Superliga Evrope u fudbalu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Superliga.
Superliga
Logo Superlige
Osnovano18. april 2021. (2021-04-18)
RegijaEvropa
Br. timova20 (planirano)
MotoNajbolji klubovi. Najbolji igrači. Svake nedelje.[1]
Veb-sajthttps://thesuperleague.com/

Superliga (engl. The Super League; zvanični naziv: European Super League Company, S.L.), takođe poznata i kao Evropska superliga ili Superliga Evrope (engl. European Super League), bilo je planirano sezonsko fudbalsko takmičenje u kojem bi se nadmetala odabrana grupa vodećih evropskih fudbalskih klubova. U aprilu 2021. godine, posle mnogo nagađanja o mogućem osnivanju ovakvog turnira, došlo je do zvanične potvrde o stvaranju Evropske superlige.[2][3]

Superligu Evrope je osnovalo dvanaest klubova, a očekivalo se da se istoj pridruže još tri (pored pomenutih dvanaest klubova osnivača). Ovih petnaest timova trebalo je da postanu stalni članovi Superlige, a još pet timova moglo je da se prijavi za učešće svake naredne godine, što bi zavisilo od njihovih dostignuća u prethodnoj sezoni. Trebalo je takmičenje da počne „čim to bude bilo moguće”, a očekivalo se da pregovori počnu pre ili tokom avgusta 2021. godine.

Florentino Peres je bio predsednik ovog takmičenja.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Začetak ideje[uredi | uredi izvor]

Predlozi za stvaranje Evropske superlige datiraju još od 1998. godine, kada je italijansko preduzeće Media Partners iznela ideju. Međutim, ona nije prošla nakon što se Uefa složila za proširenje najjačeg evropskog klupskog takmičenja, Lige šampiona.[4] Tokom naredne dve decenije, bili su izneti različiti predlozi, ali bez rezultata.

Najava o pokretanju superlige[uredi | uredi izvor]

Evropska superliga je najavljena 18. aprila 2021. godine putem zajedničkog saopštenja klubova koji su i osnivači turnira.[2] Saopštenje je stiglo uoči sastanka Izvršnog komiteta Uefe, koji je odlučivao o nameri proširenja i reforme Lige šampiona od sezone 2024/25, kako bi se povećao broj utakmica i prihoda u tom takmičenju, posle pritisaka elitnih evropskih klubova.[5]

Pored muškog takmičenja, planiralo se osnivanje i posebne superlige za žene.[2]

Klubovi osnivači[uredi | uredi izvor]

Dvanaest klubova proglašeno je osnivačima Superlige, a trebalo je još tri da im se pridruže u budućnosti. Na spisku timova nalazi se šest engleskih klubova, kao i tri italijanska i španska kluba. Trebalo je ukupno petnaest timova da budu stalni učesnici Superlige. Među osnivačima Superlige nije bilo klubova iz Nemačke i Francuske. Klubovi koji su odbili da se pridruže takmičenju su, između ostalih, Bajern Minhen, Pariz Sen Žermen, Borusija Dortmund, Lajpcig i Porto.[6]

Oblik takmičenja[uredi | uredi izvor]

Na turniru će učestvovati dvadeset timova, uključujući petnaest klubova osnivača. Preostalih pet mesta biće raspoređeno preko mehanizma kvalifikacija na osnovu rezultata svih ostalih timova u prethodnoj sezoni. Planirano se da turnir počinje u avgustu, a timovi koji učestvuju biće podeljeni u dve grupe od po deset. Utakmice će se igrati sredinom nedelje kako bi klubovi i dalje mogli da učestvuju u svojim nacionalnim ligama. Tri najbolja kluba iz svake grupe plasiraće se u četvrtfinale, dok će četvrtoplasirani i petoplasirani iz svake grupe igrati baraž kako bi se odredio poslednja učesnik četvrtfinala. Četvrtfinalni i polufinalni susreti činiće dve utakmice. Predviđeno je da se krajem maja odigra finale Superlige koju čini jedna utakmica na neutralnom terenu.[2][16]

Finansije[uredi | uredi izvor]

Klubovi koji su osnivači takmičenja dobiće 3,5 milijardi evra za svoje infrastrukturne planove i borbu protiv uticaja pandemije kovida 19. Superliga je najavila znatno veći ekonomski rast i podršku za evropski fudbal kroz dugoročnu obavezu neograničenih solidarnih uplata koje će rasti kako se liga bude razvijala. Liga takođe predviđa da će solidarne uplate nadmašiti ukupni nivo trenutnih evropskih takmičenja i da će preći granicu od 10 milijardi evra.[17][18]

Američka banka, JPMorgan, saopštila je da će finansirati projekat Evropske superlige.[19]

Rukovodstvo[uredi | uredi izvor]

Potvrđeno je da će sledeće ličnosti biti rukovodioci takmičenja.[20]

Uloga Ime i prezime Druge uloge
Predsednik Španija Florentino Peres Predsednik Real Madrida
Potpredsednik Italija Andrea Anjeli Predsednik Juventusa
Potpredsednik Sjedinjene Američke Države Džoel Glejzer Supredsednik Mančester junajteda
Potpredsednik Sjedinjene Američke Države Džon Vilijam Henri Vlasnik Liverpula
Potpredsednik Sjedinjene Američke Države Sten Kronke Vlasnik Arsenala

Prijem[uredi | uredi izvor]

Najava o pokretanju Superlige nije našla na preterano odobravanje među drugim fudbalskim organizacijama. Između ostalih, negativno su reagovali Uefa, Fifa, Asocijacija evropskih klubova, Fudbalski savez Engleske s Premijer ligom, Fudbalski savez Italije sa Serijom A, Fudbalski savez Španije s La ligom kao i Fudbalski savezi Nemačke i Francuske.[21][22] Uefa je objavila da će igračima koji budu igrali u Evropskoj superligi biti zabranjeno učestvovanje na svim drugim takmičenjima na domaćem, evropskom ili svetskom nivou. Prvi čovek Uefe, Aleksandar Čeferin, takođe je potvrdio da će umešanim igračima biti zabranjeno predstavljanje svojih reprezentacija na međunarodnim utakmicama; Čeferin je izjavio da igrači iz Superlige sigurno neće moći da igraju na Evropskom i Svetskom prvenstvu.[23][24] Fifa je takođe saopštila da neće priznati Superligu.[25]

Asocijacija evropskih klubova, čiji je tadašnji predsednik Andrea Anjeli trenutni potpredsednik Superlige, održala je vanredni sastanak i naknadno najavila protivljenje planu ovom novom takmičenju.[26] Anjeli (koji je takođe bio član Izvršnog odbora Uefe) i klubovi osnivači Superlige nisu prisustvovali tom sastanku. Anjeli je potom dao ostavku na mestu predsednika u Asocijaciji evropskih klubova kao i na mestu člana Uefinog izvršnog odbora, a svih dvanaest klubova koji su osnovali Superligu takođe su napustili Asocijaciju.[27][28][29]

Među nekadašnjim profesionalnim fudbalerima, oštro protiv Superlige oglasili su se Gari Nevil, Rio Ferdinand, Džejmi Karager, Deni Marfi, Luis Figo, Roj Kin, Dragan Stojković Piksi i drugi.[25][30]

Navijačke grupe šest najvećih engleskih klubova takođe su se oštro usprotivile tom takmičenju, koji su istakli da se osećaju „izdanim”.[31]

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson i predsednik Francuske Emanuel Makron oglasili su se povodom ovog turnira kojem su se takođe usprotivili.[32]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Super League”. 
  2. ^ a b v g d „The Super League — Press Release”. thesuperleague.com. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  3. ^ „Zvanično – 12 velikana formira Superligu!”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  4. ^ „Football: Uefa winning 'super league' war”. The Independent. 23. 10. 2011. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  5. ^ Dunbar, Graham. „UEFA set to approve new Champions League format next week”. Associated Press. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  6. ^ „Bivši šampion Evrope odjavio Superligu”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  7. ^ „An open letter to our fans” (Saopštenje). Arsenal F.C. 20. 4. 2021. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  8. ^ „Liverpool Football Club statement” (Saopštenje). Liverpool F.C. 20. 4. 2021. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  9. ^ „Manchester United withdraw from European Super League” (Saopštenje). Manchester United F.C. 20. 4. 2021. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  10. ^ Pollard, Rob (20. 4. 2021). „Club statement” (Saopštenje). Manchester City F.C. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  11. ^ „Club statement” (Saopštenje). Tottenham Hotspur F.C. 20. 4. 2021. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  12. ^ „Club statement”. Chelsea F.C. Pristupljeno 2021-04-21. 
  13. ^ „Official Statement from FC Internazionale Milano”. FC Internazionale Milano. Pristupljeno 2021-04-21. 
  14. ^ „Official statement”. AC Milan. 
  15. ^ „Official statement”. Atlético de Madrid. 
  16. ^ „Sve o Superligi — budžet, sistem, čelnici”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  17. ^ „Uživo: Fudbalski zemljotres — Nemci odbili, Murinjo dobio otkaz”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  18. ^ „European Super League — the key questions: What is it? Who is involved? How likely?”. Sky Sports. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  19. ^ „Amerikanci potvrdili — sponzorišu Superligu”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  20. ^ Goodman, Mike; Mello, Igor. „European Super League: Latest breakaway announcement news; FIFA, UEFA, Premier League reaction; who's in, out”. CBS Sports. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  21. ^ „Communiqué de la FFF et de la LFP”. LFP. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  22. ^ „DFB klar gegen Konzept einer europäischen Super League”. DFB. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  23. ^ „UEFA i FIFA prete — ko igra Superligu, ne može na EURO i Mundijal”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  24. ^ „Uefa and PL condemn breakaway plan”. BBC Sport. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  25. ^ a b „Superliga Evrope: Zašto najveći fudbalski klubovi osnivaju novo takmičenje”. BBC News na srpskom. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  26. ^ „ECA Statement”. European Club Association. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  27. ^ „ECA 'strongly opposes' European Super League”. Agence France-Presse. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  28. ^ „Agnelli resigns as ECA President”. Football-Italia.net. Arhivirano iz originala 18. 04. 2021. g. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  29. ^ Stone, Simon. „European Super League: Uefa and Premier League condemn 12 major clubs signing up to breakaway plans”. BBC Sport. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  30. ^ „Piksi o Superligi: Gospodo, fudbal je širi pojam od 12”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  31. ^ „"Izdaja"”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  32. ^ „Makron i Džonson saglasni: Superliga je štetna”. B92. Pristupljeno 19. 4. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суперлига_Европе_у_фудбалу&oldid=27019450”