Čikago bulsi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čikago bulsi
KonferencijaIstočna konferencija
DivizijaCentralna divizija
Osnovan1966.
IstorijaČikago bulsi (1966—danas)
DvoranaJunajted centar
LokacijaČikago, Ilinois
Boje kluba   
Prvaci6 (1991, 1992, 1993, 1996, 1997, 1998)
Prvaci konferencije6 (1991, 1992, 1993, 1996, 1997, 1998)
Prvaci divizije9 (1975, 1991, 1992, 1993, 1996, 1997, 1998, 2011, 2012)
Association jersey
Team colours
Association
Icon jersey
Team colours
Icon
Statement jersey
Team colours
Statement
City jersey
Team colours
City

Čikago bulsi (engl. Chicago Bulls) su američki košarkaški klub iz Čikaga, Ilinois. Igraju u NBA ligi (Centralna divizija).

Čikago bulsi su formirani 1966. godine i jedini klub u istoriji NBA lige koji nije menjao logo. Svih 6 titula NBA lige je osvojio u 90-tim godinama 20. veka. U ovom klubu igrao je i verovatno najbolji košarkaš svih vremena Majkl Džordan, koji je zajedno sa saigračem Skotijem Pipenom osvojio titule prvaka NBA lige 1991, 1992, 1993, 1996, 1997. i 1998. U sezoni 1995/1996, Bulsi su imali odnos pobeda i poraza 72-10, što je bio najbolji rezultat svih vremena u jednoj NBA sezoni, do sezone 2015/16 kada je ekipa Golden Stejt voriorsi oborila rekord sa ostvarena 73 trijumfa i samo 9 poraza.[1]

Majkl Džordan i Derik Rouz su jedini košarkaši ove franšize koji su proglašeni za najboljeg košarkaša NBA lige.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Čikago bulsa za sezonu 1969-70

Franšiza Čikago bulsa je formirana 1966. godine kada je pristupila NBA ligi. Klub je formirao Dik Klajn koji je bio i vlasnik franšize. To je bila treća franšiza iz grada Čikaga posle Čikago stegsa i Čikago Pekersa (danas Vašington vizardsa). Bulsima je nakon drafta 1966. godine dozvoljeno da pokupe po jednog igrača od ostalih timova kako bi mogli da formiraju tim za novu sezonu.

U prvoj sezoni Bulsi su došli do skora od 33 pobede i 48 poraza. Nakon toga su postepeno rasli da bi ubrzo bili i redovni uesnici plej-ofa. Sa uspesima rasla je i poseta publike na preko 10.000 posetilaca.[2]. 1972. godine Bulsi su došli do rekorda franšize od 57 pobeda i 25 poraza u regularnom delu sezone. Tokom 70-tih tim su predvodili Džeri Sloun, krila Bob Lov i Čet Voker, plejmejker Norm Van Lajr kao i centar Kliford Rej. Nakon katastrofalnog skora od 50 poraza 1976. godine generalni menadžer Pat Vilijams je dobio otkaz, a ubrzo i glavni trener Dik Mota kojeg zamenjuje Ed Bedžer.[2]

Era Gilmor i Tajsa (1976—1984)[uredi | uredi izvor]

1976. godine Klajn je prodao franšizu Virtz familiji, dugogodišnjim vlasnicima hokejaškog kluba Čikago blekhoksa. Obzirom da su novi vlasnici bili indeferentni prema košarci, ulagali su veoma malo u napredak tima. Okosnicu tima činili su Artis Gilmor i Redži Tajs. 1979. godine Bulsi su izgubili pravo na draft lutriji da biraju prvi, pa su umesto Medžika Džonsona morali da se zadovolje izborom Dejvida Grinvuda kao druog pika tog drafta.

Bulse kao franšizu je pratilo malo gledalaca zbog loših rezultata, i vlasnik je tražio načina da izmesti klub i da ga proda. Međutim ono što će uslediti će okrenuti franšizu u poptunosti.

Era Majkla Džordana (1984—1998)[uredi | uredi izvor]

Majkl Džordan je doneo Bulsima 6 titula prvaka NBA lige

Leta 1984. godine Bulsi su imali pravo na trećeg pika NBA drafta, posle Portlanda i Hjustona. U po mnogima najboljem draftu svih vremena[3] Hjuston je izabrao Hakima Olajdžuvona a Portland Klajda Drekslera.[4] Džikago na trećoj poziciji bira Majkla Džordana koji je igrao fantastično na koledžu Severna Karolina. Novi vlasnik Džeri Rejnsdorf i glavni menadžer Džeri Kraus su odlučili da grade igru i tim oko Majkla Džordana što će im se višestruko isplatiti u godinama koje slede.

Već u prvoj sezoni Majkl Džordan je postavio rekord franšize u postignutim poenima i ukradenim loptama. Predvodio je Bulse do plasmana u plej of gde su izgubili u prvoj rundi od Milvokija. U sledećoj sezoni u tim dolazi Džon Pekson a u danu NBA drafta, trejdovima dobijaju krilno centra Čarlsa Ouklija. Tim je bio napadački mnogo potentniji, međutim Džordan je propustio deo sezone zbog povrede pa je Čikago u plej-of ušao sa osme pozicije Istočne konferencije. U prvoj rundi ih čekaju Boston seltiksi, koji ih dobijaju predvođeni Leri Birdom. Ipak, Majkl Džordan uspeva da u pomenutoj seriji postavi rekord plej-ofa sa 63 postignuta poena i to u Bostonu.[5]

U sezoni 1986/87. Džordan još iše podiže lestvicu beležeći prosečno 37,1 poena po utakmici i postaje prvi košarkaš frašize koji je izabran u idealnu petorku NBA lige. Sa skorom 40:42 dolaze do plej-ofa, ali opet bivaju poraženi od Seltiksa. Na draftu 1987. godine Džeri Kraus sa 8. pozicije bira centra Oldena Polinajsa a sa 10. pozicije drafta krilnog centra Horasa Granta. Nakon toga trejduje Polinajsa u Sijetl u zamenu za krilnog igrača Skotija Pipena, što će se ispostaviti kao odličan potez. Sa fantastični novajlijama Bulsi dolaze do 50 pobeda u narednoj sezoni i plasiraju se u polufinale Istočne konferencije, gde su bili poraženi od Detroita. Majkl Džordan je bio prvi put izabran za MVP NBA lige, što će ponoviti još 4 puta. Ova sezona je bla ujedno početak rivalstva između Bulsa i Pistonsa koji će se nastaviti u narednim sezonama.

Uoči sezone 1988/89. tim napušta Džarls Oukli koji je trejdovan u Njujork Nikse u zamenu za centra Bila Koltrajta, a umesto pika na draftu dobijaju još jednog centra Vila Perdjua. Iako se činilo da je ovo bio loš potez, Bulsi su dobili na hemiji i više porstora je imao mladi Horas Grant. I u toj sezoni u plej-ofu ih eliminišu Pistonsi, koji te godine dolaze do NBA titule.

U sezoni 1989/90. Džordan je po četvrti put uzastopno bio najbolji strelac lige, a po prvi put u idelanoj petorci lige se nalazi i Skoti Pipen. Glavnog trenera na klupi Daga Kolinsa menja njegov pomoćnik i nekadašnji NBA košarkaš Fil Džekson. Na draftu 1989. godine Bulsi biraju centra Stejsija Kinga i plejmejkera Bi Džej Amstronga. Međutim, ponovo u plej ofu u finalu Istočne konferencije ih pobeđuje Detroit. Način na koji su poraženi,[6] pre svega snažnom fizičkom košarkom i pritiskom na Majla Džordana će učiniti da i tim i Džordan lično drastično napreduju u sezoni koja sledi.

Tri titule u nizu (1991—93)[uredi | uredi izvor]

U sledećoj sezoni Bulsi dolaze do rekorda franšize od 61 pobeda u regularnom delu sezone. Mnogo sprmeniji dočekuju plej-of, gde se konačno revanširaju Pistonsima i po prvi put su se plasirali u finale NBA lige. U finalu su ih čekali Lejkersi predvođeni Medžikom Džonsonom i za koje nastupa srpski košarkaš Vlade Divac. Ipak Džordan sa ekipom je bio mnogo spremniji i dolaze do svoje prve titule.

Identiačn uspeh Čikago ponavlja i sledeće godine. U finalu pobeđuju ekipu Portlanda predvođenu Džordanovim rivalom sa drafta Klajdom Drekslerom, i za koju je nastupao još jedan košarkaš sa ovih prostora Dražen Petrović.

Treću uzastopnu titulu Bulsi osvajaju i 1993. godine tako što su u pej-ofu pobedili Atlantu, Klivlend i Nikse u finalu IStočne konferencij. Nakon toga u NBA finalu su pobedili Finikse koju je predvodio Čarls Barkli. Odlučujći koš u šestoj utakmici finala bila je trojka Džona Peksona.[7]

Prvi Džordanov odlazak (1993—1995)[uredi | uredi izvor]

6. oktobra 1993. godine čitav košarkaški svet je šokirala infromacija da Majkl Džordan napušta košarku, tri meseca nakon ubistva njegovog oca.[8] U takvoj situaciji Pipen je promovisan u vođu ekipe Bulsa, a iz Evrope dolazi hrvatski košarkaš Toni Kukoč. Uprkos odlasku Džordana, tim dolazi do 55 pobeda u sezoni što je veoma dobar rezultat. Međutim u drugoj rundi plej-ofa gube od Niksa, koji stižu i do NBA finala gde gube od Hjustona.

Uoči naredne sezone Čikago bulsi menjaju dvoranu i prelaze u Junajted centar. Nakon povlačenja Peksona Bulsi angažuju iskusnog Rona Harpera kao i slobodnog agenta Stiva Kera. Ipak imali su dosta muka tokom sezone, kada se Majkl Džordan odlučuje za povratak. Vraća se na teren 18. marta 1995. godine i već u petoj utakmici protiv Niksa beleži 55 poena. Međutim u finalu istočne konferecnije gube od Orlanda predvođenog mladim Onilom i Hardvejom, kao i Horasom Grantom koji je upravo te sezone napustio Bulse.

Tri titule u nizu po drugi put (1995—98)[uredi | uredi izvor]

Majkl Džordan
Skoti Pipen

Uoči naredne sezone Majk Džordan je radio puno na ličnoj spremi, a generalni menadžer Džeri Kraus trejdovao Perdjua za Denisa Rodmana sa ekipom San Antonia. Iako je delovao kao veoma rizičan potez, ispostaviće se kao jedan od najbitnijih u novom pohodu na titule. Bulsi sezonu startuju pobedom nad Hornetsima 105-91, a Džordan je postigao 42 poena, 6 skokova i 7 asistencija.[9] U sledećoj utakmici su demolirali Seltikse, postigavši 35 poena u trećoj četvrtini i svima stavljaju do znanja ko je favorit za titulu.[10] Te sezone postavljaju rekord NBA lige sa 72 pobeda uz 10 poraza, i to je prvi put u istoriji lige da neki tim ima preko 70 pobeda.[11] Bulsi su te sezone pokupili skoro sva individualna priznanja: Džordan je bio najbolji strelac NBA lige po osmi put a ujedno i MVP lige, MVP finala i MVP Ol-star utakmice; Rodman je bio najbolji skakač lige; Džordan i Pipen su bili u najboljoj petorci lige a zajedno sa Rodmanom i u najboljoj odbrambenoj petorci;[12] Kukoč je izabran za najboljeg šestog igrača odnosnu rezervu lige a Džeri Kraus za najboljeg menadžera. U finalu iste sezone pobeđuju Sijetl supersonikse predvođenu Geri Pejtonom i Šonom Kempom, a ovaj tim je uvršten u listu od 10 najboljih u istoriji.[13]

Isti uspeh Bulsi ponavljaju i naredne sezone. Ovoga puta u finalu ih je čekala Juta džez, predvođena Džonom Stoktonom i Karlom Melounom. Džordan je po deveti put bio najbolji strelac lige a Rodman po 6. put najbolji skakač.

Uoči naredne sezone već je najavljivano Džordanovo konačno povlačenje sa košarkaških parketa i kraj dinastije Čikago bulsa.[14] To će se ispostaviti tačno, ali to nije smetalo Džordanu i ekipi da još jednom dou do treće uzastopne titule. I ovoga puta u finalu su pobedili ekipu Jute, a antologijski koš i odlučujući postiže upravo Majkl Džordan 5,2 sekunde pre kraja odlučujuće utakmice preko Bila Rasela.

Dekada za zaborav (1998—2008)[uredi | uredi izvor]

Pored odlaska Džordana, slabo plaćeni Skoti Pipen je odlučio da na zalasku svoje karijere poptiše unosan ugovor sa Portlandom dok tim naputaju i Denis Rodman i Stive Ker. Uprkos želji Džerija Krausa da tim podmladi kako bi ponovo bio kompetativan, Bulsi u narednim sezonama nisu bili na nivou igara iz Džordanove ere. Nizom pogrešnih poteza u izboru pikova podleže pritisku i napušta ulogu generalnog menadžera 2003. godine, a naslednik je nekadašnji igrač Bulsa Džon Pekson. Međutim serija loših draft trejdova se nastavlja, pa tako npr. 2006. godine Lemarkusa Oldridža trejduju u zamenu za Viktora Hrijapu i Tajrusa Tomasa. Vrhunac lošeg vođenja franšize Bulsi doživljaju 2007. i 2008. godine kada se nisu domogli ni plej-ofa.

Era Derika Rouza (2008—2016)[uredi | uredi izvor]

Derik Rouz 1. pik na draftu 2008. i MVP lige 2011. godine

Iako su imali samo 1,7% šansi za 1. izbor na draftu 2008. godine Bulsi uspevaju da dođu do njega.[15] 26. juna 2008. godine Bulsi biraju Derika Rouza sa Memfis univerziteta. Odluka menadžmenta je bila da grade tim oko ovog talentovanog košarkaša pa će uslediti niz trejdova. 18. februara 2009. u Sakramento šalju Andreasa Noćionija, Sedrika Simonsa, Dru Gudena i Majkla Rafina u zamenu za Breda Milera i Džona Salmonsa.[16] Već u toku sutrašnjeg dana u Njujork šalju Lerija Hogsa u zamenu za Tima Tomasa, Džerom Džonsa i Entoni Robersona.[17] Čikago se u toj sezoni plasirao u plej-of i u prvoj utakmici plej-ofa Derik je postigao 26 poena i 11 aistencija, izjednačivši rekord Karima Abdula Džabara u ruki sezoni. Ipak u veoma tesnoj sriji od 7 utakmica Boston seltiksi ipak uspevaju da dobiju Bulse.[18]

Juna 2010. pomoćni trener Bostona Tom Tibodo, prihvata da bude glavni trener Bulsa izvanično je predstavljen 23. juna.[19] Na kraju te sezone Derik Roze postaje najbolji igrač NBA lige, i postaje najmlađi igrač u istoriji koji je došao do ovog vrednog priznanja. u plej ofu dolaze di finala Istočne konferencije u kojem gube od Majamija.

Na kraju te sezone Bulsi kao 30. pika na draftu biraju Džimija Batlera a sa Rouzom potpisuju petogodišnji ugovor za 94,8 miliona dolara. Uprkos čestim povredama Derika, Bulsi du došli do 50 pobeda u sezoni. 28. aprila 2012. godine Derik Rouz doživljava tešku povredu ahilove tetive koja ga je umnogom koštala kvalitetne karijere a Bulse boljih rezultata.[20] Na kraju sezone Bulsi angažuju slobodne agente Nejta Robinsona, Vladimira Radmanovića i Marka Belinelija. Ipak Rouz propušta celu narednu sezonu da bi posle samo 10 mečeva u sezoni 2013-14 ponovo doživeo povredu koja će ga duže odvojiti od terena. Na kraju te sezone u Čikago dolazi Pau Gasol a iz Reala Nikola Mirotić. Konačno 2014. sezone Derik Rouz izlazi iz povreda ali više nikad nije uspeo da dođe na pređašnji nivo.[21] Džimi Batler je naglo izrastao u odličnog košarkaša pa je zaslužio i nagradu za igrača koji je najviše napredovao u NBA.

Posle višegodišnjeg mučenja 22. juna 2016. godine Derik Rouz je sa Džastinom Holidejem trejdovan u Njujork.[22]

Rekonstrukcija (2017- )[uredi | uredi izvor]

Dana 22. juna 2017. počinje poptuna rekonstrukcija tima i Džimi Batler odlazi u Minesotu u zamenu za Zeka Lavina. 24. septembra iste godine potpisuju veterana Dvejna Vejda. 17. oktobra nakon tuče na treningu Portisa i Mirotića,[23] Portis je suspendovan sa 8 utakmica a Mirotić je propustio 23 meča. Bulsi završavaju sezonu sa katastrofalnim skorom od samo 27 pobede i 55 poraza.

Aprila 2020. godine Bulsi smenjuju višegodišnjeg menadžera Džona Peksona a na njegovo mesto dolazi Arturas Karnišovas.[24]

Igrači[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak košarkaša Čikago bulsa

Trenutni sastav[uredi | uredi izvor]

Čikago Bulsi — trenutni sastav
Igrači Treneri
Poz. # Ime Visina Masa Datum rođenja
B 8 Lavin, Zak 1,98 m 91 kg 10. 3. 1997.  SAD — UCLA*
24 Markanen, Lauri 2,13 m 109 kg 22. 5. 1997.  Finska*
20 Mokoka, Adam 1,96 m 86 kg 18. 7. 1998.  Francuska*
B 31 Satoranski, Tomaš 2,01 m 104 kg 30. 10. 1991.  Češka*
B 45 Valentin, Denzel 1,93 m 100 kg 16. 11. 1993.  SAD — Mičigen Stejt*
KC 12 Kornet, Luk 2,18 m 113 kg 15. 7. 1995.  SAD*
K 48 Gaford, Danijel 2,08 m 113 kg 1. 10. 1998.  SAD*
K 31 Porter, Oto (C) 2,03 m 90 kg 3. 6. 1996.  SAD — Džordžtaun*
B 13 Vajt, Kobi 1,93 m 90 kg 25. 2. 1985.  SAD — Severna Karolina*
B 3 Harison, Šakil 2,01 m 86 kg 1993–10–06  SAD*
15 Hačson, Čendler Povređen 1,93 m 90 kg 1996–04–26  SAD*
K 21 Jang, Tadeus (C) 2,03 m 107 kg 1988–06–21  SAD — Džordžija*
Glavni trener
Pomoćni treneri
  • Den Kuper
  • Kris Fleming
  • Roj Rogers


Legenda
  • (K) Kapiten
  • (C) Centar
  • (NP) Nepotpisan pik
  • (SA) Slobodan agent
  • (S) Suspendovan
  • Povređen Povređen

Tim • Prelasci
Poslednji prelazak: 29. 6. 2020.

Rekorderi bulsa[uredi | uredi izvor]

Boldovani su aktivni košarkaši. Koso označeni aktivni ali ne u bulsima..

Postignutih poena u regularnoj sezoni (do kraja sezone 2018–19)[25]
Ostala statistika[25]
Najviše minuta
Košarkaš Minuta
Majkl Džordan 35,887
Skoti Pipen 30,269
Džeri Sloun 24,798
Kirk Hajnrih 23,545
Luol Deng 22,882
Bob Lov 22,073
Norm Van Lajr 19,122
Horas Grant 18,204
Žoakim Noa 16,858
Artis Gilmor 16,777
Najviše skokova
Košarkaš Skokova
Majkl Džordan 5,836
Tom Boormvikl 5,745
Skoti Pipen 5,726
Žoakim Noa 5,387
Džeri Sloun 5,385
Artis Gilmor 5,342
Horas Grant 4,721
Dejv Grinvud 4,222
Luol Deng 4,078
Bob Lov 3,998
Najviše asitencija
Košarkaš Asistencija
Majkl Džordan 5,012
Skoti Pipen 4,494
Kirk Hajnrih 3,811
Norm Van Lejr 3,676
Derik Rouz 2,516
Redži Tajs 2,472
Džon Pekson 2,394
Bob Vajs 2,008
Tom Bormvinkl 2,007
Toni Kukoč 1,840

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Karijeva magija, Voriorsi prestigli Bulse!”. B92 sport. 14. 4. 2016. Pristupljeno 18. 4. 2016. 
  2. ^ a b (jezik: engleski)Smith, Sam (1. 9. 2012). „Pat Williams Helped Save Pro Basketball in Chicago”. Bulls.com. NBA Media Ventures, LLC. Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  3. ^ „Analiza NBA - draftovi koji su promenili istoriju moderne košarke!”. rtvbn.com. BN. 25. 6. 2015. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  4. ^ „Kako je Hjuston propustio šansu da ima najbolji tim svih vremena?”. b92.net. B92. 1. 4. 2020. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  5. ^ „NA DANAŠNJI DAN SE BOG PRERUŠIO U DŽORDANA! Ovo je viđeno samo jednom u istoriji NBA lige”. sport.blic.rs. Blic. 20. 4. 2020. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  6. ^ „Kada je Denis Rodman “naljutio” Džordana”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  7. ^ „Džon Pekson – Trojka za titulu Čikago Bulsa”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  8. ^ „LIKVIDIRALI GA I BACILI U MOČVARU Nisam ubio Džordana, došao sam kada je već bio mrtav! Kriv sam jer porodica nije mogla dostojno da ga sahrani”. alo.rs. 18. 12. 2018. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  9. ^ (jezik: engleski)„Charlotte Hornets 91 Chicago Bulls 105”. ESPN.com. 3. 11. 1995. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  10. ^ (jezik: engleski)„Boston Celtics 85 Chicago Bulls 107”. ESPN.com. 4. 11. 1995. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  11. ^ (jezik: engleski)„Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 25. 1. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  12. ^ (jezik: engleski)„All-Defensive Teams”. NBA.com. Arhivirano iz originala 17. 7. 2008. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  13. ^ (jezik: engleski)„Top 10 Teams in NBA History”. National Basketball Association. Arhivirano iz originala 29. 1. 2013. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  14. ^ (jezik: engleski)Wise, Mike (29. 10. 1997). „N.B.A. Preview '97–'98: End of Line for Dynasty? Aging Bulls to Face Challenge From Several Teams”. The New York Times. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  15. ^ (jezik: engleski)Johnson, K. C. (16. 5. 2017). „May 20, 2008: With a 1.7% chance, Bulls win the NBA draft lottery”. chicagotribune.com. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  16. ^ (jezik: engleski)„Kings Acquire Four Players in Three-Team Trade”. NBA.com. 18. 2. 2009. Arhivirano iz originala 22. 2. 2009. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  17. ^ „Sources: Knicks trade for Bulls' Hughes”. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  18. ^ (jezik: engleski)Golen, Jimmy (3. 5. 2009). „OT hold-down: Celtics top Bulls in regulation – NBA – Yahoo! Sports”. Sports.yahoo.com. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 29. 6. 2009. 
  19. ^ (jezik: engleski)„Thibodeau named 18th head coach in franchise history”. Bulls.com. NBA Media Ventures, LLC. 23. 6. 2010. Arhivirano iz originala 26. 6. 2010. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  20. ^ „Dinastija Majamija, povrede "mučile" superzvezde”. RTS. 2. 1. 2014. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  21. ^ „Sve povrede Derika Rouza”. mondo.rs. 30. 9. 2015. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  22. ^ (jezik: engleski)„Knicks Acquire Derrick Rose”. NBA.com. 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  23. ^ Johnson, K.C. (1. 2. 2018). „Bulls trade Nikola Mirotic to Pelicans for 1st round pick and 3 players”. chicagotribune.com. Arhivirano iz originala 23. 2. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  24. ^ (jezik: engleski)Seligman, Andrew (29. 6. 2020). „Karnisovas sets course to boost Bulls toward ultimate prize”. ABC News. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  25. ^ a b „Chicago Bulls: Players”. Basketball Reference. 18. 4. 2017. Arhivirano iz originala 9. 4. 2017. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чикаго_булси&oldid=27700173”