Specijalna olimpijada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Let me win but if I cannot win, let me be brave in the attempt

– Zakletva Specijalne olimpijade[1]

Specijalna olimpijada je najveća svetska sportska organizacija za decu i odrasle sa intelektualnim teškoćama koja obezbeđuje obuku i aktivnosti tokom cele godine za 5 miliona učesnika i partnera Unified Sports u 172 zemlje.[2] Takmičenja Specijalne olimpijade održavaju se svakodnevno širom sveta — uključujući lokalna, nacionalna i regionalna takmičenja, što dodaje više od 100.000 događaja godišnje.[3] Kao i Međunarodni paraolimpijski komitet, organizaciju Specijalne olimpijade priznaje Međunarodni olimpijski komitet; međutim, za razliku od Paraolimpijskih igara, njene Svetske igre se ne održavaju iste godine niti u vezi sa Olimpijskim igrama.

Svetske igre Specijalne olimpijade su veliki događaj koji organizuje Komitet Specijalne olimpijade. Svetske igre se uglavnom smenjuju između letnjih i zimskih igara, u dvogodišnjim ciklusima, koji se ponavljaju svake četvrte godine. Prvo izdanje igara održano je 20. jula 1968. u Čikagu, Ilinois, sa oko 1.000 sportista iz SAD i Kanade. Na tim prvim igrama, počasna predsedavajuća događaja Junis Kenedi Šrajver najavila je formiranje organizacije Specijalne olimpijade. Međunarodno učešće se proširilo u narednim igrama. Godine 2003. prve letnje igre održane van Sjedinjenih Država bile su u Dablinu u Irskoj sa 7000 sportista iz 150 zemalja. Najskorije letnje igre održane su u Berlinu, Nemačka, između 16. i 25. juna 2023.[4]

Prve Svetske zimske igre održane su 1977. u Stimbot Springsu, Kolorado, SAD. Austrija je bila domaćin prvih Zimskih igara van Sjedinjenih Američkih Država 1993. godine. Najnovije Svetske zimske igre Specijalne olimpijade održane su u Gracu, Šladmingu i Ramzau, Austrija, od 14. marta 2017. do 25. marta 2017. (pogledajte i Svetske zimske igre Specijalne olimpijade 2017.). Tokom Svetskih zimskih igara 2013. godine u Pjongčangu, u Južnoj Koreji,[5] održan je prvi samit o globalnom razvoju Specijalne olimpijade na temu „Okončanje ciklusa siromaštva i isključenosti za osobe sa intelektualnim invaliditetom“, koji je okupio vladine zvaničnike, aktiviste i poslovne lidere iz sveta.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Junis Kenedi Šrajver verovala je da mentalno hendikepirani ljudi mogu biti srećni i da žive smislenim životom. Njena sestra, Rozmeri Kenedi, koja je bila spora u učenju, imala je napade i promene raspoloženja. Njenoj majci su lekari rekli da je Rozmarina situacija beznadežna. Početkom 1940-ih, Rozmari je prepisana lobotomija, zbog čega je ostala nesposobna.[7] Junis je osnovala Specijalnu olimpijadu da bi na pozitivno promenila stavove prema mentalno hendikepiranim osobama.[8] U junu 1963. Kenedi Šrajver je pokrenula dnevni kamp pod nazivom Kamp Šrajver za decu sa intelektualnim i fizičkim invaliditetom u svom domu u Potomaku, Merilend. Kamp je nastojao da odgovori na zabrinutost da deca sa smetnjama u razvoju imaju vrlo malo mogućnosti da učestvuju u organizovanim atletskim događajima. Tadašnji šef Fondacije Džozef P. Kenedi Mlađi i član Panela o mentalnoj retardaciji predsednika Džona F. Kenedija, promovisao je koncept uključivanja ljudi sa intelektualnim teškoćama u fizičku aktivnost.[9] Kamp je prerastao u godišnji događaj, a Fondacija Kenedi je dala grantove univerzitetima, odeljenjima za rekreaciju i društvenim centrima za održavanje sličnih kampova.

Takođe početkom 1960-ih, Kenedi Šrajver je napisala članak u Saturday Evening Post-u, navodeći da je njena sestra, Rozmeri, takođe sestra predsednika Džona F. Kenedija, rođena sa intelektualnim invaliditetom.[10] Ovaj iskreni članak o predsednikovoj porodici viđen je kao „prekretnica“ u promeni stava javnosti prema osobama sa intelektualnim invaliditetom.[11] Rozmerinin invaliditet dao je Kenediju Šrajveru ideju da osobe sa intelektualnim invaliditetom mogu da se takmiče i istovremeno ujedine u javnosti.[12] Često se govorilo da je Rozmarin invaliditet bio Junisina inspiracija za formiranje Specijalne olimpijade (kako je pokret počeo da se zove); Junis je za Njujork tajms 1995. rekla da to nije baš tako. „Igre ne bi trebalo da se fokusiraju na jednog pojedinca“.[13]

Godine 1958. dr Džejms N. Oliver iz Engleske sproveo je pionirsko istraživanje, uključujući revolucionarnu studiju koja je pokazala da fizičke vežbe i aktivnosti za decu sa intelektualnim teškoćama imaju pozitivne efekte koji se takođe prenose u učionicu („The Effects of Physical Conditioning Exercises and Activities on the Mental Characteristics of Educationally Sub-Normal Boys, British Journal of Educational Psychology, XXVIII, jun 1958. godine. Oliver je 1964. služio kao konsultant u kampu Šrajver.[14]   Istraživanje dr Frenka Hejdena iz 1964. godine, kanadskog profesora fizičkog vaspitanja iz Londona, Ontario, pokazalo je da osobe sa intelektualnim teškoćama mogu i treba da učestvuju u fizičkim vežbama. On je verovao da će se korist od takve aktivnosti videti u svim oblastima života sportista.[15] Uz pomoć lokalne škole koja je ponudila prostor u svojoj fiskulturnoj sali, Hejden je u jesen 1968. pokrenuo jedan od prvih javnih organizovanih sportskih programa, hokej na parketu za osobe sa intelektualnim invaliditetom[16] Sredinom 1960-ih, Hejden je razvio i ideju za nacionalne igre, a njegov rad je skrenuo pažnju Kenedi fondacije. On je podelio svoje ideje o nacionalnim igrama, dok je uzimao odsustvo sa nastave i radio za fondaciju.[17]

Prve Specijalne olimpijske igre održane su 20. jula 1968. na Soldžer fildu u Čikagu. Oko 1.000 sportista iz SAD i Kanade učestvovalo je u jednodnevnom događaju, koji je bio zajednički poduhvat Fondacije Kenedi i Distrikta Čikago Park.[18] En Mekgloun Berk, tadašnja nastavnica fizičkog vaspitanja u okrugu Čikago Park,[19] je počela sa idejom za jednokratno atletsko takmičenje u olimpijskom stilu za ljude sa posebnim potrebama širom grada. Burk se obratio Fondaciji Kenedi 1967. da pomogne u finansiranju događaja. Kenedi Šrajver ju je zauzvrat ohrabrio da proširi ideju izvan grada, a fondacija je obezbedila grant od 25.000 dolara.[20] Kada se Burke obratila drugoj dobrotvornoj organizaciji za finansiranje, rečeno joj je: "Trebalo bi da se stidiš što stavljaš ovakvu decu na videlo".[21] Savetodavni komitet Specijalne olimpijade u Čikagu činili su dr Vilijam Friberg sa Univerziteta u Južnom Ilinoisu, dr Hejden iz Fondacije Kenedi, dr Artur Pivi, Berk, Vilijam Mekfetridž i Stiven Keli iz okruga Čikago Park, kao i Olimpik šampion u desetoboju Rafer Džonson. Kenedi Šrajver je bio počasni predsedavajući. Na igrama u julu 1968. Kenedi Šrajver je najavio formiranje Specijalne olimpijade i da će se više igara održavati svake dve godine kao „Bijenalna međunarodna specijalna olimpijada“.[18] Hejden je bio izvršni direktor igara do 1972. godine, a zatim u međunarodnom razvoju igara.[17]

Godine 1971. Olimpijski komitet SAD je dao zvanično odobrenje Specijalnoj olimpijadi da koristi naziv „Olimpijada“. Francuska je poslala prve sportiste izvan Severne Amerike na druge igre održane 1970. godine. Na trećim igrama 1972. 10 nacija je poslalo sportiste[22] Prve Svetske zimske igre Specijalne olimpijade održane su februara 1977. u Steamboat Springsu, Kolorado, SAD Ujedinjene nacije su 1986. proglasile godinom Specijalne olimpijade.[23] 1988. godine Specijalnu olimpijadu je zvanično priznao Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Prve Svetske igre održane van SAD bile su zimske igre 1993. u Salcburgu i Šladmingu u Austriji. Austrijski predsednik je bio prvi šef države koji je lično otvorio igre.[24]

Godine 1997. Healthy Athletes je postala zvanična inicijativa Specijalne olimpijade, koja nudi zdravstvene informacije i preglede sportistima Specijalne olimpijade širom sveta.[25] Do 2010. godine, program Healthy Athletes je omogućio besplatne zdravstvene preglede i lečenje za više od milion ljudi sa intelektualnim invaliditetom.

Publika na ceremoniji otvaranja Svetskih letnjih igara Specijalne olimpijade 2003. u Kruk Parku, Dablin, Irska

Svetske letnje igre Specijalne olimpijade 2003. godine – prve održane van Sjedinjenih Američkim Država – održane su u Dablinu u Irskoj. Približno 7.000 sportista iz 150 zemalja takmičilo se u 18 disciplina. Igre u Dablinu su bile i prve koje su imale sopstvene ceremonije otvaranja i zatvaranja koje su se prenosile uživo. Svečanu dužnost obavila je predsednica Irske Meri Makalis. Igre iz 2003. dramatično su promenile percepcije i stavove međunarodnog društva u vezi sa sposobnostima i ograničenjima osoba sa intelektualnim invaliditetom. Predsednik Makalis je opisao ceremoniju otvaranja Igara 2003. kao „vreme kada je Irska bila u svom vrhunskom najboljem izdanju“.[26]

Predsednik Džordž V. Buš je 30. oktobra 2004. godine potpisao zakon „Zakon o sportu i osnaživanju specijalnih olimpijada“, javno pravo 108–406. Predlog zakona je odobrio finansiranje njegovih programa za zdrave sportiste, obrazovanje i širenje širom sveta. Uz kosponzore poslanika Roja Blanta (R-MO) i Stenija Hojera (D-MD), i senatora Rika Santoruma (R-PA) i Hari Rida (D-NV), zakoni su jednoglasno usvojeni u oba doma. U julu 2006. godine održane su prve Igre Specijalne olimpijade SAD na Državnom univerzitetu Ajove. Učestvovali su timovi iz svih 50 država i okruga Kolumbija.

U maju 2016, Meri Dejvis iz Dablina, Irska, imenovana je za glavnog izvršnog direktora. Ona je prvi izvršni direktor izvan SAD u istoriji organizacije.[27] Od 2017. do 2019., američka sekretarka za obrazovanje Betsi DeVos pokušala je da eliminiše federalno finansiranje Specijalne olimpijade. Svake godine je Kongres odbijao ideju, a negodovanje javnosti nakon trećeg godišnjeg pokušaja rezultiralo je zadržavanjem finansiranja u 2019.[28] U okviru proslave 50. godišnjice Specijalne olimpijade 2018. godine, pokrenuta je nova misija pod nazivom „Revolucija inkluzije“.[29]

Simboli[uredi | uredi izvor]

Logo Specijalne olimpijade je zasnovan na skulpturi „Radost i sreća svoj deci sveta“ Zuraba Ceretelija. Državni univerzitet Njujorka, Brokport, bio je domaćin Letnjih igara 1979. i Cereteli je tada bio gostujući umetnik na univerzitetu. Radio je sa Kenedi fondacijom i poklonio skulpturu Univerzitetu.[30] „Stick figure“ je apstraktna, ali humanistička forma dizajnirana da prenese utisak pokreta i aktivnosti. Logotip treba da bude simbol rasta, samopouzdanja i radosti među decom i odraslima sa smetnjama u razvoju.

2018. godine, Distrikt Čikago Park je posvetio „Večni plamen nade“ u čast Specijalne olimpijade. 30 ft (9,1 m) skulptura Ričarda Hanta stoji na trgu pored Soldier Field-a, gde su prve igre održane 50 godina ranije, 1968.[31][32] Plamen nade je naziv za baklju koja se nosi i pali na igrama Specijalne olimpijade.[33]

Sarajevo je prvobitno izabrano za domaćina Svjetskih zimskih igara Specijalne olimpijade 2009. godine.[34] Zbog finansijskih problema i stalnog kašnjenja u rekonstrukciji objekata Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, grad je odustao od održavanja Igara, a Bojsi pozvan je da bude domaćin događaja.[35]

2 Planirano je da Ore i Estersund, Švedska budu domaćini Svetskih zimskih igara 2021. između 2. i 13. februara 2021.[36] Međutim, 20. decembra 2019. objavljeno je da je Švedski paraolimpijski komitet stavio veto na neophodno finansiranje za nastavak događaja u zemlji, čime je poništeno obećanje dato tokom procesa ponude, Specijalna olimpijada je bila prinuđena da odloži događaj i 2020. nastala je pandemija kovida 19. Kazanj, Rusija je izabrana za zimsokg domaćina godine 2023. 29. juna 2020.[37][38] 4. marta 2022. godine objavljeno je da će igre u Kazanju biti otkazane zbog bezbednosnih i ekonomskih zabrinutosti koje su proizašle iz ruske invazije Ukrajine 2022.[39]

Nacionalni programi[uredi | uredi izvor]

Od maja 2023. postoje 204 zemlje i teritorije grupisane u sedam geografskih regiona. Zbog pravnih problema, osam nacionalnih programa ne koriste zvanične nazive svojih zemalja na engleskom, već umesto toga koriste zvanične nazive na svojim lokalnim jezicima.[40]

Broj Region Zemlje
1 Afrika 40
2 Azijsko-pacifički 35
3 Istočna Azija 6
4 Evropa - Evroazija 58
5 Latinska Amerika 20
6 Bliski istok i severna Afrika 22
7 Severna Amerika 23
Ukupno Specijalna olimpijada 204

Učešće[uredi | uredi izvor]

Programi Specijalne olimpijade dostupni su sportistima besplatno. Više od 5,7 miliona sportista i partnera Unified Sports uključeno je u sportske treninge i takmičenja Specijalne olimpijade u 204 zemlje i teritorije.[41] Organizacija nudi obuku tokom cele godine i takmičenje u 32 letnja i zimska sporta u olimpijskom stilu.[42]

Doček za specijalne Svetske zimske igre 2017. Beč, Austrija

Osobe sa intelektualnim invaliditetom se ohrabruju da se pridruže Specijalnoj olimpijadi radi fizičke aktivnosti, što pomaže u smanjenju stope kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti, između ostalih zdravstvenih koristi. Takođe, dobijaju mnoge emocionalne i psihološke prednosti, uključujući samopouzdanje, socijalnu kompetenciju, izgradnju većih atletskih veština i veće samopoštovanje. Takođe se pokazalo da je vežbanje povezano sa smanjenjem nivoa anksioznosti kod osoba sa intelektualnim invaliditetom.[43]

Da bi učestvovala na Specijalnoj olimpijadi, osoba mora da ima najmanje 8 godina i koju agencija ili profesionalac identifikuje kao da ima jedan od sledećih uslova: intelektualne smetnje, kognitivna kašnjenja merena formalnom procenom, ili značajni problemi u učenju ili profesionalnim problemima zbog kognitivno kašnjenje koje zahtevaju ili su zahtevale posebno dizajniranu instrukciju.[44] Za mlade ljude sa i bez intelektualnih poteškoća uzrasta od 2 do 7 godina, Specijalna olimpijada ima program za mlade sportiste—inkluzivni program za sport i igru sa fokusom na aktivnosti koje su važne za mentalni i fizički rast. Deca se bave igrama i aktivnostima koje razvijaju motoriku i koordinaciju ruku i očiju. Roditelji kažu da njihova deca u Mladim sportistima takođe razvijaju bolje društvene veštine. Povećanje samopouzdanja olakšava im da se igraju i razgovaraju sa drugom decom na igralištu i na drugim mestima.[45] Studija Centra za društveni razvoj i obrazovanje (Univerzitet Masačusetsa, Boston) pokazala je da su aktivnosti takođe imale efekat pomoći deci sa intelektualnim teškoćama da nauče rutine i pristupe učenju, kao i kako da prate pravila i uputstva.[46]

Porodice se takođe mogu uključiti u iskustvo Specijalne olimpijade. Članovi porodice podržavaju sportiste.[47]

Volonteri i pristalice su sastavni deo Specijalne olimpijade—i milioni ljudi širom sveta su posvećeni njenim programima. Neki su sponzori ili donatori. Mnogi drugi su treneri, volonteri događaja i navijači.[48]

Treneri pomažu sportistima da budu najbolji što mogu, bez obzira na sposobnost—ili invaliditet. Specijalna olimpijada obučava trenere kroz program Coaching Ekcellence, koji uključuje partnerstvo sa sportskim organizacijama. Volonteri Specijalne Olimpijade upoznaju se sa doživotnim prijateljstvima i velikim nagradama.[48]

Postoji mnogo događaja u kojima učestvuju porodice i volonteri, ali najveći događaj je Law Enforcement Torch Run, koji uključuje šefove policije, policajce, tajne službe, agente FBI, vojnu policiju, šerife, državne vojnike, zatvorske čuvare i druge zakone. Okupljanje osoblja za sprovođenje zakona radi podizanja svesti i sredstava za Specijalnu olimpijadu. Uoči takmičenja Specijalne olimpijade, službenici za sprovođenje zakona nose baklju u intervalima duž planirane rute koja pokriva veći deo države ili zemlje do mesta ceremonije otvaranja poglavlja ili Svetskih letnjih ili zimskih igara Specijalne olimpijade. Zatim predaju baklju sportisti Specijalne olimpijade i zajedno trče do kotlića i pale je, označavajući početak igara.[49]

Zakletva sportiste Specijalne olimpijade, koju je prvi put predstavila Junis Kenedi Šrajver na inauguracionim međunarodnim igrama Specijalne olimpijade u Čikagu 1968. godine,[50] je „Dozvolite mi da pobedim. Ali ako ne mogu da pobedim, dozvolite mi da budem hrabar u pokušaju“. Poreklo zakletve potiče od Herberta J. Kramera, tadašnjeg savetnika za odnose sa javnošću u Kenedi fondaciji.[51][52]

Dostupni sportovi[uredi | uredi izvor]

Specijalna olimpijada ima više od 30 individualnih i timskih sportova olimpijskog tipa koji pružaju značajne mogućnosti za trening i takmičenje za osobe sa intelektualnim invaliditetom. Ažurirano: 2016. sportovis u kojima su se učesnici takmičili bili su:[53]

* Atletika


Ostali sportovi i programi u vezi sa sportom uključuju Program obuke motornih aktivnosti[53] i odbojku na pesku. Dostupnost sportova može zavisiti od lokacije i sezone.

Ključna razlika između Specijalne olimpijade i takmičenja drugih sportskih organizacija je u tome što se sportisti svih nivoa sposobnosti podstiču da učestvuju. Takmičenja su struktuirana tako da se sportisti takmiče sa drugim sportistima sličnih sposobnosti u ravnopravnim divizijama.[54]

Na takmičenjima se dodeljuju medalje za prvo, drugo i treće mesto u svakoj disciplini, a lente se dodeljuju sportistima koji su završili od četvrtog do osmog mesta.[55]

Unified Sports[uredi | uredi izvor]

Poslednjih godina, Specijalna olimpijada je bila pionir koncepta ujedinjenih sportova, okupljajući sportiste sa i bez intelektualnih teškoća kao saigrače.[56] Osnovni koncept je da zajednički trening i zajednička igra mogu stvoriti put do prijateljstva i razumevanja. Program se proširio izvan SAD i Severne Amerike: više od 1,4 miliona ljudi širom sveta sada učestvuje u objedinjenim sportovima Specijalne olimpijade.[57] Cilj je razbijanje stereotipa o osobama sa intelektualnim teškoćama i promovisanje jedinstva.[56]

Nadovezujući se na ovo, Specijalna olimpijada je pokrenula „Revolucija je inkluzija“, pozivajući ljude širom sveta da potpišu zavet inkluzije.[58] Ova kampanja sa ciljem da se proslave sve sposobnosti počela je kada je Specijalna olimpijada obeležila svoju 50. godišnjicu.[59]

Nedavna studija objedinjenog sporta Specijalne olimpijade u Srbiji, Poljskoj, Ukrajini, Nemačkoj i Mađarskoj dokumentovala je prednosti ujedinjenog sporta, uključujući efekat promene stava prema osobama sa intelektualnim invaliditetom. Kao što je jedan partner Unified Sports rekao: „Sramota me je da kažem da sam se nekada smejao ovim ljudima (ljudima sa intelektualnim teškoćama), sada ću reći bilo kome da prestane da se smeje ako to vidim i zalagaću se za ljude ako mogu."[60] Druge evaluacije su takođe pokazale da je Unified Sports uspešan u izgradnji samopoštovanja i samopouzdanja kod osoba sa intelektualnim invaliditetom, kao i kao način da se poboljša razumevanje i prihvatanje osoba sa intelektualnim invaliditetom među njihovim vršnjacima bez invaliditeta.[60]

Regionalni istraživački centar Specijalne Olimpijade Evrope Evroazije nalazi se na Univerzitetu Ulster Džordanstaun.[61]

U čast svoje 50. godišnjice, Specijalna olimpijada je stvorila prvi Jedinstveni kup.[62] Prvo takmičenje je fudbalski turnir sa 440 sportista iz 24 zemlje.[63][64]

Unified Robotics, program koji uparuje studente Specijalne olimpijade sa studentima FIRST Robotics da prave robote, počeo je 2016. godine i od tada pruža mogućnosti za razvoj tehnoloških veština studentima Specijalne Olimpijade u državi Vašington, Arizoni i drugim regionima. Specijalna olimpijada u Arizoni takođe promoviše inkluziju kroz programiranje Unified Arts, uključujući robotiku, muziku, fotografiju, umetnička takmičenja i baštovanstvo.[65]

Zdravi sportisti[uredi | uredi izvor]

Kako je Specijalna olimpijada počela da raste, zaposleni i volonteri su počeli da primećuju da sportisti — deca i odrasli sa intelektualnim invaliditetom — takođe imaju mnogo nelečenih zdravstvenih problema. Specijalna olimpijada je 1997. godine započela inicijativu pod nazivom Zdravi sportisti, koja nudi zdravstvene preglede sportistima kojima je potrebna.[66]

Program FUNfitness procenjuje fleksibilnost, snagu, ravnotežu i aerobnu kondiciju sportiste. Nakon ekrana, fizioterapeut će dati uputstva o tome kako da optimizuju svoju fizičku spremnost u oblastima koje su pregledane.[67]

Od kada je započeo program Zdravi sportisti, Specijalna olimpijada je postala najveća globalna zdravstvena organizacija posvećena pružanju usluga osobama sa intelektualnim invaliditetom. Do sada je širom sveta sprovedeno više od 1,9 miliona pregleda Zdravih sportista za osobe sa intelektualnim invaliditetom.[66]

Zdravstvena inicijativa Specijalne olimpijade privukla je partnere visokog profila, uključujući Fondaciju Hear the World, koja je pregledala više od 1.000 sportista tokom poslednjih Svetskih zimskih igara u Koreji; kod više od 200 njih utvrđeno je oštećenje sluha.[68][69]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Naučnik Kit Stori je sažeo uobičajene primedbe u članku iz 2004. u časopisu Journal of Disability Policy Studies.[70] Jedna kritika upućena organizaciji odnosi se na ulogu koju u njoj igraju korporativni sponzori, a za koju kritičari smatraju da je dovela do degradiranja paternalizma prema atletskim sposobnostima. Dok korporativno prikupljanje sredstava čini igre mogućim, tvrde kritičari, ono obezbeđuje dobre odnose sa javnošću za sponzore, ali ne rezultira integracijom osoba sa invaliditetom u radnu snagu u tim kompanijama. Osobe sa invaliditetom takođe nisu široko zastupljene u upravnom odboru Specijalne olimpijade, pošto samo dva člana imaju invaliditet. Ovo je kritikovano kao dvostruki standard koji se loše odražava na Pokret za prava osoba sa disabilitetom.

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Specijalna olimpijada je predstavljena u epizodi Saut Parka iz 2004. godine Up the Down Steroid.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Armstrong, Neil; Mechelen, Willem van (2017). Oxford Textbook of Children's Sport and Exercise Medicine (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 397. ISBN 978-0-19-107498-1. 
  2. ^ „Smithsonian Highlights Special Olympics History and Athletes”. National Museum of American History (na jeziku: engleski). 6. 7. 2018. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  3. ^ „2016 Reach Report” (PDF). Special Olympics. Arhivirano (PDF) iz originala 9. 10. 2022. g. 
  4. ^ „Berlin, Germany selected to host the 2023 Special Olympics World Games”. Special Olympics. 13. 11. 2018. 
  5. ^ „Main page”. 2013sopoc.org. Arhivirano iz originala 17. 8. 2012. g. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  6. ^ „Global Leaders Convene in PyeongChang, Korea Participate in Groundbreaking Special Olympics Global Development Summit”. Special Olympics. 30. 1. 2013. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  7. ^ Henley, Jon (12. 8. 2009). „The Forgotten Kennedy”. 
  8. ^ Allen, David Franklyn (1979). Ethical issues in mental retardation. Victoria S. Allen. Nashville: Abingdon. ISBN 0-687-12011-X. OCLC 5310309. 
  9. ^ „JFK and Disabilities – John F. Kennedy Presidential Library & Museum”. www.jfklibrary.org. 
  10. ^ Society, The Saturday Evening Post (13. 8. 2009). „Eunice Kennedy Shriver 1921–2009 – The Saturday Evening Post”. www.saturdayeveningpost.com. 
  11. ^ Kessler, str. 246
  12. ^ „10 Facts about the Special Olympics [LIST]”. Goodnet. 23. 2. 2015. Pristupljeno 25. 9. 2017. 
  13. ^ Johnson, Kirk (23. 6. 1995). „Reaching the Retarded: An Old Kennedy Mission”. The New York Times. Pristupljeno 5. 7. 2011. 
  14. ^ „Out of the Shadows: Events Leading to the Founding of Special Olympics”. Special Olympics. Arhivirano iz originala 22. 11. 2017. g. 
  15. ^ „Welcome to Kinesiology & Community Health – Kinesiology & Community Health”. www.kch.uiuc.edu. 
  16. ^ „About Us – Special Olympics Ontario – Greater Ottawa”. ottawa.specialolympicsontario.ca. 
  17. ^ a b Moczulski, J.P. (16. 7. 2018). „How the Special Olympics were born”. Globe and Mail. Pristupljeno 20. 7. 2018. 
  18. ^ a b „Out of the Shadows: Events Leading to the Founding of”. Special Olympics. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  19. ^ „Feature Article”. Lib.niu.edu. 20. 7. 1968. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  20. ^ „SPECIAL OLYMPICS 2014”. www.fotonique.com. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  21. ^ McCallum, Jack (15. 7. 2018). „One of history's most transformative human rights movements turns 50”. Washington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  22. ^ „A Joyful New Movement Gains Momentum”. Special Olympics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  23. ^ „Recognition and Growth Around the World”. Special Olympics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  24. ^ „Pushing for Inclusion and Improved Health for People with ID”. Special Olympics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  25. ^ Mary Davis, "How Health Checks on our Special Athletes are saving lives", Evening Herald, Thursday, April 7, 2011
  26. ^ Fiona Brady, Taskforce ON citizenship Arhivirano novembar 18, 2007 na sajtu Wayback Machine, "Her bridges built, McAleese reflects on a decade in office", Irish Independent, November 3, 2007
  27. ^ O'Riordan, Ian (16. 12. 2017). „Outstanding Achievement award for Mary Davis entirely fitting”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  28. ^ „Betsy DeVos' utterly botched call for Special Olympics funding cuts, explained”. 
  29. ^ „Special Olympics 50th Anniversary celebration in 2018, a new mission called the "Inclusion Revolution" was launched”. 1. 4. 2023. Pristupljeno 1. 4. 2023. 
  30. ^ „A Special Gift: The College at Brockport”. www.brockport.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 3. 2018. 
  31. ^ Holmes, Evelyn (18. 7. 2018). „New Chicago sculpture honors Special Olympics' 50th anniversary”. ABC7 Chicago (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  32. ^ „To Celebrate the 50th Anniversary Year, Special Olympics and the Chicago Park District Break Ground on Eternal Flame of Hope, a Permanent Monument to Convey the Hope for Inclusion of People with Intellectual Disabilities” (na jeziku: engleski). 2. 3. 2018. Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  33. ^ „Special Olympics Flame of Hope”. Disabled World (na jeziku: engleski). 24. 12. 2017. Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  34. ^ „2009 Special Olympics To Take Place In Sarajevo, Bosnia And Herzegovina”. GamesBid.com. 7. 3. 2005. Pristupljeno 25. 7. 2015. 
  35. ^ McLaughlin, Micah (14. 6. 2006). „Special Olympics come to Idaho in 2009”. The Arbiter. Pristupljeno 25. 7. 2015. 
  36. ^ „Sweden selected to host the 2021 Special Olympics World Winter Games”. Special Olympics. 20. 12. 2019. 
  37. ^ „New Location for 2021 World Winter Games”. Special Olympics. 
  38. ^ „Kazan to host Special Olympics World Winter Games in 2022”. Inside the Games. 
  39. ^ „Special Olympics cancels World Winter Games in Russia”. espn.com. 4. 3. 2022. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  40. ^ „Special Olympics Regions”. 
  41. ^ Cooper, Chet. „Timothy Shriver – Special Olympics”. ABILITY Magazine. Pristupljeno 18. 2. 2014. 
  42. ^ „2011 Special Olympics Summer Games”. The Atlantic Photo. 12. 7. 2011. 
  43. ^ Carraro, Attilio; Gobbi, Erica (1. 7. 2012). „Effects of an exercise programme on anxiety in adults with intellectual disabilities”. Research in Developmental Disabilities. 33 (4): 1221—1226. PMID 22502848. doi:10.1016/j.ridd.2012.02.014. 
  44. ^ „Special Olympics: Frequently-Asked-Questions”. Special Olympics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  45. ^ „Young Athletes”. Special Olympics. 6. 5. 2014. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  46. ^ „Google Drive Viewer” (PDF). Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  47. ^ „Our Families”. specialolympics.org. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  48. ^ a b „Volunteer for Special Olympics”. specialolympics.org. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  49. ^ „Special Olympics Flame of Hope”. Disabled World (na jeziku: engleski). 24. 12. 2017. Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  50. ^ „Eunice Kennedy Shriver, 1921–2009: She Changed the World for People with Mental Disabilities”. Learningenglish.voanews.com. 19. 8. 2011. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  51. ^ „Origin of the Athlete Oath”. Pristupljeno 12. 6. 2016. 
  52. ^ „Volunteer General Orientation – Special Olympics Maryland” (PDF). Pristupljeno 12. 6. 2016. 
  53. ^ a b „Our Sports”. Special Olympics. The Joseph P. Kennedy Jr. Foundation for the Benefit of Persons with Intellectual Disabilities. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  54. ^ „Special Olympics: Divisioning”. Resources.specialolympics.org. 6. 5. 2014. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  55. ^ „Special Olympics: Sports and Games”. Sports.specialolympics.org. 6. 5. 2014. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  56. ^ a b „Unified Sports”. Special Olympics. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  57. ^ „Unified Sports”. SpecialOlympics.org (na jeziku: engleski). 3. 8. 2018. Pristupljeno 3. 7. 2020. 
  58. ^ jointherevolution.org/pledge
  59. ^ jointherevolution.org
  60. ^ a b „Unified Gives Us a Chance” (PDF). specialolympics.org. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 4. 2011. g. Pristupljeno 4. 6. 2017. 
  61. ^ Menke, Sabine (1. 12. 2014). „Special Olympics leads the way in the field of research”. Special Olympics (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 7. 2018. g. 
  62. ^ „Countdown to the Special Olympics Unified Cup”. Special Olympics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  63. ^ Victory, Lauren (17. 7. 2018). „400 Athletes Converge On Chicago For Special Olympics Anniversary”. CBS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  64. ^ Varon, Roz (16. 7. 2018). „Special Olympics Unified Cup kicks off Tuesday”. ABC7 Chicago (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  65. ^ „About – Special Olympics”. Special Olympics. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  66. ^ a b „Health Programs”. Special Olympics. 6. 5. 2014. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  67. ^ „Special Olympics: Healthy Athletes FUNfitness”. www.specialolympics.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 9. 2017. 
  68. ^ „Special Olympics”. Hear The World. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  69. ^ „Healthy Athletes Stories”. Special Olympics. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  70. ^ Storey, Keith (2004). „The Case Against the Special Olympics”. Journal of Disability Policy Studies. 15 (1): 35—42. doi:10.1177/10442073040150010601. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Специјална_олимпијада&oldid=27725555”