Pređi na sadržaj

Hiperkapnija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hiperkapnija
Narušena oksigenacije može uzrokovati porast nivo ugljen-dioksida u krvi
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostPatologija DiseasesDB =

Hiperkapnija (lat. hypercapnia) je stanje povišenog parcijalnog pritiska ugljen-dioksida (PaCo2) u arterijskoj krvi i ostalim telesnim tečnostima, praćeno viškom ugljen-dioksida u telesnim tečnostima. Manji stepen hiperkapnije nema bitnog uticaja na organizam obolelog, jer na to utiče snabdevanje tkiva kiseonikom, hemoglobinski kapacitet krvi i minutni volumen srca.[1]

Nivo hiperkapnije na kome nastaju ozbiljni metabolički i klinički poremećaji nije jasno određen (na šta umnogome utiče brzina razvoja gasnih promena i kompenzatorna moć organizma). Vrednosti PaCO2 od 8 kPa (oko 60 mmHg) smatraju se graničnim parametrima zato što je na tim vrednostima kompenzacijska moć bubrega ograničena i dalji porast (РаСО2) dovodi do respiratorne acidoze, koja progredira u depresiju ventilacije, anestetičkim efektom (SO2) na centralni nervni sistem sa posledičnom pojavom kome.[2]

Definicije

[uredi | uredi izvor]
Hiperkapnija (lat. hypercapnia)

Višak ugljen-dioksida u krvi, izazvan povišenim parcijalnim pritiskom ugljen-dioksida (>PaCo2) u arterijskoj krvi i telesnim tečnostima.[3]

Hipokapnija (lat. hypоcapnia)

Smanjena količina ugljen-dioksida u krvi, izazvana sniženjem parcijalnim pritiskom ugljen-dioksida.[3]

Akapnija (lat. аcapnia)

Akapnija se često koristi kao termin da označi hipokapniju, međutim stanje potpune akapnije (potpunog manjak ugljen-dioksida u telesnim tečnostima) ne postoji za života kao i anoksija (pa je bolji termin za anoksiju anoksemija).[3]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Obezbeđujući telu kiseonikom, respiratorni sistem istovremeno uklanja proizvod metabolizma – ugljen-dioksid, koji krv dovodi iz tkiva u alveole pluća, odakle se zahvaljujući alveolarnoj ventilaciji, uklanja iz krv. U stanjima kada dođe do povišenog parcijalnog pritiska ugljen-dioksida (PaCo2) u arterijskoj krvi i ostalim telesnim tečnostima, usled viška ugljen-dioksida u telesnim tečnostima odnosno krvi nastaje hiperkapnija.[1]

Glavni uzroci hiperkapnije izazvane respiratornom insuficijencijom
Uzrok Karakteristike
Alveolarna hipoventilacija pluća Karakteriše je smanjena, (nedovoljna), ventilacija alveola pluća. Nesposobnost pluća da obavi dovoljnu razmenu kiseonika ili kiseonika i ugljen-dioksida dovodi do hipoksemije ili hipoksemije i hiperkapnije.
Poremećaj difuzije gasova u plućima Nastaje zbog otežane razmene gasova na nivou aleolo-kapilarne membrane. Tako nastaje hipoksemički oblik respiracijski insuficijencije koji se javlja u poremećajima difuzije gasova, jer kiseonik 20 puta sporije difunduje od ugljen-dioksida i u parcijalnoj hipoventilaciji kompenzaciona hiperventilacija održava normokapniju ili čak hipokapniju.
Hiperkapnički oblik respiratorne insuficijencije Javlja se u hipoventilaciji kad je alveolarna ventilacija toliko smanjena da ne može dovoljno izlučiti ugljen-dioksid. Tada dolazi do hipoksemije, hiperkapnije i respiratorne acidoze
Hipoksemija Koja uzrokuje hipoksičnu hipoenergozu, poremećaj svesti i slabost srčanog mišića (miokarda), a terapija kiseonikom može pogoršati stanje (dejstvom na karotidni čvor).

Primer || Primer

Učinak hiperkapnije na organizam

[uredi | uredi izvor]

Kada se u alveolama PaCO2 poveća iznad približno 8 do 10 kPa, dispneja najčešće postaje teška, a kad poraste do nivoa od 11 do 13 kPa, čovek postaje latergičan, a ponekad i polukomatozan. Anestezija i smrt mogu nastupiti kad se PaCO2 uveća na 13 do 20 kPa.[2]

Znaci (simptomi) hiperkapnije:

[uredi | uredi izvor]
Znaci i simptomi trovanja ugljen-dioksidom u zavisnosti od njegove koncentracije u vazduhu.[4][5]

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Postavlja se merenjem koncentracije ugljen-dioksida u ekspirisanom (izdahnutom) vazduhu na kraju ekspirijuma posebnim uređajem kapnometrom, što uvek ne isključuje prisustvo hiperkapnije ako su nađenje normalne ili čak snižene vrednosti ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu. Zato se obavezno mora pristupiti laboratorijskom određivanju (PaC02) u arterijskoj krvi.

Nivoi gasnih promena nađenih u krvi koji se označavaju sa kao:

  • Lakši gasni poremećaj — RaO2 >60 mmHg
  • Ozbiljni gasni poremećaj — RaO2 40-50 mmHg
  • Opasni gasni poremećaj — RaO2 <40 mmHg

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Sastoji se u snižavanju povišenih vrednosti ugljen-dioksida, poboljšanjem alveolarne ventilacije i otklanjanjem hipoksije primenom sledećih mera:[6]

Uklanjanje hipoksije

Jeda od najzačajnijih mera koja se koristi u lečenju hiperkapnije je oksigenoterapija kiseonikom na normalnom ili povišenom pritisku. Primena kiseonika je neodložna ako je parcijalni pritisak kiseonika niži (< РаО2) od 50 do 55 mmHg.

Poboljšanje alveolne hipoventilacije

Primenom venepunkcije, antibiotika, bronhodilatatora, mukolitika, glikokortikoida, analeptika, može se postići poboljšanje alveolarne hipoventilacije.

Korekcija srčane insuficijencije

Primenom diuretika, kardiotonika, antiaritmika, vazodilatatora medicinskog kiseonika vrši se korekcija srčane insuficijencije.

Suzbijanje komplikacija

[uredi | uredi izvor]

Ako je poznat uzrok koji je doveo do razvoja hiperkapnije terapija se prvenstveno usmerava prema tom uzroku. U slučaju da primenjene mere ne daju zadovoljavajuće rezultate pristupa se endotrahealnoj intubaciji i mehaničkoj ventilaciji uz upotrebu specijalnih uređaja (respiratora).[7]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. str. 729—740. ISBN 963-176-192-2 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  2. ^ a b Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. str. 738. ISBN 963-176-192-2 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  3. ^ a b v Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. str. 729—740. ISBN 963-176-192-2 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  4. ^ Toxicity of Carbon Dioxide Gas Exposure, CO2 Poisoning Symptoms, Carbon Dioxide Exposure Limits, and Links to Toxic Gas Testing Procedures By Daniel Friedman – InspectAPedia
  5. ^ Davidson, Clive. 7 February 2003. "Marine Notice: Carbon Dioxide: Health Hazard". Australian Maritime Safety Authority.
  6. ^ V. M. Varagić i M. Stevanović, Farmakoterapija u pulmologiji, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1990.
  7. ^ Hess, D. R. (2011). „Approaches to conventional mechanical ventilation of the patient with acute respiratory distress syndrome”. Respiratory Care. 56 (10): 1555—1572. PMID 22008397. S2CID 818678. doi:10.4187/respcare.01387. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Prof. dr V. M. Varagić i prof. dr. M. Stevanović, Farmakoterapija u pulmologiji, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1990
  • Mathieu, Daniel (2006). Handbook on Hyperbaric Medicine. Springer. 
  • Fife, William P.; Bookspan, Jolie (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. 
  • Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хиперкапнија&oldid=27892455”