Меј Вест

С Википедије, слободне енциклопедије
Меј Вест
Mae West LAT.jpg
Меј Вест, 1933.
Пуно имеМери Џејн Вест
Датум рођења(1893-08-17)17. август 1893.
Место рођењаВудхејвен
Њујорк, САД
Датум смрти22. новембар 1980.(1980-11-22) (87 год.)
Место смртиЛос Анђелес
Калифорнија, САД
СупружникФренк Волас (1911–1942)
Веза до IMDb-а

Меј Вест (енгл. Mae West, рођена 17. августа 1893. године у Вудхејвену, (Њујорк), а преминула 22. новембра 1980. године у Лос Анђелесу, САД) била је америчка позоришна и филмска глумица, драматург, сценариста, певач и секс симбол, чија се забављачка каријера протеже на више од седам деценија.[1] Она је била позната по својој лепршавој сексуалној независности, и њеним лакомисленим, скарадним двосмисленостима, често изговореним храпавим контралто гласом.[2] Меј је била активна у водвиљу и на сцени у Њујорку пре него што се преселила у Лос Анђелес да настави каријеру у филмској индустрији.

Вестова је била једна од најконтроверзнијих филмских звезда свог времена; наишла је на проблеме посебно са цензуром. Једном је добацила: „Верујем у цензуру. Стекла сам богатство од тога.”[3][4] Она је одбацила систем правећи комедију од уобичајених обичаја, и публика из доба депресије јој се дивила због тога. По окончању филмске каријере, писала је књиге и драме, наставила са наступима у Лас Вегасу и Великој Британији, на радију и телевизији, и снимала је рокенрол албуме. Амерички филмски институт је 1999. године постхумно прогласио Вестову за 15. највећу женску филмску легенду класичне америчке кинематографије.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Мери Џејн Вест рођена је 17. августа 1893. године,[5][6] у БруклинуГринпојнту или Бушвику, пре него што је Њујорк Сити консолидован 1898. године). Рођена је код куће уз помоћ тетке која је била бабица.[7] Она је била најстарије преживело дете[8][9][10] Џона Патрика Веста и Матилде „Тили” (касније Матилде) Делкер (првобитно Долџер; касније американизовано у „Делкер” или „Дилкер”). Тили и њених петеро браће и сестара емигрирали су с родитељима, Јакобом и Кристином (рођ. Брунинг) Долгер из Баварске 1886.[11] Родитељи Вестове су се венчали 18. јануара 1889. године у Бруклину, на задовољство младожењиних родитеља и незадовољство невестиних, и своју децу су одгајали као протестанте.[12][13][14]

Њен отац је био награђивани професионални боксер познат као „Батлин Џек Вест” који је касније радио као „специјални полицајац”, а након тога је имао своју приватну истражну агенцију.[15] Њена мајка је била бивши корзеткиња и манекенка.[16] Њена бака по оцу, Мери Џејн (рођена Копли), по којој је и добила име, била је католкиња ирског порекла,[17] а Вестов деда по оцу, Џон Едвин Вест, био је енглеско-шкотског порекла и бродски једрар.[18][19]

Њена најстарија сестра, Кејти, умрла је у детињству. Њена друга браћа и сестре били су Милдред Катерин Вест, касније позната као Беверли, и Џон Едвин Вест II (понекад се непрецизно називан „Џон Едвин Вест, млађи“).[20] Током њеног детињства, породица Вест се селила у различите делове Вудхејвена, као и у четврти Вилијамсберг и Гринпојнт у Бруклину. У Вудхејвену, у Неровој друштвеној сали (која је отворена 1829. године и која још увек постоји), Вестова је наводно први пут професионално наступила.[21][22]

Почетак сценске каријере[уреди | уреди извор]

Оглас у новинама за бурлескни шоу са Вестовом, „The Girl With a Personality”, Детроит, Мичиген, 1915.

Меј је имала пет година када је први пут забавила гомилу људи на црквеној забави, а са седам година је почела да се појављује у аматерским емисијама. Често је освајала награде на локалним такмичењима талената.[23] Професионално је почела да наступа у водвиљу у акционарском друштву Хал Кларендон 1907. године у узрасту од 14 година.[24] Вестова је први пут наступила под уметничким именом [Бејби Меј],[25] и испробала је различите персоне, укључујући мушког имитатора.[26]

Рано у каријери користила је псеудоним „Џејн Маст”. За њен заштитни знак хода је речено да је био инспирисан или под утицајем женских имитатора Берта Савоја и Џулијана Елтинга, који су биле познати током панси крејза.[27][28] Њено прво појављивање у једној представи на Бродвеју било је у ревији A La Broadway из 1911. коју је поставио њен бивши учитељ плеса Нед Вајберн. Шоу је укинут након осам представа,[29] али са својих 18 година Вестова је издвојена и откривена од стране новина Њујорк тајмс.[30] Рецензент Тајмса написао је да је „девојка по имену Меј Вест, до сада непозната, превазишла очекивања својим гротескношћу и жустрим начином певања и плеса“. Вестова се затим појавила у емисији Vera Violetta, у чијој глумачкој екипи је био Ал Џолсон. Године 1912. појавила се у уводној представи мјузикла A Winsome Widow као „беба вампир” по имену Ла Петит Дафи.[31]

„Ev'rybody Shimmies Now” насловна стране нотне свеске са портретом, 1918

Као извођача охрабривала ју је мајка, која је, према речиме Вестове, увек мислила да је све што је Мај урадила фантастично.[32] Други чланови породице били су мање ентизијастични, укључујући њену тетку и баку по оцу. Нико од њих није одобраво њен избор каријере.[17] Године 1918, након што је напустила неколико угледних ревија, Вестова је коначно остварила успех у ревији браће Шуберт с насловом Sometime, у пару са Едом Вином.[33] Њен лик Мајм је плесала шими,[34] а њена фотографија се појавила на издању нотних записа за популарно издање „Ev'rybody Shimmies Now”.

Бродвејска звезда и затвор[уреди | уреди извор]

Коначно, Вестова је почела да пише своје рискантне драме под псеудонимом Џејн Маст.[35] Њена прва главна улога на Бродвеју била је у представи из 1926. под насловом Секс, коју је написала, продуковала и режирала. Иако су конзервативни критичари нагрдили шоу, продаја карата била је издашна. Ова продукција није добро прошла код градских званичника, којима су приспеле жалбе од појединих верских група, те је извршена рација позориште, и Вестова је ухапшен заједно са глумачком екипом.[36] Одведена је у судску кућу Џеферсон маркет (садашња библиотека Џеферсон маркет), где је кривично прогоњена по оптужбама на бази морала, и дана 19. априла 1927. је осуђена на 10 дана затвора због „кварења морала младих”. Иако је Вестова могла да плати казну и да буде пуштена, изабрала је затворску казну због публицитета који би то привукло.[37] Док је била затворена на острву Велфар (сада познато као Рузвелтово острво), она је вечерала са управником и његовом супругом; рекла је новинарима да је носила своје свилене гаће током издржавања казне, уместо „јутаног” веша које су остале девојке морале да носе. Вестова је стекла велики публицитет збот ове затворске казне.[38] Одлежала је осам дана са два слободна дана због „лепог понашања”. Медијска пажња око инцидента унапредила је њену каријеру, крунишући је као љупку „лошу девојку” која се „успела лествицама успеха погрешком за погрешком”.[37]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1932. Night After Night Maudie Triplett
1933. She Done Him Wrong леди Лу
1933. I'm No Angel Тајра
1934. Belle of the Nineties Руби Картер
1935. Goin' to Town Клио Борден
1936. Klondike Annie The Frisco Doll/Роуз Карлтон/Ени Олден
1936. Go West Young Man Мејвис Арден
1937. Every Day's a Holiday Пичес О'Деј
1940. My Little Chickadee Флауер Бел Ли
1943. The Heat's On Феј Лорнес
1970. Myra Breckinridge Летиша Ван Ален
1978. Sextette МАрло Манерс/леди Барингтон

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mae West Biography, Plays, Movies, & Facts”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 5. 2021. 
  2. ^ Doherty, Thomas (2009). Hollywood's Censor: Joseph I. Breen and the Production Code Administration. ISBN 978-0-231-14359-2. 
  3. ^ „Actress Mae West Sentenced for 'Sex'. History Channel. Приступљено 19. 10. 2016. 
  4. ^ Weekes, Karen (2011). Women Know Everything!. Quirk Books. стр. 86. ISBN 978-1-59474-545-4. 
  5. ^ „Mae West Biographical Timeline”. PBS. 28. 5. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 
  6. ^ Eells, George; Musgrove, Stanley (1982). Mae West: A Biography. Morrow. стр. [1]. ISBN 978-0-688-00816-1.  p 20 re: 1900 U.S. census
  7. ^ Louvish 2006, стр. 5.
  8. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. стр. 20. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  9. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and WhiteСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press US. стр. 10. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  10. ^ West, Mae (1959). Goodness Had Nothing to Do With itНеопходна слободна регистрација. Prentice-Hall. стр. 1. 
  11. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. стр. 23. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  12. ^ „The religion of Mae West, actress”. adherents.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2019. Приступљено 4. 6. 2014. 
  13. ^ Gross, Max (6. 2. 2004). „Playwright Examines Mae West's Legal Dramas”. forward.com. Приступљено 22. 11. 2008. 
  14. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. стр. 23–24. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  15. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and WhiteСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press US. стр. 12. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  16. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. стр. 21. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  17. ^ а б Musgrove, Stanley (1982). Mae West. William Morrow & Co. стр. 20. ISBN 978-0-688-00816-1. 
  18. ^ Louvish 2006, стр. 6.
  19. ^ 1870, 1880, 1900 US censuses.
  20. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and WhiteСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press US. стр. 12, 289. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  21. ^ amNew York, Thursday, September 5, 2013, p. 23.
  22. ^ Colangelo, Lisa L. (22. 6. 2010). „Woodhaven bar Neir's Tavern gets a time-machine fix up”. Daily News. New York. Приступљено 2. 11. 2014. 
  23. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and WhiteСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press US. стр. 16, 18. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  24. ^ Louvish 2006, стр. 9–10.
  25. ^ Eells, George; Musgrove, Stanley (1982). Mae West: A Biography. Morrow. стр. 23, 170. ISBN 978-0-688-00816-1. 
  26. ^ Eells, George; Musgrove, Stanley (1982). Mae West: A Biography. Morrow. стр. 38, 170. ISBN 978-0-688-00816-1. 
  27. ^ Wortis Leider, Emily (2000). Becoming Mae West. Da Capo Press. стр. 122–23. ISBN 978-0-306-80951-4. 
  28. ^ Louvish 2006, стр. 18.
  29. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and WhiteСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press US. стр. 32–33. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  30. ^ Maurice Leonard. Mae West Empress of Sex. ISBN 0-00-637471-9; pp. 33–34
  31. ^ Louvish 2006, стр. 50.
  32. ^ Biery, Ruth, "The Private Life of Mae West: Part One", Movie Classic, January 1934, pp. 106–08
  33. ^ Tuska, Jon (1992). The Complete Films of Mae West. Citadel Press. стр. 25—26. ISBN 978-0-8065-1359-1. 
  34. ^ Louvish 2006, стр. 78.
  35. ^ Stenham, Polly (5. 7. 2017). „Brutal! Vulgar! Dirty! Mae West and the gay comedy that shocked 1920s America”. The Guardian. Приступљено 1. 3. 2020. 
  36. ^ Watts, Jill (2003). Mae West: An Icon in Black and WhiteСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press US. стр. 88–89. ISBN 978-0-19-516112-0. 
  37. ^ а б Bunyan, Patrick (1999). All Around the Town: Amazing Manhattan Facts and CuriositiesНеопходна слободна регистрација. Fordham University Press. стр. 317. ISBN 978-0-8232-1941-4. 
  38. ^ Schlissel, Lillian; West, Mae (1997). Three Plays by Mae West: Sex, The Drag and Pleasure Man. Routledge. стр. 16. ISBN 978-0-415-90933-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]