Feliks Salten

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Feliks Salten
Feliks Salten 1910. godine
Lični podaci
Puno imeSiegmund Salzmann
Datum rođenja(1869-09-06)6. septembar 1869.
Mesto rođenjaPešta, Austrougarska
Datum smrti8. oktobar 1945.(1945-10-08) (76 god.)
Mesto smrtiCirih, Švajcarska

Feliks Salten (Pešta, 6. septembar 1869 – Cirih, 8. oktobar 1945) rođen kao Sigmund Salcman (Siegmund Salzmann), bio je austrijski autor i književni kritičar u Beču. Njegovo najpoznatije delo je Bambi, život u šumi (1923).

Život i smrt[uredi | uredi izvor]

Salten je rođen 6. septembra 1869. godine kao Sigmund Salcman u Pešti, Austrougarska. Bio je unuk pravoslavnog rabina. Kada je imao četiri nedelje, njegova porodica se preselila u Beč, Austrija. Mnogi Jevreji su se doseljavali u grad krajem 19. veka, jer je Beč 1867. godine Jevrejima dodelio puno državljanstvo.

Kada je njegov otac bankrotirao, šesnaestogodišnji Salten napustio je školu i počeo raditi u agenciji za osiguranje. Takođe je počeo da izdaje pesme i kritike knjiga u časopisima. 15. januara 1889. godine objavio je svoje prve pesme u listu "An der Schönen Blauen Donau" i to koristeći pseudonim Feliks Salten koje će kasnije postati poznato.[1] Postao je deo pokreta "Mladi Beč" (Jung Vien) i ubrzo je dobio posao stalnog umetničkog i pozorišnog kritičara bečke štampe (Wiener Allgemeine Zeitung, Zeit). Godine 1900. objavio je svoju prvu zbirku pripovedaka. Godine 1901. pokrenuo je prvi bečki kratkotrajni književni kabare Jung-Wiener Theater Zum lieben Augustin. U njemu je hteo da prikaže mešavinu slikarstva, plesa, poezije, muzike i pozorišta, a prva predstava održana je 16. novembra 1991. godine. Publika nije pokazala zavidnu reakciju, pa je zbog malih prihoda i velikih troškova kabare prestao sa prikazivanjem.[1]

Ubrzo je objavljivao, u proseku, jednu knjigu godišnje, drame, kratke priče, romane, putopise i zbirke eseja. Takođe je pisao za gotovo sve glavne bečke novine. 1906. Salten je otišao u Berlin u "Ullstein" kao glavni urednik B.Z. am Mittag i Berliner Morgenpost, ali se nekoliko meseci kasnije vratio u Beč. Takođe je napisao filmske scenarije i librete za operete. 1927. postao je predsednik austrijskog PEN kluba kao naslednik Artura Šniclera.

Najpoznatije delo Saltena, koji je i sam bio strastveni lovac, [2] [3] je Bambi (1923). Preveden je na engleski jezik 1928. godine i postao je uspeh Kluba knjige. Godine 1933. prodao je filmska prava američkom reditelju Sidniju Frenklin-u za samo 1.000 dolara, a Frenklin je kasnije preneo prava na studio Valta Disnei-a, koji su činili osnovu animiranog klasika Bambija iz 1942. godine.

Život u Austriji postao je poguban za istaknutog Jevrejina tokom 1930-ih. U Nemačkoj je Adolf Hitler 1936. zabranio Saltenove knjige. Dve godine kasnije, nakon aneksije Nemačke Austrije, Salten se sa suprugom preselio u Švajcarsku, u Cirih gde mu je bilo zabranjeno da se bavi novinarstvom i tamo proveo poslednje godine. Usled zabrane, Salten je svoje poslednje godine proveo na ivici siromaštva nemogavši da zaradi onime šta je jedino znao - pisanjem.[1]

Felik Salten umro je 8. oktobra 1945. u 76. godini. Sahranjen je u jevrejskom groblju u Cirihu (Israelitischer Friedhof Unterer Friesenberg).

Salten se oženio glumicom Otili Mecl (1868–1942) 1902. godine, i imao dvoje dece: Pola (1903–1937) i Anu Katarinu (1904–1977). Napisao je još jednu knjigu zasnovanu na liku Bambija, pod naslovom Bambijeva deca: Priča o šumskoj porodici (1939). Njegove priče Peri i The Hound of Florence inspirisale su Diznijeve filmove Peri (1957), odnosno Čupavi pas (1959).

Salten se sada smatra anonimnim autorkom duhovitog, proslavljenog erotskog romana, Josefine Mutzenbacher — životna priča jedne bečke kurve, ispričana od njene same (Josephine Mutzenbacher: The Life Story of a Viennese Whore, as Told by Herself) (1906), ispunjene društvenom kritikom. [4]

Odabrani radovi[uredi | uredi izvor]

  • 1899 - Der Gemeine
  • 1906 - Josefine Mutzenbacher oder Die Geschichte einer Wienerischen Dirne von ihr selbst erzählt
  • 1907 - Herr Wenzel auf Rehberg und sein Knecht Kaspar Dinckel
  • 1910 - Olga Frohgemuth
  • 1911 - Der Wurstelprater
  • 1922 - Das Burgtheater
  • 1923 - Der Hund von Florenz
  • 1923 - Bambi: Eine Lebensgeschichte aus dem Walde (Bambi, život u šumi)
  • 1925 - Neue Menschen auf alter Erde: Eine Palästinafahrt
  • 1927 - Martin Overbeck: Der Roman eines reichen jungen Mannes
  • 1929 - Fünfzehn Hasen: Schicksale in Wald und Feld
  • 1931 - Freunde aus aller Welt: Roman eines zoologischen Gartens (Gradska džungla)
  • 1931 - Fünf Minuten Amerika
  • 1933 - Florian: Das Pferd des Kaisers
  • 1938 - Perri (Peri)
  • 1939 - Bambi's Children (Bambijeva deca)
  • 1940 - Renni the Rescuer (Spasilac Reni)
  • 1942 - A Forest World (Šumski svet)
  • 1945 - Djibi, the Kitten (Džibi, mače, ilust)

Knjige za decu[uredi | uredi izvor]

Od navedenih naslova u kojima je pisao o životinjskom svetu svrtano je u knjige namenjene deci. Među njima su: Bambi, život u šumi, Zečići, Mladost veverice Peri i dr.[5] Na srpski su prevedene tri njegove knjige:

  • Bambi jedan život u šumi
  • Bambijeva deca
  • Avanture veverice Peri

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Feliks Salten”. Lektire. Pristupljeno 20. 3. 2021. 
  2. ^ Sax, Boria (2001), The Mythical Zoo: An Encyclopedia of Animals in World Myth, Legend, and Literature, ABC-CLIO, str. 146, ISBN 1-5760-7612-1 
  3. ^ Jessen, Norbert (2012-02-26). „Israel: Zu Besuch bei den Erben von Bambi” (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 2018-12-18. g. Pristupljeno 2018-12-18. 
  4. ^ Eddy, Beverley Driver (2010). Felix Salten: Man of Many Faces. Riverside (Ca.): Ariadne Press. str. 111—114. ISBN 978-1-57241-169-2. 
  5. ^ Crnković, Milan (1984). Dječja književnost. Zagreb: Školska knjiga. str. 178—179. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Eddy, Beverley Drive: Feliks Salten: Čovek mnogih lica.. 2010. ISBN 978-1-57241-169-2.
  • Seibert, Ernst & Blumesberger (ur.): Felix Salten – der unbekannte Bekannte.2006. ISBN 3-7069-0368-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феликс_Салтен&oldid=27034756”