Hronologija invazije Rusije na Ukrajinu (jul 2022)

Glavni članak: Hronologija invazije Rusije na Ukrajinu

Ova članak obuhvata dešavanja koja su se dogodila u julu 2022. godine, od kada je Rusija pokrenula vojnu invaziju na Ukrajinu.

1 |	2 |	3 |	4 |	5 |	6 |	7
8 |	9 |	10 |	11 |	12 |	13 |	14
15 |	16 |	17 |	18 |	19 |	20 |	21
22 |	23 |	24 |	25 |	26 |	27 |	28
29 |	30 |	31

1. jul

Ruska vojska je ispalila tri projektila na jedno naselje u Odeskoj oblasti , uništivši stambenu zgradu i rekreativni centar. Ubijena je najmanje 21 osoba.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država objavila je 14. paket pomoći Ukrajini, ukupne vrednosti 820 miliona dolara.

2. jul

Dvojicu Britanaca, Endru Hila i Dilana Hilija, vlast DNR je optužila kao plaćenike, po istoj optužbi za koju su još dva Britanca, Šon Piner i Ejden Aslin, osuđeni u junu.

Rusija je tvrdila da je uništila pet ukrajinskih komandnih mesta u oblastima Donbasa i Nikolajeva.

Rob Li (poznati bloger), objavio je na Tviteru video snimak čečenskih vojnika Rosgvardije ispred zgrade uprave u Lisičansku. Štaviše, ruske snage su tvitovale video snimak sovjetske zastave u ruševinama iste zgrade. Ukrajina je tvrdila da kontroliše grad. Međutim, njene snage su „trpele intenzivno rusko granatiranje“.

3. jul

Na teritoriji Ruske Federacije, U Belgorodu, tri osobe su poginule u ukrajinskom granatiranju, rekao je lokalni guverner Vjačeslav Gladkov, koji je takođe naveo da je uništeno 11 stambenih zgrada i 39 privatnih rezidencija. Ove tvrdnje nisu mogle biti nezavisno proverene.

Predsednik Zelenski je priznao gubitak Luganske oblasti, rekavši: „Ako komandanti naše vojske povuku ljude sa određenih tačaka na frontu, gde neprijatelj ima najveću prednost u vatrenoj moći, a to se odnosi i na Lisičansk, to znači samo jedno - da ćemo se vratiti zahvaljujući našoj taktici, zahvaljujući povećanom snabdevanju modernog naoružanja“. Ukrajinska vojska je u saopštenju o povlačenju iz Lisičanska rekla: „Nastavak odbrane grada doveo bi do kobnih posledica. U cilju očuvanja života ukrajinskih branilaca doneta je odluka o povlačenju.“ Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, obavestio je ruskog predsednika Putina da je cela Luganska oblast „oslobođena“.

Australijski premijer Entoni Albaniz posetio je Kijev i obećao sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, zabranu uvoza ruskog zlata i uvođenje sankcija i zabrana putovanja za 16 visokih ruskih političara i oligarha. Vojna pomoć će uključivati 14 oklopnih vozila M113, još 20 pokretnih vozila "Bušmaster" i drugu vojnu opremu.

4. jul

Predsednik Putin je rekao da ruske snage „koje su učestvovale u aktivnim neprijateljstvima i postigle uspeh, pobedu... treba da se odmore, povećaju svoje borbene sposobnosti."

5. jul

Ruska Državna Duma počela je da priprema zakone za prelazak na ratnu ekonomiju kako bi mogla da naredi kompanijama da proizvode ratne zalihe i obavežu radnike da rade prekovremeno.

Prema Sjedinjenim Državama, Rusija je pokušala da nabavi vojne bespilotne letelice od Irana, navodeći da je ruska delegacija posetila aerodrom Kašan, južno od Teherana, ranije u junu i 5. jula 2022. kako bi posmatrala bespilotne letelice koje je proizveo Iran.

6. jul

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da zapadna artiljerija data Ukrajini konačno počinje da utiče na ruske snage. U međuvremenu, visoki ruski zvaničnik upozorio je SAD da ne kažnjavaju ruske akcije u Ukrajini, rekavši da rizikuje da navuče gnev Božiji ako to učini.

Teško granatiranje nastavljeno je duž linije fronta u Donbasu u sredu, a ruske snage ostvarile ograničen uspeh, prema obaveštajnim podacima Ministarstva odbrane Velike Britanije.

7. jul

Predsednik Zelenski je dao komentar o zapadnoj artiljeriji: „Ovo značajno smanjuje ofanzivni potencijal ruske vojske. Gubici okupatora će se samo povećavati svake nedelje, kao i poteškoće u njihovom snabdevanju. Čini se da ruske snage regrutuju veterane i regrute intenzivnije, nudeći im ugovore da služe kao profesionalni vojnici u vojsci na ograničeno vreme. U Čečeniji postoje izveštaji o kidnapovanju ljudi i njihovom primoravanju da se bore u Ukrajini.

8. jul

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak rekao je da je poginulo 37.000 ruskih vojnika, a da je ranjeno još 98.000-117.000 ljudi, uključujući 10 generala. On je rekao i da je uništeno 1.605 ruskih tenkova, kao i 405 aviona i helikoptera. Ovo je bio jedan od retkih dana kada su ukrajinski izvori komentarisali ukupan broj ranjenih ruskih snaga.

9. jul

Rakete koje su ispalile ruske snage pogodile su stambenu zgradu u Časiv Jaru, pri čemu je poginulo najmanje 48 ljudi.

10. jul

Irina Vereščuk, potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija, pozvala je ukrajinske izbeglice koje „čekaju kraj rata“ na ruskoj teritoriji da se odmah vrate u Ukrajinu ili da se evakuišu u zemlje Evropske unije, upozoravajući da postoji „gvozdena zavesa“ koja umanjuje njihovu mogućnost da pobegnu. Ona je tvrdila da su Rusi već počeli da postavljaju "filtracione kampove" na njenim granicama prema Estoniji kako bi sprečili Ukrajince da napuste Rusiju. Ona je takođe uverila ukrajinske izbeglice u Rusiji da se neće smatrati kolaboracionistima i da imaju pravo na pomoć vlade.

11. jul

Oleh Kotenko, ukrajinski ombudsman, tvrdi da je 7.200 ukrajinskih pripadnika nestalo od početka rata, revidirajući prethodnu tvrdnju o 2.000 nestalih. On je izrazio nadu da bi ovo osoblje, koje uključuje „Nacionalnu gardu, graničare i službu bezbednosti“, moglo da bude vraćeno u Ukrajinu putem razmene zarobljenika sa Rusijom.

Prvi NASAMS sistem za Ukrajinu stigao je u Poljsku iz Norveške. Transport je obavljen ukrajinskim avionom An-124.

12. jul

Predsednik Zelenski je rekao da je Ukrajina postala pridruženi član NATO-ovog programa multilateralne interoperabilnosti. Ovo omogućava Ukrajini ne samo da primenjuje standarde NATO-a, već i doprinosi razvoju novih standarda. On je tvrdio da je to „doprinos razvoju kolektivne bezbednosti u Evropi”. On je takođe rekao o artiljeriji koju snabdeva Zapad: „Okupatori su već dobro osetili šta je moderna artiljerija. Ruski vojnici – a to znamo iz presretnutih razgovora – zaista se plaše naših oružanih snaga.“ On je, međutim, priznao ukrajinske gubitke: „Ima žrtava – ranjenih i poginulih. U Donbasu pokušaji ofanzive ne prestaju, situacija tamo ne postaje lakša, a gubici ne postaju manji.“

13. jul

Severna Koreja je priznala nezavisnost Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR), što je navelo Ukrajinu da uvede sankcije protiv vlade Severne Koreje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova LNR saopštilo je da su njihove i ruske trupe ušle u Siversk.

14. jul

Raketni napad u Vinici je ubio 26 osoba, uključujući troje dece.

Rusija je započela „dobrovoljnu mobilizaciju“: očekivalo se da će do kraja meseca 85 federalnih oblasti, uključujući Krim i Sevastopolj, regrutovati po 400 ljudi. Oni koji potpišu šestomesečni ugovor dobijali bi "3.750 do 6.000 američkih dolara mesečno". Neki regioni su takođe ponudili bonus od 3,400 dolara. Grupa "Vagner" je takođe počela da regrutuje zatvorenike.

15. jul

Volodimir Zelenski je pozvao međunarodnu zajednicu da prizna Rusku Federaciju kao „terorističku državu“.

Sa ukrajinske strane je saopšteno da Rusija koristi nuklearnu elektranu u Zaporožju za skladištenje oružja i kao bazu za ispaljivanje oružja.

16. jul

Tokom inspekcije trupa na neimenovanom „komandnom mestu“ u Donbasu, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je trupama da povećaju nagomilavanje „u svim operativnim pravcima“ u Ukrajini, sugerišući da ruska vojska verovatno stavlja tačku na prijavljene „operativne pauze“ duž linije fronta.

17. jul

Ukrajinski predsednik je predložio razrešenje Ivana Bakanova, šefa Službe bezbednosti Ukrajine i Irine Venediktove, glavne tužiteljke; utvrđeno je da je do 60 zaposlenih u obe agencije sarađivalo sa ruskim snagama.

18. jul

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajina može naneti "značajne gubitke" ruskim snagama zbog modernog zapadnog naoružanja. Komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji rekao je: „Važan faktor koji doprinosi našem zadržavanju odbrambenih linija i položaja je blagovremeni dolazak M142 HIMARS, koji nanose hirurški precizne udare na neprijateljske kontrolne punktove, skladišta municije i goriva."

Ruske snage su pojačale svoju poziciju na jugu Ukrajine. Ukrajinska vojska je tvrdila da ruske snage sada pokušavaju da se sakriju „iza civilnog stanovništva“

19. jul

Most Antonivka (preko reke Dnjepar) oštećen je ukrajinskom raketom.

20. jul

Sirija je zvanično prekinula diplomatske odnose sa Ukrajinom.

U svom 16. paketu pomoći američka vlada je najavila isporuku dodatnih HIMARS sistema, raketa i artiljerijskih granata Ukrajini.

21. jul

Ukrajina je tvrdila da je napravila dovoljno štete da spreči Rusiju da koristi drumski most Antonivka za transport municije.

Generalni direktor Metinvesta, kompanije koja je vlasnik železare Azovstal, optužio je Rusiju da je iz Ukrajine uzela čelik u vrednosti od 500 miliona funti, koji je trebao da bude izvezen u brojne zemlje Afrike i Azije. Određeni deo materijala su već platile pojedine evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju.

22. jul

Rusija i Ukrajina su, uz posredovanje UN i Turske potpisali sporazum o oslobađanju izvoza žitarica koji je blokirala Rusija u ukrajinskim lukama na Crnom moru.

SAD su najavile novi paket pomoći, koji uključuje 580 dronova.

Litvanija je ukinula zabranu prevoza sankcionisane robe u Kalinjingrad, iz Rusije, železnicom preko litvanske teritorije.

23. jul

Rusija je manje 24 sata nakon potpisivanja ugovora o izvozu žitarica sa Ukrajinom lansirala rakete Kaalibar na Odesu. Prema Ukrajini, presretnute su dve od četiri rakete. Ruski zvaničnici su kolegama iz Turske prenele da Rusija „nema nikakve veze“ sa raketnim udarom. Međutim, sledećeg dana, Igor Konašenkov, portparol ruskog Ministarstva odbrane, potvrdio je napad, tvrdeći da je uništen ukrajinski ratni brod i skladište protivbrodskih raketa Harpun.

24. jul

Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je uništeno 100 HIMARS raketa prilikom udara na Dnjepropetrovsk. Međutim, ta tvrdnja nije mogla da se potvrdi od strane medija.

25. jul

Slovačka je otvorila mogućnost prebacivanja svojih 11 aviona (Mig-29) u Ukrajinu kada budu prizemljeni u avgustu, ako može da dobije zamenu za avione od NATO-a.

26. jul

Ruske snage su navodno zauzele Vuhlehirsku elektranu, drugu po veličini elektranu u Ukrajini, na prilazu Bahmutu. Ukrajina je sledećeg dana potvrdila zauzimanje elektrane.

Za požar na skladištu nafte u Donjecku okrivljenaa je ukrajinska artiljerija, prema rečima gradonačelnika Donjecka Alekseja Kulemzina koji je imenovan od strane DNR.

Ukrajina je dobila šest britanskih sistema protivvazdušnih raketa "Stormer HVM".

Ukrajina je tvrdila da je ponovo udarila na drumski most Antonivka raketama iz HIMARS sistema.

SAD su bile spremne da leče ranjene ukrajinske vojnike u njihovom regionalnom medicinskom centru u Nemačkoj. Ovo je bio prvi put da je takav tretman odobren ukrajinskim vojnicima u vojnim umesto u civilnim bolnicama.

27. jul

Most Antonivka je zatvoren za civilni saobraćaj. Portparol ukrajinskih oružanih snaga rekao je da oni nemaju za cilj da unište most. Kako prenosi Bi-Bi-Si, zapadni zvaničnici opisali su most kao "potpuno neupotrebljiv", a zvaničnici Velike Britanije su rekli da je grad Herson sada "praktično odsečen od drugih okupiranih teritorija. Oštećen je i železnički most u blizini.

Ukrajinski savetnik Aleksij Arestovič rekao je da postoji „masovnan premeštaj“ ruskih snaga u Hersonsku oblast.

28. jul

Ukrajinski vojnici i oficiri koji se bore u Donjecku ponudili su anegdotske dokaze o značajnom smanjenju ruske artiljerijske vatre. Nekoliko grupa bivših zapadnih vojnika pružalo je neformalnu osnovnu obuku ukrajinskim regrutima.

29. jul

U zatvoru Olenivka dogodila se eksplozija u kojoj je, prema agenciji RIA Novosti, poginulo 40 zarobljenih ukrajinskih ratnih zarobljenika a ranjeno ih je 75. Ukrajinski generalštab je naveo da je udar počinila Rusija da bi sakrila mučenja i pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika. Rusija je tvrdila da je zatvor pogođen projektilima HIMARS i ponudila je fragmente rakete kao dokaz. Ukrajina traži od UN i Crvenog krsta da istraže ovaj slučaj. Crveni krst je zatražio od ruskih zvaničnika pristup zarobljeničkom logoru Olenivka, ali odgovor nije dobio.

Ruske snage su postavile pontonski most ispod gornje konstrukcije mosta Antonivka kako bi ga zaštitile od napada; obavlja se i civilni i vojni saobraćaj.

30. jul

Prema rečima glavnog portparola regionalne državne administracije Odese, ukrajinska raketa HIMARD je uništila ruski voz koji je u noći 30. jula sa Krima stigao na stanicu u Brilivki, u Hersonskoj oblasti. Raketa je uništila 40 automobila, ubila 80 i ranila 200 ruskih vojnika. Poginuli su i mašinovođe i inženjeri u vozu, iako ukrajinski tvrde da je posada koja je bila angažovana bila zaposlena u kompaniji "Ruske železnice".

31. jul

Rusija je optužila Ukrajinu za napad dronom na štab Crnomorske flote u Sevastopolju, pri čemu je povređeno petoro ljudi i otkazana proslava Dana mornarice. Dron je opisan kao „domaći” i nosio je eksplozivnu napravu „male snage”.

Zvaničnici iz DNR-a tvrde da su ukrajinske trupe granatirale centar grada Donjecka protivpešadijskim minama PFM-1, pri čemu je jedna osoba ranjena.