Feltijev sindrom
| Feltijev sindrom | |
|---|---|
| Latinski | Syndroma Felty |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | reumatologija |
| MKB-10 | M05.0 |
| MKB-9-CM | 714.1 |
| OMIM | 134750 |
| DiseasesDB | 11506 |
| MedlinePlus | 000445 |
| eMedicine | med/782 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Feltys-Syndrome Feltys-Syndrome Feltijev sindrom] |
| MeSH | D005258 |
Feltijev sindrom je stanje koga karakteriše trijas oboljenja - reumatoidni artritis, splenomegalija (uvećana slezina) i granulocitopenija (smanjen broj granulocita).[1]
Rizični faktori za nastanak ovog stanja su: pozitivan reumatoidni faktor, dugotrajni artritis, agresivni erozivni sinovitis, pozitivan HLA-DR4, vanzglobne manifestacije reumatoidnog artritisa i sl.[2]
Bolest je prvi opisao američki lekar Augustus Roj Felti (engl. Augustus Roi Felty) 1924. godine u Baltimoru,[3] a 1932. godine je počela upotreba naziva Feltijev sindrom kada je u žurnalu Američke medicinske asocijacije opisan još jedan slučaj ovakvog oboljenja.[4]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Početku Feltijevog sindroma prethodi dugogodišnji agresivni reumatoidni artritis sa upalama zglobova i vanzglobnim manifestacijama: reumatoidni čvorovi, pleuroperikarditis (istovremena upala plućne i srčane maramice), vaskulitis (upala i nekroza krvnih sudova), periferna neuropatija (oboljenje perifernog nervnog sistema), episkleritis (benigna inflamatorma afekcija tkiva ispod vežnjače oka), Sjogrenov sindrom, adenopatija (uvećanje limfnih čvorova) itd.
U levom gornjem kvadrantu trbuha se može napipati uvećana slezina, što je praćeno intenzivnim bolom. Bol je uzrokovan infarktima slezine i distenzijom kapsule. Javlja se i limfadenopatija (uvećanje limfnih žlezda), gubitak telesne težine, deformiteti zglobova, sinovitis, ulceracije (čirevi) na donjim ekstremitetima, znaci sistemskog vaskulitisa i druge vanzglobne manifestacija artritisa.
Mada mnogi pacijenti ne osećaju simptome, kod nekih se razvijaju veoma teške infekcije usled smanjenog broja granulocita. To su najčešće bakterijske infekcije kože i respiratornog trakta. Kao komplikacije mogu da se jave i anemija, trombocitopenija, hiperpigmentacija kože i sl.[2]
Dijagnoza i lečenje[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, laboratorijskih nalaza (krvna slika, leukocitarna formula, reumatoidni faktor, antinuklearna antitela i dr).
Terapija je prvenstveno usmerena na artritis, a imunosupresivna terapija dobro deluje i na slenomegaliju i granulocitopeniju. Lek izbora je metotreksat, a koriste se i ciklofosfamid, penicilamin, soli zlata itd. Kod uporno ponavljanih stanja se vrši splenektomija (uklanjanje slezine).[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Degowin, Elmer. Bedside Diagnositc Examiniation. . New York: MacMillan Publishing. 1981. pp. 894. ISBN 978-0-02-328030-6.
- ^ a b v „Feltijev sindrom”. Arhivirano iz originala 16. 1. 2008. g. Pristupljeno 26. 3. 2008.
- ^ A. R. Felty: Chronic arthritis in the adult, associated with splenomegaly and leucopenia. A report of 5 cases of an unusual clinical syndrome. Bulletin of the Johns Hopkins Hospital, Baltimore, 1924, 35: 16.
- ^ „Augustus Roi Felty”. Pristupljeno 26. 3. 2008.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
