Лилијан Гиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Лилијан Гиш
Lillian Gish-edit1.jpg
Lillian Gish, 1921
Пуно имеЛилијан Дајана Гиш
Датум рођења(1893-10-14)14. октобар 1893.
Место рођењаСпрингфилд
Охајо, САД
Датум смрти27. фебруар 1993.(1993-02-27) (99 год.)
Место смртиЊујорк
САД
Веб-сајтhttp://www.lilliangish.com
Веза до IMDb-а

Лилијан Гиш (енгл. Lillian Gish) је била америчка глумица, рођена 14. октобра 1893. године у Спрингфилду (Охајо), а преминула 27. фебруара 1993. године у Њујорку (САД).[1][2] Њена филмска каријера трајала је 75 година, од 1912. до 1987. године.

Детињство[уреди | уреди извор]

Лилијан Гиш је рођена у Спрингфилду, Охајо, као прво дете глумице Мери Робинсон Меконел и Џејмс Ли Гиша.[3][4] Лилијан је имала млађу сестру, Дороти, која је такође постала популарна филмска звезда.

Њена мајка је припадала шкотској епископалној цркви, док је њен отац водио порекло из лутеранизма. Прве генерације породице Гиш били су Данкард свештеници. Отац Лилијан Гиш је био алкохоличар и напустио је породицу; њена мајка је почела да се бави глумом како би их одгојила. Породица се затим преселила у Ист Сент Луис, Илиноис где су живели неколико година са Лилијановим ујаком и ујном, Хенри и Роуз Меконел. Њихова мајка отворила је Majestic Candy Kitchen, а девојчице су јој помагале тако што су продавале кокице и слаткише публици суседног позоришта. Лилијан и Дороти су ишле у школу Св. Хенри, где су учествовале у школским представама.

1910. године, девојчице су живеле са својом ујном Емили у Масилону, Охајо када им је јављено да је њихов отац, Џејмс, тешко болестан у Оклахоми. Тада 17-годишња Лилијан одлази у Шони, Оклахому где су живели брат њеног оца Алфред Грент Гиш и његова жена, Мауд, Њен отац, који је до тада већ боравио у болници за душевно оболеле у Норману, прешао је 56 километара у Шони како би се срео са њом. Она је остала са ујаком и ујном и завршила средњу школу Шони. Отац јој је умро у Норману 1912. године, али се она већ била вратила у Охајо пар месеци пре тога.

Када је позориште поред продавнице слаткиша изгорело, породица се сели у Њујорк, где девојке постају добре пријатељице са комшиницом, Гледис Смит. Гледис је била дете-глумица, те је сарађивала са Д.В. Грифитом, а касније је почела користити уметничко име Мери Пикфорд.[5] Када су Лилијан и Дороти довољно одрасле, прирдужиле су се позоришту, често путујући са различитим продукцијама. Бавиле су се и манекенством, а Лилијан је позирала за уметника Виктор Морела у замену за часове гласа.[6]

1912. године, њихова пријатељица Мери Пикфорд их упознаје са Грифитом и помаже им да добију уговоре са Биограф студијом. Лилијан ускоро постаје једна од највољенијих глумица у Америци, са 19 година, иако је режисерима рекла да има 16.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Упознавање са Дејвид В. Грифитом било је крајње необично. Он је запуцао на њих из лажног пиштоља - реквизита и затим их јурио по просторији. Њихова реакција импресионирала је Грифита који их је одмах запослио са платом од 5$ недељно. Лилијан и њена сестра су исте године дебитовале на филмском платну у филму Невиђени непријатељ. Наредних девет година и 40 филмова Грифит и Лилијан су радили на томе да легитимизују филм као облик уметности.[7]

Лилијан је првобитно наступала у мелодрамама, често играјући улоге у којима је невинашце до сржи. Грифит је волео да сарађује са Лилијан јер је она, иако изгледом анђео, имала унутар себе далеко сложенија осећања. Како би боље разумела људе, Грифит је слао Лилијан да присуствује бокс мечевима и да посећује луднице. Како би подстакла емотивни и физички одговор у својој глуми, Лилијан је ишла на часове гласа, плеса и мачевања. Стога, када би се појавила пред камером, Лилијан је била мајстор за импровизовање ситних гестова. На пример, у филму Мускетари из свићењег сокачета (1912), она је гладила свој образ руком.[7]

Лилијан Гиш је своје најпознатије и уметнички најзначајније филмове са Грифитом снимила после 1915. године. Рађање једне нације (1915) се сматра првим филмом модерне кинематографије. У филму Нетрпељивост (1916), Лилијан Гиш игра малу, али значајну улогу Мајке Ејџес, која потреса колевку човечанства. Улога која је потврдила као анђеоску скитнице била је улога Луси у филму Сломљени цветови (1919). У том филму, Лусина романтична веза са предузетником Азијатског порекла чини њеног оца бесним, те је он пребија насмрт. Једна од Лилијаниних глумачких сцена јесте сцена смрти, када се упорно преврће како би избегла очеве ударце. Још једна незаборавна сцена је у филму Пут на исток (1920). У том филму Лилијан Гиш, након што је пала, плута у леденој реци, са руком и косом која оставља траг у леденој води. Да би овај кадар био успешан, Лилијан је морала сатима током тронедељног периода да лежи у хладној води. С обзиром да је била свој сопствени каскадер, та сцена јој је оставила трајно оштећење нерва на два прста.[7]

1920. године, Лилијан се опробала у нечему новом, режирала је свој први и једини филм, Преуређење супруга (1920). Главну улогу играла је њена сестра, Дороти Гиш, која је већ била својеврсна успешна глумица у комедијама. Њих двије су заједно написале сценарио. Лилијан је монтирала филм, што је научила од Грифита. Научила је и како да постави осветлење и како да изабере костиме. Грифит и Лилијан су заједно сарађивали. Он јој је дозвољавао да режира пробне снимке уместо њега. Лилијан је чак и надгледала изградњу његовог новог студија. Она је стварно била одана Грифиту, пратила га је из студија Биографи до Мјутуал (који је касније постао Парамаунт). Међутим, њих двоје су последњи филм снимили 1921. године, Сирочад олује. Било је спекулација да су се њих двоје разишли због Грифитове љубоморе, јер је Лилијан добијама више заслуга због успеха његових филмова. Лилијан је тврдила да су се свађали због новца.[7]

Приватни живот и смрт[уреди | уреди извор]

Лилијан Гиш се никада није удавала нити је имала деце. Њена повезаност са Дејвидом В. Грифитом је била тако изражена да су многи сумњали на романтичну везу, што она никада није потврдила, иако је неколико њених сарадника било уверени да су њих двоје бар накратко били у вези. Током читавог свог живота, она га је ословљава са "г. Грифит". Била је у вези са продуцентом Чарлс Дуелом, критичарем драма и уредником Џорџ Џин Нејтаном. [5]

Умрла је од затајења срца 27. фебруара, 1993. године, у 99. години живота.[8] 8 месеци је делило од тога да напуни сто година. Њен пепео је постављен поред њене сестре Дороти у епископалној цркви Св. Бартоломеј у Њујорку.[9]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1912. An Unseen Enemy Сестра
1912. Two Daughters of Eve Особа у публици позоришта
1912. So Near, Yet So Far Пријатељица
1912. In the Aisles of the Wild Млада кћерка
1912. The One She Loved -
1912. The Painted Lady Бела на фестивалу сладоледа
1912. The Musketeers of Pig Alley Мала дама
1912. Gold and Glitter Млада жена
1912. My Baby -
1912. The Informer Неодређена секундарна улога
1912. Brutality У позоришту
1912. The New York Hat Муштерија у продавници / Испред црквеl
1912. The Burglar's Dilemma Рођендански добронамјерник
1912. A Cry for Help Спремачица
1913. Oil and Water У првој публици
1913. The Unwelcome Guest На аукцији
1913. A Misunderstood Boy Кћерка
1913. The Left-Handed Man Кћерка старог војника
1913. The Lady and the Mouse Прва сестра
1913. The House of Darkness Медицинска сестра
1913. Just Gold Срце
1913. A Timely Interception Фармерова кћерка
1913. The Mothering Heart Млада супруга
1913. During the Round-Up Ранчерова кћерка
1913. An Indian's Loyalty Ранчерова кћерка
1913. A Woman in the Ultimate Верда
1913. A Modest Hero Супруга
1913. So Runs the Way Фредова жена
1913. Madonna of the Storm Мајка
1913. The Battle at Elderbush Gulch Мелиса Харлоу
1913. The Conscience of Hassan Bey Кћерка мајстора за тепихе
1914. A Duel for Love Девојка са марамом
1914. The Green-Eyed Devil Мери Милер
1914. Judith of Bethulia Млада мајка
1914. The Battle of the Sexes Џејн Ендрјус
1914. The Hunchback Сироче
1914. The Quicksands -
1914. Home, Sweet Home Пејнова душа
1914. The Rebellion of Kitty Belle Кити Бел
1914. Lord Chumley Еленор Батерворт
1914. The Angel of Contention Нети - Анђео
1914. Man's Enemy Грејс Лисл
1914. The Tear That Burned Анита
1914. The Folly of Anne Ен
1914. The Sisters Меј
1915. Рађање једне нације The Birth of a Nation Елзи
1915. The Lost House Досиа Дејл
1915. Enoch Arden Ени Ли
1915. Captain Macklin Беатрис
1915. The Lily and the Rose Мери Рандолф
1916. Pathways of Life -
1916. Daphne and the Pirate Дафни ла Тур
1916. Sold for Marriage Марфа
1916. An Innocent Magdalene Дороти Ралеи
1916. Нетрпељивост Intolerance: Love's Struggle Throughout the Ages Жена што љуља креветац
1916. Diane of the Follies Дајан
1916. The Children Pay Милисент
1916. The House Built Upon Sand Евелин Дер
1917. Souls Triumphant Лилијан Вејл
1918. The Great Love Сузи Бродплејнс
1918. The Greatest Thing in Life Џенет Перет
1919. A Romance of Happy Valley Џени Тимберлејк
1919. Broken Blossoms or The Yellow Man and the Girl Луси Буроус
1919. True Heart Susie Сузи искреног срца
1919. The Greatest Question Нели Џервис
1920. Way Down East Ана Мур
1921. Orphans of the Storm Хенријета Џирард
1923. The White Sister Ангела Чиаромонт
1924. Romola Ромола
1926. La Boheme Мими
1926. The Scarlet Letter Хестер Прин
1927. Annie Laurie Ени Лори
1927. The Enemy Паули Арндт
1928. The Wind Лети
1930. One Romantic Night Принцеза Александра
1933. His Double Life Алиса
1942. Commandos Strike at Dawn Г. Бергесен
1943. Top Man Бет Ворен
1946. Miss Susie Slagle's Госпођица Сузи Слагл
1946. Duel in the Sun Лаура Бел
1948. Portrait of Jennie Мајка Мери милосрдна
1953. The Trip to Bountiful Кери Вотс
1953. The Ford Theatre Hour Г. Миџет
1955. The Cobweb Викторија Инч
1955. The Night of the Hunter Рејчел Купер
1958. Orders to Kill Г. Самерс
1960. The Unforgiven Матилда Захари
1966. Follow Me, Boys! Хети Сајберт
1967. Warning Shot Алис Виловс
1967. The Comedians Г. Смит
1969. Арсеник и старе чипке Arsenic and Old Lace Марта Брустер
1976. Twin Detectives Били Џо Хескинс
1978. Sparrow Удовица
1978. A Wedding Нети Слон
1981. Thin Ice Бака
1983. Hobson's Choice Госпођица Моли Винкл
1984. Hambone and Hillie Хили Редклиф
1985. Adventures of Huckleberry Finn Г. Лофтус
1986. Sweet Liberty Сеселија Бурџис
1987. Августовски китови The Whales of August Сара Вебер

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Theatre | Alexander Street, a ProQuest Company”. search.alexanderstreet.com. 
  2. ^ „American Film Institute”. www.afi.com. 
  3. ^ „Lillian Gish Biography”. Bioandlyrics.com. 27. 2. 1993. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2009. Приступљено 4. 10. 2010. 
  4. ^ "Pennsylvania Births and Christenings, 1709-1950," database, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:V2NJ-LPH : 11 February 2018), Jas. Leonidas Gish, 11 Dec 1873; Christening, citing ZION EVANGELICAL LUTHERAN CHURCH, HUMMELSTOWN, DAUPHIN, PENNSYLVANIA; FHL microfilm 845,111.
  5. ^ а б в Афрон, Чарлс (2002-03-12). Лилијан Гиш: Њена легенда, њен живот (на језику: енглески). Универзитет Калифорнија прес. ISBN 978-0-520-23434-5. 
  6. ^ Одерман, Стјуарт (2000). Лилијан Гиш: Живот на сцени и филму (на језику: енглески). Мекфарланд. ISBN 978-0-7864-0644-9. 
  7. ^ а б в г „Лилијан Гиш”. Биографија (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-05. 
  8. ^ Кребс, Албин (1993-03-01). „Лилијан Гиш, 99, филмска звезда од настанка филмова је умрла”. Њујорк Тајмс (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-05. 
  9. ^ „Почивалиште за више од 7.000 познатих особа”. Чојс извештаји онлајн (на језику: енглески). 39 (06): 39—3120—39—3120. 2002-02-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.39-3120. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • The Movies, Mr. Griffith, and Me (with Ann Pinchot) (Prentice-Hall, 1969) ISBN 9780135366493
  • Dorothy and Lillian Gish (Charles Scribner's Sons, 1973)
  • An Actor's Life for Me (with Selma G. Lanes) (Viking Penguin, 1987)
  • Abel, Richard, et al. Flickers of Desire: Movie Stars of the 1910s (Rutgers University Press, 2011)
  • Affron, Charles. Star Acting: Gish, Garbo, Davis (E.P. Dutton, 1977)
  • Affron, Charles. Lillian Gish: Her Legend, Her Life (University of California Press, 2002)
  • Berke, Annie, Never Let the Camera Catch Me Acting: Lillian Gish as Actress, Star, and Theorist, Historical Journal of Film, Radio, and Television 36 (June 2016), 175–89.
  • Bogdanovich, Peter. A Moment with Miss Gish (Santa Teresa Press, 1995)
  • Oderman, Stuart. Lillian Gish: A Life on Stage and Screen (McFarland, 2000)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]