Fridrih Veliki

Fridrih II Veliki
Lični podaci
Datum rođenja	(1712-01-24)24. januar 1712.
Mesto rođenja	Berlin, Pruska
Datum smrti	17. avgust 1786.(1786-08-17) (74 god.)
Mesto smrti	Potsdam, Pruska
Porodica
Supružnik	Elizabeta Kristina od Braunšvajga-Bevern
Roditelji	Fridrih Vilhelm I Sofija Doroteja Hanoverska
Dinastija	Hoencolern
Kralj Pruske
Period	31. maj 1740 — 17. avgust 1786.
Prethodnik	Fridrih Vilhelm I
Naslednik	Fridrih Vilhelm II

Fridrih II Pruski, poznatiji kao Fridrih Veliki (nem. Friedrich II, Friedrich der Große; 24. januar 1712—17. avgust 1786) bio treći kralj Pruske (1740—1786) iz dinastije Hoencolern. Svoje kraljevanje obeležio je reformom uprave i birokratskog stroja, prosvećenim pristupom vladarskim pitanjima i verskom tolerancijom, kao i vrsnim vojnim umećem, koje je iskoristio vodeći prusku vojsku u odbrani svoje kraljevine tokom Sedmogodišnjeg rata. Fridrih Veliki je jedan od najznačajnijih državnika XVIII veka, kao i jedna od najupečatljivijih i najuticajnijih ličnosti nemačke istorije.

Fridrih je bio pobornik umetnosti i filozofije, i prijatelj mnogih filozofa. Poznat je period kada je na svom dvoru ugostio filozofa Voltera. Interesovao se naročito za muziku i svirao je flautu. U blizini Potsdama, podigao je dvorac za lično uživanje: Sansusi.

Njegova vladarska ideologija se može opisati kao prosvećeni apsolutizam.

Mladost

Rodio se u Berlinu kao sin kralja Fridriha Vilhelma I i Sofije Doroteje Hanoverske. Njegov je otac, nazivan i kraljem-vojnikom, postavio temelje moćne armije i radio na centralizaciji zemlje, ali bio je poznat i po svome autoritarnom držanju. Majka Sofija je, međutim, bila veoma obrazovana i blaga žena. Njen otac Georg, knez-izbornik Hanovera, bio je naslednik kraljice Ane i time prestolonaslednik Ujedinjenog Kraljevstva. Godine 1714. je postao kralj Džordž I.

Fridrihov otac je insistirao da njegova deca ne budu obrazovana u aristokratskom duhu, već više kao obični građani Pruske. Za guvernantu je postavio Francuskinju, Madam de Monbel, koja je odgajala i njega. Deca su tako simultano učila francuski i nemački, a pod uticajem Madam de Monbel, hugenotkinje, bila su obrazovana i u strogom kalvinističkom duhu. Uprkos očevom insistiranju na strogo hrišćanskom i pragmatičnom obrazovanju, mladi Fridrih je, uz pomoć svoga učitelja, Žaka Duana, pribavio krišom biblioteku sa tri hiljade naslova koja je sadržala poeziju, grčke i rimske klasike, kao i novija dela francuskih filozofa, što je dopunjavalo Fridrihovo zvanično obrazovanje.

Za razliku od svog oca, koji je bio veoma religiozan kalvinista, Fridrih je odrastao uglavnom nereligiozan. Ipak, zadržao je kalvinističku doktrinu predodređenja.

Krunski princ

Fridrihova majka, kraljica Sofija Doroteja, je 1732. godine pokušala da organizuje dvostruko venčanje između Fridriha i njegove sestre Vilhelmine i članova britanske vladajuće dinastije, princeze Amelije i Frederika, princa Velsa — dece njenog brata, kralja Džordža II. Plašeći se mogućeg saveza između Pruske i Velike Britanije, austrijski ambasador, feldmaršal Fon Sekendorf, podmitio je pruskog ministra vojske, feldmaršala Fon Grumbkova i pruskog ambasadora na britanskom dvoru, Bendžamina Rajhenbaha, koji su odmah pristupili razbijanju ugovorenog braka. Njihovo diskretno klevetanje dvorova pri kojim su bili poslanici, ubrzo je dovelo do nepoverenja između pruskog i britanskog kralja i, na kraju, do neprihvatljivo visokih zahteva za miraz od strane pruskog monarha Fridriha Vilhelma. Ubrzo nakon toga, bračni dogovor je raskinut.

Mladi Fridrih je našao bliskog saveznika u liku svoje sestre Vilhelmine, sa kojom je ostao blizak tokom celog života. Sa 16 godina, Fridrih se takođe približio i jednom od sluga njegovog oca, trinaestogodišnjem Petru Karlu Kristofu Kitu, koji ga je obaveštavao o dešavanjima u kraljevom kabinetu.

Sa 18 godina, Fridrih planira da, u pratnji bliskog prijatelja, poručnika Hansa Hermana fon Katea i nekoliko drugih mladih oficira, prebegne u Veliku Britaniju. Plan je bio osujećen kada je Robert Kit, brat Fridrihovog prijatelja Petra Kita, usled griže savesti zbog učestvovanja u zaveri, priznao sve kralju Fridrihu Vilhelmu, moleći ga za oprost. Prinčeva povorka je zaustavljena kod Manhajma, i Fridrih i Fon Kate našli su se u zarobljeništvu u Kustrinu. Kako su obojica bili oficiri u pruskoj armiji, namereni da prebegnu u Britaniju, obojici je pretila smrtna kazna zbog izdaje. Kralj se dvoumio o tome da li da usmrti Fridriha, ili da ga prisili da prepusti svoje nasledno pravo mlađem bratu, Augustusu Vilhelmu, ali je usled komplikovane procedure u oba slučaja — smrtnu kaznu kao i promenu nasleđa, u složenim političkim prilikama Svetog rimskog carstva, morao bi da potvrdi i Rajhstag — odlučeno da se usmrti samo Fon Kate, a Fridrih natera da izvođenje smrtne kazne posmatra. Usmrćenje bliskog prijatelja (po nekim istoričarima verovatno i ljubavnika), ostavilo je dubok utisak na mladog princa, koji je nekoliko sledećih dana proveo u bunilu.

Fridrih dobija kraljevsko pomilovanje 18. novembra, ali ostaje bez oficirskog čina. Umesto povratka u Berlin, prisiljen je da ostane u Kustrinu, gde započinje rigorozno školovanje u državničkim i vojnim poslovima. Napetosti između oca i sina su donekle popustile kada je Fridrih Vilhelm posetio Kustrin godinu dana kasnije. Fridrihu je bilo dozvoljeno da dođe u Berlin povodom venčanja sestre Vilhelmine sa margravom Bajrojta Fridrihom 20. novembra 1731. Krunski princ se permanentno vraća u Berlin tri meseca kasnije, posle završetka školovanja.

Fridrih Vilhelm je planirao venčanje Fridriha sa princezom Elizabetom od Meklenburg-Šverina, sestričinom ruske carice Ane, ali se ovom planu oštro usprotivio princ Eugen Savojski. Fridrih lično je predložio da se oženi Marijom Terezijom, budućom caricom Austrije, u zamenu za njegovo odricanje od nasledsva pruskog prestola. Eugen je sa druge strane predložio princezu Elizabetu Kristinu od Braunšvajg-Beverna, protestantsku rođaku Habzburga, što je prihvatio i Fridrih Vilhelm. Iako je prihvatio ovo uređenje, Fridrih sam je, u prepisci sa sestrom Vilhelminom, jasno izrazio svoje neslaganje sa ovim brakom, smatrajući ga primerom austrijskog mešanja u pruske unutrašnje prilike. Kada je 1740. obezbedio svoj presto, zabranio je svojoj supruzi da posećuje dvor u Potsdamu, ograničavajući je isključivo na palatu Šenhauzen i stan u berlinskom Štadšlosu, a za naslednika je imenovao svog brata Augustusa Vilhelma. Uprkos svemu, Elizabeta mu je ostala verna do kraja.

Fridrih je povratio i svoju poziciju u vojsci, i bio imenovan za komandanta puka Fon der Golc, stacioniranog u blizini Nojena i Nojrupina. U toku Rata za poljsko nasleđe, Fridrih je, kao član pruskog kontingenta pri austrijskoj vojsci, studirao ratnu veštinu pod princom Eugenom Savojskim, koji je komandovao trupama na francuskom frontu, uz reku Rajnu. Oslabljen gihtom čije simptome je dodatno iskomplikovalo izcrpljujuće ratovanje, kralj Fridrih Vilhelm dodeljuje Fridrhu dvorac Rajsberg severno od Nojrupina. Ovde Fridrih oko sebe skuplja grupu umetnika: muzičara, glumaca i slikara. Provodi vreme čitajući, gledajući izvođenje dramskih dela i pišući i izvodeći muziku. Kasnije je smatrao ovo razdoblje za najsrećnije u životu. Pored umetnosti, osniva i 'Bajardski red' — kružok u kome, zajedno sa prijateljima, raspravlja o pitanjima ratne veštine. Za načelnika ovog reda imenovan je Hajnrih August de la Mo Fuke, pruski oficir francuskog porekla koga Fridrih upoznaje tokom svog boravka u Kustrinu.

U periodu kada je Makijavelijev tekst 'Vladar' smatran kao definitivan priručnik svakog vladara, Fridrih odbacuje real-politički pristup italijanskog autora i piše vlastiti tekst nazvan Anti-Makijaveli. Ovo idealističko odbacivanje Makijavelijevog rada objavljeno je anonimno 1740. ali usled interesovanja francuskog filozofa Voltera, delo postiže veliku popularnost. Ovaj period života kada Fridrih posvećuje više pažnje umetnosti nego politici, završava smrću njegovog oca 1740. Sa 28 godina, Fridrih postaje pruski kralj, Fridrih II.

Porodično stablo

16. Georg Vilhelm, izbornik Brandenburga

8. Fridrih Vilhelm

17. Elizabeta Šarlota od Palatinata

4. Fridrih I od Pruske

18. Frederik Oranski Nasauski

9. Lujza Henrijeta od Nasaua

19. Countess Amalia of Solms-Braunfels

2. Fridrih Vilhelm I

20. George, Duke of Brunswick-Lüneburg (=24, 28)

10. Ernst Avgust, izbornik od Braunšvajg-Lineburga (=12)

21. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (=25, 29)

5. Sofija Šarlota Hanoverska

22. Fridrih V Palatinski (=26)

11. Sofija Hanoverska (=13)

23. Elizabeta Stjuart (=27)

1. Fridrih Veliki

24. George, Duke of Brunswick-Luneburg (=20, 28)

12. Ernest Augustus, Elector of Brunswick-Luneburg (=10)

25. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (=21, 29)

6. Džordž I

26. Fridrih V Palatinski (=22)

13. Sofija Hanoverska (=11)

27. Elizabeta Stjuart (=23)

3. Sofija Doroteja Hanoverska

28. George, Duke of Brunswick-Luneburg (=20, 24)

14. Georg Vilhelm, vojvoda od Braunšvajga-Lineburga

29. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (=21, 25)

7. Sofija Doroteja od Cele

30. Alexandre d'Esmier d'Olbreuse

15. Éléonore Desmier d'Olbreuse

31. Jacquette Poussard du Bas Vandré

Literatura

• Anderson, Fred (2001). Crucible of War: The Seven Years' War and the Fate of Empire in British North America, 1754—1766. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-375-70636-3. 
• Asprey, Robert B. (1986). Frederick the Great: The Magnificent Enigma. New York: Ticknor & Fields. ISBN 0-89919-352-8. 
• Blanning, Tim (2016). Frederick the Great: King of Prussia. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6812-8. 
• Clark, Christopher (2006). Iron Kingdom: The Rise and Downfall of Prussia 1600—1947. Cambridge, MA: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-02385-4. 
• Davies, Norman. Europe: A History, A Panorama of Europe, East and West, From the Ice-Age to the Cold War, From the Urals to Gibraltar. New York: Harper Perennial, 1998.
• Fraser, David (2000). Frederick the Great: King of Prussia. New York: Fromm International. ISBN 0-88064-261-0. 
• Gaines, James R. Evening in the Palace of Reason: Bach Meets Frederick the Great in the Age of Enlightenment. New York: Harper Perennial, 2006.
• Goerlitz, Walter (1985) [1959]. History of the German General Staff, 1657—1945. Boulder and London: Westview Press. 
• Koch, H. W. (1978). A History of Prussia. New York: Barnes & Noble Books. ISBN 0-88029-158-3. 
• Luvaas, Jay (1966). Frederick the Great on the Art of War. New York: Free Press. ISBN 978-1-111-78540-6. 
• MacDonogh, Giles (2001). Frederick the Great: A Life in Deed and Letters. New York: St. Martin's Griffin. ISBN 0-312-27266-9. 
• Mitford, Nancy (2013) [1970]. Frederick the Great. New York: nyrb. ISBN 978-1-59017-623-8. 
• Reiners, Ludwig (1960). Frederick the Great: A Biography. New York: G. P. Putnam & Sons. 
• Richard, Ernst (1913). History of German Civilization. A General Survey. New York: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-330-40480-5. 
• Ritter, Gerhard (1936). Frederick the Great: A Historical Profile. English translation 1974 ed. by Peter Peret. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-02775-2. ; Called by Russell Weigley „The best introduction to Frederick the Great and indeed to European warfare in his time.”
• Schieder, Theodor (2013) [1983]. Frederick the Great. Edited and translated by Sabina Berkeley and H. M. Scott. Harlow and New York: Addison Wesley Longmann. ISBN 978-1-317-90152-5. 
• —— (1983). Friedrich der Grosse. Ein Königtum der Widersprüche. Frankfurt: Propyläen Verlag. 
• Simms, Brendan (2013). Europe: The Struggle for Supremacy, from 1453 to the Present. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-06486-1. 
• Snyder, Louis (1971). Frederick the Great. Englewood Cliffs: Prentice-Hall. ISBN 0-13-330605-4. 
• Blanning, Tim. Frederick the Great: King of Prussia (2016), major new scholarly biography.
• Duffy, Christopher (1974). The Army of Frederick the Great. Hippocrene Books. ISBN 0-88254-277-X. OCLC 15481656. 
• Gooch, G. P. (1947). Frederick the Great, the Ruler, the Writer, the Man. 
• Haworth, Paul Leland. „Frederick the Great and the American Revolution.” American Historical Review 9.3 (1904): 460—478. JSTOR free
• Horn, D.B. Frederick the Great and the Rise of Prussia (Harper & Row, 1969).
• Hubatsch, Walther (1975). Frederick the Great of Prussia: Absolutism and Administration. London: Thames and Hudson. 
• Johnson, Hubert C. Frederick the Great and His Officials (Yale U.P. 1975)
• Oleskiewicz, Mary. "The Flutist of Sanssouci: Frederick ‘the Great’ as Composer and Performer, " Flutist Quarterly 18 (Fall 2012): 19—26; a Dutch translation of the same article has been published in FLUIT, the quarterly journal of the Dutch Flute Society.
• Oleskiewicz, Mary. "Music at the Court of Brandenburg-Prussia, " Chapter 3 in: Music at German Courts, 1715—1760: Changing Artistic Priorities, ed. Samantha Owens, Barbara M. Reul, and Janice B. Stockigt (Woodbridge, Suffolk, U.K.: Boydell and Brewer, 2011), 79—130.
• Oleskiewicz, Mary. Four Sonatas for Flute and Basso Continuo, by King Frederick „the Great” of Prussia (first ed.), Breitkopf & Härtel, 2012.
• Palmer, R.R. "Frederick the Great, Guibert, Bulow, " in Peter Paret et al. eds. Makers of Modern Strategy from Machiavelli to the Nuclear Age (2010) ch 6
• Pangels, Charlotte (1998). Friedrich der Große. Bruder, Freund und König. München: Diederichs. ISBN 3-424-01241-6. 
• Rose, J. Holland. „Frederick the Great and England, 1756—1763 (Continued).” English Historical Review 29.114 (1914): 257—275. JSTOR
• Scott, H. M. „Aping the Great Powers: Frederick the Great and the Defence of Prussia's International Position, 1763—86.” German History 12.3 (1994): 286.
• Simon, Edith. The making of Frederick the Great (1963).
• Telp, Claus. The evolution of operational art, 1740—1813: from Frederick the Great to Napoleon (Routledge, 2004)
• Kunisch Johannes: Friedrich der Große. Der König und seine Zeit. 4. edition, Munich 2005 (standard biography)
• Luh, Jürgen, Der Große. Friedrich II. von Preußen (München, 2011)
• Mary Oleskiewicz, Baroque Flute, Seven Flute Sonatas by King Frederick „The Great”, Hungaroton Classic, HCD 32698. She uses an historical copy of the King's favorite flute. Recorded in the music room of Palace Sanssouci, Potsdam, Germany.
• Friedrich (1789). [Opere]. 4. A Berlin: chez Voss et fils, et Decker et fils, et chez Treuttel. 
• Friedrich (1849). Oeuvres poètiques. 2. Berlin: Imprimerie Royale R. Decker. 
• Friedrich (1849). Poésies posthumes. 1. Berlin: Imprimerie Royale R. Decker. 
• Friedrich (1849). Poésies posthumes. 2. Berlin: Imprimerie Royale R. Decker. 
• Friedrich (1850). Oeuvres poètiques de Frédéric 2. roi de Prusse. Berlin: Imprimerie Royale R. Decker. 
• Friedrich (1849). Oeuvres poètiques. 1. Berlin: Imprimerie Royale R. Decker. 

Spoljašnje veze

• Frederick II

• King of Prussia Frederick II na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Fridrih Veliki na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Digital edition of Frederick the Great's Works by Trier University Library (in German and French)
• Voltaire and Frederick the Great by Lytton Strachey
• Story about Frederick and Madame de Pompadour (jezik: nemački)
• Free scores at the Mutopia Project
• History of Frederick II of Prussia by Thomas Carlyle Project Gutenberg Ebook
• [1] Frederick's Political Testament
• Fridrih Veliki (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• „In Our Time: Frederick the Great” BBC discussion with Tim Blanning, Katrin Kohl and Thomas Bishop, hosted by Melvyn Bragg, first broadcast 2 July 2015.
• Novinski isečci na temu Fridrih Veliki u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)