Franses Marion

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Franses Marion
Franses Marion (1918)
Lični podaci
Datum rođenja(1888-11-18)18. novembar 1888.
Mesto rođenjaSan Francisko,
Datum smrti12. maj 1973.(1973-05-12) (84 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, SAD

Franses Marion (engl. Frances Marion; San Francisko, 18. novembar 1888[1] - Los Anđeles, 12. maj 1973), bila je američka novinarka, glumica, književnica, režiserka i jedna od najvažnijih scenarista ranog Holivuda.[2] Napisala je, sarađivala je i adaptirala je više od 150 filmskih scenarija u vremenskom periodu od 1915. do 1939, ostavivši snažan pečat na američki nemi i zvučni film. U nemoj eri pisala je scenarije za filmove Meri Pikford, Marion Dejvis i Lilijan Giš, istaknuvši se adaptacijama književnih predložaka u scenarije za filmove Stela Dalas i Skerletno slovo (oba iz 1926). U ovom periodu oprobala se i kao rediteljka, snimivši tri filma. Tridestih godina potvrdila je svoj rad pisanjem scenarija za filmove Velika kuća (1930), Ana Kristi (1930), Šampion (1931), Večera u osam (1933) i Dama sa kamelijama (1936). Osvojila je dva Oskara, postavši na taj način prvi scenarista kome je ova nagrada dodeljena dvaput.[3] Početkom četrdestih napustila je Holivud, posvetivši se pisanju romana i pozorišnih drama.

Tokom svoje karijere napisala je preko 325 scenarija.[4] Ona je bila prva spisateljica koja je osvojila dve Oskara. Marion je svoju filmsku karijeru započela radeći za rediteljku Luis Veber. Napisala je brojne scenarije nemih filmova za glumicu Meri Pikford,[5] pre nego što je prešla na pisanje zvučnih filmova.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Marion je rođena kao Marion Benson Ovens u San Francisku, Kalifornija, u porodici Lena D. Ovensa i Mini Benson.[6] Imala je stariju sestru Mod i mlađeg brata Lena.[6] Roditelji su joj se razveli kada je imala 10 godina, a živela je sa majkom. Napustila je školu sa 12 godina, nakon što je uhvaćena kako crta crtani strip svog učitelja. Potom je prešla u školu u San Mateu, a zatim na Umetnički institut Mark Hopkins u San Francisku kada je imala 16 godina. Marion je pohađala ovu školu od 1904. godine sve dok škola nije uništena u požaru koji je usledio posle zemljotresa u San Francisku 1906. godine.[7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Dok je bila u San Francisku, Marion je radila kao pomoćnica fotografa Arnolda Genta i eksperimentisala sa fotografskim rasporedom i filmom u boji. Kasnije je radila za Vestern Pacifik železnicu kao komercijalni umetnik, zatim kao reporterka za San Francisko Egzaminer. Nakon preseljenja u Los Anđeles, Marion je radila kao umetnik na izradi plakata za Morosko teatar, kao i u reklamnoj firmi koja je radila komercijalne prezentacije.[1]

Marion, 1915

U leto 1914. bila je angažovana kao asistent pisanja, glumica i generalni asistent u Luis Veber Prodašons, filmskoj kompaniji čiji je vlasnica i upravnica bila pionirka filmska rediteljka Luis Veber. Mogla je da bude glumica, ali je više volela da radi iza kamere.[8][9]

Kada je Luis Veber otišla da radi za Univerzal, ponudila je da povede Marion sa sobom. Marion je odlučila da ne prihvati ponudu. Ubrzo nakon toga, bliska prijateljica Meri Pikford ponudila je Marion posao u Fejmos Plejrs-Laski. Marion je prihvatila i počela da radi na scenarijima za filmove kao što su Fanchon the Cricket, Little Pal, i Rags. Marion je tada dobila ulogu pored Pikforda u filmu A Girl of Yesterday. U isto vreme, radila je na originalnom scenariju za Pikfordovu ulogu, The Foundling. Marion je prodala scenario Adolfu Zukoru za 125 dolara. Film je snimljen u Njujorku, a Moving Picture World dao mu je pozitivnu recenziju pre objavljivanja. Ali negativ filma je uništen u laboratorijskom požaru pre nego što su otisci mogli da budu napravljeni.[10]

Marion, pošto je otputovala iz Los Anđelesa u Njujork na premijeru filma The Foundling, prijavila se za posao pisca u Vorld films, i bila je angažovana za neplaćen dvonedeljni probni period. Za svoj prvi projekat, odlučila je da pokuša da ponovo reformatira postojeće filmove koji su bili odloženi kao neobjavljeni. Merion je napisala novi prolog i epilog za film sa Alis Brejdi, ćerkom šefa Vorld filmsa Vilijama Brejdija. Novi delovi pretvorili su film iz smešne melodrame u komediju. Revidirani film je prodat za distribuciju za 9.000 dolara, a Brejdi je dao Marion ugovor od 200 dolara nedeljno za njene usluge pisanja.[11]

Marion (desno) sa Maršalom Majlanom i Meri Pikford 1917. godine

Ubrzo je Marion postala šefica odeljenja za pisanje u Vorld Filmsu, gde je bila zaslužna za pisanje 50 filmova. Otišla je 1917. godine kada je, nakon uspeha Jadne male bogate devojke, Fejmos Plejrs-Laski potpisao sa njom ugovor od 50.000 dolara godišnje kao zvanični scenarista Meri Pikforda.[12] Marion je u to vreme smatrana da je „jedan od najbolje plaćenih scenarista u biznisu.“[12] Njen prvi projekat po ugovoru bila je adaptacija Rebeke sa farme Sanibruk.

Marion u njenoj uniformi ratnog krespondenta, 1918

Marion je radila kao novinarka i služila u inostranstvu kao borbeni dopisnik tokom Prvog svetskog rata.[13][14] Dokumentovala je doprinos žena ratnim naporima na linijama fronta, i bila je prva žena koja je prešla Rajnu nakon primirja.[15]

Po povratku Merion iz Evrope 1919. godine, Vilijam Rendolf Herst joj je ponudio 2.000 dolara nedeljno za pisanje scenarija za njegovu Kosmopolitan produkciju. Marion je delila kuću sa koleginicom scenaristkinjom Anitom Lus na Long Ajlendu.[16]

Dok je bila u Kosmopolitenu, Marion je napisala adaptaciju Humoreske Fani Herst. Njen uspeh u adaptaciji romana i prijateljstvo sa Herstom doprineli su njenoj odluci da adaptira još jednu Herstovu priču, „Supermen“, za svoj rediteljski debi. Rezultirajući film, Just Around the Corner, bio je bestseler za studio.[17] Marion je režirala još jedan film, The Love Light, sa Meri Pikford u glavnoj ulozi.

Osvojila je Oskara za pisanje 1931. za film Velika kuća, dobila je Oskara za najbolju priču za Šampiona 1932. godine, u kojoj je glumio Volas Biri, i bila je koautor filma [[Min and Bill|Min i Bil]], u kojem glumi njena prijateljica Mari Dresler i Biri u 1930. Ona je zaslužna za pisanje 300 scenarija i preko 130 produciranih filmova.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Marion je prisustvovala ovoj paradi za pravo glasa žena u Njujorku, 23. oktobra 1915.

Marion je 23. oktobra 1915. učestvovala u paradi više od trideset hiljada pristalica prava glasa žena u Njujorku.

Nakon uspeha u Holivudu, Marion je često posećivala Etna Springs opmaralište u Etna Springsu, Kalifornija, koristeći ga kao lično utočište i često dovodeći nekoliko kolega iz filmske industrije sa sobom na odmore. Ovo dmaralište je, zapravo, bilo direktno povezano sa istorijom njene porodice, jer je Marionin otac izgradio odmaralište tokom 1870-ih.[18]

Mari Pikford (center) sa mladencima Fredom Tomsonom i Frensis Merion (1919)

Marion se udavala četiri puta, prvo za Veslija de Lapea, a zatim za Roberta Pajka, oba braka pre nego što je promenila ime. Godine 1919. udala se za Freda Tomsona, koji je glumio sa Mari Pikford u filmu The Love Light 1921.[13] Bila je tako bliska prijateljica sa Mari Pikford da su zajedno bili na medenom mesecu kada se Mari udala za Daglasa Ferbanksa, a Frensis se udala za Freda.[19] Nakon Tomsonove neočekivane smrti od rane na nozi 1928. godine, udala se za režisera Džordža V. Hila 1930. godine, ali je taj brak okončan razvodom 1933. Imala je dva sina — Frederika K. Tomsona i Ričarda Tomsona (usvojen). Frederik je doktorirao engleski jezik na Jejlu, tamo je predavao i kasnije se pridružio fakultetu Univerziteta Severne Karoline. Postao je urednik spisa Džordža Eliota, objavljujući izdanja Feliksa Holta, radikala 1980. i kasnije.

Pozne godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Dugi niz godina bila je pod ugovorom sa MGM studija. Nezavisno bogata, napustila je Holivud 1946. da bi posvetila više vremena pisanju pozorišnih komada i romana.

Franses Marion objavila je memoare s naslovom Off With Their Heads: A Serio-Comic Tale of Hollywood 1972. godine. Marion je umrla sledeće godine od rupture aneurizma u Los Anđelesu.[20]

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

  • Minnie Flynn. NY: Boni and Liveright, 1925
  • The Secret Six. NY: Grosset & Dunlap, 1931 [novelization of her own screenplay]
  • Valley People. NY: Reynal & Hitchcock, 1935
  • How to Write and Sell Film Stories. NY: Covici-Friede, 1937
  • Molly, Bless Her. NY: Harper & Brothers, 1937
  • Westward The Dream. Garden City NY: Doubleday and Company, 1948
  • The Passions of Linda Lane. NY: Diversey Publications, 1949 [paperback; revised edition of Minnie Flynn]
  • The Powder Keg. Boston: Little, Brown & Co., 1953
  • Off With Their Heads!: A Serio-Comic Tale of Hollywood. NY: The Macmillan Company, 1972 [memoir]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Beauchamp, Cari (1997). Without Lying Down. University of California Press. str. 22–37. ISBN 978-0-520-21492-7. 
  2. ^ Boon, Kevin (2008). Script Culture and the American Screenplay. Wayne State University Press. str. 115. ISBN 978-0-8143-3571-0. 
  3. ^ http://oscar.go.com/oscar-history/year/1934
  4. ^ Kwong, Jess. „17 Women Who Made History — That You've Never Heard Of”. www.refinery29.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  5. ^ Zimmerman, Jean (17. 1. 2018). „'Girls in the Picture' Traces A Friendship in the Flickers”. NPR (na jeziku: engleski). National Public Radio. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  6. ^ a b 1900 United States Federal Census
  7. ^ Lamphier, Peg A.; Welch, Rosanne (23. 1. 2017). Women in American History: A Social, Political, and Cultural Encyclopedia and Document Collection [4 volumes] (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 246. ISBN 978-1-61069-603-6. 
  8. ^ Cari Beauchamp, Without Lying Down: Frances Marion and the Powerful Women of Early Hollywood (University of California Press, 1998): 35-36, 41, 112, 149, 193, 282-83, 346.
  9. ^ Louella O. Parsons, "Hal Roach's Doctor Story", Rochester Evening Journal (June 3, 1932): 18.
  10. ^ Beauchamp (1997). pp. 41–47.
  11. ^ Beauchamp (1997). pp. 47–52.
  12. ^ a b Photoplay. Media History Digital Library. Chicago, Photoplay Magazine Publishing Company. 1. 9. 1917. str. 113. 
  13. ^ a b Biography.com. „Frances Marion Biography”. Arhivirano iz originala 7. 8. 2011. g. Pristupljeno 7. 5. 2011. 
  14. ^ Motion Picture Magazine. MBRS Library of Congress. The Motion Picture Publishing Co. 1. 11. 1918. str. 53. 
  15. ^ The Photo-Play Journal. MBRS Library of Congress. Central Press Company. 1. 5. 1919. str. 252. 
  16. ^ Beauchamp (1997). pp. 104–108.
  17. ^ Beauchamp (1997). pp. 117–121.
  18. ^ Jensen, Peter (6. 2. 2012). „A grand 19th-century resort to be reborn in Pope Valley”. Napa Valley Register. Napa, California. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  19. ^ „The Love Light (Frances Marion, Mary Pickford Co. US 1921) (d/w)”. YouTube. 10. 10. 2013. Arhivirano iz originala 2021-12-13. g. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  20. ^ Sicherman, Barbara; Hurd Green, Carol (1980). Notable American Women: The Modern Period : A Biographical DictionaryNeophodna slobodna registracija. Belknap Press of Harvard University Press. str. 457. ISBN 0-674-62732-6. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Franses Marion na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франсес_Марион&oldid=27674037”