Šahruk Mirza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šahruk Mirza
Forenzičarska rekonstrukcija Šahruka Mirze, rad Mihaila Mihailoviča Gerasimova
Lični podaci
Puno imeMuin al-Hak va-d-Din Šahruk
Datum rođenja(1377-08-20)20. avgust 1377.
Mesto rođenjaSamarkand, Timuridsko carstvo
Datum smrti13. mart 1447.(1447-03-13) (69 god.)
Mesto smrtiHerat, Timuridsko carstvo
GrobDžamija Gule Amir,
Samarkand
ReligijaIslam
Porodica
SupružnikGoharšad
PotomstvoUlug-beg, Ibrahim Sultan
RoditeljiTamerlan
Did Šad Aga
DinastijaTimuridi
emir Timuridskog carstva
Period30. mart 1409 — 12. mart 1447 (38 godina)
PrethodnikHalil Sultan
NaslednikUlug-beg

Šahruk Mirza [1] (20. avgust 1377, Samarkand — 12. mart 1447, Herat) je bio treći emir Timuridskog carstva od 30. marta 1409. godine sve do svoje smrti. Bio je četvrti sin [2] emira [3] Tamerlana [2] (Timur-kan [4][5] ili Timur Lenk (hromi) [5]), jednog od najvećih svetskih osvajača i osnivača dinastije Timurida i njegove u istoriji skoro potpuno nepoznate supruge Did Šad Age.

Mirza je celu svoju mladost proveo u pohodima svog oca po Bliskom istoku i bio je učesnik bitke kod Angore sa Turcima Osmanlijama 28. jula 1402. godine. Istočni izvori pominju jak napad teške srpske konjice protiv lako oružanih tatarskih pešaka na početku bitke i njihov početni uspeh. Preokret se desio kada jedan deo Seldžuka izdaje osmanskog sultana Bajazita, što zbunjuje njegovu vojsku. Bajazit je bio zarobljen i u ropstvu je i umro, 8. marta 1403. Srpske trupe su vršile tri juriša da ga spasu, ali uzalud. Srpska vojska mogla je potom da se povuče bez težih gubitaka i boreći se došla do bosforske obale. U boju su zarobljeni svi Bajazitovi sinovi, osim Sulejmana, koji je nasledio upravu nad ostacima carstva. Većina zarobljenih znamenitih Osmanlija i osmanskih saveznika bilo je kasnije oslobođeno za skup otkup [4].

Posle očeve smrti 1405. godine, na čelo Timuridskog carstva, pošto je upravljao prestolnicom Samarkandom, dolazi Šahrukov sinovac Halil Sultan, ali Šahruk ga ne priznaje za vladara i okupira Horasan, gde uzima za prestonicu Herat. Tada dolazi do građanskog rata, koji se završava 30. marta 1409. godine, kada Mirza osvaja Halilovu Transoksijanu i sa njom i Samarkand, zarobivši Halila. Halil je ubrzo oslobođen i poslat u grad Raj da upravlja njim sklopivši pritom sporazum o predaji vlasti sa Mirzom. Mirza potom prebacuje prestonicu carstva u Herat. Herat će ostati prestonica Timurida sve do uništenja carstva početkom sledećeg veka.

Mirza nije nasledio carstvo koje se prostiralo od Sredozemlja do Indije kakvo je bilo u trenutku Tamerlanove smrti [3], već nešto manju teritoriju. Tatari su posebno bili potisnuti za zapadu gde su sinovi sultana Bajazita, Muhamed, zvani Kiridžija, i Musa uspeli da, iza Tamerlanove smrti, prilično uspostave pokolebanu tursku vlast u Maloj Aziji.

Što se spoljne politike tiče, Mirza je bio miroljubiv vladalac. Jedini vojni sukob od preuzimanja prestola imao je sa Zlatnom hordom, kada je, umešavši se u njihova unutrašnja previranja, murzi Edigiju oteo Harezm. Razvijao je odnose sa Egiptom, Osmanskim carstvom i Kinom dinastije Ming, kada su normalizovani odnosi s tim zemljama. Naročito je postalo živo razmenjivanje poslanstava sa Kinom [6]. Od Mirzinih poslanstava u Pekingu doznajemo o prisustvu glumačkih i zabavljačkih trupa [2] na dvorovima [7] i kako počinje solarna godina kod Kineza i Ujgura [8]. Ambasadori su često posećivali grad Pin-jang-fu, na Žutoj reci [9]. Diplomatski odnosi su postali življi i sa prijateljskom Severnom dinastijom Juan [10].

Mirza je bio veliki mecena umetnosti. Tada dolazi do kulturnog buđenja Persije. Na primer, njegov sin Ulug Beg, koji se bavio astronomijom, osnovao je 1420. godine učilište u Samarkandu za matematičare i astronome, a osam godina kasnije opservatoriju.

Umro je 12. marta 1447. godine u Heratu star nepunih 70. godina. Na prestolu ga nasleđuje sin Ulug-beg, kada dolazi do novih građanskih ratova i destabilizacije carstva.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 478.
  2. ^ a b v Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 437.
  3. ^ a b Vederford 2007, str. 296.
  4. ^ a b Istorija Srba 1941, str. 270.
  5. ^ a b Vederford 2007, str. 295.
  6. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 441.
  7. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 178.
  8. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 438.
  9. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 444.
  10. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 442.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шахрук_Мирза&oldid=25919071”