---|
Врста | Пиштољ |
Порекло | Совјетски Савез |
Употреба | |
Употреба у | СССР и други |
Бојно деловање | Вијетнамски рат Грађански рат у Лаосу Грађански рат у Камбоџи Камбоџанско-вијетнамски рат Никарагванска револуција Совјетски рат у Авганистану Први чеченски рат Други чеченски рат Грађански рат у Либији Грађански рат у Сирији Рат на истоку Украјине |
Производња | |
Произвођач | Ижмаш (Русија) Norinco (Кина) Thaelmann (И. Немачка) Арсенал АД (Бугарска) Factory 626 (Кина) |
Спецификације | |
Маса | 0,730 kg |
Дужина | 161.5 mm |
Дужина цеви | 93.5 mm |
Калибар | 9x18 mm |
Врста операције | Слободни затварач |
Начин дејства | полуаутоматски |
Брзина зрна | 315 m/s |
Макс. еф. домет | 50 m |
Магацин | 8 метака |
Нишан | механички |
Макаров ПМ (рус. Пистолет Макарова ПМ) је познати совјетски полуаутоматски пиштољ калибра 9×18 mm, уведен у употребу 1951. године као замена за стари ТТ-33. Пиштољ је назван по свом конструктору Николају Фјодоровичу Макарову и налази се у наоружању оружаних снага и полиције СССР и Русије, већ дуже од шест деценија.[1]
Оружане снаге Руске Федерације су започеле постепену замену Макарова новим модернијим пиштољем MP-443 Грач.[2]
Историја и развој
[уреди | уреди извор]Након Другог светског рата, Црвена армија је поново реактивирала план да се пиштољи Токарев ТТ-33 замене у служби новим пиштољем. Упоредо са увођењем АК-47 је донесен закључак да нови пиштољ мора бити лаган и компактан. Старији Токарев ТТ-33 је био неприлагођен за ту улогу јер је био тежи и његов метак 7.62 је поседовао слабију зауставну моћ. Кочница на Тетејцу је процењена као преслаба, а оквири су се лако губили.
Децембра 1945. је одржано тестирање пиштољске муниције 7.62mm и 9mm. Испоставило се да је метак 9.2×18mm, који је дизајнирао Б. В. Семин, најбољи за ту улогу. Мањи притисак муниције је дозвољавао функционисање системом повратног затварача, што је смањивало цену и пружало мањи трзај и бољу зауставну моћ.
Више руских инжињера је учествовало у опитовању, међу њима: Војводин, Коровин, Баришев, Симонов, Раков, Климов, Лобанов, Севрјугин и Макаров. Посебна пажња је посвећена безбедности, пријатности руковања, прецизности и зауставној моћи. Након свих тестова, издвојио се прототип Николаја Макарова, базиран на немачком пиштољу Валтер ПП.[3][4] Његов пиштољ се у односу на остале одликовао релативном једноставношћу, пристојном прецизношћу и робусношћу. Током априла 1948. Макаровљев пиштољ је претрпео 20 пута мање застоја у односу на прототипе својих конкурената Баришева и Севрјугина и још важније имао је мањи број делова. Пиштољ Макарова је 1949. дефинитивно победио и одабран је за масовну производњу и увођење у службу. Машине и опрема за производњу су спремљене у Ижевској фабрици машиноградње (Ижмаш). Након извесних измена и побољшања, Макаровљев пиштољ је децембра 1951. уведен у наоружање као „9mm Пистолет Макарова”, скраћено ПМ.
у Совјетском Савезу, пиштољ Макарова су дужили подофицири, полицајци, специјалци и посаде оклопних возила, тенкова и ваздушне посаде. Макаров је остао у наоружању совјетских безбедносних структура све до распада СССР 1991. године, а након тога и у полицијама и војскама његових наследница. Варијанте овог пиштоља се производе у Русији, Бугарској и Кини. На америчком цивилном тржишту, пиштољи Макаров произведени у СССР-у и Источној Немачкој су од стране федералног бироа АТФ, декларисани као колекционарско оружје и реликвије посебног значаја јер државе производње више не постоје.[5]
До 2003. Оружане снаге Руске Федерације су започеле замену Макарова модернијим пиштољем MP-443 Грач, међутим до данашњих дана, велики број Макарова је и даље остао у наоружању.[6]
Земље кориснице
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hogg, Ian; Walter, John (29. 08. 2004). Pistols of the World. David & Charles. стр. 180. ISBN 978-0-87349-460-1. Приступљено 10. 07. 2013.
- ^ Makarov.com, Makarov Basics, Приступљено 27. 01. 2008
- ^ Dowling, Timothy C. (2015). Russia at War. ABC CLIO. стр. 496. ISBN 978-1-59884-947-9. Приступљено 28. 10. 2016.
- ^ Sweeney, Patrick (2009). Gunsmithing - Pistols and Revolvers. GunDigest Books. стр. 355. ISBN 978-1-4402-0389-3. Архивирано из оригинала 09. 08. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2016.
- ^ Peterson, Philip (23. 06. 2011). „How Did They Get Here?”. Standard Catalog of Military Firearms: The Collector's Price and Reference Guide. Iola, Wisconsin: F+W Media. стр. 13. ISBN 978-1-4402-2881-0. Приступљено 10. 07. 2013.
- ^ world.guns.ru, Modern Firearms - Makarov PM, Архивирано из оригинала 05. 04. 2008. г., Приступљено 27. 01. 2008
Литература
[уреди | уреди извор]- Datig, Fred A. (1988). The History and Development of Imperial and Soviet Russian Military Small Arms and Ammunition 1700–1986. Glenview, IL: Handgun Press. ISBN 9780945828037. OCLC 19742826.
- Kokalis, Peter (2001). Weapons Tests and Evaluations: The Best of Soldier of Fortune. Boulder, Col.: Paladin Press. стр. 99—102. ISBN 978-1-58160-122-0. OCLC 49695650.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Произведено у СССР-у: Пиштољ Макаров (ТВ Звезда - Званични канал)
- Друг макаров – пиштољ ПМ, стр. 20, Часопис „Одбрана“, Арсенал бр. 76, Драган Аврамов, 1. април 2013.
- Константна унапређења – руски пиштољ макаров (2), стр. 7, Часопис „Одбрана“, Арсенал бр. 77, Драган Аврамов, 15. мај 2013.
- Реликвија Хладног рата – пиштољ Макаров Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2021), Милан Милановић, Калибар бр. 139.
- Modern Firearms - Makarov PM / PMM / Izh-71
- Pistol Makarov 9 mm - Manufacturer, History, Technical Data, Classification, Handling, Ammunition, Manuals
- Makarov Pictorial
- Technical data, instructional images and diagrams of the Makarov pistol (језик: руски)