Tercijar

Tercijar je termin za vremenski period od izumiranja dinosaurusa, približno pre oko 65 miliona, i početka poslednjeg ledenog doba (kvartar) pre oko 1,8 miliona godina. Po trenutno važećoj vremenskoj skali umesto tercijara stoje dve periode: paleogen i neogen koji su dalje izdeljeni na epohe. Prema tome, tercijar je vreme od početka geološke epohe paleocena do kraja geološke epohe pliocena.

Istorija upotrebe termina

Tercijar je naziv u staroj geološkoj vremenskoj skali koji je uveo u upotrebu italijanski geolog Đovani Arduino. U toj skali geološko vreme je bilo podeljeno na: osnovni (prvi), drugi, treći (tercijar) i vulkanski ili četvrti (kvartar) period, od kojih se u današnjoj skali zadržao samo kvartar. Ovo je zato što je podela koju je napravio Arduino bila primenljiva samo za područje na kojem je on radio - severna Italija, ali nije primenljiva u opštem slučaju - za celu planetu. Čarls Lajel je 1828. godine uvrstio tercijar u svoju, dosta detaljniju klasifikaciju. On je podelio period tercijara na četiri epohe prema procentualnom učešću fosila mekušaca pronađenih u stratumima koji liče na savremene vrste. Nazvao ih je grčkim imenima: eocen, miocen, stariji pliocen i mlađi pliocen. Iako je ova podela delovala ispravna za područje na kom je prvobitno bila upotrebljena (delovi Alpa) i Italije, kada se kasnije probalo isti sistem primeniti na ostale delove Evrope i Ameriku, pokazalo se da je neprimenljiv. Zato je kasnije napušten princip korišćenja fosila mekušaca za definisanje epoha.

Živi svet

Na početku ovog perioda sisari su zamenili gmizavce kao dominantnu grupu kičmenjaka. Svaka epoha tercijara je određena određenim stadijumom u razvoju sisara. Najraniji prepoznatljivi hominidni preci čoveka prokonzul (lat. Proconsul) i australopitekus (lat. Australopithecus) su se pojavili u ovom periodu. Današnje vrste ptica, gmizavaca, vodozemaca, riba i beskičmenjaka su ili već bile brojne na početku ovog perioda ili su se pojavile na njenom samom početku. Savremene porodice cvetnica su se pojavile. Morski beskičmenjaci i kičmenjaci su pretrpeli srednji nivo evolucije.

Geološki događaji

Tektonske aktivnosti su se nastavile pošto se Gondvana konačno podelila, a Indija se sudarila sa Evroazijskom pločom. Južna Amerika se spojila sa Severnom Amerikom krajem tercijara. Antarktik, koji je već bio odvojen, se kretao ka svom sadašnjem položaju iznad Južnog pola. Vulkanske aktivnosti su bile česte.

Klima

Klima se tokom tercijara polako hladila, počevši od paleocena sa tropsko-ka-umerenim temperaturama, a završila se širokim zamrzavanjem na kraju perioda.

Eon:	Fanerozoik
Era:	Kenozoik
Periode po staroj podeli:	Tercijar		Kvartar
Periode po važećoj podeli:	Paleogen	Neogen	Kvartar

Vidi još

• Geološka doba
• Paleogen
• Neogen