Pređi na sadržaj

UAZ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uljanovski automobilski pogon
UAZ 452
Model kompanije akcionarsko društvo
Industrija automobilska industrija
Osnovana 1941. godine
Sedište Uljanovsk,  Rusija
Proizvodi džipovi, autobusi, kamioni
Prihod $600 miliona (2017)[1]
Net prihod $26 miliona (2017)[1]
Ukupna vrednost $746 miliona (2017)[1]
Vlasnik Solers
Veb-sajt uaz.global Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. maj 2021)

Uljanovski automobilski pogon (rus. Ульяновский автомобильный завод), poznat po svom akronimu UAZ (od rus. УАЗ), je proizvođač automobila sa sedištem u Uljanovsku u Rusiji, koji proizvodi terenska vozila, autobuse i kamione. Deo je automobilske grupe Solers od 2000. godine.[2]

UAZ je najpoznatiji po komunalnom vozilu UAZ-469, koje je široko koristilo kao vojno vozilo u istočnom bloku i širom sveta. Fabrika UAZ započela je proizvodnju 1941. godine kao deo ratnih snaga Sovjetskog Saveza. Tokom 2016. godini proizvedeno je 51.706 UAZ vozila.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rat i posleratni period[uredi | uredi izvor]

Fabrika automobila Uljanovsk osnovana je 1941. godine kao direktan rezultat nemačke invazije na Sovjetski Savez. Kao odgovor na ovu pretnju, vlada Josifa Staljina naredila je evakuaciju strateški važnih industrijskih centara na Istok. Do oktobra 1941. godine, brzi napad Nemačke na Moskvu pokrenuo je odluku o preseljenju moskovskog proizvođača automobila ZIS u Uljanovsk. Grad, već industrijski centar u nastajanju sa dovoljno razvijenom infrastrukturom i dobrim, kvalifikovanim radnicima, bio je idealno mesto za premeštenu fabriku. Takođe, grad je predstavljao bezbednu lokaciju, van domašaja nemačke vojske. U vreme osnivanja, pogon se smatrao odvojenom granom ZIS-a, što će se kasnije promeniti. Do 1942. godine fabrika je započela proizvodnju artiljerijskih granata i automobila. Prvo vozilo proizvedeno u fabrici bio je kamion ZIS-5.

1943. godine, kada su izgledi za nemačku pobedu postali mnogo manje verovatni, odlučeno je da preseljeni pogon ostane u Uljanovsku i administrativno bude odvojen od ZIS-a, koji će u Moskvi biti obnovljen od nule. To je bilo u skladu sa sovjetskom posleratnom politikom u pogledu različitih preseljenih industrijskih centara. Smatralo se efikasnijim napuštanje novoizgrađenih postrojenja tokom rata kakva jesu, dok su originalna postrojenja, pod uslovom da su preživela rat, bila ponovo opremljena, često i sa zarobljenim nemačkim mašinama. Krajem 1944. godine proizvodnja ZIS-5 prebačena je u Ural Automotive Plant u Mijas, dok je Uljanovska fabrika počela da proizvodi manji GAZ-AA 1947. godine.[4] UAZ je 1948. godine razvio prototip kamiona, koristeći sveprisutan motor od 50 ks (37 kV; 51 ks), 2.112 ccm; ali ovaj, UAZ-300, nikada nije izgrađen, zbog nedostatka proizvodnih kapaciteta.[4] 1954. proizvodnja je proširena na GAZ-69, a prve serije su sastavljene od delova GAZ-a.[5] Dve godine kasnije, fabrika više nije sklapala GAZ-69 od delova drugih proizvođača, već je za sve svoje potrebe, delove proizvodila sama.

Dobra saradnja sa GAZ-om i korišćenje njihovih delova, dovela je do toga da je UAZ bio vrhunski sovjetski proizvođač vozila sa pogonom na sva četiri točka.[4]

Zlatno doba[uredi | uredi izvor]

UAZ je svoj rast značajan razvoj doživeo 1954. godine, stvaranjem sopstvenog dizajnerskog odeljenja.[6] Upravo je ovo odeljenje, odgovarajući na zahtev Crvene armije, 1955. godine na šasiji GAZ-69 stvorila je projekat naprednog upravljačkog kombija pod kodnim nazivom „Četrdeset“.[6] Ovako je nastao UAZ-450, prvi sovjetski kamion.[6] Prototip se pojavio 1956, a testiran je i na Kavkazu i na Krimu.[6] Njegova maksimalna masa opterećenja bila je 2,7 tone, a kao i sva vozila serije 450, pogonjena je linijskim četvorocilindrašem od 2,432 ccm sa 62 ks (46 kW; 63 ks), i njihovim čuvenim trostepenim menjačem, dok su razvodna kutija, pogonske osovine, lisnate opruge i doboš kočnice dolazile sa GAZ 69.[6]

UAZ 452 kao policijsko vozilo

1958. godine UAZ je započeo proizvodnju serije kamiona i dostavnih vozila UAZ-450. Prvi model je bilo vozilo hitne pomoći 450A;[6] sa prostorom za dva nosila i pogonom na sva četiri točka, bio je verovatno najbolji na svetu za upotrebu u udaljenim i nepristupačnim oblastima.[6] Usledio je 450D padajući pikap, koji je imao nosivost od 800 kg; kombi 450, sa nosivošću od 750 kg; i minibus sa 11 sedišta.[6] Sve serije 450 mogle su da odvoje prednju pogonsku osovinu i da dostignu 90 km/č, postižući prosečnu potrošnju goriva od 14 l/100km i maksimalno vučno opterećenje od 850 kg.[6]

Varijanta pogona na dva točka najavljena je 12. decembra 1961. godine, sa međuosovinskim rastojanjem i motorom od UAZ-450 (2.300 mm), kao 451 (kombi), 451D (kamion sa strane), 451A (hitna pomoć) i 451B (minibus).[7] Hitna pomoć iznedrila je prototip UAZ-452GP sa hidropneumatskim ogibljenjem, kako bi mu omogućila da prelazi neravno tlo velikom brzinom, prateći rad Citroena sa sistemom DS19.[7] Sistem se pokazao veoma uspešnim na svim testovima, ali ga je Sovjetska armija odbila kao previše komplikovan, tako da nikada nije ušao u proizvodnju.[8]

1966. godine 451-i su unapređeni motor sa 2.432 ccm, četvorostepenim menjačem i ojačanom šasijom. (povećana teretna nosivost).[8] Modeli koji su bili redizajnirani su 451M (kombi, sa 800 kg nosivog tereta) i 451DM (kamionet, sa 1.000 kg nosivog tereta).[8] Maksimalna brzina bila im je 95 km/č.[8]

1966. modeli sa pogonom na sva četiri točka preimenovani su u UAZ-452 (kombi), 452D (kamionet), 452V (minibus), 452A i 452G (oba vozila hitne pomoći, različitih kapaciteta pacijenata).[8] Tu je bila i hitna pomoć 452S, specijalno dizajnirana za arktičke uslove, sa većim kapacitetom grejanja, dvostruko zastakljenim prozorima i specijalnom izolacijom; pokazali su sposobnost da u unutrašnjosti kabine održe temperaturu od 30 °C na spoljašnjih -60 °C.[9] 452 je mogao da pređe 50 cm snega i nosi 800 kg tereta.[10] 452-i će postati glavno prevozno sredstvo sovjetske poljoprivredne grane kao i grane policije i vojske, a pikap će biti popularno komercijalno vozilo.[11] Izvozne verzije koje su se prodavale zvale su se 452D Trekmaster, ali se nikada nisu u velikom broju prodali; postojala je i verzija isključivo za Britansko tržište ovog modela pod nazivom Tipmaster.[12]

451S je bila varijanta za prelazak snega sa prednjim skijama i zadnjim gusenicama; nikada nije proizveden u većoj količini, kao ni 451S2, koji je imao gusenice napred i pozadi.[12] 452 je bio osnova za zglobni model, 452P, koji nikada nije pušten u proizvodnju.[10]

1972. godine široko korišćen, ali prevaziđen, GAZ-69 zamenjen je savremenijim UAZ-469. Razvijen je od UAZ-471 iz 1958. godine (sa nezavisnim oslanjanjem na sva četiri točka, što se pokazalo previše složenim za terenske popravke)[13] i UAZ 460.[14] UAZ-469 je bio čvrsto, ali ne baš udobno vozilo sa sposobnošću da pređe praktično bilo koji teren, istovremeno pružajući lakoću održavanja. 469 je dostigao legendarni status zahvaljujući svojoj pouzdanosti i impresivnim terenskim mogućnostima, iako je civilnom tržištu bio dostupan tek krajem 1980-ih, pre toga, pravljen je isključivo za policijsku i vojnu upotrebu, kao i za poljoprivredna preduzeća (kolhozi i sovhozi). Komercijalno dostupnu varijantu proizvela je kompanija Lutzk Automotive Vorks.

Kasnije godine[uredi | uredi izvor]

Devedesetih godina, nakon raspada Sovjetskog Saveza, UAZ je postao akcionarsko društvo i ubrzo je dobio nagrade Zlatni globus i Zlatni merkur za značajan obim prodaje i doprinos ruskoj ekonomiji.[15]

Dana 5. avgusta 1997. novi UAZ-3160 je pušten u proizvodnju i dobio je zlatnu medalju na međunarodnom sajmu u Jekaterinburgu. Automobil je korišćen kao osnova za Simbir i UAZ-3163.[15]

U martu 2003. UAZ je otvorio liniju za montažu u Vijetnamu. 20. novembra kompanija je proizvela poslednji UAZ-31512 i prvi UAZ Hanter.[15]

Dana 17. avgusta 2005. godine prvi UAZ Patriot sišao je sa montažne trake. Imali su novo upravljanje, vešanje, menjač i postali su prvi potpuno novi modeli UAZ-a od pada Sovjetskog Saveza. Iste godine montažna linija je pretrpela veliku modernizaciju. Kompanija je potpisala ugovore sa stranim dobavljačima i upotrebila je značajan broj stranih komponenata u svojim najnovijim vozilima.[15]

2006. UAZ je otvorio novi kontrolni i ispitni deo glavne linije za montažu i predstavio 4 nova automobila na Moskovskom međunarodnom sajmu automobila.[15]

Bremah Idustri je 2009. godine zajedno sa UAZ-om započeo razvoj novog specijalnog Bremah T-Reks-a na bazi šasije kamiona. Pretpostavljalo se da će automobili UAZ T-REKS imati nosivost do 3,5 tone, i biće pravljeni po nalogu kupaca za potrebe sektora puteva, državnih agencija, kao i specijalna vozila za vanredne operacije na teškim terenima. Koliko je poznato iz pouzdanih izvora, ovaj projekat nije dobio dalji razvoj.[16]

Narednih godina UAZ je uveo niz dodatnih opcija i poboljšanja u svojim vozilima, poput boljeg grejanja i ventilacije putničkog prostora, sistema za hlađenje motora; zajedno sa Lukoil-om predstavio novu liniju motornih ulja za svoje automobile, ponudio Iveko dizel motore i lansirali UAZ Kargo, laki komercijalni kamion zasnovan na UAZ Patriot-u.[15]

2012. godine Patriot i Pikap su dobili novi motor, ZMZ Euro-4 sa evropskom ugrađenom dijagnostikom, koji je postao prvi ruski dizel motor koji je ispunio Euro-4 standarde. 2013. godina bila je uspešna za UAZ, sa porastom prodaje u inostranstvu za 37% od 2012. Sledeće godine prodaja Patriota porasla je za 10%, a kompaniju je posetio i premijer Dmitrij Medvedev.[15]

UAZ Hanter

Tokom probne vožnje 2014. godine, UAZ Patriot je prešao zimske puteve i zaleđenu tundru Republike Saha i stigao do jedne od najsevernijih ruskih luka u Tiksiju, što je bio prvi automobil koji je prešao 73. paralelu severno kretavši se sopstvenom snagom.[15]

U januaru 2015. prodaja je porasla za 3%. Vozilo za podršku UAZ Patriot učestvovalo je na reliju Dakar 2015. godine, prešavši rutu od 9.295 km kroz Boliviju, Čile i Peru. Kompanija je završila proizvodnju posebne serije UAZ Hanter-a, koje su trebali zameniti noviji modeli; ovi UAZ Hanteri su se proizvodili u ograničenom broju i na njima su prikazane umetničke slike u znak sećanja na 70. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu. U avgustu je UAZ Patriot dobio nove nadogradnje, uključujući nove boje, 18-inčne točkove, unutrašnjost, metlice brisača bez okvira itd. Iste godine UAZ kamioni bili su prisutni na Moskovskom terenskom sajmu 2015, Interpoliteh-2015 i KomTrans-2015 izložbe.[15]

UAZ je uklonjen sa Moskovske berze u julu 2015.[17]

Modeli[uredi | uredi izvor]

Trenutni modeli[18][uredi | uredi izvor]

Prethodni modeli[uredi | uredi izvor]

Minivan[uredi | uredi izvor]
  • UAZ Simba 3165/3165m (4x2 or 4x4) - Minivan sa 8 sedišta - nikad proizveden
Minibusevi[uredi | uredi izvor]
Kamioni[uredi | uredi izvor]

Prototipi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „OOO "UAZ" rekvizitы, INN: 7327077188, OGRN: 1167325054082, OKPO: 05808600 - adres, telefon organizacii”. www.kartoteka.ru. Pristupljeno 2021-05-08. 
  2. ^ „SOLLERS”. www.sollers-auto.com. Arhivirano iz originala 02. 10. 2017. g. Pristupljeno 2021-05-08. 
  3. ^ „Izveštaj” (PDF). 
  4. ^ a b v Thompson, Andy (2008). Automobili sovjetskog saveza. Haynes Publishing, Somerset, UK. str. 71. 
  5. ^ Thompson. str. 71—72. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z Thompson. str. 72. 
  7. ^ a b Thompson. str. 172. 
  8. ^ a b v g d Thompson. str. 173. 
  9. ^ Thompson. str. 173. i 175. 
  10. ^ a b Thompson. str. 175. 
  11. ^ Thompson. Podržavaju samo tvrdnju o „komercijalnom vozilu“. str. 175. 
  12. ^ a b Thompson. str. 175. i 176. 
  13. ^ Thompson. str. 176. 
  14. ^ Thompson. str. 73. (fusnota). 
  15. ^ a b v g d đ e ž z „Istoriя Ulьяnovskogo avtomobilьnogo zavoda”. www.uaz.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  16. ^ „Bremach T-Rex: ispыtaniя Rossieй”. offroadclub.ru. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 2021-05-08. 
  17. ^ Staff, Reuters (2015-07-16). „BRIEF-UAZ announces delisting of shares from Moscow Exchange”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  18. ^ „UAZ”. uaz.global (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-08. 
  19. ^ „Autosoviet: UAZ”. www.autosoviet.altervista.org. Pristupljeno 2021-05-08. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Thompson, Andy (2008). Cars of the Soviet Union. Haynes Publishing, Somerset, UK. ISBN 9781844254835

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УАЗ&oldid=27824683”