Tomislav Crnojević
| Tomislav Crnojević | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. decembar 1959. |
| Mesto rođenja | Novska, SFR Jugoslavija |
| Novinarski rad | |
| Novine | „Intervju”, „Kafane”, „Ilustrovana Politika”, „Reporter”, „On” i „Evropski nacional” |
Tomislav Crnojević (Novska, 19. decembar 1959) nezavisni je novinar koji živi i radi u Nemačkoj.[1][2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Osnovno obrazovanje je stekao u Novskoj, gde je i rođen, a srednje u Kutini. U Beogradu je početkom 1980-ih završio novinarsku školu u okviru Jugoslovenskog instituta za novinarstvo. U periodu 1980–1993. godine radio je u Pozorištu na Terazijama u sektoru pozorišne rasvete. Uoči izbijanja građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji unapređen je iz čina rezervnog poručnika u čin kapetana, a onda je istovremeno skinut sa ratnog spiska i razrešen svih vojnih obaveza. Sudbina Nušićevog „sumnjivog lica” čekala ga je i u Hrvatskoj i u Srbiji, pa je odlučio da ode na Kipar.
U Limasolu je proveo godinu dana. Tu se je sreo sa sudbinama svojih mnogobrojnih sapatnika koji su tražili utočište spasavajući se od građanskog rata u kojem nisu hteli da učestvuju, ali i sa nesretnicima iz celog sveta koji su želeli da spasu živu glavu, ali su u svojoj zabludi skončavali kao bespomoćno roblje. Na Svetu Goru je otišao 1997. i u Hilandaru proveo tri iskušnička meseca[3] Tu je radio na spašavanju dotrajalih rukopisa starih crkvenih knjiga prepisivajući ih i pretvarajući u digitalni tekst. Za tri meseca prepisao je osam knjiga – za svaki vek postojanja manastira po jednu – koje je onda otac Serafim štampao i tako obnavljao manastirsku biblioteku. Beograd i Srbiju je napustio u proleće 1998. Najpre je mesec dana boravio u Duizburgu, potom godinu u Diseldorfu, a onda se nastanio u Frankfurtu na Majni i u njemu formirao svoju porodicu.
Bio je član Jugoslovenske književne radionice iz Frankfurta.
Danas živi i radi u Frankfurtu i poslednjih godina je posvećen pisanju knjiga i pripremi za njihovo publikovanje.
Novinarski rad[uredi | uredi izvor]
Tomislav Crnojević je novinarsku karijeru počeo 1980-ih kao honorarni saradnik lista „Intervju”, u kojem mu je objavljen prvi novinarski tekst, dok su u listu „Kafane” štampani njegovi prvi tekstovi literarnog karaktera i to uz tekstove Mome Kapora i legende ondašnjeg novinarstva Predraga Milojevića, izveštača „Politike” iz Berlina uoči Drugog svetskog rata. Usledilo je angažovanje u „Ilustrovanoj Politici” i listovima „Reporter” i „On”.
Godine 2002. postao je novinar dnevnog lista „Evropski nacional”, čije je sedište bilo u Milhajmu na Majni. Ubrzo je imenovan za glavnog urednika za dijasporu. Ipak, po njegovim rečima, zbog bestidnog obračunavanja frankfurtskih „Vesti” sa konkurencijom, uz pomoć režima u Srbiji i kriminalne prodajne mreže u Nemačkoj, došlo je do gašenja ovog lista.
Od 2010. bio je stalni saradnik portala „Vaseljenske televizije”, na čijem je sajtu objavio najveći broj svojih tekstova. Godinama je pisao i za portal srpske dijaspore „Koreni” Nikole Janića iz Švedske.[4][5] Mnogi Crnojevićevi tekstovi publikovani su i na sajtu „Crvene beretke” (na ćiriličnom pismu)[6][7][8][9] i crkvenom sajtu „Istočnik”. Skoro svi njegovi tekstovi su izbrisani sa interneta, a mnogi portali koji su ih preuzimali više ne postoje. Zato je odustao od takve vrste javnog angažovanja.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Jahači apokalipse”, Novinar.de, 26. oktobar, 2010. Posećeno 25. decembra 2023.
- ^ Tekstovi Tomislava Crnojevića, Koreni. Posećeno 25. decembra 2023.
- ^ „Hilandar je molitva koja iz pepela vaskrsava...”, Crvene beretke (na ćiriličnom pismu), 3. maj 2014. Posećeno 25. decembra 2023.
- ^ Srđan Žunić – simbol uhapšene srpske savesti, Koreni, 27. decembar 2021. Posećeno 4. januara 2024.
- ^ Pogreb srpskog novinarstva, Koreni, 9. februar 2022. Posećeno 4. januara 2024.
- ^ „Rusijo, oprosti – Srbijom vladaju kurvini sinovi!”, Crvene beretke (na ćiriličnom pismu), 15. maj 2014. Posećeno 4. januara 2024.
- ^ „Mrešćenje i uzgoj političkih idiota”, Crvene beretke (na ćiriličnom pismu), 25. januar 2016. Posećeno 4. januara 2024.
- ^ „Srbija je večna, ali samo ako neljude ubijemo u sebi!”, Crvene beretke (na ćiriličnom pismu), 19. april 2016. Posećeno 4. januara 2024.
- ^ „Srbi u magarećoj klupi istorije”, Crvene beretke (na ćiriličnom pismu), 13. avgust 2017. Posećeno 25. decembra 2023.
