Čarls Barkli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ne poistovećivati sa Gnarls Barkli.
Čarls Barkli
Barkli 2019. godine
Lični podaci
Puno ime Čarls Vejd Barkli
Nadimak Ser Čarls
Datum rođenja (1963-02-20)20. februar 1963. (61 god.)
Mesto rođenja Lids, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 1,98 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1984. / 5. pik, 1. runda
Odabrao: Filadelfija 76ersi
Pro karijera 1984—2000
Pozicija krilni centar
Seniorska karijera
Godine Klub
1984—1992 Filadelfija 76ersi
1992—1996 Finiks sansi
1996—2000 Hjuston roketsi
Nagrade
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1992. Barselona SAD
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta SAD

Čarls Vejd Barkli (engl. Charles Wade Barkley; Lids, SAD, 20. februar 1963) bivši je profesionalni američki košarkaš koji trenutno radi kao analitičar za Inside the NBA. Barkli je utvrdio sebe kao jednog od najdominantnijih krilnih centara u NBA ligi. Kao igrač koledža Obern, draftovan je nakon završene prve godine od strane Filadelfija seventisiksersa kao peti pik 1984. NBA drafta. Bio je selektovan kao NBA prvi tim pet puta, NBA drugi tim pet puta i jedanput kao NBA treći tim. Zaradio je jedanest NBA Ol-star pojavljivanja i jedanput je bio proglašem za NBA Ol-star MVP 1991. 1993. bio je izglasan za NBA MVP, i za vreme pedeseto godišnjice NBA proglašen je za jednog od najboljih 50 NBA igrača svih vremena. 1992. i 1996. takmičio se na olimpijskim igrama i osvojio je dve zlatne medalje kao član američkog Drim-tima. Barkli je primljem dva puta u Košarkašku Kuću slavnih, 2006. zbog svog individualnog učinka, a 2010. kao član Drim-tima.[1]

Barkli je bio popularan sa fanovima i medijima.[2] Često je bio umešan u tučama na i van terana, i pokretao kotraverze, kao što je, na primer, marta 1991. pljunuo na devojčicu dok je pokušavao da pljune  prozivača iz publike,[3] i kad je 1993. saopštio kroz reklamu za Najk, da sportke figure nisu uzori za decu. Iako je bio nizak za krilnog centra, Barkli je koristio svoju snagu i agresivnost da postane jedan od najdominatnijih NBA skakača za loptu. Bio je kompletan igrač koji mogao da daje poene, pokreće akcije i brani. Godine 2000. se penzionisao kao četvrti igrač u NBA istoriji koji je uspeo da postigne 20.000 poena, 10.000 skokova i 4.000 asistencija.[4]

Nakon penzionisanja kao igrač, Barkli je uspešnu karijeru nastavio na televiziji. Radi za TNT sa Šakil O’Nilom, Keni Smitom i Erni Džonsonom kao analitičar NBA utakmica.[5]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Barkli je rođen i odrastao u Lidsu, Alabama, 16 km od Birmigema, i pohađao Srednju školu Lids. U prvoj godini Barkli je je bio visok 178 cm i težak 100 kg. Nije uspeo da izbori mesto u prvom timu ekipe pa je mora da se zadovolji mestom na klupi. Međutim tokom leta Barkli je porastao do 193 cm i dobio šansu u prvoj postavi u svojoj drugoj godini. Beležio je prosek od 19,3 poena, 17,9 skokova po utakmici i vodio je tim do 26 pobeda i 3 poraza do puta do polufinala.[5] Bez obzira na njegovo poboljšanje u odnosu na prošlu godinu Barkli nije dobio mnogo pažnje od strane skauta sve dok u polufinalu državnog srednjoškolskom takmičenja nije dao 26 poena protiv Alabama-inog  najviše cenjenog prospekta Bobi Li Hurt-a.[5] Asistent košarkaškog tima Obern Univerziteta Soni Smit je bio na utakmici i ubrzo nakon toga ga je rekrutovao, gde je Barkli diplomirao kao biznis menadžer u Obern Univerzitetu.

Koledž[uredi | uredi izvor]

Barkli je igrao koledž košarku za Obern tri sezone. Iako se imao problema sa kilažom, pružao je odlične partije i vodio je ligu u skokovima svake godine.[5] Postao je vrlo popularan među publikom iznenađujući ih svojim zakucavinjima i blokadama uzimajući u obzir njegovu težinu i visinu. Nije bilo neuobičajno da uhvati defanzivni skok, umesto da doda driblao bi preko celog terena i završio bi sa snažnim zakucavanjem. Njegova fizička veličina i umeće mu zaradilo nadimak Round Mound of Rebound.[5]

Za vreme koledž karijere Barkli je igrao na poziciji centra, iako je bio niži od prosečnog centra. Za tri godine koje igrajući za Obern, zabeležio je učinak od 14,8 poena sa 68,2% uspešnosti iz šuta iz igre, 9.6 skoka, 1.6 asistencije I 1,7 bloka.[6] 1984 je jedini put kad je uspeo da dodje do NCAA Turnira gde je zabeležio učinak od 23 poena sa 80% šuta iz igre, 17 skoka, 4 asistencije, 2 ukradene lopte I 2 blokade.[6] Obern je povukao dres sa brojem 34. marta 3, 2001.[7]

NBA karijera[uredi | uredi izvor]

Filadelfija 76[uredi | uredi izvor]

Barkli je pre svoje poslednje godine u Obernu rešio da se prijavi za NBA draft 1984. Bio je selektovan kao peti pik u prvoj rundi od strane Filadelfije seventisiksersa, dva mesta posle nakon sto su Čikago bulsii draftovali Majkla Džordana. Pridružio se vetaranskom timu koji su činilu Džulijus Irving, Moziz Malon i Moris Čiks, igrača koji su odveli Filadelfiju do 1983. NBA titule. Uz pomoć veterana Malona, Barkli je uspeo dovede težinu pod kotrolu i naučio kako fizički da se spremi za utakmicu. U prvoj NBA sezoni učinak mu je bio 14 poena 8,6 skoka po utakmici u toku regularnog dela sezone i dobio mesto u Ol-Ruki timu.[5] U Plejofu Sikseri su stigli do finala Istočne konferencije ali su izgubili od strane Boston Seltiksa u pet utakmica.[8] Plejof učinak te godine mu je bio 14,9 poena i 11,1 skok po utakmici.[5]

Tokom druge godine Barkli je poboljšao igru pod vodstvom Moses Malona za vreme pauze izmedju dve sezone, nakon koga je u regulanom delu sezone vodio svoju ekipu po postignutom broju skokova 12,8 po utakmici uz 20 poena.[5]Postao Siksersov stratni krilni centar i pomogao je u dovodjenju tima do plejofa gde je imao učinak od 25 poena uz procena od 58% uspešnih šuteva iz igre i 15,8 skokova[5]. Bez obzira na njegov trud Filadelfija je poražena od strane Milvoki Baksa 4-3 u polufinalu Istočne konferencije. U ovoj sezoni bio je izglasan za Ol-NBA drugi tim.[5]

Filadelfija Sevetnisiksersi
Logo Filadelfije Seventi Siksersa

Pre sezone 1986-87, Moses Malone je tradovan Vašington Buletsima i Barkli je počeo da preuzima kotrolu kao lider tima. Zaradio je svoju prvi i jedinu titulu u skokvima, beležeći 14,6 po utakmici.[5] Te sezone vodio je ekipu po broju datih poena po utakmici pružajući 23 to utakmici, čime je osigurao svoje prvo učešće na NBA Ol-Star utakmici i Ol-NBA drugom timu, druge sezone za redom. U plejofu Barkli je vodio ekipu sa 24,6 poena i 12,6 skoka po utakmici ali to kao ni prošle godine nije bilo dovoljno jer su izgubili drugu godinu zaredom od Milvoki Baksa u pet utakmica, u prvoj rundi.[9]

U sezoni 1987-88, Džulijus Irving je saopštio da se pezioniše, i Barkli nakon toga postaje glavni igrač Filadelfije.[5] 30. novembra 1988, Barkli zabeležava 41 poen, 22 skoka, 5 asistencija i 6 ukradenih lopti, čime postaje prvi igrač u NBA ligu da zabeleži takav učinak.[10] Igrajući u 80 utakmica i beležeći 300 minuta više od drugog najbližeg saigrača, Barkli je je imao svoju najproduktivniju sezonu, u proseku 28,3 poena sa 58,7% učinkom iz igre i 11,9 skoka po utakmici.[5] Pojavio se u svojoj drugog Ol-Star i bio je izglasan za Ol-NBA prvi tim po prvi put u svojoj karijeri. Njegov “Selebriti” status kao lider Filadelfije dovela ga je do naslovne strane Sports Ilustrejted. Ali po prvi put od sezone 1974-75 Siksersi nisu uspeli da se domognu plejofa. U sezoni 1988-89 Barkli je nastavio sa odličnim partijama beležeći 25,8 poena i 12,5 skoka po utakmici, čime je zaslužio treće pojavljivanje na Ol-Star utamici i Ol-NBA prvom timu druge sezone zaredom.[5] Uprkos njegovom dopronosu od 27 poena 11,7 skokova i 5,3 asistencije Sikseri su bili “počišćeni” u prvoj rundi plejofa od strane Njujork Niksa.[11]

Tokom sezone 1989-90, iako je dobio više glasova za prvo mesto, Barkli je završio kao drugoplasirani u glasanju za MVP-a iza Los Anđelesovog Medžika Džonsona.[12] Proglašen je za najboljeg igrača godine od strane Sporting Njuz i Basketbal Vikli.[5] Beležio je 25,2 poena i 11,5 skoka po utakmici sa karijernim najboljim učinkom za šut iz igre sa 60%.[5]Proglašen je za Ol-NBA prvi tim treći put zaredom i prisustvo na četvrtoj Ol-Star utakmici. Pomogao je Filadelfiji do 53 pobede u regularnom delu sezone, da bi izgubili od Čikago Bulsa u pet utakmica u polufinalu istočne konferencije.[13] Barkli je ovaj put beležio 24,7 poena uz 15,5 skokova u još jedom plejof porazu.[14]

1991-92 sezona je bila njegova poslednja sa Filadelfijom, i u toj sezoni nosio je dres sa brojem 32 umesto 34 koji je nosio od kad je došao u ligu u čast Medžika Džonsona, koje je saopštio na početku sezone da je HIV pozitivan. Iako su Sikseri penzionisani dres sa brojem 32 u čast Bilija Kaningema, vraćen je iz penzije da bi ga Barkli nosio.[15]

U poslednjoj sezoni sa Sikersima beležio je prosek od 23,1 poena sa 55% šuta iz igre i 11,1 skoka po utakmici.[5] Barkli je zaradio šestu zaredom Ol-Star selekciju i bio je proglašen za Ol-NBA drugi tim, njegov sedmi zaredom da  bude uvršten u Prvi ili drugi tim. Svoju karijeru u Filadelfiji je završio kao četvrti rangirani u klubskoj istoriji po broju datih poena (14,184), treći po proseku poena po utakmici(23.3ppu), treći po skokovima(7,079) osmi u asistencijama(2,276) i drugi u procentu šuta iz igre (%57,6).[5] Vodio je Filadelfiju sedam sezona zaredom u skokovima i procentu šuta iz igre, i šet godina po broju poena. Međutim, Barkli je demandovao da bude trejdovan iz Filadelfije nakon što Sikseri nisu uspeli da se kvalifikuju za NBA plajof sa skorom 35-47.[16] Barkli je prvo trebalo da bude trejdovan Los Anđeles Lejkersima, ali sat vreme pre nego što je dogovor trebalo da padne između dva tima, Filadelfija se povukla iz dila. 17. jula 1992, Oficijano je trejdovan Finiks Sunsima u zamenu za Džefa Horačeka, Tima Perija i Andru Langa.[5]

Tokom osam sezona sa Siksersima postao je vrlo prepoznatljivo lice, da je bio jedan od NBA igrača koji su imali figuru proizvedenu od strane Keners Starting Lajnap liniju igračaka. Imao je svoju patiku sa Najkom. Njegova agresivna igra je dovodila do dosta incidenata na terenu, najpoznatija je bila tuča sa centrom Detroit Pistonsa Bil Lambirom 1990, nakom kojeg je morao da plati 162,500$ kaznu..[17]

Incident sa pljuvanjem[uredi | uredi izvor]

Dana 26. marta 1991, u toku utakmice protiv Nju Džerzija, Barkli je pokušao da pljune na prozivača iz publike koji ga je na rasnoj osnovi vređao, ali je slučajno pogodio malu devojčicu.[18][19] Rod Torn, NBA predsednik operacija u to vreme je suspendovao Barklija za jednu utakmicu i kaznio sa 10.000 dolara.[20] Incident je postala nacionalna priča i Barkli je bio omalovažavan zbog iste. Međutim on se sprijateljio sa devojčicom i njenom porodicom.[5]Izvinio se, i između ostalog, poklonio karte za buduće utakmice.

Nakon penzionisanja, Barkli je kasnije citiran, kad je sagledao svoju karijeru:

“Bio sam vrlo kontroverzan igrač, ja mislim, ali samo žalim jedanu stvar, incident sa pljuvanjem. Ali znaš šta? Naučilo me je bitnu lekciju. Naučilo me je da sam postajao previše intenzivan tokom utakmice. Pokazalo mi je da sam hteo previše jako da  pobedim. Morao sam da se smirim. Hteo sam da pobedim po svaku cenu, umesto da igram igru na pravi način i da je poštujem, samo mislim o pobedi ”.[21]

Finiks Sans[uredi | uredi izvor]

Trejd u Finiks 1992-93, je bio dobar za Barklija i Sanse. Beležio je prosek od 25,6 poena sa 52% šuta iz igre, 12.2 skoka i 5,1 asistencije po utakmici,[5] vodeći Sanse do najboljeg rekorda tima 62-20.[22] Zbog ovog učinka Barkli je osvojio NBA Najkorisniji igrač nagradu, i bio je selektovan da igra sedmu za zaredom Ol-Star utakmicu. Postao je treći igrač da osvoji MVP nagradu nakon što je bio trejdovan.[23] Vodio Finiks do prvog NBA finala od 1976. Uprkos Barklijevih reči upućene Džordanu da je “sudbina” da Finiks osvoji titulu te sezone ali su ipak bili porazeni u šest utakmica od Bulsa. Tokom celog plejofa Barkli je beležio učinak od 26,6 poena 13,6 skoka, uključujući 27,3 poena, 13 skoka i 5,5 asistecnija u finalnoj seriji.[24] Dok je u četvrtoj utakmici finala zabeležio tripl-double sa 32 poena, 12 skoka i 10 asistencija.[25][26]

Zbog velikih problema sa bolovima u kičmi spekulisalo se da će mu to ujedno biti i poslednja sezona u Finiksu 1993-1994.[5] Igrajući uz najveće bolove u karijeri Barkli je beležio 21,6 poena  11.6 skoka.[5] Selektovan je za osmi uzastopni Ol-Star gejm ali nije igrao zbog povrede kvadricepsa,[5] i bio je nominovan za Ol-NBA drugi tim. Sa Barklijem boreči se sa povredama, Sansi su uspeli da zabeleže skor od 53-26 i stigli do polufinala zapadne konferencije. Iako su vodili 2-0 u seriji,[27] Sansi su izgubili u sedam mečeva od budećeg šampiona Hjustona, predvođeni Hakimom Olažuvanom.[28] Uprkos povredama u trećoj utakmici prve runde plejofa protiv Golden Stjet Voriora Barkli  je pogodio 23 šuta od 32 i završio meč sa 56 poena,[5] treći u istoriji NBA u plejof meču. Razmišljajući o penzionisanju u pauzi između dve sezone, Barkli se vratio da igra 11 sezonu i nastavio je da se bori sa povredama. U prvom delu sezone je imao problema, ali je uspeo da se oporavi vraćajući se u svoj ritam igre što mu je omogućilo deveti zaredom Ol-Star meč. Beležio je 23 poena,11.1 skoka po utakmici vodeći Sanse do skora 59-23.[29] U plejofu, iako su vodili 3-1 u prvoj rundi protiv Hjustona, izgubli su u sedmoj utakmici. U toj seriji Barkli je ubacio 25,7 poena, 13.4 skoka po utakmici, iako je u poslednjoj sedmoj utakmici bio limitiran povredom noge.[5]

1995-1996 je bila Barklijeva poslednja sezona sa Sansima. Vodio je tim po broju poena, skoka beležeći 23,3 poena, 11.6 skoka.[5] Sa tim učinkom zaredio je deseti zaredom Ol-Star gejm nastup, takodje je postao desteti NBA igrač da zabeleži 20.000 poena i 10.000 skoka u svojoj karijeri.[5] U plejofu beležio je učinak od 25,5 poena 13,5 skoka, ali to je nije bilo dovoljo da izadje iz prve runde protiv San Antonio Sparsa.[30] Nakon završene sezone sa Sansima i skorom od 41-41 i porazom u prvoj rundi od Sparsa, Barkli je bio trejdovan Hjustonu za Sema Kasela, Roberta Orija, Marka Brajanta i Čaki Brauna.[31]

Hjuston Rokets[uredi | uredi izvor]

Trejd u Hjuston Roketse 1996-1997 je bila Barklijeva poslednja šansa da za NBA titulu. Pridružio se veteranskom timu koja su činila dva najbolja 50 igrača svih vremena, Hakim Olažuvan i Klajd Dreksler. Na početku sezone, Barkli je bio suspendovan za prvu utakmici zbog tuče sa Čarls Oklijem u predsezonskoj utakmici 25. oktobra 1996.[32] U svojoj prvoj utakmici za Hjuston Barkli je zabeležio rekord karijere po broju skokova sa 33.[33] Nastavio je da se bori sa povredama igrajući 53 utakmice, dok je propustio 14 zbog povrede kuka, 11 zbog zgloba i četiri zbog suspenzija. Bio drugi u timu po broju datih poena sa 19.2, i po prvi put od svoje ruki karijere beležio je manje od 20 poena po utakmici. Sa Hakimom uzimajući većinu šuteva, Barkli se više fokusirao na skokove za loptu, beležeći 13,5 po utakmici, drugi najbolji učinak što se skokova tiče u svojoj karijeri. Roketsi su završili regularni deo sezone sa skorom 57-25, stižući do finala zapande konferencije gde su izgubili u šest utakmica od strane Juta Džeza. Barkli je beležio učinak od 17,9 poena i 12,0 skoka u još jednom plejof porazu.[34]

1997-1998 sezona je bila još jedna otežana povredama gde je beležio prosek od 15,2 poena i 11,7 skoka po utakmici.[5] Ovaj Učinak je pomogao timu da dodje to skora 41-41, gde bi u prvoj rundi plejofa izgubili od Jute Džeza u pet utakmica. Limitiran povredama Barkli je beležio najgore brojke u plejofu u svojoj karijeri 9 poena 5,3 skoka za 21,8 minuta igre. Za vreme lokout skraćene sezone, Barkli je igrao 42 utakmice u regularnom delu sezone uz 16,1 poen i 12,3 skoka po utakmici.[5] Postao je drugi igrač u NBA istoriji posle Vilta Čemberlejna koji je uspeo da za svoju karijeru zabeleži 23.000 poena 12.000 skokova i 4.000 asistencija.[5] Roketsi su završili skarćenu sezonu sa skorom 31-19 što je omogućilo prolazak u plejof.[35] U svojoj poslednjoj plejof seriji Barkli je beležio prosečan učinak od 23,5 poena 13,8 skoka po utakmici u porazu od Los Anđeles Lejkersa. Sa tim zabeležio je učinak u plejof utakmicama za svoju karijeru od 23 poena, 12.9 skoka i 3,9 asistencija u 123 utakmica.[36]

1999-2000 sezona je bila Barklijeva poslednja u NBA. U početku beležio je 14,5 poena  i 10,5 skoka po utakmici.[5] Zajedno sa Šakil O`Nilom, Barkli je bio izbačen iz igre 10, Novembra 1999 u meču protiv Los Anđeles Lejkersa. Zbog tuče koje je počela tako što je O`Nil blokirao Barklijev šut, Barkliju se to nije svidelo koji ga je pogodio loptom u glavu, na šta je Šak uzvratio udarcem.[37] Barklijeva sezona i karijera su delovala završenim kada je povredio levi kvardiceps 8, Decembra 1999 u Filadelfiji, gde mu je karijera kao NBA igrač počela.[38] Odbijajući da povreda bude poslednje poglavlje njegove karijere, Barkli se vratio posle četiri meseci pauze za svoju poslednju utakmicu 19, Aprila 2000 na domaćem terenu protiv Vakuver Grizlisa, Barklijev poslednji poen je došao iz ofanzivnog skoka i pogodivši zicer, njegov trejdmark tokom cele karijere. Pozavršetku utakmice Barkli je izjavio:

“Ne mogu da objasnim koliko mi je večeras značilo. Uradio sam to za sebe. Imao sam mnogo pobeda i poraza tokom svoje karijere, ali nisam mogao da dozvolim da poslednja memorija igrajući košarku bude to kako sam bio nošen sa utakmice, morao sam da se vratim na teren i završim karijeru na  svojim nogama.”[39]

Posle tog koša Barkli se penzionisao i sa tim završio svoju šesntaesto godišnju Hol of Fejm karijeru.

Olimpijada[uredi | uredi izvor]

Barkli je bio pozvan od strane Bob Najta da probu za Američku mušku košarkašku ekipu za Olimpijadu 1984. Stigao je do poslednjih selekcija za tim, ali na kraju nije bio pozvan iako bio bolji od skoro svih igrača u prvoj postavi. Prema Najtu, Barkli nije bio pozvan zbog svoje loše odbrane.[40]

Barkli se takmičio na dve olimpijade 1992 i 1996, osvojivši dve zlatne medalje kao član Američke muške košarkaške ekipe. Internacionalna plavila koja su pre onemogućavala NBA igračima da se takmiče u olimpiskim igrama su bila promenjena 1992, omogućavajući Barkliju i njegovim NBA kolegama da se takmiče na Olimpijadi. Rezultat ove promeme pravila dovela do stvaranja Drim tima, koji je pobedilo sa skorom 6-0 u kvalifikacijama i 8-0 protiv Olimpiskih protivnika. Tim je u proseka dao 117,3 poena po utakmici i pobeđivao razlikom od 43,8 poena.[41] Barkli je vodio tim sa 18,0 poena po utakmici i postavio rekord po broju poena i jednoj utakmici sa 30 protiv Brazila.[42] Takodje je postavio rekord po procentu uspešnosti za šut za tri poena 87,5% dodavši 4,1 skoka i 2,6 ukradene lopte.[43] Barkli je takođe bio deo kontroverznog momenta udarivši igrača Angole namerno u grudi u pobedi Drim tima 116-48.[44]

1996 na Olimpiskim igrama u Atlanti, Barkli je vodio tim u poenima, skokovima i procentu šuta iz igre. Beležeći 12,4 poena sa 81,6% šuta iz igre, postavljajući rekord. Uz neverovatan šuterski učinak dodao je 6,6 skoa po utakmici. Pod vodstvom Barklija, Amerika još jednom došla do skora 8-0 i osvojila zlatnu medalju.[45]

Igrački profil[uredi | uredi izvor]

Barkli je igrao na poziciji krilnog centra, u retkim slučajevima na krilu ili kao centar. Bio je vrlo efikasan šuter beležeći 22,1 poen u regularnom delu sezone, i 23 poena u plejofu za svoju karijeru. Vodio je ligu u procentu šuta iz igre za dva poena od sezone 1986-87 do 1990-1991.[14] Bio jedan od najversitalnijih i preciznijih igrača koji je mogao da pogodi bilo gde na terena, establišujući sebe kao jednom od najboljih klač šutera.[46] Barkli je bio konstantan mismeč (engl. Mismatch) za protivnike jer je mogao da igra da više pozicij. Imao je dobar šut sa distance, i nezaustavljiv u reketu. Brzim okretima, fejdavej šutevima i snažnim zakucavanjima predstavljao je veliki problem za protivnički tim.

Barkli je najniži igrač u NBA istoriji koji je vodio ligu u skokovima kad je beležio prosek od 14,6 skoka po utakmici tokom sezone 1986-87.[47] Svojom upornom i agresivnom igrom, nižom visinom i kilažom koja se kretala od 129kg do 114kg tokom svoje karijere, Barkli je cementirao svoje nasleđe kao jedan od najboljih skakača.

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Tokom svoje šesnaesto godišnje karijere, Barkli je bio vićen kao jedan od najkontroverznijih i dominantnijih igrača u NBA ligi. Njegov uticaj na sport je išao još preko asistencija, pogođenih poena i titula u skokovima. Njegovi konfrontacionalni manerizmi su ga često vodili do tehničkih faula i kazni, i njegova veći od života persona ponekad je obraćalo pažnju na kontroveze, kao u primeru kada u reklami neprihvata atlete kao uzore za decu.[48] Iako su njegove reči često dovodile do kotraverzi, prema Barkliju on nikad nije bio razlog za njih, jer je uvek govorio istinu. Izjavio je:

“I ne pravim kotraverze. One su tu još tu duže pre nego što sam ja otvorio usta. Ja samo obraćam pažnju na njih”.[5]

Pored njegovih tuča na terenu sa protivničkim igračima, bio je umešan u tučama i van njega. Gde je nakon utakmice protiv Milvoki Baksa polomio nos čoveku, nakon čega je bio uhapšen.[49] Bio je još jedan incident gde je bacio muškarca kroz prozor.[50]

Kao igrač, Barkli je bio višegodišnji Ol-Star koji je zaslužio titulu Najkorisniji igrač 1993. Koristeći svoj fizički stil igre dobio je nadimak Raund Maund of Ribaund(engl. Round Mound of Rebound;). Bio je proglašen za Ol-NBA tim jedanaest puta i puta puta osvoji zlatnu medalju kao član Drim Tima. Penzionisao se kao jedan od četiri igrača koji uspeli da upišu 20.000 poena 10.000 skokova i 4.000 asistencija u svojoj karijeri.[51]

U čast Barklija dres sa brojem 34 je penzionisan od strane tri tima za koje je igrao. Koledž tim Obern 3, Marta 2001, istog meseca u Filadelfiji. I 20, Marta 2004[52], Sansi u penzionisali dres I uvrstili ga u Sans ring od Onor.[53]  2006 je bio primljem u Neismit Memorijal Hol of Fejm.[51]

NBA Statistika[uredi | uredi izvor]

Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Bloka po utakmici  PPU  Poena po utakmici  Podebljano  Najbolje u karijeri

Regularna Sezona

Year Team Odigranih Utakmica Startovanih Utakmica Minuti po Utakmici Procenat šuta Procenat šuta za tri poena Procenat šuta slobodnih bacanja Skokovi po utakmici Asistencije po utakmici Ukradene lopte po utakmici Blokada po utakmici Poena po utakmici
1984-85 Filadefija 82 60 28.6 .545 .167 .733 8.6 1.9 1.2 1.0 14.0
1985-86 Filadefija 80 80 36.9 .572 .227 .685 12.8 3.9 2.2 1.6 20.0
1986-87 Filadefija 68 62 40.3 .594 .202 .761 14.6 4.9 1.8 1.5 23.0
1987-88 Filadefija 80 80 39.3 587 .280 .751 11.9 3.2 1.3 1.3 28.3
1988-89 Filadefija 79 79 39.1 .579 .216 .753 12.9 4.1 1.6 0.9 25.8
1989-90 Filadefija 79 79 39.1 .600 .217 .749 11.5 3.9 1.9 0.6 25.2
1990-91 Filadefija 67 67 37.3 .570 .284 .722 10.1 4.2 1.6 0.5 27.6
1991-92 Filadefija 75 75 38.4 .552 .234 .695 11.1 4.1 1.8 0.6 23.1
1992-93 Finiks 76 76 37.6 .520 .305 .765 12.2 5.1 1.6 1.0 25.6
1993-94 Finiks 65 65 35.4 .495 .270 .704 11.2 4.6 1.6 0.6 21.6
1994-95 Finiks 68 68 35.0 .486 .338 .748 11.1 4.1 1.6 0.7 23.0
1995-96 Finiks 71 71 37.1 .500 .280 .777 11.6 3.7 1.6 0.8 23.2
1996-97 Hjuston 53 53 37.9 .484 .283 .694 13.5 4.7 1.3 0.5 19.2
1997-98 Hjuston 68 41 33.0 .485 .214 .746 11.7 3.2 1.0 0.4 15.2
1998-99 Hjuston 42 40 36.3 .478 .160 .719 12.3 4.6 1.0 0.3 16.1
1999-00 Hjuston 20 18 31.0 .477 .231 .645 10.5 3.2 0.7 0.2 14.5
Karijera 1,073 1,012 36.7 .541 .266 .735 11.7 3.9 1.5 0.8 22.1
Ol-Star 11 7 23.2 .495 .250 .625 6.7 1.8 1.3 0.4 12.6

Najveće brojke u karijeri[uredi | uredi izvor]

Stat Najveći Tim Protivnik Datum
Poeni 47 Filadelfija Atlanta februar 9, 1988.
Poeni (Plejof) 56 Finiks Golden Stejt maj 4, 1994.
Šutevi iz igre bez promašaja 10—10 Filadelfija San Antonio mart 24, 1989.
Šutevi iz igre bez promašaja(Plejof) 23 Finiks Golden Stejt maj 4, 1994.
Šutevi iz igre, pokušano (Plejof) 31 Finiks Finiks maj 4, 1994.
Slobodna Bacanja bez promašaja 15—15 Filadelfija Golden Stejt novembar 8, 1991.
Slobodna Bacanja pogođeno 22 Finiks Vašington decembar 20, 1995.
Slobodnih bacanja šutirano 27 Finiks Vašington decembar 20, 1995.
Tri poena datih bez promašaja 6—6 Filadelfija Majami februar 22, 1989.
Pokušaji šuta za tri poena 11 Hjuston Toronto decembar 2, 1996.
Skokovi za loptom 33 Hjuston Finiks novembar 2, 1996.
Ofanzivni skokovi 16 Filadelfija Njujork mart 4, 1987.
16 Filadelfija Denver mart 20, 1987.
Defanzivni skokovi 25 Hjuston Finiks novembar 2, 1996.
Asistencije 14 Filadelfija Indijana novembar 4, 1986.
Ukradene lopte (Plejof) 7 Finiks San Antonio maj 13, 1993.
Ukradene Lopte 7 Filadelfija Njujork januar 27, 1987.
7 Filadelfija Klivlend januar 12, 1990.
7 Finiks Milvoki januar 26, 1996.
Blokirani šutevi 7 Filadelfija Portrand novembar 28, 1986.
Minuti igrani 58 Hjuston Los Anđeles novembar 12, 1996.

Život posle košarke[uredi | uredi izvor]

Televizijski analitičar[uredi | uredi izvor]

Od 2000. godine, Barkli je radio kao studijski analitičar za Turner Netvork Televiziju(TNT)[54][55]. On se pojavljuje na reportažama pre utakmica i tokom poluvremena na NBA mreži, zajedno sa specijalnim NBA događajima.[56]On je član ekipe Insajd di NBA, emisija gde Barkli, Erni Džonson Jr., Keni Smit i Šakil O’Nil daju izveštaj o utakmicama koje su se odigrale na taj dan i pricaju o raznim dešavanjima unutar NBA-a. Tokom prenosa utakmice, gde je Barkli bio pored terena sa Marv Albertom, Barkli je ismejavao sudiju Dik Bavetu zbog njegove starosti. Albert je odgovorio Barkliju "Verujem da bi te Dik pobedio u trci.", Barkli je reagovao na ovu izjavu tako što je izazvao Bevetu da se trkaju na NBA Ol star vikendu 2007. godine za 5000 dolara. Pobednik trke bi birao kojoj humanitarnoj akciji će da da pare. NBA je prihvatio da doda dodatnih 50 000 dolara a TNT je dodao 25 000 dolara. Barkli i Baveta su trčali tri i po dužine košarkaškog terena i na kraju je Barkli pobedio. Posle tog dogadjaja, njih dvojica su se zagrlili u znak sportskog duha.[57]

Barkli je takoće poznat po tome sto je prvi poznati gost-birač za Koledž GejmDej u 2004.

Takoće, od 2011, Barkli je radio kao studio analista za NCAA Muška divizija- košarkaški turnir izmedju Truner Sporta i CBS. Barkli je u svakom emitovanju Final Fora od 2011.

Barkli je radio kao gost komentator za NBC-ov pregled NFL Vajld Kard(engl. Wild Card;) plejofa 7. januara 2012; iste noći je bio domaćin emisije Saturdej Najt Lajv, koji se snima pored studija Futbal najt in Amerika u Menhetn GE Bilding.[58] 20. aprila 2012. Barkli je pobedio Sports Emi nagradu za neverovatnog studio analistu za njegov rad u TNT-u

Barkli je najavio da u novembru 2012. godine da razmišlja o penzionisanju:

"Sad sam u fazonu, čoveče ovo si radio 13 goidna i ako stignem do kraja ugovora to će biti 17 godina. Sedamnaest godina je ogromno vreme, pogotovo za snimanje. Ja iskreno moram da otkrijem koji je novi izazov za mene", kaže on.

Juli 2016. je najavljeno da đe Barkli biti domađin šesto-epizodne emesije Di Rejs Card.[59] Ova emisija se preimenovala u Amerikan Rejs, premijera je bila na TNT-u 11. maja 2017.[60]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers”. Arhivirano iz originala 18. 8. 2010. g. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  2. ^ nba.com, Charles Barkley: Original Bio Arhivirano 2013-02-22 na sajtu Wayback Machine, accessed March 6, 2007.
  3. ^ Archives, L. A. Times (1991-03-27). „Barkley Allegedly Spit at Fan and May Have Hit Little Girl”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-03. 
  4. ^ nba.com, Charles Barkley Career Statistics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. april 2010), accessed March 7, 2007
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av „NBA.com: Charles Barkley Bio”. www.nba.com. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  6. ^ a b „AUBURNTIGERS.COM :: Auburn University Official Athletic Site Auburn University Official Athletic Site :: Men's Basketball”. www.auburntigers.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 03. 2012. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  7. ^ auburntigers.cstv.com, Official Site of Auburn Athletics: Men's Basketball Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2010), accessed April 5, 2007.
  8. ^ databasebasketball.com, 76ers 1984–85 Game Log and Scores Arhivirano 2016-03-03 na sajtu Wayback Machine, Retrieved March 11, 2007
  9. ^ basketballreference.com, Charles Barkley Career Stats Arhivirano 2010-12-12 na sajtu Wayback Machine, Retrieved February 10, 2007
  10. ^ „Player Game Stats Finder”. Stathead.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-03. 
  11. ^ „Philadelphia 76ers 1988-89 Game Log and Scores”. www.databasebasketball.com. Pristupljeno 2023-11-03. 
  12. ^ espn.com, MVP Controversy, Retrieved March 27, 2007
  13. ^ databasebasketball.com, 76ers 1989–90 Game Log and Scores Arhivirano 2016-03-03 na sajtu Wayback Machine, Retrieved March 11, 2007
  14. ^ a b „Charles Barkley Past Stats, Playoff Stats, Statistics, History, and Awards”. 12. 12. 2010. Arhivirano iz originala 12. 12. 2010. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  15. ^ „SPORTS PEOPLE: PRO BASKETBALL; Barkley Will Switch To Johnson's No. 32”. The New York Times (na jeziku: engleski). 1991-11-13. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-11-03. 
  16. ^ databasebasketball.com, Philadelphia 76ers: 1991 Stats, History, Awards, and More Arhivirano 2016-03-03 na sajtu Wayback Machine, Retrieved April 30, 2007
  17. ^ Goldaper, Sam (21. 4. 1990). „Pistons and 76ers receive $162,500 and 3 bans”. The New York Times. Pristupljeno 6. 3. 2007. 
  18. ^ „The 50 Most Unsportsmanlike Acts in Sports History39. Charles Barkley unintentionally spits on a little girl sitting courtside.”. Complex (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  19. ^ Larry Platt, People: Charles Barkley Arhivirano 2010-01-14 na sajtu Wayback Machine, accessed March 8, 2007.
  20. ^ „PRO BASKETBALL; Barkley Fined And Suspended”. The New York Times (на језику: енглески). 1991-03-29. ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-11-03. 
  21. ^ nba.com, title = You're a Good Man Charles Barkley!, accessed March 8, 2007.
  22. ^ „1992–93 Season in Review”. National Basketball Association. Архивирано из оригинала 16. 5. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2007. 
  23. ^ „1992–93 NBA MVP Voting”. basketball-reference.com. Архивирано из оригинала 04. 04. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  24. ^ „1993 NBA Finals Composite Box Score”. basketball-reference.com. Архивирано из оригинала 06. 06. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  25. ^ nytimes.com, PRO BASKETBALL; Suns Shake and Roll; Bulls Rattle, Retrieved May 25, 2009.
  26. ^ „Game 4 Box Score”. basketball-reference.com. Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  27. ^ databasebasketball.com, Phoenix Suns 1993–94 Game Log and Scores Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine, accessed March 6, 2007
  28. ^ „Phoenix Suns 1993-94 Game Log and Scores”. 4. 3. 2016. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  29. ^ databasebasketball.com, Suns 1994–95 Game Log and Scores Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine, Retrieved March 11, 2007
  30. ^ databasebasketball.com, Suns 1995–96 Game Log and Scores Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine, accessed March 6, 2007
  31. ^ „Barkley Confirms His Trade To Rockets”. The New York Times. 19. 8. 1996. Приступљено 31. 3. 2008. 
  32. ^ Wise, Mike (29. 10. 1996). „Barkley Fight Costs Oakley Two Games and $11,000”. The New York Times. Приступљено 31. 3. 2008. 
  33. ^ Numbelivable!. стр. 101, Michael X. Ferraro and John Veneziano, Triumph Books. Chicago, Illinois. 2007. ISBN 978-1-57243-990-0.
  34. ^ databasebasketball.com, Barkley Stats Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine, Retrieved March 16, 2007
  35. ^ basketballreference.com, 1998–99 Season: Houston Rockets Arhivirano 2015-09-23 na sajtu Wayback Machine, Retrieved March 29, 2007
  36. ^ „Barkley's NBA Career statistics”. basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 03. 04. 2013. g. Pristupljeno 22. 5. 2008. 
  37. ^ „Shaq, Barkley scuffle, are ejected”. Associated Press. 11. 11. 1999. Pristupljeno 8. 1. 2012. 
  38. ^ nba.com, Charles Barkley Bio, Retrieved May 17, 2007
  39. ^ sportsillustrated.cnn.com, Barkley Retires Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jun 2011), accessed April 5, 2007
  40. ^ „Cut From '84 Olympic Team, Barkley Rebounds-and How”. tribunedigital-chicagotribune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  41. ^ usabasketball.com, USA Basketball: Men's Olympics History (1992) Arhivirano 2008-11-04 na sajtu Wayback Machine, Retrieved May 16, 2009
  42. ^ „USA Basketball”. web.archive.org. 2008-11-04. Arhivirano iz originala 26. 01. 2012. g. Pristupljeno 2023-11-03. 
  43. ^ usabasketball.com, USA Basketball: USA Men's Olympic Records Arhivirano 2010-01-03 na sajtu Wayback Machine, Retrieved May 16, 2009
  44. ^ Araton, Harvey (27. 7. 1992). „Barcelona: Basketball; Barkley's Elbow Fouls a U.S. Rout”. The New York Times. Pristupljeno 11. 8. 2008. 
  45. ^ „USA Basketball”. 6. 10. 2008. Arhivirano iz originala 06. 10. 2008. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  46. ^ „NBA.com: Charles Barkley Bio”. NBA.com. 22. 2. 2013. Arhivirano iz originala 22. 02. 2013. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  47. ^ „Official Website of the Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers”. web.archive.org. 2007-09-30. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 2023-11-03. 
  48. ^ „ESPN Classic - Sir Charles led NBA in dunks, interviews”. www.espn.com. Pristupljeno 2023-11-03. 
  49. ^ „Barkley Arrested After Fight”. The New York Times. 23. 12. 1991. Pristupljeno 15. 4. 2007. 
  50. ^ „Barkley arrested after bar scuffle”. The Augusta Chronicle. Associated Press. 27. 10. 1997. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  51. ^ a b NBA.com: Charles Barkley Bio
  52. ^ „Sixers History retired numbers”. National Basketball Association. Pristupljeno 2. 5. 2007. 
  53. ^ „Phoenix Suns Legends: Ring of Honor”. National Basketball Association. Pristupljeno 10. 7. 2007. 
  54. ^ „NBA.com: Charles Barkley Bio”. www.nba.com. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  55. ^ tnt.tv, Charles Barkley: Announcer Arhivirano 2007-08-14 na sajtu Wayback Machine, Retrieved November 11, 2007.
  56. ^ „Charles Barkley's uncertain broadcasting future; media notes – Richard Deitsch”. Sports Illustrated. Pristupljeno 13. 3. 2013. 
  57. ^ Misener, Darren (19. 2. 2007). „Bavetta vs. Barkley: Sir Charles Reigns”. National Basketball Association. Arhivirano iz originala 08. 03. 2007. g. Pristupljeno 6. 3. 2007. 
  58. ^ Semigran, Aly (8. 1. 2012). „'Saturday Night Live' recap: Charles Barkley's third hosting gig was a missed shot”. PopWatch. Arhivirano iz originala 09. 01. 2012. g. Pristupljeno 8. 1. 2012. 
  59. ^ Ausiello, Michael (31. 7. 2016). „Charles Barkley disrupts status quo”. TV Line. Arhivirano iz originala 02. 08. 2016. g. Pristupljeno 1. 8. 2016. 
  60. ^ Charles Barkley's docuseries "American Race" set to premiere | The Sacramento Bee

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чарлс_Баркли&oldid=27177009”