Удика набораног листа

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Udika naboranog lista
Udika naboranog lista na Tašmajdanu 2010.
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Dipsacales
Porodica: Adoxaceae
Rod: Viburnum
Vrsta:
V. rhytidophyllum
Binomno ime
Viburnum rhytidophyllum
Hemsl.
Prirodno rasprostranjenje
Sinonimi
  • Callicarpa vastifolia Diels.

Ime roda kome pripada udika naboranog lista (Viburnum rhytidophyllum) potiče od latinskog naziva biljne vrste. Epitet vrste znači - sa naboranim listovima. Naučni naziv dao je engleski botaničar Hemsli (William Botting Hemsley, 1843-1924) objavivši opis biljke u Journal of the Linnean Society, Botany 23(156): 355. 1888 godine. Biljka nema sinonime, osim jednog nepriznatog - Callicarpa vastifolia Diels, objavljenog u Botanische Jahrbücher fur Systematik 29: 547 (1901) koji je osporio Govaerts.[1][2][3] Kineski naziv je đou je kia mi (皱叶荚蒾) i znači isto - udika naboranog lista.

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Lice i naličje lista.
Štitasta cvast.
Plod u tehničkoj zrelosti.
Plod u fiziološkoj zrelosti.
Koštice.

Zimzeleni žbun visok 3–4 m i isto toliko i širok. Kora sivobraonkasta. Ovogodišnji letorasti robusni, žutobeličasti, žutobraonkasti ili crvenobraonkasti gusto zvezdasto dlakavi; prošlogodišnje grančice crvenobraonkaste ili tamnosive, cilindrične ili blagosužene, bez većih brazdi ili grebena, gole, sa raspršenim, malim, zaobljenim lenticelama.[4] Zimski pupoljci bez ljuspi, žutobraonkasti ili crvenkastosmeđi zvezdasto dlakavi.[5]

Listovi su naspramni bez zalistaka, na vrhu zašiljeni ili tupi, zaobljeni ili blago srcasti u osnovi; peteljke robusne, 1,5–3 (–4) cm, debele žutobeličaste, žutobraonkaste ili crvenobraonkaste zvezdasto dlakave; liske žutobeličaste, žutobraonkaste ili crvenkastosmeđe dok su mlade, postaju intenzivno zelene adaksijalno, jajastoduguljaste do jajastolancetaste, retko kopljaste, 8–18 (–25) × (1,5–) 2,5–8 cm, kožaste, abaksijalno grube teksture, mrežaste, adaksijalno sjajne, retko zvezdastodlakave kada su mlade; središnji nerv izdignut abaksijalno, bočni nervi 6-8 (–12), perasto raspoređeni, lučno povijeni, razgranati, spajaju se međusobno blizu margine. Margina cela ili neupadljivo zupčasta.[4][5]

Cvetovi, koji se pojavljuje po olistavanju (aprila-maja), su u velikim terminalnim, složenim štitastim cvastima prečnika 7–12 cm; vijugave drške zrakaste; od prvog nodusa cvasti obično polazi 7 drški; one su gusto zvezdasto dlakave, žutobeličaste, žutobraonkaste ili crvenosmeđe.[5] Cvast bez velikih sterilnih cvetova karakterističnih za rod Viburnum. Formiraju se u jesen u obliku golog pupoljka i ostaju izloženi tokom cele zime, sve dok se cvetovi ne otvore sledećeg proleća. Cvetovi bez mirisa, prečnika oko 1 cm, na drškama 3. reda. Čašica zelenkasta; cevastozvonasta, 2–3 mm, cev gusto obrasla žutobeličastim zvezdastim dlakama; režnjevi široko trouglastojajasti, 0,5–1 mm, retko zvezdasto dlakavi, na vrhu tupi.[6] Krunica bela, ružičasta u pupoljku i spolja, 5–7 mm u prečniku, cev 3–4 mm; režnjevi rašireni, kružnojajasti, 2–3 mm, vrh zaobljen, margina cela. Prašnici duži od krunice, rastu iz osnove krunične cevi; filamenti oko. 6 mm; antere žute, široko eliptične, oko. 1 mm. Stubić malo prelaze režnjeve čašice; žig glavičast.[4]

Plodovi su široko eliptične koštunice, 6–8 mm, u početku crveni, a zatim sjajno crni; zaobljene osnove i vrha, goli ili retko zvezdasto-dlakavi; plodonosi septembra – oktobara, a plodovi ostaju na granama do kraja godine. Koštice stisnute, široko eliptične, 6-7 × 4–5 mm, sa 2 dorzalna i 3 ventralna žleba, vrh zaobljen. Masa 1000 zrna je 25 g. Seme albuminsko, klijanje epigeično.[4][7]

Areal[uredi | uredi izvor]

Porekom iz centralne i zapadne Kine. Javlja se u šumama i šikarama Guejdžoua, zapadnog Hubeja, juga Šensija i Sičuanu od 700 do 2400 m nad morem.[5][8] U Evropu, tačnije Ujedinjeno Kraljevstvo introdukovao ju je Vilson (Ernest Henry "Chinese" Wilson, 1876-1930) 1900. godine za rasadnik Vič (Veitch).

Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Lako se gaji na prosečnom, dobro dreniranom zemljištu u senci ili na umereno insoliranim mestima, zona: 5 do 8[9]. Treba je saditi na mestu zaštićenom od zimskih vetrova. Pri izrazito niskim zimskim temperaturama listovi, a i čitav nadzemni deo može da izmrzne. Kod nas je izdržljiva i dobro cveta uprkos izloženošću cvasti (delimično formiranih u jesen) zimskim temperaturama.[6][10][11]

Primena[uredi | uredi izvor]

Dekorativnost ovog visokog žbuna je u naboranim, blistavim listovima i krupnim cvastima. U pojedinim napisima kategoriše se kao jedna od najizrazitijih i najupečatljivijih, ne samo od udika nego od svih kineskih žbunova introdukovanih u novije vreme. Ova konstatacija se odnosi samo na biljke koje se uzgajaju na dobrom tlu i zaštićenom položaju. Biljke na pogrešno odabranoj lokaciji mogu da izgledaju vrlo loše. Ako žbun izgubi lepu formu ili mu je potrebna revitalizacija, može da se oreže do zemlje. Odmah posle cvetanja orezuju se precvetale cvasti kako bi se tokom leta formirali cvetni pupoljci za sledeću godinu.[12]

Sadi se u grupama sama ili u mešavini sa drugim lišćarskim žbunovima. Može se uzgajati kao živa ograda. Vrsta takođe ima vrednost kao soliter zbog kremasto belih cvasti koje privlače leptire, koštunica u jesen i tokom rane zime i zimzelenih listova tokom zime.[6]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Generativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Posejano seme klija oko 75% posle šestomesečne stratifikacije.[13] Seme pokazuje dvostruku (morfofiziološku) dormantnost i mora da se podvrgne toplohladnoj stratifikaciji. Setva semena u leto u fazi fiziološke zrelosti i držanje na otvorenom u vlažnom supstratu do sledećeg proleća obezbediće prirodnu toplohladnu stratifikaciju. Međutim, bolji efekat se može postići veštačkim izlaganjem semena temperaturi od oko 25 °C četiri meseca i četiri meseca u frižideru na 5 °C, a zatim setvom na otvorenom.

Vegetativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Klonovi, kao Viburnum rhytidophyllum ‘Cree’, razmnožavaju se poluzrelim reznicama tokom leta u mešavini treseta, perlita i (peska) u zapreminskom odnosu 1:1:(1) uz prethodni tretman praškastim IBA 0,5-0,75%; ožili se 82-85% za 4 nedelje pod mistom i supstratom zagrejanim na 21 °C.[14][15] Za odrvenjenije poluzrele reznice uzete septembra-oktobra ili februara preporučuje se jači pretretman praškastom IBA 0,8-2% i pobadanje u supstrat od treseta i peska (3:1); ožiljavanje traje 7-8 nedelja u plastičnom tunelu iznad parapeta u stakleniku.[14][16] Izlaganje reznica poluprovodničkim laserskim zracima pokazalo je pozitivne rezultate na ožiljavanje.[17]

Od postrizogenih metoda može da se primeni vazdušno poleganje sa uspehom manjim od 50%.[14]

Unutarvrsni taksoni i hibridi[uredi | uredi izvor]

Viburnum rhytidophyllum ‘Cree’
Orteta ovog klona dobijena je iz slobodno oprašenog semena biljke koja se nalazi u Kini. Klon je pušten je u prodaju 1994. godine; sličan je osnovnoj formi, ali je kompaktniji 'Cree' je zimzelen do poluzimzelen, prilično uspravan, gusti žbun koji doseže visinu od 2,5 m i širinu 2-2,5 m sa sporom brzina rasta.

Viburnum rhytidophyllum f. roseum hort
Cvetovi su ružičasti u pupoljku, otvoreni postaju beli sa ružičastom nijansom. Biljka na osnovu koje je izvršen opis u Garden kroniklu (Gard. Chron., Vol. 104, 1938) odgajena je u privatnom vrtu blizu Plimuta.[18]

V. × rhytidocarpum Lemoine
(V. rhytidophyllum × V. buddleifolium C.H. Wright) Lemoanov (Victor Lemoine, 1823-1911) hibrid komercijalizovan 1936. Nije od hortikulturnog interesa.

V. × rhytidophylloides Suring.
(Syn. V. lantanophyllum Lewine; V. rhytidophyllum × V. lantana L.) javlja se relativno često kada ove dve vrste rastu zajedno.

V. × rhytidophylloides ‘Holland’
klon ove hibridne vrste izdvojen je 1925. Podseća na V. rhytidophyllum, ali su listovi veći i manje naborani, skoro listopadni.

V. rhytidophyllum × V. utile ‘Pragense’.
Hibrid kraćih eliptičnih ili eliptičnokopljastih listova, dugih 2,5 cm, sintetisan u Pragu 1959. godine. Grane su mu vitkije, a habitus opušten. Otporniji na niske temperature od V. utile Hemsl.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Govaerts, R. (1999). World Checklist of Seed Plants 3(1, 2a & 2b): 1-1532. MIM, Deurne.
  2. ^ Govaerts, R. (2003). World Checklist of Selected Plant Families Database in ACCESS: 1-216203. The Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew.
  3. ^ Encke, F. et al. (1984): Zander: Handwörterbuch der Pflanzennamen, 13. Auflage
  4. ^ a b v g Krüssmann, G. (1984): Manual of cultivated broad-leaved trees and shrubs (English translation of Handbuch der Laubgehölze. 1976)
  5. ^ a b v g Chinese Academy of Sciences. (1959-): Flora Reipublicae Popularis Sinicae.
  6. ^ a b v Liberty Hyde Bailey Hortorium. (1976): Hortus third. A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada
  7. ^ Aldén, B., S. Ryman, & M. Hjertson. (2012): Svensk Kulturväxtdatabas, SKUD (Swedish Cultivated and Utility Plants Database)
  8. ^ Jingyun Fang, Zhiheng Wang, Zhiyao Tang (2011) Atlas of Woody Plants in China: Distribution and Climate, Tom 1. Springer Berlin Heidelberg.
  9. ^ Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 978-86-7299-174-1
  10. ^ Hara, H. (1983): A revision of Caprifoliaceae of Japan with reference to allied plants in other districts and the Adoxaceae. Ginkgoana 5:205.
  11. ^ Rehder, A. (1949): Bibliography of cultivated trees and shrubs.
  12. ^ a b Huxley, A., ed. (1992): The new Royal Horticultural Society dictionary of gardening
  13. ^ Milev, M., Aleksandrov, P., Petkova, K., Iliev, I. (2004): Posevni materiali ot širokolistni vidove. Videnov & sin OOD, Sofiя. ISBN 954-8319-39-X
  14. ^ a b v Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
  15. ^ Rusmini, B. & D. Beretta (1992): Propagazione di piante ornamentali per mezzo di talee e micropropagazione. Ace International
  16. ^ Whitcomb, C. E. (1978): Propagating Woody Plants from Cuttings. Agricultural Experiment Station Oklahoma State University, Bulletin 733
  17. ^ Szajsner, Hanna; Bąbelewski, Przemysław (2014). „The Influence of Laser Beam and Auxins on Rooting of Leatherleaf Viburnum ( VIBURNUM RHYTIDOPHYIIUM Hemsl.) Cuttings”. Journal of Horticultural Research. 22: 63—66. S2CID 55961464. doi:10.2478/johr-2014-0007. 
  18. ^ Meyer, F. G. et al. (1994): A catalog of cultivated woody plants of the southeastern United States

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Удика набораног листа на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Удика_набораног_листа&oldid=27029005”