Северна Осетија — Аланија

С Википедије, слободне енциклопедије
Република Северна Осетија — Аланија
Республикӕ Цæгат Ирыстон — Алани
Республика Северная Осетия — Алания
Мапа
Држава Русија
Федерални округСевернокавкаски
Главни градВладикавказ
Површина7.953 km2
Становништво2014.
 — број ст.704.245
 — густина ст.88,55 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Мапа Северне Осетије-Аланије
Мапа Северне Осетије-Аланије
Територија Северне Осетије-Аланије у саставу средњовековне Аланије - између 10. и 12. века (према осетском историчару Руслану Сулејмановичу Бзарову)
Расељење осетских племена, 13-20. век
Град Владикавказ
Осетска ношња из 18. века

Северна Осетија (осет. Цæгат Ирыстон, рус. Северная Осетия) или Аланија (осет. Алани, рус. Алания), званично Република Северна Осетија — Аланија (осет. Республикӕ Цӕгат Ирыстон — Алани, рус. Респу́блика Се́верная Осе́тия — Ала́ния), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору северног Кавказа.

Главни град републике је град Владикавказ.

Република има површину 7.953 km² и налази се на северном Кавказу. У републици је 2002. године живело око 710.000 становника.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Република је добила име по титуларном народу Осетима који су најбројнији народ у овој републици (са око 65%). Осетини су народ иранског порекла, традиционално православне или паганистичке вероисповести.

Ово име Осетија, Руси су усвојили од грузијског назива Оси (или Осеби), а који су Грузини користили за иранске народе на Кавказу. Претпоставља се да и старо име за исти народ Алани има исто значење.[2]

Почетаком конфликта између Грузије и Јужне Осетије, у Северној Осетији је изражена потреба додавања старог имена ове земље, па је 1994. уз постојеће име републике, уврштена и реч - Аланија.

Географија[уреди | уреди извор]

Северна Осетија — Аланија је планинска област лоцирана северно од Великог Кавказа. Граничи се са федералним субјектима Руске Федерације Кабардино-Балкаријом (на западу), Ставропољским крајем (на северу), као и Ингушетијом и Чеченијом (на истоку). На југу је Северна Осетија-Аланија ограничена главним гребеном Кавказа, док се на другој страни планине налази Јужна Осетија, фактички независна држава отцепљена од Грузије, са ограниченим међународним признањем, коју такође насељава осетско становништво.

Историја[уреди | уреди извор]

Данашњи Осети потичу од древних скитско-сарматских племена, која спадају у групу источноиранских народа и првобитна домовина им је била средња Азија. Преци данашњих Осета били су познати као Алани и на подручје данашње Северне Осетије — Аланије су се населили у 7. веку, где су у 9. веку основали средњовековну Краљевину Аланију. У Аланији се као религија раширило православно хришћанство, под утицајем мисионара из Византије.

У 13. веку Аланију су опустошили Монголи и Татари, а од 17. века се на ово подручје шири ислам, који прихвата мањи део осетског становништва. Напади Кримског каната и Османског царства натерали су Осете у савез са Русима, у 18. веку. Територија данашње Северне Осетије — Аланије у саставу је Руског царства од 1774. године, што је чини једним од првих руских поседа на Кавказу. Данашњи главни град републике, Владикавказ, био је прво руско војно утврђење у региону.

1921. године, подручје данашње Северне Осетије — Аланије постаје део Планинске аутономне совјетске социјалистичке републике, чији је главни град био Владикавказ, а у оквиру републике је постојао Осетински округ. Северноосетинска аутономна област формирана је 1924. године, а статус региона је 1936. године уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике, у саставу Руске СССР и Совјетског Савеза.

1991. године, Северна Осетија мења име у Северна Осетија — Аланија. Због конфликта између Јужне Осетије и Грузије, који траје од 1990. године, у Северну Осетију — Аланију се населило око 70.000 избеглица из Јужне Осетије.

Конфликт у суседној Чеченији утицао је и на Северну Осетију, која је била поприште етничких тензија и сукоба између Осета са једне и Чечена и Ингуша са друге стране. Талас терора је достигао врхунац током талачке кризе од 1. до 3. септембра 2004. године, када је у опсади једне основне школе у Беслану, коју су извршили чеченски терористи, страдало 335 цивила, и то највећим делом деца (види: Талачка криза у Беслану).

Становништво[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
634,009710,275712,980

Етнички састав[уреди | уреди извор]

Попис из 1989. године[уреди | уреди извор]

Попис из 2002. године[уреди | уреди извор]

По последњем попису становништва из 2002. године, у Северној Осетији — Аланији живело је укупно 710.275 становника, од чега:

Језик[уреди | уреди извор]

Званични језици су осетински и руски. Осетински језик припада групи иранских језика.

Религија[уреди | уреди извор]

Главна религија у републици је православље (Руска православна црква)[3], а у значајној мери је заступљен и ислам.

Градови[уреди | уреди извор]

Скоро половина становништва живи у главном граду Владикавказу. Остали већи градови су Моздок, Беслан и Алагир. У Северној Осетији — Аланији постоји укупно 6 градова и једно насеље градског типа.

Број становника градова и већих насеља

Град/насеље Руско име Осетинско име Становништво
(1. јануар 2009)
Етничка већина
(2002)
Владикавказ * Владикавказ Дзæуджыхъæу 312.427 Осети (59,51%)
Моздок * Моздок Мæздæг 40.383 Руси (62,73%)
Беслан * Беслан Беслæн 36.183 Осети (81,77%)
Алагир * Алагир Алагир 19.528 Осети (91,07%)
Ардон * Ардон Æрыдон 16.961 Осети (76,13%)
Заводској Заводской - 15.421 -
Дигора * Дигора Дигорæ 10.694 Осети (95,81%)

Напомена: градови су у табели означени звездицом.

Привреда[уреди | уреди извор]

Највећи део индустрије концентрисан је у престоници Владикавказу. Речни токови се делом користе за производњу електричне енергије, а Северна Осетија је позната и по производњи минералне воде. За пољопривреду се користе плодно земљиште на северу и алпске долине на југу. У планинама постоје бројни заштићени паркови природе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]