Timoti Dolton

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Тимоти Далтон)
Timoti Dolton
Timoti Dolton 1987. godine
Lični podaci
Puno imeTimoti Piter Dolton
Datum rođenja(1946-03-21)21. mart 1946. (78 god.)
Mesto rođenjaKolvin Bej, Vels, Ujedinjeno Kraljevstvo
Veza do IMDb-a

Timoti Dolton[1] (rođen kao Timoti Leonard Dolton Leget 21. marta 1946. godine) je britanski glumac.[2][3] Najpoznatiji je po ulogama Džejmsa Bonda u filmovima Dah smrti (1987) i Dozvola za ubistvo (1989), kao i gospodina Ročestera u seriji Džejn Ejr (1983), Reta Batlera u televizijskoj miniseriji Scarlett (1994) i Simona Skinera u filmu Panduri u akciji (2007).

Mladost[uredi | uredi izvor]

Dolton je rođen u Kolvin Beju, severni Vels. Otac mu je bio Englez, Piter Dolton Leget koji je bio kapetan u Upravi za specijalne operacije tokom Drugog svetskog rata i bio je oglasni izvršitelj u vreme rođenja sina. Majka mu je bila Amerikanka, Doroti Skols, italijanskog i irskog porekla.[4][5][6][7] Pre njegovog četvrtog rođendana, porodica se preselila u Englesku u Belper u Darbiširu. Dok je bio u Belperu, pohađao je gimnaziju Herberta Struta. Kao tinejdžer je bio član vazduhoplovnog trening korpusa LXX (Croft & Culcheth) Squadron. Odlučio je da postane glumac sa 16 godina pošto je video produkciju Magbeta i dobio je ulogu u produkciji predstave u Old Viku.[8] Školu je napustio 1964. godine da bi se upisao na Kraljevsku akademiju dramske umetnosti i gostovao u Nacionalnom omladinskom pozorištu. Dolton nije završio studije dramske umetnosti, a akademiju je napustio 1966. godine da bi se pridružio ansamblu Repertoarskog pozorišta u Birmingemu.[9] Imao je ambicije da bude glumac, što je prijalo njegovom ocu: "Drago je svima na porodičnoj strani moga oca. Moja majka i njena strana su se, međutim, brinuli. Nijedna od njih nije osećala da gluma predstavlja sigurnu profesiju za mladića."[10]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Dolton se brzo prebacio na televiziju, sarađujući uglavnom sa Bi-Bi-Sijem, a u 1968. godini debitovao je u ulozi Filipa II Avgusta u filmu Zima jednog lava. Ovo je prvi od nekoliko dramskih filmova koji su potom usledili. U Orkanskim visovima iz 1970. godine glumio je Hitklifa. Nakon još nekoliko filmova, Dolton je napravio pauzu 1971. godine da se koncentriše na pozorište, nastupajući sa "Royal Shakespeare Company" i drugim trupama širom sveta. U 1975. godini Dolton i Vivijen Merčant igrali su u glavnim ulogama u Kouardovom pozorišnom komadu The Vortex.[11]

Uz dva izuzetaka, filmovima Mary, Queen of Scots (1971) i Permission to Kill (1975), ostao je pozorišni glumac do 1978. godine. Te godine je glumio u mjuziklu Sextette kao suprug 85-ogodišnje Mej Vest, označavajući povratak u bioskop i početak njegove američke karijere. Dok je bio u Sjedinjenim Državama, Dolton je radio uglavnom na televiziji, iako je glumio u nekoliko filmova. Za to vreme, glumio je princa Barina u naučnofantastičnom filmu Fleš Gordon (1980) i glumio gospodina Ročestera u Bi-Bi-Sijevoj seriji Džejn Ejr (1983). Dolton je glumio zajedno sa Džonatanom Prajsom u filmu The Doctor and the Devils (1985).

Dolton je sarađivao sa Džoun Kolins u miniseriji Sins (1986). Takođe je zamenjen u dva filma za koje je potpisao za nastup. Ponuđena mu je uloga britanskog premijera Vilijama Lema u filmu Lady Caroline Lamb. Režiseri su ga u poslednjem trenutku zamenili Džonom Finčom, a Dolton ih je tužio zbog kršenja ugovora i dobio odštetu.[12]

Godine 1985. Dolton je izabran da glumi Don Alfonsa de la Torea u filmu Pirates Romana Polanskog. Njih dvojica se nisu slagali, pa je Polanski zamenio Doltona Damjenom Tomasom.[13]

Džejms Bond (1986—1994)[uredi | uredi izvor]

Početne ponude[uredi | uredi izvor]

Dolton je nekoliko puta razmatran za ulogu Džejmsa Bonda. Prema dokumentarcu Inside The Living Daylights, producenti su se prvi put obratili Doltonu 1968. godine za film U tajnoj službi Njenog veličanstva, mada i sam Dolton u tom istom dokumentarcu tvrdio da se taj kontakt dogodio kada je imao 24 ili 25 godina i kada je već snimao film Mary, Queen of Scots (1971). Dolton je rekao producentima da je premlad za ulogu. U intervjuu iz 1987. godine, Dolton je rekao: "Prvobitno nisam hteo da preuzmem ulogu od Šona Konerija. Imao sam oko 24 ili 25, što je previše mlado za tu ulogu. Ali ako ste gledali Bonda od početka, ne preuzimate ulogu od Šona Konerija."[14] U 1979. ili 1980,[15] ponovo su ga kontaktirali, ali nije mu se dopadao smer u kojem se filmovi kreću, niti je mislio da su producenti ozbiljno tražili novog 007.[15] Kako je objasnio, njegova ideja o Bondu bila je drugačija.[16] U epizodi televizijske serije Čarlijevi anđeli iz 1971. godine, Dolton je igrao ulogu Damjena Rota, milionera plejboja, čiji je lik Dejvid Dojl opisao kao "preslikani Džejms Bond".

Dolton je 1986. godine dobio ulogu Bonda nakon što se Rodžer Mur povukao, a Pirs Brosnan nije bio dostupan zbog ugovornih obaveza prema televizijskoj seriji Remington Steele. Dolton je završavao snimanje filma Brenda Starr a režiseri filma Dah smrti odložili su snimanje za šest nedelja.[17]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Doltonovo prvo pojavljivanje kao 007 u filmu Dah smrti (1987) bilo je kritički uspešno, i imalo je više pozitivnih kritika nego bilo koji od prethodna dva filma o Bondu sa Murom (Oktopusi (1983) i Pogled na ubistvo (1985)), kao i tadašnjim konkurentskim filmovima kao što su Umri muški i Smrtonosno oružje. Njegov drugi film, Dozvola za ubistvo (1989), iako gotovo jednako uspešan kao i njegov prethodnik na većini tržišta, nije dobro prošao na američkoj blagajni, velikim delom zbog lažne marketinške kampanje, nakon što je naslov filma bio naglo promenjen iz Licence Revoked. Glavni faktor nedostatka uspeha u Sjedinjenim Državama bio je taj što je objavljen u isto vreme kada su objavljeni uspešni filmovi Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod, Tim Bertonov Betmen i Smrtonosno oružje 2, tokom letnje blokbaster sezone. U Velikoj Britaniji—jednom od glavnih tržišta distribucije—film je takođe bio ometen dobijanjem zabrane za osobe mlađe od 15 godina od strane Britanskog odbora filmske klasifikacije, što je ozbiljno uticalo na njegov komercijalni uspeh. Budući filmovi o Bondu, nakon rešavanja pravnih i drugih pitanja, objavljivani su u periodu od 31. oktobra do sredine decembra, kako bi se izbegao rizik od letnjeg neuspeha, kao što se dogodilo sa filmom Dozvola za ubistvo.

Sa ukupnom bruto zaradom od 191 milion dolara, Dozvola za ubistvo postao je četvrti najuspešniji Bondov film u trenutku njegovog objavljivanja. Godine 1998. objavljeno je drugo deluks izdanje muzike iz Bondovih filmova. Dah smrti je bio jedan od prvih filmova koji je dobili deluks izdanje. Knjižica / poster ovog CD-a sadrži citat Metro-Goldvin-Mejera o tome da je Dozvola za ubistvo četvrti najuspešniji film o Bondu.

Dolton je potpisao ugovor za tri filma o Bondu.[18] Predprodukcija njegovog trećeg filma započela je 1990. godine, da bi bio objavljen 1991. godine. Ono što je potvrđeno jeste da će se priča baviti uništenjem laboratorija za izradu hemijskog oružja u Škotskoj, a događaji će se odvijati u Londonu, Tokiju i Hong Kongu. Film je otkazan zbog pravnih problema između Metro-Goldvin-Mejera i Eon Productions-a, koji su trajali četiri godine.[19]

Pravna bitka završena je 1993. godine, a očekivalo se da će se Dolton vratiti kao Džejms Bond u sledećem filmu o Bondu, koji je kasnije nazvan Zlatno oko. Iako mu je istekao ugovor, pregovori sa njim o obnavljanju su se odvijali.[20] Dolton je iznenadio sve 12. aprila 1994. godine najavom da se neće vratiti kao Džejms Bond. U to vreme snimao je mini seriju Scarlett. Najava za novog Bonda stigla je dva meseca kasnije, pri čemu je za ulogu izabran Pirs Brosnan. Dolton je izjavio 2007. godine: "trebalo je da napravim još jednu, ali je otkazana jer su Metro-Goldvin-Mejer i producenti filma pokrenuli tužbu koja je trajala pet godina. Nakon toga, nisam više želela to da radim."[21]

Dolton kao Bond[uredi | uredi izvor]

Dolton je glumio Bonda u filmovima Dah smrti (1987) i Dozvola za ubistvo (1989), petnaest i šesnaesti deo u franšizi. Za razliku od Mura, koji je Bonda prikazao kao plemićkog plejboja, Doltonovo prikazivanje Bonda bilo je mračnije i ozbiljnije. Dolton se založio za ponovni naglasak na groznom realizmu romana Ijana Fleminga umesto na fantastične zavere i humor.[22]

Mislim da je Rodžer bio dobar kao Bond, ali filmovi su postali previše tehno-pop i izgubili su trag njihove priče. Mislim, činilo se da svaki film ima negativca koji je morao vladati ili uništiti svet. Ako želite da verujete fantaziji na ekranu, onda morate da verujete likovima i da ih koristite kao odskočnu dasku da vas odvedu u ovaj svet mašte. To sam tražio i Albert Brokoli se složio sa mnom.[22]

— Dolton je to izjavio u intervjuu iz 1989. godine.

Obožavatelj književnog lika, često viđen kako ponovo čita novele na setu, Dolton je bio odlučan da se približi ulozi i igra istinitije originalnom liku kojeg je opisao Fleming. Njegov 007, prema tome, naišao je kao nevoljni agent koji nije uvek uživao u zadacima koji su mu bili dodeljeni, nešto što se ranije videlo na ekranu, možda delimično u Lejzenbijevom Bondu u filmu U tajnoj službi Njenog veličanstva. U Dahu smrti, na primer, Bond kritikuje kolegu Sandersa: "Ispunite moja naređenja! ... Reci M šta hoćeš. Ako me otpusti, zahvaliću joj na tome." To je bio element koji se dopao Dolton kada je pročitao scenario".[23] U filmu Dozvola za ubistvo, Bond odustaje od Tajne službe kako bi se bavio svojim planom osvete.

Za razliku od Mura, koji uvek izgleda kao da komanduje, Doltonov Bond ponekad izgleda kao kandidat za psihijatrijski kauč – izgoreli ubica koji možda ima dovoljno energije za jednu poslednju misiju. To je bio Flemingov Bond - čovek koji je pio da umanji otrov u svom sistemu, otrov nasilnog sveta sa nemogućim zahtevima ....[22]

— Napisao Stiven Džej Rubin u The Complete James Bond Movie Encyclopaedia (1995).

Ovaj pristup pokazao se kao mač sa dve oštrice. Filmski kritičari i obožavatelji Flemingovih originalnih romana pozdravili su ozbiljniju interpretaciju nakon više od decenije Murovog pristupa.[24] Međutim, Doltonovi su filmovi kritikovani zbog njihovog komparativnog nedostatka humora.[22] Doltonova ozbiljna interpretacija nije bila samo u prikazivanju lika, već i u samom izvođenju većine akrobacija akcionih scena.[25] Njegov režiser, Džon Glen, prokomentarisao je "" Tim je veoma ubedljiv Džejms Bond. Kada u ruci ima pištolj, verujete da bi zaista mogao nekoga ubiti. Mislim da to nikada nije bio slučaj sa Rodžerom Murom. "[26]

Neki moderni kritičari Dolton su povoljno upoređivali sa Danijelom Krejgom. Gardijan je napisao da "žele da Bond bude bliži originalnom liku Ijana Fleminga. Oni žele da on bude grublji, mračniji i manje šaljiv. Čini se da, zapravo, žele da se Dolton vrati. "[27] Dolton je sam tvrdio da su filmovi o Bondu sa glavnom ulogom Danijela Krejga „uverljiviji“ na način na koji je želeo da budu njegov vlastiti Bond u filmovima:

Dolton je o svojoj ulozi Bonda izjavio:


Njegovo vreme kao Bond omogućilo mu je da radi na projektima koji su ga zanimali, " film "Hawks" se bavi temom od izuzetne važnosti: Zašto je potrebna kriza da biste shvatili koliko je krvav dragoceni život? Nažalost, to je rak, što nije reč koju filmski biznis smatra naročito komercijalnom. Ipak, izvođenje prvog filma o Bondu omogućilo mi je da napravim "Hawks". Ovo je komercijalni posao. Ako imate komercijalni uspeh, poboljšali ste opstanak u svetu glume."[29]

Karijera nakon uloge Bonda[uredi | uredi izvor]

Nakon svojih filmova o Bondu, Dolton je svoje angažovanje podelio između pozornice, televizije i filmova i diverzifikovao likove koje je igrao. Ipak izvestan period smatrano je da će Dolton glumiti Bonda u filmu Zlatno oko. Umesto toga, glumio je nacističkog špijuna Nevila Sinklera u filmu The Rocketeer (1991) i Reta Batlera u mini-seriji Scarlett, koja je televizijski nastavak filma Prohujalo sa vihorom. Takođe se pojavio kao kriminalac doušnik Edi Majers u britanskom TV filmu Framed (1992). Imao je glavnu ulogu u epizodi TV serije Tales from the Crypt.

Tokom druge polovine devedesetih glumio je u nekoliko kablovskih filmova, od kojih su najistaknutiji drama o Irskoj revolucionarnoj armiji The Informant i akcioni triler Made Men. U TV filmu Kleopatra (1999) glumio je Julija Cezara. Igrao je parodijski lik Džejmsa Bonda po imenu Damjan Drejk u filmu Looney Tunes: Back in Action (2003). Krajem te godine i početkom 2004. godine, vratio se u pozorište da bi glumio lorda Azrijela u scenskoj verziji His Dark Materials. Dolton je glumio Simona Skinera, koji je vodio lokalni supermarket, u akcionoj komediji Hot Fuzz, koji je objavljen 2007. godine.

Dolton se još jednom vratio na britansku televiziju u gostujućoj ulozi Doktor Huovom 2009–2010 dvodelnom specijalu The End of Time.[30][31] U 2010. i 2011. godini glumio je u nekoliko epizoda četvrte sezone američke špijunske komedije Chuck u ulozi Alekseja Volkova.[32]

Dolton je dao glas Baronu Bodigaći u animiranom filmu Priča o igračkama 3, koji je objavljen 18. juna 2010. godine, a zatim u televizijskim specijalima Toy Story of Terror! (2013) i Toy Story That Time Forgot (2014), kao i u nastavku Priča o igračkama 4 (2019). U 2012. godini, Dolton je dao glas Lordu Miloriju u animiranom filmu Zvončica i tajna krila.

Od 2014. do 2016. godine, Dolton je tri sezone igrao ulogu Ser Malkolma Muraja u originalnoj televizijskoj seriji Šoutajma Penny Dreadful.[33]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Dolton je kao mladić bio u vezi sa novinarkom Kejt Adi,[34] a potom sa engleskom glumicom Vanesom Redgrejv (sa kojom je 1971. godine glumio u filmu Mary, Queen of Scots a 1979. godine u filmu Agatha) od 1971. do 1986. godine.[35] Bio je u vezi s muzičarkom Oksanom Grigorijevom tokom devedesetih godina,[36] a upoznali su se 1995. godine, dok je bila zaposlena kao prevodilac za filmskog producenta Nikite Mihalkova.[37] Dolton i Grigorijeva dobili su sina (rođen u avgustu 1997. godine) po imenu Alekander.[38] Raskinuli su oko 2003. godine.[36][39]

Dolton je navijač Mančester sitija, i često je viđen na tribinama Gradskog stadiona u Mančesteru kako bodri tim.[40][41]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Uloge Timoti Dolton
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
2019. Priča o igračkama 4 Toy Story 4 Baron Bodigaća (glas)
2010. Turista The Tourist glavni inspektor Džouns
2010. Priča o igračkama 3 Toy Story 3 Baron Bodigaća (glas)
2007. Panduri u akciji Hot Fuzz Sajmon Skiner
2005. Herkules Hercules
2003. Šašava družina: Ponovo u akciji Looney Tunes: Back In Action Demijen Drejk
2001. American Outlaws
2001. Opsednut Possessed
2000. James Bond Story
1999. Kleopatra Cleopatra
1999. Made Men
1997. The Informant
1997. Kozmetičarka i zver The Beautician And The Beast
1996. Salt Water Moose
1994. Lie Down With Lions
1994. Red Eagle
1994. Scarlett
1993. Naked In New York
1992. Framed
1991. The Rocketeer
1990. The King's Whore
1989. Dozvola za ubistvo Licence To Kill Džejms Bond
1988. Hawks
1987. Dah smrti The Living Daylights Džejms Bond
1986. Brenda Star Brenda Starr
1985. The Doctor And The Devils
1985. Florens Najtingejl Florence Nightingale Florens Najtingejl
1983. Džejn Er Jane Eyre
1981. Šanel Solitaire Chanel Solitaire
1980. Fleš Gordon Flash Gordon princ Balin
1979. The Flame Is Love
1979. Agatha
1978. Sextette
1975. Permission To Kill
1971. Marija, kraljica Škota Mary, Queen Of Scots Henri Stjuart
1970. Wuthering Heights
1970. Kromvel Cromwell
1968. Zima jednog lava The Lion In Winter kralj Filip II

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Timothy L D Leggett" in the England & Wales Civil Registration Birth Index, 1916-2007, Apr-May-Jun quarter 1946, Aled, Denbighshire, mother's maiden name: Scholes
  2. ^ Izvori se ne slažu sa njegovim datumom rođenja, a neki su označili godinu rođenja kao 1944. godinu: whilst others state 1946:
  3. ^ Brady, James (13. 11. 1994). „In step with Timothy Dalton”. The Post and Courier (Charleston, South Carolina), Parade Magazine. str. 24. 
  4. ^ „Timothy Dalton Biography (1946-)”. filmreference.com. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  5. ^ Muir, Frank (1. 10. 1998). A Kentish Lad. Corgi. str. 113—114. ISBN 978-0-552-14137-6. 
  6. ^ Williams, Martin (11. 1. 2010). „The Bond of Colwyn Bay”. Daily Post. str. 17. 
  7. ^ „Timothy Dalton”. TV Guide. 
  8. ^ Blackwell, Earl (1. 1. 1990). Earl Blackwell's Celebrity Register, 1990. Gale Research Incorporated. str. 107. ISBN 978-0-8103-6875-0. 
  9. ^ Lloyd, Ann; Fuller, Graham; Desser, Arnold (1. 1. 1983). The Illustrated Who's Who of the Cinema. Orbis Publishing. str. 108. ISBN 978-0-85613-521-7. 
  10. ^ Celebrity Magazine, March 1987
  11. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 10. 6. 2013. g. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  12. ^ Current Biography Yearbook. 49. H. W. Wilson Company. 1989. str. 137. 
  13. ^ Sandford, Christopher (2007). Polanski: A Biography. Palgrave Macmillan. str. 285. ISBN 978-0-230-60778-1. 
  14. ^ Good Morning America – interview with Timothy Dalton – 1987. Youtube.com. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  15. ^ a b Broccoli & Zec 1998, str. 281.
  16. ^ Lee Pfeiffer and Philip Lisa (1992). The Incredible World of 007: An Authorised Celebration of James Bond. Boxtree. ISBN 978-1-85283-141-7. 
  17. ^ Broccoli & Zec 1998, str. 280–281.
  18. ^ „60 Seconds: Timothy Dalton”. An interview in Metro Newspaper by Andrew Williams. 15. 2. 2007. 
  19. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 11. 8. 2007. g. Pristupljeno 11. 12. 2006. 
  20. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2006. g. Pristupljeno 18. 2. 2007. 
  21. ^ „Timothy Dalton Reflects On 007”. MI6 – The Home of James Bond. 19. 2. 2007. Pristupljeno 21. 2. 2007. [mrtva veza]
  22. ^ a b v g Rubin, Steven Jay (1995). The Complete James Bond Movie Encyclopedia (Revised izd.). McGraw-Hill/Contemporary Books. ISBN 978-0-8092-3268-0. 
  23. ^ Q&A Interview With Timothy Dalton by Raymond Benson OO7 Issue #21 1989
  24. ^ „The Bond of Colwyn Bay by Peredur Glyn”. How is Timothy Dalton considered the best actor who portrayed Bond as it appeared in Ian Fleming's novels?. Arhivirano iz originala 26. 11. 2009. g. Pristupljeno 25. 3. 2011. http://www.hmss.com/films/dalton/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2009)
  25. ^ „Several Interviews with Timothy Dalton on his 007 portrayal”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2009. g. Pristupljeno 01. 10. 2019. 
  26. ^ Marshall Fine. "LICENCE TO ACT - TIMOTHY DALTON USES BOND TO GET WHAT HE WANTS". 1989 interview
  27. ^ Gwladys Fouché (2006). "Why Timothy's Bond was best". The Guardian
  28. ^ a b „"Timothy Dalton on Penny Dreadful, serenading Mae West, and being James Bond." May 9, 2014.”. The A.V. Club. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  29. ^ Marshall Fine Interview. 1989
  30. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 27. 8. 2009. g. Pristupljeno 1. 8. 2009. 
  31. ^ „BBC - Doctor Who - Special, David Tennant, finale, Timothy Dalton, Alexandra Moen, Lucy Saxon, Catherine Tate, Donna Noble, Bernard Cribbins, Wilf, Comic-Con”. Arhivirano iz originala 15. 1. 2010. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  32. ^ Abrams, Natalie (26. 8. 2010). „Timothy Dalton to Bond with Chuck”. TV Guide. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  33. ^ „Timothy Dalton as Sir Malcolm in Penny Dreadful”. SHO.com. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  34. ^ Kate Adie, The Kindness of Strangers (London, 2002), p. 81.
  35. ^ „Excerpts from Vanessa Redgrave's Autobiography:”. Oocities.org. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  36. ^ a b Riggs 2007.
  37. ^ Serpe 2010.
  38. ^ Administrator, mirror (17. 7. 2010). „Timothy Dalton warns Mel Gibson to stay away from his son in Oksana Grigorieva battle”. mirror. 
  39. ^ Machell 2009.
  40. ^ „Former James Bond Actor Timothy Dalton – Photo”. uk.eurosport.yahoo.com. 26. 12. 2009. Pristupljeno 4. 1. 2011. 
  41. ^ „Timothy Dalton talks about his beloved Manchester City FC”. MI6-HQ.COM. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Timoti Dolton na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тимоти_Долтон&oldid=27739332”